Istorija: 2 svetski rat u Jugoslaviji

[Yoda]

Nategnuto je tumacenje da je revolucija pocela pocetkom jula, tek od jeseni 1941, sa stvaranjem slobodne teritorije Tito krece sa revolucionarnim potezima, zbog cega je dobijao packe od Staljina i Kominterne koji su ga navodili na "narodnofrontovsku" politiku. Ustanak mora da ima jasnu politicku crtu, a ona moze da se prati preko direktne aktivacije KPJ na terenu od trenutka napada na SSSR. Sve odluke i proglasi CK KPJ i pokrajinskih komiteta o tome jasno govore.

 

Deo te direktne aktivacije bilo je organizovanje partizanskih odreda i pridobijanje ljudi za borbu na zborovima, sto se i desilo 7. jula 1941. Ubistvo zandara bilo je pomalo bizarno i svakako neisplanirano, i ni po cemu posebno vazno u nastavku aktivnosti na terenu, sem sto je kasnije uzeto kao Dan ustanka. Zikica Jovanovic je ostao upamcen po 7. julu, a njegova biografija krije mnogo zanimljivije detalje - oko odlaska u Spaniju i ucesca u ratu, saradnje sa trockistickim disidentom Zivojinom Pavlovicem - Zdrebetom u Barseloni. Tu je i pitanje njegovog ubistva, koje najverovatnije nije vezano za borbu sa cetnicima, nego sa cistkom spanskih™ nepouzdanih kadrova.

Edited July 30, 2014 by Yoda

[Prospero]

Imate ulazak Mačvanskog partizanskog odreda u Bogatić 7. avgusta, doduše samo na par sati, jer se nemačka posada kasno popodne vratila u Bogatić a odred se povukao. U tih par sati (kako sam čuo), MPO je streljao predsednika opštine i lokalnog apotekara, kao reprezente kvislinške ali i predratne monarhističke vlasti, tj. klasne neprijatelje, što je bio jasan korak u revolucionarnom toku pobune, nečemu što je praktična preteča "levih skretanja".

[Pontijak]

 

Kad je riječ o stanovništvu "uže" Srbije,ne znam kako bi funkcionisao život posebno .u Beogradu ili drugim većim mjestima da su svi bojkotovali okupatora ili kako bi izgledao prihvat izbjeglica Srba i Slovenaca .Ko bi se brinuo npr.o vodovodu i kako bi bila organizovana borba  protiv epidemija zaraznih bolesti da nije bilo nekih "kvislinga" koji su to radili.

 

 

Npr. epidemije svetskog jevrejstva.

 

ludilo je kada se ovde ucita forumasu da brani holokaust. blago receno, odvratno ali ovaj forum moze mnogo da istrpi

 

Mozda je glupo, ali nije neumesno nimalo kad se osvrne na odnos prema zandarima kao prema neposrednim izvrsiocima svega sto se u narodu moglo videti i doziveti tokom tridesetih godina: od batinanja i prebijanja pa na dalje, pun repertoar svega stoje uz pojam zandara islo.

Neumesno je, da ne kazem glupo  :) , porediti seoske policajce u stojadinu sa zandarima jer to zandar i seoski pandur nisu isto, ove danasnje, moderne, da ne pominjem.

I jedni i drugi su tacno znali da se ne radi o izgredu: pominjanje komunista je bila crvena marama za predratne zandare, o reakciji spanskog borca^tm da ne pricam.

Sam dogadjaj je, otprilike, slika i prilika podela u Srbiji: da se lako zamisliti ko je i zasto dojavio zandarima da komunisti nesto mute, da se zamisliti ko nije,da se zamisliti, uzeti za sigurno da je velika vecina bila po strani i cutala gledajuci sta se dogadja i ocekujuci dalji razvoj dogadjaja...

