SF i fantasy

[luba]

da, zaboravila da pomenem lovedeath, odlicna, narocito "the great lover".a za hiperiona i ostalo, vec sam se izvinila sto skrnavim topik zbog necitanja sf-a :Dkad je u pitanju sf, mnogo sam gresna, cekaju i simmons i martin, nekako sam skrenula na mracnu stranu.za sve je kriv lucius shepard.ali obecavam, citacu simmonsa. (mada ono sto sam rekla za kraj ne umanjuje kvalitet pisanja. mislim da se i iz ne-hiperion knjiga vidi da je dobar pisac, odlican stilista, nema rupa - zato i pominjem ovaj novi, terror, za koji i zadrti ljubitelji podvodnih i vodenih akcija kazu da je vise nego sjajan)samo prvo da zavrsim jos jednu cigletinu, novog kinga koji, posle prvih stotinak strana, deluje apsolutno savrseno.evo ga pocetak, samo to moze da se nadje na netu, mrzi me da prekucavam:How to draw a pictureStart with a blank surface. It doesn't have to be paper or canvas, but I feel it should be white. We call it white because we need a word, but its true name is nothing. Black is the absence of light, but white is the absence of memory, the color of can't remember. How do we remember to remember? That's a question I've asked myself often since my time on Duma Key, often in the small hours of the morning, looking up into the absence of light, remembering absent friends. Sometimes in those little hours I think about the horizon. You have to establish the horizon. You have to mark the white. A simple enough act, you might say, but any act that re-makes the world is heroic. Or so I?ve come to believe. Imagine a little girl, hardly more than a baby. She fell from a carriage almost ninety years ago, struck her head on a stone, and forgot everything. Not just her name; everything! And then one day she recalled just enough to pick up a pencil and make that first hesitant mark across the white. A horizon-line, sure. But also a slot for blackness to pour through. Still, imagine that small hand lifting the pencil ... hesitating ... and then marking the white. Imagine the courage of that first effort to re-establish the world by picturing it. I will always love that little girl, in spite of all she has cost me. I must. I have no choice. Pictures are magic, as you know.

[Lrd]

Ček, ček, kako ti nisi čitala Simonsov SF, a čitala Hollow Man? Pa to mu je drugi najbolji SF roman (a meni najdraži). što se tiče Martina i SF-a, ako misliš na romane, moram priznati da su mu priče daleko, daleko bolje. štaviše, Martin je nekad važio za kralja kratke SF priče (ali to već znaš :)), a romani već nisu tako dobri. Mislim, oba su zanimljiva i čitljiva, ali pretpostavljam da se u zgusnustom rasporedu čitanja dobrih stvari može naći nešto bolje od toga, naročito od Dying. Da se razumemo, oba su mi draga i volim ih, ali ne bih se usudio da ih preporučim ikome ko nije SF fan. Dobro, možda Windhaven nekim ženama. :)A šta sa šepardom? Nego, lubo, ajde pravi crime topic i tamo slobodno vodi blog šta si čitala i piši svoje utiske, observacije, razmišljanja i tragove. :)

[dare...]

Nego, lubo, ajde pravi crime topic i tamo slobodno vodi blog šta si čitala i piši svoje utiske, observacije, razmišljanja i tragove. :)

Ja volim lubine blogove/postove/ili kako god već... A kome se ne sviđa, ne mora da čita...

[Lrd]

Ja volim lubine blogove/postove/ili kako god već... A kome se ne sviđa, ne mora da čita...

Ako je ovo drugo meni upućeno, onda si se, blago rečeno, debelo zajebao.

[Dankan Ajdaho]

A takodje se bez njega u gepeku ne moze razumeti kakav je Den Simons pisac. Iako je napisao mnoge sjajne stvari po mom misljenju nikada nije uspeo da dostigne kvalitet Hiperiona. Sve i da nista drugo nije napisao ovaj roman ga sam svrstava u red najvecih SF pisaca u istoriji.

Eh, svaki umetnik, nebitno na vrstu umetnosti, ima svoj vrhunac, kada se sve kockice slože, te kreativnost, umeće i ideja u kreščendu izrode savršenstvo.Nakon toga mogu još poneki put biti blizu, ali samo blizu toga, ali nikada ne mogu ponovo dostići takav sklad.Hiperion, prva knjiga, je to delo za Simonsa.

