kad smo kod knjige i predstave - pogledao u BDPu Lazljivi zivot odraslih, a zatim procitao i knjigu Elene Ferante (znam, tek sad, sve znam 🥺), pa sad moram ponovo da pogledam predstavu kako to ide, sa dodatnim razumevanjem :) ne znam prosto sta mi je bolje (knjiga naravno uvek, zbog formata) - ali predstava je odlicna, pogotovo zbog mozda i najbolje uloge Isidore Simijonovic koju sam gledao (mrtva trka uz onu u Sumraku bogova, isto BDP), meni apsolutno najbolje mlade glumice na nasoj sceni 🙌

topl preporuka 🙏

Edited April 26, 20251 yr by snooker

Gustav Majrink - Golem

Oštar vazduh razmаknu zavjese otvorenog prozora i kroz crni okvir mi se lelujavo ukaza niski, puni mjesec između baršunastih oblaka sudbine koja je u me uprla prstom. Prihvatih pokorno da je ovo posljednje svjetlo prineseno mojim očima na ovome svijetu.

Sada znam da je ovo klasik horora, fantastike, beletrističke ezoterije, da je bio bestseler u svoje vrijeme i da su u njemu uživali Lavkraft, Kafka, Borhes, Hese.. Priča se zapliće u lavirintu mračnih ulica i tijesnih prolaza praške Male Strane, Hradčana i nekadašnje Jevrejske četvrti, po zadimljenim kafanama, tajnim hodnicima i zlokobnim kulama.

Uživanju naročito doprinosi vrhunska oprema Orfelinovog izdanja, uz fenomenalne ilustracije i odličan pogovor. Mislim da nikad nisam ovako pažljivo uzimao knjigu u ruke, skoro ritualno, prepuštao se atmosferi koja odvaja od realnosti, pažljivo okretao stranice da ne bih ostavio ni najmanji nabor. Prvi put je listana i nadam se da iz nje nije utekao nijedan magični miris i nijedna utvara.

Prošetajte Pragom, pročitajte roman.

Povjerujte u duhove.

Edited September 9, 2025Sep 9 by autsajder

Dobro izgleda to izdanje sa c/b ilustracijama.

Može li neko da se uključi i kaže šta bi bila ispravna transkripcija prezimena: Gustav Meyrink (Gustav Meyer)?

Majrink, kako je u ovom izdanju, ili Mejrink, kako je meni pozanato od ranije (izdanja Ezoterije : Golem, Anđeo sa zapadnog prozora,....)

Austrijanac je u pitanju tako da bi transkripcija iz ovog izdanja trebala biti ok 👌🏻

On 10. 9. 2025. at 8:31, Ras said:

Dobro izgleda to izdanje sa c/b ilustracijama.

😱

Ko čita Vreme verovatno je čitao neki od tekstova Aleksandra Dimitrijevića, psihologa. Izašli su iz štampe sabrani svi tekstovi iz poslednje 2 godine, moja topla preporuka jer piše o zanimljivim temama na baš interesantan način

Da li je neko čitao Marija Benedetija? (Mario Benedeti) Zanimale bi me preporuke. :)

Zasad mi je preporučena zbirka priča ''Čudno, čudesno, čudovišno''.

1 hour ago, Klara said:

Da li je neko čitao Marija Benedetija? (Mario Benedeti) Zanimale bi me preporuke. :)

Zasad mi je preporučena zbirka priča ''Čudno, čudesno, čudovišno''.

Citala sam ja i obavestila forum o tome . Roman Predah mi se bas dopao, a i ta zbirka prica je dobra. Lep mu je stil i odlican je pripovedac.

Našla sam tvoj post, hvala! 🥰

On 25. 11. 2025. at 1:11, Klara said:

Da li je neko čitao Marija Benedetija? (Mario Benedeti) Zanimale bi me preporuke. :)

Zasad mi je preporučena zbirka priča ''Čudno, čudesno, čudovišno''.