A s obzirom da su partizani dosli na zbor da mute vodu i pozivaju na borbu protiv okupatora i njihovih slugu, mislim da dileme nema, niti bi - narocito danas - smelo da je bude: pucanj u zandare bio je pucanj u okupatora, svidjalo se to nekom ili ne.

Da me pogresno ne shvatis: mozda za neku godinu dozivimo da za dan ustanka u Srbiji bude proglasen dan kada je Draza Mihajlovic presao Drinu, ugledao srpske planine kako se plave u daljini, piskio kod prve bukve na koju je naisao na Ravnoj gori i tim zapisavanjem oznacio prvu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi, ali to nece valjati nikako.

Odricuci se i kao bajagi po ko zna koji put ponovo citati sopstvenu istoriju sve gledajuci da je setujemo u vladajucem trendu odricemo se nje same; na kraju ce svi ex-yu ostati ispodizanih ustanaka sa sve njihovim modernim proslavljanjem i zapiranjem sopstvene istorije, dok ce Srbija da stane u red sa Bugarskom, Rumunijom i ostalim antifasistickim velesilama.

 

 

Joj, šta je sad ovo, polemišeš tuđim trešom sa svojim trešom? Braniš Srbe od optužbe da su baš oni prvi istrebili Jevreje?

 

iako smo srbi - mozemo da budemo i ljudi u polemikama + sto je ruzno stav jase almulija nazvati djubretom. nekako mi je on kompetentiji da izrazi licni stav o holokaustu koji je, moguce, odraz stava jevrejske zajednice o holokaustu u nedicevoj srbiji nego sto su mi kompetentni stavovi forumasa levicara  koji se ubise od odbrane jevrejskog naroda na forumu sve sa istragama o potuljenim zagovornicima istorijske opravdanosti holokausta u srbiji <_<

Edited July 30, 2014 by Pontijak

[Yoda]

Imate ulazak Mačvanskog partizanskog odreda u Bogatić 7. avgusta, doduše samo na par sati, jer se nemačka posada kasno popodne vratila u Bogatić a odred se povukao. U tih par sati (kako sam čuo), MPO je streljao predsednika opštine i lokalnog apotekara, kao reprezente kvislinške ali i predratne monarhističke vlasti, tj. klasne neprijatelje, što je bio jasan korak u revolucionarnom toku pobune, nečemu što je praktična preteča "levih skretanja".

 

Jednom smo se Dr Arslanagic i ja dotakli izdanja integralne verzije izvestaja Acimovicevog i Nedicevog policijskog aparata o pobunjenickim™ (komunisti, ravnogorci) aktivnostima tokom 1941. godine, mislim da je izdanje Arhiva Srbije pre neku godinu.  Na osnovu toga, vidi se da su raniji izdavaci (60-tih ili 70-tih godina) brizljivo izbrisali svaku likvidaciju civila, obicnih ljudi od strane pripadnika KPJ ili partizana.

[Prospero]

U Bogatiću je konkretno zanimljiv slučaj dr Mladena Miloševića, lokalnog lekara, koga su ubili partizani, mislim početkom septembra '41.

 

Žena i dve ćerke su potom otišle kod neke rodbine u Beograd, mlađa ćerka i žena su uhapšene marta 1944. od strane Gestapoa, i žena je oterana u Aušvic. Odmah posle rata im je imovina oduzeta, a u formalnom obrazloženju stoji i to da je žena "pobegla sa Nemcima", iako je imala žig iz Aušvica na ruci i sve. Tako se dodatno brišu tragovi.

 

 

*edit: ima ovde nešto:

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/t50038.lt.html

 

i bezlični opisi:

Odgovor na pitanje zašto je ubijen dr Milošević je u knjizi Dragoslava Parmakovića "Mačvanski partizanski odred", u kojoj se kaže da su "prve akcije odreda bile usmerene na razbijanje i rastrojstvo aparata i organa stare vlasti, koju okupator nije rasturio... Ubijeni su sreski načelnik i podnačelnik, a nešto kasnije su streljana dva bivša narodna poslanika, tri policijska pisara, jedan poreznik, jedan kmet i jedan delovođa".