[harper lee]

Eh, svaki umetnik, nebitno na vrstu umetnosti, ima svoj vrhunac, kada se sve kockice slože, te kreativnost, umeće i ideja u kreščendu izrode savršenstvo.Nakon toga mogu još poneki put biti blizu, ali samo blizu toga, ali nikada ne mogu ponovo dostići takav sklad.Hiperion, prva knjiga, je to delo za Simonsa.

Ne bi bilo fer ne iskoristiti ovu priliku da pohvalimo Zorana Zivkovica i njegov izdavacki njuh. Simons je bio jako mlad kad je napisao Hiperiona i Srbija je (sto se retko desava) jedna od prvih zemalja u kojima je Hiperion zauzeo status kultne knjige SF-a, pre svega zahvaljujuci Zivkovicu. Jedan moj prijatelj koji je narucivao knjige od njega u to vreme pricao mi je koliko je Zivkovic bio odusevljen Simonsom (za koga, uzgred budi receno, niko od nas pre toga nije cuo). Kad sam mu maznuo Hiperion na citanje brzo sam shvatio otkud toliko odusevljenje. Kasnije je sve sto je napisao stizalo, ali taj trenutak citanja prve knjige autora kojeg do tada nisam citao, i to kakve knjige, to se tesko zaboravlja.

[luba]

Ček, ček, kako ti nisi čitala Simonsov SF, a čitala Hollow Man? Pa to mu je drugi najbolji SF roman (a meni najdraži).

znala sam da ce me fanovi uzeti na zub :Phollow man mi nekako nije sf u onoj lenjoj definiciji koju cesto potezem. ne znam ni kako se zove taj zanr, ali secas se diskusija, moram da imam nesto "realno" da se uhvatim, pa onda moze sve. hint, uvek galaktika, nikada star trek :-) uzivala sam u hollow manu sve do poslednjih desetak strana.

što se tiče Martina i SF-a, ako misliš na romane, moram priznati da su mu priče daleko, daleko bolje. štaviše, Martin je nekad važio za kralja kratke SF priče (ali to već znaš :)), a romani već nisu tako dobri. Mislim, oba su zanimljiva i čitljiva, ali pretpostavljam da se u zgusnustom rasporedu čitanja dobrih stvari može naći nešto bolje od toga, naročito od Dying. Da se razumemo, oba su mi draga i volim ih, ali ne bih se usudio da ih preporučim ikome ko nije SF fan. Dobro, možda Windhaven nekim ženama. :)

martina ponizno kupujem kako sta izadje, sto i nije neka muka s obzirom na tempo objavljivanja (za razliku od kinga koji je ubica i budzeta i prostora), ali nekako uvek kad merkam cigletine koje treba uzeti u ruke, cika dzordz ostane po strani. windhaven sam procitala, ha! valjda sam i ja neka zena, hm.

A šta sa šepardom?

Shepard mi je, sto bi rekle nase glasovne umetnice, promenio zivot. kasno sam ga otkrila, i to preko (meni bar) najmanje zanimljive knjige "golden" zahvaljujuci temeljnom iscitavanju prevoda :-), ali onda vise nije bilo spasa. to je taj po-mo zanr (ovo je sarkazam i ironija, da se neko ne zbuni) koji najvise volim. posle goldena je usledio "floater". apsolutno savrsenstvo recenice, prica koja te uvuce bez identifikovanja i/ili sazaljenja, potpuna posvecenost svakoj reci, pa cak i interpunkciji."valentine" je sigurno najlepsa ljubavna prica napisana posle "orkanskih visova" (kacila sam negde ovde sam pocetak, a za opsesivnost je dovoljan dokaz da imam dva primerka za svaki slucaj) bez ijedne floskule kojom bi se sunovratio u obicno i sa zapletom na kome bi mu pozavideo i ross macdonald. takvo vladanje recenicom i gospodarenje stilom zaista sheparda stavlja u rang tzv ozbiljnih pisaca, sto ce i knjige koje slede potvrditi (an american handbook of prayer, truillo itd).

