drugi stav uvek pustam kada hocu da se setim osecaja zaljubljenosti, ljubavi, moje mame, buce, sase, xxx, zzzz, yyyy (svih onih koje sam volela, volela silno)...

3 minutes ago, nezvanova said:

drugi stav uvek pustam kada hocu da se setim osecaja zaljubljenosti, ljubavi, moje mame, buce, sase, xxx, zzzz, yyyy (svih onih koje sam volela, volela silno)...

 

xx

Dobar tekst (Danas): Sto godina od rođenja Artura Benedetija Mikelanđelija

 

 

Edited January 8, 20206 yr by Ras

malo zimske muzike...

Ona ne zna, da u ovaj čas će doći fatalna smrt; tako ljudi žive u mraku i kad zatvore oči veruju da su zla izbegli opasnost svaku.
Monteverdi - Krunisanje Popeje

 

 

 

 

evo malo i nas... moji zrenjanininci (istini za volju, vise ima novosadskih muzicara, ali ajd') +  cimbalista djani lincan 

Giani Lincan & Chamber orchestra - The Gypsy Suite no. 1

 

 

Si bila sad skoro na bg madrigalistima u grackoj kući?

 

 

bokerini, zrtva sopstvenog menueta.

uzgred, malo sta se moze meriti sa njegovim kvintetima u rano prepodne.

 

ATTN moderancija: moze li tema da se preimenuje u akademska, namesto klasicne?  

Slušanje Ligetijeve klavirske muzike, ispostavilo se i nije tako mračno iskustvo, kakvo sam očekivao nakon Kjubrika.

Sa Listom je gore!

 

Sjajna muzika i sjajno izvođenje za kraj naporne nedelje.

 

Daniel Barenboim ‎– Mendelssohn: Lieder Ohne Worte, originalno izdanje je (mislim) iz 1974.

 

Jedna od Gramphoneovih preporuka koju sam sa uživanjem ispratio je za super-atraktivni Escales - French Orchestral Works (radovi Debisija, Sen Sana, Ravela...), u izvođenju Sinfonia of London (dir. John Wilson)

 

 

Izdanje

Edited February 5, 20206 yr by Ras

Philip Roth u "Tragovima na duši" (Human Stain)

"Uto se po­ja­vio Bron­f­man. Bron­to­sa­ur Bron­f­man! Gos­po­din For­ti­ssi­mo! Bron­f­man se po­ja­vio i od­svi­rao Pro­ko­fje­va tak­vim tem­pom i umješ­noš­ću da se moja mor­bid­nost po­vuk­la sa sce­ne. U gor­njem di­je­lu ti­je­la bio je upad­lji­vo kru­pan, po­put ele­men­tar­ne ne­po­go­de za­ma­ski­ra­ne u pu­lo­ver, kao da je u pa­vi­ljon ušao rav­no iz cir­ku­sa gdje nas­tu­pa kao naj­ja­či čo­vjek na svi­je­tu i kla­vi­ru pris­tu­pio kao smi­ješ­nom iz­a­zo­vu svo­joj ras­po­ja­sa­noj di­vov­skoj sna­zi. Ye­fim Bron­f­man dje­lo­vao je više po­put ne­ko­ga tko bi tre­bao se­li­ti, a ne svi­ra­ti gla­so­vir. Ni­ka­da još ni­sam vi­dio ne­ko­ga da gla­so­vi­ru pris­tu­pa po­put ovog ro­bus­nog, ba­čvas­tog, neo­bri­ja­nog ru­skog Ži­do­va. Kada je za­vr­šio, po­mis­lio sam da će ga mo­ra­ti ba­ci­ti u sme­će. On ga je smla­vio. Nije tom gla­so­vi­ru do­pus­tio da išta skri­je. Što god je unu­tra, mo­rat će iz­i­ći, a iz­i­ći će sla­vo­do­bit­no, s ru­ka­ma u zra­ku. A kada iz­i­đe, kada sve bude ra­zot­kri­ve­no, i naj­zad­nji tr­zaj, on će us­ta­ti i oti­ći, te os­ta­vi­ti iza sebe is­kup­lje­nje. Ener­gič­no mah­nuv­ši, odjed­nom je iš­če­zao, a iako je sa so­bom od­nio svu svo­ju va­tru sna­gom Pro­me­te­ja, vlas­ti­ti nam se ži­vot uči­nio ne­uga­si­vim. Nit­ko neće umri­je­ti, nit­ko – dok god se Bron­f­man pita za to!"

 

(preuzeto sa fejsa - u svakom slucaju odlican i rot  kao i ova neobicna bronfmanova kadenca koja zvuci poput tornada )

 

 

^Super opis 

Sviranje je opasno dobro!

 

 

Prethodna dva dana sam poludeo sa Francuzima i izvrteo (pored onog gore) i ovih par albuma (fantastična muzika, sjajni instrumentalisti i tehnički izvanredni snimci): 

(2018) Bertrand Chamayou/Orchestre National de France (dir Emmanuel Krivine)- Saint-Saens: Piano Concertos Nos. 2 & 5 & pieces for solo piano

(2017) Emmanuel Pahud (flute), Renaud Capucon (violin), Bertrand Chamayou (piano), Edgar Moreau (cello), Gerard Caussé (viola), Marie-Pierre Langlamet (harp)- Debussy: Sonatas & Trios

 

I jedan nešto stariji:

(1989) Pascal Rogé, Régis Pasquier, Bruno Pasquier, François Guye, Frédérique Cambreling, Philippe Bernold ‎– Claude Debussy - Les Trois Sonates