[namenski]

Mitski seljaci sa vilama, mitski intelektualci sa penkalom i mitski radnici sa čekićem su započeli ustanak bez jasne vizije o pripadnosti nekom političkom pokretu, ogromna većina njih i to je činjenica. Govorim o početku ustanka. Nemam ja razloga da izbegavam partizane, ako je partizan likvidirao prvog Nemca u nekoj akciji, neka to bude Dan ustanka, tako sam jasno i napisao.

 

Ti bi da Dan ustanka uvežeš sa Danom početka revolucije kada je zli kvislinški žandarm pravedno ubijen, e pa to neće da može, kao što od 2001. godine više i ne može.

Nema i nije bilo mitskih seljaka, jos manje mitskih radenika i mastiljara.

Ali bilo je, i to poprilicno, onih koji su popizdeli zbog desavanja koja su se na njihove oci izdesavala koji mesec pre kada je drzava koju su izdrzavali pukla ko balon, sa sve nesposobnom vladom i nesposobnim politicarima, dohvatila se Londona.

Ako nista, ono za potebe diskusije, preporucujem da se ovde izbegne izdaja Hrvata^tm i ostalih - govorimo o Srbiji, uzasu.

Bilo je, i to bogami poprilicno, popizdjenosti i zbog stanja u predratnoj drzavi, pa je - da skratim -  bilo itekako i razloga i potencijala da se sa starim i na stari nacin vise ne moze.

Bilo bi suludo zameriti komunistima sto su se u takvoj situaciji prisetili i Revolucije zato sto bi jos suludije bilo ocekivati da u borbu protiv Nemaca (sto im je i zbog SSSR bio zadatak #1 i to nesporan) krenu sa parolama o vracanju legitimne vlade koja se, slucajno, nalazila u Londonu i da komandu nad ustankom koji jesu pripremali i sproveli prepuste gospodi oficirima.

Sta god za tebe znacila 2001. godina, pucanj u Beloj crkvi jeste bio pucanj u Nemce; to sto su se izmedju onog koji je pucao i Nemaca nasli zandari jednog kvislinskog rezima je cinjenica srpske istorije.

Zao mi je.

Ostali potencijalni ustanici su za to vreme - valjda cekali da im na nisan dodje Nemac.

To sto je Srbija u leto 1941. eksplodirala, sto nisu samo komunisti cekali Ruse koji samo sto nisu nije bila posledica samo komunisticke sarene laze: bilo je nesto stvarno i izistinski sa poprilicnim korenima^tm u takozvanom narodu.

A to sto su se komunisti u svemu tome najbolje snasli mozes da zoves kako god hoces, pa i revolucijom; za razliku od svih drugih, oni su, a to se jedino racuna, delali i nije to stvar nemackih arhiva koji ce ti reci da tada u Evropi to nije niko, pogotovo ne u tom obimu i toliko efikasno.

Neko je, mislim Prospero, pomenuo cini mi se Macvanski partizanski odred sa sve prvom akcijom negde u avgustu valjda: prva akcija je OK, ali je OK i dan kad se u sumi sakupila grupa ljudi sa odredjenim ciljem i zarad njega se organizovala.

A, sve u svemu, drecati na komuniste po Evropi posle napada na SSSR nema nimalo istorijskog smisla: zarad podrske SSSR-u bili su i ostali vodeca snaga svih ili ogromne vecine pokreta otpora u Evropi i to iz gomile razloga jer su, pre svega, imali - infrastrukturu spremnu i izvezbanu za rad protiv vlasti, bila ona domaca ili nemacka.

Meni je zao sto Srbija nije recimo Norveska ili Holandija, sa pitomim kraljem/kraljicom, pitomim pokretom otpora koji slusa London i pitomim narodom koji sa svojim kraljem/kraljicom opsti preko BBC-ja, uzajamno si cestita bozice i ostale znacajne praznike, ali eto...