Nego, lubo, ajde pravi crime topic i tamo slobodno vodi blog šta si čitala i piši svoje utiske, observacije, razmišljanja i tragove. :)

hocu, to mi je u petogodisnjem planu. ali stalno me nesto omete. ali evo dajem casnu rec da cu ga otvoriti i time zabiti i poslednji ekser u kovceg svog imidza kao intelektualca.@darelrd, covek bez samoglasnika, ima za cilj da izazove moju skribomaniju :-)

[harper lee]

hocu, to mi je u petogodisnjem planu. ali stalno me nesto omete. ali evo dajem casnu rec da cu ga otvoriti i time zabiti i poslednji ekser u kovceg svog imidza kao intelektualca.

Ko je rekao da je skromnost vrlina.Ako su ovi tvoji postovi dokaz da ti izmice imidz intelektualca, daj mi cekic da iznabadam taj poslednji ekser.

[fancy claps]

Eh, svaki umetnik, nebitno na vrstu umetnosti, ima svoj vrhunac, kada se sve kockice slože, te kreativnost, umeće i ideja u kreščendu izrode savršenstvo.Nakon toga mogu još poneki put biti blizu, ali samo blizu toga, ali nikada ne mogu ponovo dostići takav sklad.Hiperion, prva knjiga, je to delo za Simonsa.

Kakav pisac, takav i vrhunac.Bar 5 romana Filipa Dika su velika knjizevnost u odnosu na Hiperion. Bez obzira na Erudiciju i uzasno napadne visokoknjizevne reminiscencije. O drugim Velikim piscima koji su se dohvatili SF-a i da ne govorim.Kad sam vec potegao Dika, moram da kazem mi ide na ganglije ponavljanje prevazidjene teze o apoteozi recenice kao osnove jedinice visoke knjizevnosti, jer se "usmerenost ka izrazu" odavno ne izjednacava sa 1 i jedinom, savrsenopuristickom i kodifikovanom recenicom. Ako hocete skolske recenice, citajte (doktora) Zorana Zivkovica

[Dankan Ajdaho]

Zaista je teško složiti se sa ovim. Dikovi romani nikada nisu bili konzistentni koliko Simonsovi, a i sam zanatski deo je bolje odradjen kod većine Simonsovih dela. Meni je "Tecite, suze moje..." najdraži, Dikov roman, medjutim, ne nalazim da se po utisku, snazi i dubini može porediti sa Hiperionom. Za mene lično Hiperion predstavlja kantaberijske priče SF-a. Naravno, subjektivno uvek ostaje subjektivno.

[harper lee]

Zaista je teško složiti se sa ovim. Dikovi romani nikada nisu bili konzistentni koliko Simonsovi, a i sam zanatski deo je bolje odradjen kod većine Simonsovih dela. Meni je "Tecite, suze moje..." najdraži, Dikov roman, medjutim, ne nalazim da se po utisku, snazi i dubini može porediti sa Hiperionom. Za mene lično Hiperion predstavlja kantaberijske priče SF-a. Naravno, subjektivno uvek ostaje subjektivno.

Eh, patkometrija ukusa. "Tecite suze moje, rece policajac" sam uvek smatrao vise novelom nego romanom. Od "duzih" Dikovih romana sam najvise voleo "Ubik".Hiperion je, inace, genijalan roman. Ne shvatam sta mu se tacno zamera. Ideja, kompozicija, lirika, stil, poruka, sve je na najvisem mogucem nivou. Simonsu je upravo Hiperion zaradio titulu "Klarkovog naslednika" u SF krugovima i SF stampi. Bilo bi dobro da vidimo taj spisak od 5 Dikovih romana koji su bolji od Hiperiona pa da izanaliziramo zajedno.

[Lrd]