Sudeći po zbirci priča "Smrt i druga iznenađenja", Benedeti je jedan od najboljih majstora priče, za mene tu negde uz Kortasara i Košinskog. Trebalo bi da ti se dopadne.

SaE

izvanredno kratko delo jednog stogodišnjaka, preživelog iz Aušvica i Buhenvalda.

Nalik na "Zašto se niste ubili".

On 1/2/2026 at 11:04 AM, garcia said:

izvanredno kratko delo jednog stogodišnjaka, preživelog iz Aušvica i Buhenvalda.

meni se knjige o aušvicu dele na zar je to čovek prima levija i sve ostale. primo mi je zapao prvi što mi je bio problem jer su mi naspram njegove sirovosti i mizantropije ostali delovali kao da ulepšano opisuju sebe i druge. ne znači da je on sa svojom trajnom gorčinom bio u pravu a da su drugi foliranti, nego jednom kad se baci sidro teško je na slična iskustva gledati bez predrasuda.

uporedio sam sa "Zašto se niste ubili" Viktora Frankla, jer nosi istu poruku o vrednosti života bez obzira na nesreće koje te zadese.

kratka je i zaista vredna čitanja.

ništa nije ulepšavao niti je uzdizao sebe na bilo koji način.

i taj TED talk mu je fin sažetak biografije.

mene opčinjavaju ljudi koji sačuvaju vedrinu i optimizam nakon svega što su preživeli.

bojim se da ja ne bih mogao tako, zato im se divim.

Primo Levija još uvek nisam čitao, iako imam njegova sabrana dela u epub formatu, tako da ga ne mogu uporediti.

edit:

zbunilo me što imam dve knjige sa istom tematikom a različitim naslovima

Edited January 4Jan 4 by garcia

16 hours ago, garcia said:

Primo Levija još uvek nisam čitao, iako imam njegova sabrana dela u epub formatu

imaš online i na našem tj. hrvatskom. ja sam obe knjige, ako je to čovek i srećno dete, poklonio lokalnoj biblioteci jer sam računao da je korisno a sada mi je sentiment šta mi bi kad pomislim na to.

Uveče je osedlao konja i izjahao zapadno od kuće. Vetar je dosta oslabio, bilo je vrlo hladno, a sunce se, krvavocrveno i eliptično, smestilo pod grebene krvavocrvenog oblaka pred njim. Jahao je tamo kuda je uvek voleo da jaše, tamo gde je zapadni krak starog Komanči druma što se spuštao iz severnog okruga Kajova prolazio pored najzapadnijeg dela ranča, i gde se videla bleda nit druma kako odmiče na jug preko niske prerije što se protezala između severnog i srednjeg kraka reke Končo. Uvek je birao vreme kad su senke dugačke, te se drevni put pred njim oblikovao u ružičastom i iskošenom svetlu kao san o prošlosti, kad su obojeni konji i jahači tog izgubljenog naroda došli sa severa, lica izbeljenih kredom, kose duge i upletene, svako naoružan za rat koji im je bio suština života, žene i deca i žene s decom na dojkama, i svima im je jedino krv bila i zavet i iskupljenje. Po severcu su se i čuli, konji i dahtanje konja i topot kopita obloženih sirovom kožom i zveket kopalja i neprestano vučenje indijanskih saonica kao da prolazi neka ogromna zmija, goli momci na divljim konjima razmetljivi kao cirkuski jahači, šegače se s divljim konjima pred sobom, psi kaskaju pored njih isplaženih jezika, robovi-pešaci prate ih polugoli i neizdržljivo natovareni, nad svime se izvija putnička pesma koju jahači pevaju dok jašu, narod i avet naroda prolaze u tihom horu preko te mineralne pustoši, ka tami u kojoj se za svekoliku istoriju i svekoliko sećanje gubi poput grala, suma njihovih svetovnih i prolaznih i nasilnih života.

Svi ti lepi konji - Kormak Makarti