[Prospero]

...

Neko je, mislim Prospero, pomenuo cini mi se Macvanski partizanski odred sa sve prvom akcijom negde u avgustu valjda: prva akcija je OK, ali je OK i dan kad se u sumi sakupila grupa ljudi sa odredjenim ciljem i zarad njega se organizovala.

...

Nisam ja mislio da je to prva akcija ili početak ustanka/borbe, nadovezao sam se na Yodu oko oslobađanja mesta i šarene situacije.

 

Btw, Đorđe Stanković je u jednom tekstu pominjao da se krajem aprila u Beogradu već pucalo, a da je u dnevniku nekog gestapovca na proputovanju kroz Srbiju početkom maja zapisano da u Beogradu ne može da se spava od pucnjave. Nisam nikad ispratio detalje te Stankovićeve opaske.

[Pontijak]

 

 

Btw, Đorđe Stanković je u jednom tekstu pominjao da se krajem aprila u Beogradu već pucalo, a da je u dnevniku nekog gestapovca na proputovanju kroz Srbiju početkom maja zapisano da u Beogradu ne može da se spava od pucnjave. Nisam nikad ispratio detalje te Stankovićeve opaske.

 

mda, toliko se pucalo u beogradu da je za 4 godine okupacije poginuo citav jedan nemacki vojnik :P    - ovo kao komentar najpopularnije istoriografske urbane legende u srbalja danas

[Yoda]

U Bogatiću je konkretno zanimljiv slučaj dr Mladena Miloševića, lokalnog lekara, koga su ubili partizani, mislim početkom septembra '41.

 

Žena i dve ćerke su potom otišle kod neke rodbine u Beograd, mlađa ćerka i žena su uhapšene marta 1944. od strane Gestapoa, i žena je oterana u Aušvic. Odmah posle rata im je imovina oduzeta, a u formalnom obrazloženju stoji i to da je žena "pobegla sa Nemcima", iako je imala žig iz Aušvica na ruci i sve. Tako se dodatno brišu tragovi.

 

 

*edit: ima ovde nešto:

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/t50038.lt.html

 

i bezlični opisi:

 

Imas u izvestajima desetine slucajeva, mozda i vise, ubistava potpuno obicnih, apoliticnih muskaraca, cak i zena i dece, i takve stvari su se desavale tokom ustanka.

 

Meni je neprihvatljiva teza Cvetkovica i slicnih da je 7. juli bio pocetak gradjanskog rata u Srbiji. Mislim da je Manc lepo objasnio sta se radi sa okupatorima i kolaboracionistima. S druge strane, ubistvo zandara nema specificnu tezinu 1 ustanka, posebno sto tog dana partizani i nisu dosli u narod da ubijaju zandare ili bilo kog drugog.

 

Nisam ja mislio da je to prva akcija ili početak ustanka/borbe, nadovezao sam se na Yodu oko oslobađanja mesta i šarene situacije.

 

Btw, Đorđe Stanković je u jednom tekstu pominjao da se krajem aprila u Beogradu već pucalo, a da je u dnevniku nekog gestapovca na proputovanju kroz Srbiju početkom maja zapisano da u Beogradu ne može da se spava od pucnjave. Nisam nikad ispratio detalje te Stankovićeve opaske.

 

Upravo tako, Srbija je bila nemirna vec nakon okupacije.

 

To sto je Srbija u leto 1941. eksplodirala, sto nisu samo komunisti cekali Ruse koji samo sto nisu nije bila posledica samo komunisticke sarene laze: bilo je nesto stvarno i izistinski sa poprilicnim korenima^tm u takozvanom narodu.

 

Ako je ovo osvrt na ono sto sam napisao, slazem se i ne sporim. Samo sam zeleo da podvucem nesto sto se ovde cesto gubilo ili gubi iz vida, a sto je u hijerarhijskom i organizacionom smislu bio okidac za ustanak.