Titulu Klarkovog naslednika svojevremeno je nosio Greg Ber, a nešto mislim da je Simonsa tim sumnjivim priznanjem gadjao neko od domaćih izdavača, ali nisam siguran. Kao da je svetu potreban neki novi propagator nauke, altruistički-pedofilno raspoložen da piše neljudske pamflete sa porukama, poukama i "forama". Zajebite Klarka, neka ostane u dalekoj i dubokoj prošlosti, gde mu je i mesto. što se tiče veličanja uredničkog rada Zž-a, to je jedna prastara diskusija sa mnogih drugih mesta i nisam siguran da bih je sad potezao. U svakom slučaju, ne slažem se sa tim nimalo, štaviše.A ovo poredjenje Dik-Simons je čisto besmisleno baljezganje, neutemeljeno u bilo čemu.Elem, lubo, ja mnogo volim šeparda, do te mere da sam i gazio po ličnom dostojanstvu (Na sajmu knjiga pre nekoliko godina, moj drugar je kupio poslednji primerak Ends of Earth, počeo sam da ga smaram da mi je pre mesec dana bio rodjendan i da mi ništa nije kupio (nisam ni slavio rodj, niko mi ništa nije kupio) i da bi bio red da mi preproda, ajde, ajdeajdeajde, i šta čovek da radi - napiše mi posvetu i eto. Do vraga i dostojanstvo :))), ali mi ljubav prema jednom ne utiče na ljubav prema drugom. Simonsa sam obožavao, neko vreme sam govorio i da mi je to omiljeni pisac, ali u poslednje vreme stvarno ne mogu da ga čitam. Čovek piše isprazne gluposti, nema inspiraciju, "prodao se". Posle Crook Factory bilo mi je jasno da je čovek završio sa svojim vrhunskim periodom, a po inerciji sam pročitao Darwin's Blade, Hardcase i Winter Haunting i rekao"dosta". Neke stvari treba okončati na vreme. A mislim i da sam i sa Straubom prekinuo dok se stara ljubav nije pretvorila u mržnju. Inače, taj tvoj odnos Simons/šepard me podseća na moj Straub/Elroj. U stvari, ne podseća me. Elroj me "izlečio" od svih krimi pisaca, posebno Engleza i ostalih ostrvljana, samo se drži Straub (krimi?) zaključno sa Throat.'Ajde, ajde, pravi topic/blog. Luba's Underworld Diary and other stories :)

[dare...]

Pazario Posmatrače prošlostiPričaću vam kad završim, je li čemu... Ovako prelistano deluje čitljivo... Ume Kard da davi... Videćemo... <_< BTW. Čitanje 9 knjiga Džordana u serijalu (jedna za drugom u proteklih dva meseca) je lep doživljaj koji svima preporučujem... Otvoriš jedan alternativni svet, jednu lepu priču u koju sa radošću ulaziš kad god poželiš da izađeš iz svakodnevnice. :)

[Aion]

Preporuka za Dikov "Galakticki iscelitelj keramike".

[dare...]

Posmatrače prošlosti već pomenutog Karda preporučujem. Vrlo čitljiv. Neobičan roman, neobične postavke, pogotovu za ljubitelje alternativnih istorija i uzročno posledičnih "kairos"*** trenutaka kada budućnost kreće jednim, drugim ili trećim putem... I naravno celo to jako upetljavanje u uzročno-posledične komplikacije, koje daje draž celoj priči, a koje nas večito kompka... ;) Kard je i ranije (sećate se prvo onih prasića iz Govornika za mrtve, pa onog pčelinjaka iz Ksenocida, pa Dece Uma...) pokazivao sklonost ka filozofiji različitih razvoja i organizacija društava, u moralnim normama koje u našem svetu deluju čudno i neprihvatljivo... On ovde daje jednu od zanimljivih postavki, kojom je pojava ropstva u stvari vrlo pozitivna sa pozicija istorije i napretka, jer je prvo sprečila ubistva i žrtvovanja u ratovima svih vrsta, a onda i omogućila i stvaralački napredak civilizacija, jer je postojala raspoloživa radna snaga, koja se dala angažovati na velikim građevinskim projektima tokom istorije... Na taj način civilizacijski točak istorije je pokrenut obrtnim momentom koji se zove ropstvo. E sad nevažno je da li se personalno slažete sa gornjim... Važno je da je pretpostavka zanimljiva i da sasvim dovoljno pije vodu, da bi se o tome dalo diskutovati...Knjiga meni zanimljiva. Preporučujem. :) ***Kairos - Stari grci su imali više naziva za označavanje vremena. (hronos, tempos, kairos...)"Hronos" je svakodnevno vreme koje teče ravno... "Kairos" je kritični trenutak. To je sudbonosno vreme kada nešto možemo učiniti (ukoliko imamo hrabrosti ) i promeniti tok svoje budućnosti i budućnosti drugih ljudi."Kairos" se dešava, ukazuje i prepoznaje veoma retko.