 

@Pontijak: Prvih par meseci nakon okupacije nose sa sobom prilican haos na terenu. To o cemu pises je tacno, ali vazi za, grubo receno, jesen 1941-kraj leta 1944.

Edited July 30, 2014 by Yoda

[Drug Chabor]

Nisam ja mislio da je to prva akcija ili početak ustanka/borbe, nadovezao sam se na Yodu oko oslobađanja mesta i šarene situacije.

 

Btw, Đorđe Stanković je u jednom tekstu pominjao da se krajem aprila u Beogradu već pucalo, a da je u dnevniku nekog gestapovca na proputovanju kroz Srbiju početkom maja zapisano da u Beogradu ne može da se spava od pucnjave. Nisam nikad ispratio detalje te Stankovićeve opaske.

 

Nama je isti Đorđe Stanković na predavanjima pričao da je Beograd, posle Pariza, bio najveće oličenje kolaboracije. Tu imaš onu priču o ljudima koji ispijaju kafu ispod obešenog čoveka na Terazijama ili nezainteresovano posmatranje dušegupke sa ljudima koji se unutra dave koja prolazi današnjim Brankovim mostom, Terazijama i Bulevarom na putu za Jajince.

Bilo je par sabotaža, likvidacija agenata Specijalne policije, ono spektakularno bekstvo Leke Rankovića iz bolnice, doturanja hrane i lekova partizanima (tako je moj deda završio na Banjici, pa u Mathauzenu) ali o svakodnevnoj pucnjavi tj oružanoj borbi nema govora.

[Pontijak]

uostalom, koji glavni grad okupirane drzave u evropi nije odgovarao toj slici pariza i beograda koju je pominjao stankovic tebi i ostalima na predavanjima? mislim, bio miran i prag iako je ubistvo hajdriha bilo oho-ho po znacaju i moci ubijene zverke u mehanizmu treceg rajha

Edited July 30, 2014 by Pontijak

[Yoda]

To za Beograd Stankovic preteruje. Ako je ista pozitivno u ravnogorju, onda je to njihova bgd organizacija iz koje su mnogi platili glavom. Komunisticka je organizaciono bila nesto slabija, pritom sa gomilom najkvalitetnijih kadrova™ u partizanima i desetkovana akcijama i provalama Specijalne policije.

 

Bilo je jako zajebano biti kontra okupatora i kolaboracionista u Bgd.

Edited July 30, 2014 by Yoda

[namenski]

Довољна је чињеница да су Румуни имали преко милион мртвих у рату, и то без паралелног грађанског, верског и класног рата који би се код нас свакако одиграо, пактирали ми или не. Морални аспект свега да ставим на страну. 

Odoh, pa se setih kvotovanog: zar je moguce da smo spali, da nas spadas^tm na poredjenje sa Rumunijom i njenim zrtvama u WW2, sa sve Transdnjestrijom, Odesom kao drevnim rumunskim gradom i Staljingradom u kome se brani Rumunija? 

Dobro je sto si moralni aspekt stavio na stranu.

Lepo sam rekao i ponavljam: mazohizam kojim se upinjemo da se upisemo medju zemlje gubitnice u WW2 nema granica mada mi je njegovo poreklo tajanstveno.

Eto nas sa Bugarima, Rumunima, Madjarima i ostalim poznatim antinfasistima antinemcima koje je neko drugi oslobodio, neka nam je alal.

Ubismo se da dokazemo da je Beograd bio najkolaboracionisticki grad u Evropi: svima lepo, okupirane zemlje u kojima se neki Nemac posvadjao u tramvaju oko mesta za sedenje, danas to sediste drze u muzeju i talambasaju o svom doprinosu unistenju hitlerovske nemani^tm, mi se odricemo najmocnijeg i najefikasnijeg pokreta otpora u Evropi...

Mozda to kod tebe moze, jos od cuvene 2001...

Cestitam, ali bice da nesto ne valja.

[ArleKino]

Tito o Draži:

 

 

Nije ni Draža Mihajlović znao kako izgledam. On je sve mislio da sam ja Rus. Ja sam bio kod njega u Struganiku u kući vojvode Mišića, da se dogovorimo da i oni idu u borbu. Mene je on dočekao sa jedno 15 žandarma onih zadriglih, kod četnika je ovako duga kosa bila. Dočekao me je prije nego što sam došao do kuće. On siđe s konja i ja siđoh s konja. Onda me zagrli i poljubi, i kaže: Slušaj, burazeru, odakle si ti? Rekoh, vojna tajna. Ma nemoj, kaže. A ja sam imao malo ruski naglasak, ipak mi je ostalo, bio sam tamo šest godina. A malo sam i hotimično kvario jezik. Oni su uvijek mislili da sam ja  neki ruski viši oficir, i to neki general, a ne bi htjeli sa Rusima da se konfrontiraju, ako bi se meni nešto desilo. Draža me je zbog toga jako rešpektovao i to mi je dobro išlo. Drugi put sam se s Dražom sreo na Ravnoj gori. Spremali su se da nas napadnu u Užicama, a ja sam išao da ga razuvjerim, da nema smisla da se borimo. Od Rodoljuba Čolakovića sam čuo da oni na Ravnoj gori dobro ugošćavaju sa gibanicom. I ja sve čekam, željan sam i ja gibanice, sve čekam kad će iznijeti gibanicu. Kad dođe udovica pokojnog Mišića, kaže gospodine pukovniče, hoćemo li ovako da vas pogostimo i iznese samo crnu kafu. E, rekoh, sve propade!”

“Draža se pravio da je veliki vojni taktičar i strateg. Nije on bio loš oficir, bio je sposoban. Ali je htio malo da me impresionira. Te noći smo napravili sporazum. Obećao sam da ću im dati 2.500 pušaka i pet miliona dinara. Oni neće stupati u borbu, ali nas neće napadati. Kada bude došlo vrijeme, idemo zajednički u borbu. Ja sam znao da neće biti ništa od toga. Ujutru smo se Draža i ja lijepo izljubili. Vratimo se u Užičku Požegu, a ona je bila u njihovim rukama. Dođemo do mosta tamo stoji jedan podificir, četnik, ne da dalje. U, reko, bogamu, Crni, biće gusto. Okačim svoj mauzer, pobićemo kažem koliko možemo, a i oni će nas sigurno. Dođemo u kasarnu, a tamo  nas okružila bolumenta  pijanih četnika zakrvavljenih  očiju. Ja tražim komandanta da mu kažem da smo sa Dražom sve uredili. Nema komandanta.

Razgovarao je sa Dražom. To je dosta dugo trajalo. Rekao sam Crnom da skočimo van, a Crni kaže nemoj ti, ja ću. Crni je bio hrabar, ode van i kaže  - šta je ljudi, šta vi hoćete sa nama mi smo sa Dražom sve dogovorili. A oni su  to vrijeme iskoristili da miniraju most. Trebali su nas na mostu dignuti u vazduh. Međutim dođe Gligorić i reče: Izvinite, druže Tito, imao sam razgovor za Dražom, rekao mi je da vam se ništa ne smije dogoditi. Čim sam došao u Užice, odmah sam naredio da se dvije i po hiljade pušaka što prije pošalju za Ravnu goru, a za pet miliona dinara sam rekao da malo pričekaju. Međutim, oni nisu čekali da dobiju te pare, nego su odmah stupili u akciju. Mobilisali i napali na sve strane. Međutim, ja sam poslao naše omladince za Požegu, tamo su rabili u paramparčad osam stotina četnika, molim te lijepo. A očevi su bili četnici, a sinovi partizani. Zauzeli smo Požegu, onda organizovali ofanzivu na Ravnu Goru. Onda je Draža vidio da vrag za šalu ne zna. Njegov kapetan Mitić pao je na koljena i molio da prekinemo. Prestanite, kaže, obustavite vatru, to je pokolj, pokolj između Srba. Rekoh, nismo mi htjeli pokolj, htjeli smo da se zajednički borimo. I zamislite vi u ono vrijeme, ja izdam naređenje - obustaviti! A sve se tamo razbijalo, razbježali se četnici. Naša je vojska je gunđala, zašto ne damo da ih likvidiramo na Ravnoj gori. Međutim, slušali su komandu.”

 

Tito o Đilasu:

 

 

“Đilasa nećemo pustiti da se ovako ponaša, kao neki bik…On u Njemačkoj izdaje knjige u kojima iznosi najgadnije stvari o nama, o meni lično, i o drugima. Njega ćemo morati malo da pritegnemo. I to ovog puta ćemo dobro da pritegnemo. On jeste malo šizofrenik. Ne osjeća se dobro ako se na njega ne vrši neki pritisak. Išao bih on rado u zatvor. On čeka da u svijetu bude u špici, da nešto znači. Sada se pojavio veoma drsko i sada ima malo pisanije o njemu vani. Ali mi to ne moramo do kraja tolerisati. Moramo ga onemogućiti. Inače, će uvijek iznalaziti nešto da nam podmetne. Građani Jugoslavije ne znaju šta su Đilas i takvi kao on radili. U tome i jeste stvar što se to javno ne kaže. Đilas nije nikakav humanista, naprotiv, on je u ratu bio nevjerovatno okrutan prema ljudima. Ubijao je ljude sleđa i ne znajući ko je – da li je četnik, ili nije. Sjećam se jedne noći kada i ja od njega zamalo nisam stradao. Naime, tamo na Pivi jednog dana, Đilas je bez ikakvog provjeravanja ubio jednog seljaka koji je došao u šumu. Možda je taj seljak slučajno naišao tamo gdje smo logorovali. Pucanj puške me probudio. Pogledam - Đilas baš meće pušku na rame, koja se još puši, a seljak u gunjcu leži. Noću, kad smo krenuli dalje, ja jašem na čelu kolone. I odjednom iz jedne vrtače-tras, metak mi prođe pored uha, prosto ga zagrije. Zamalo tačno u glavu, možda za santimetar. Bilo je još takvih i drugih stvari. Ili ono što je napravio na Pivi. O tome nikad niko nije pisao. Dobro bi bilo da neki borac o tome nešto kaže. Ne moram ja o tome govoriti. Meni je to nezgodno. Svako bi me poslije pitao - a zašto si ga držao?”.

 

Tito o Savi i Đilasu:

 

 

Za pogibiju Save Kovačevića Tito je okrivio Milovana Đilasa.
“Sava je imao Treću diviziju. On je došao prekasno. Ja sam slao kurira za kurirom. Đilas je bio predstavnik Vrhovnog štaba, a Sava je bio njemu potčinjen. Đilas je bio čas da idu ovamo, čas tamo i na kraju kasno je odlučio na koju će stranu. On je sa Petom crnogorskom i Mostarskim bataljonom krenuo na juriš ovuda i tu je izginuo i Mostarski bataljon. Onda su se svi takozvani rodoljubi raštrkali. Đilas je pobjegao sa svojom ženom Mitrom. Sa njima su htjele i neke djevojke, međutim, oni su ih tukli i tjerali ih od sebe, da ne idu sa njima. Ja to samo sad vama govorim. Jer taj je čovjek bio proglašen u inostranstvu za humanistu, a to je laž. Nikakav humanista Đilas nije bio. Meni je jako žao Save što je poginuo. Bio je krupna ličnost”.

[iDemo]

Ubismo se da dokazemo da je Beograd bio najkolaboracionisticki grad u Evropi:.

Kod nas sve mora da bude naj/naj - ili smo najbolji (sto je vrlo redak slucaj) - a ako vec nismo najbolji - onda je lako  - onda smo najgori... Al' uvek prvi. Naj...