Borislav Pekić o tuđini

[ObiW]

Kad opet sretneš starog prijatelja umješnog u pitanjima života, takvom će biti dovoljno relativno malo da te prepozna kao izmijenjenog. S takvim se onda događaju one dragocjene reminiscencije i životne rekapitulacije nad bocom dobrog vina u ljetno predvečerje. Na raspustu u starom kraju. Ili riječima pjesnika kad legne da se više ne probudi, jedino za čime žudi je da, umjesto blaženstva i raja, vidi zoru kako rudi i sunce starog kraja.

I zamisli moj shok kada mi se tako neshto slichno (reminiscencije, letnje predvecherje, boca vina, ali bez Azre) dogodilo bash u toj Americi o kojoj Dzoni peva, i bash sa ljudima koje sam ovde upoznao kao "mator chovek"? Ja sam uvek nekako u svakom gradu u kojem sam zhiveo uspevao da steknem prijatelje sa kojima sam nastavljao prijateljstvo i kada fizichki vishe nismo bili na istoj lokaciji. I skoro uvek su se nashi susreti zavrshavali reminiscencijom o tome shta smo radili i kako nam je bilo dok smo zhiveli u istom gradu. Bash kao i sa prijatejima u "starom kraju", kako ti kazesh.

[Pontijak]

Nije mi jasno kako je ovaj, legitimate topic, uspeo da se degenerise u ovo sto sad imamo.

ima razjasnjenje u 3. tomu Zlatnog runa :P

[gospa buba]

ima razjasnjenje u 3. tomu Zlatnog runa :P

dzizs ti si bash surov <_<daj makar na pm

[Teja]

I zamisli moj shok kada mi se tako neshto slichno (reminiscencije, letnje predvecherje, boca vina, ali bez Azre) dogodilo bash u toj Americi o kojoj Dzoni peva, i bash sa ljudima koje sam ovde upoznao kao "mator chovek"? Ja sam uvek nekako u svakom gradu u kojem sam zhiveo uspevao da steknem prijatelje sa kojima sam nastavljao prijateljstvo i kada fizichki vishe nismo bili na istoj lokaciji. I skoro uvek su se nashi susreti zavrshavali reminiscencijom o tome shta smo radili i kako nam je bilo dok smo zhiveli u istom gradu. Bash kao i sa prijatejima u "starom kraju", kako ti kazesh.

Ti si covece cudo ;) Ja sam danas svuda stranac, ali mi to uopste ne smeta. Svuda sam kod kuce, ali nigde stvarno.Ponajmanje u Zajecaru ili Beogradu.A ovo vreme reminiscencija i prezvakavanja kradje tresanja iz tudjih bashti me je poodavno napustilo. Cak to vishe ne umem ni sa dobrim vinom,moze i jointom.Tempi pasati.Valjda se covek zasiti i beskonacnog ponavljanja istih pricha.Sa ili bez Azre.

[alberto.ascari]

Tempi pasati.Valjda se covek zasiti i beskonacnog ponavljanja istih pricha.Sa ili bez Azre.

Slažem se u potpunosti. To je to što zgubidani i lelemudi ne mogu da shvate i kad bi se ponovo rodili.

[ObiW]

Ti si covece cudo ;)

Otac ObiW, chudotvorac. (Zivko Nikolic je u filmu koristio moje svetovno ime, Makarije).

[3opge]

Ti si covece cudo ;) Ja sam danas svuda stranac, ali mi to uopste ne smeta. Svuda sam kod kuce, ali nigde stvarno.Ponajmanje u Zajecaru ili Beogradu.A ovo vreme reminiscencija i prezvakavanja kradje tresanja iz tudjih bashti me je poodavno napustilo. Cak to vishe ne umem ni sa dobrim vinom,moze i jointom.Tempi pasati.Valjda se covek zasiti i beskonacnog ponavljanja istih pricha.Sa ili bez Azre.

sledeci stepen je tvrdnja da nemas jezik ali to ne bi bilo originalno posto je jedna agresivna glupaca sa vip bloga to vec ustvrdila.

[msmodesty]

topik je degenerisao u teren za pljuvanje svega i svakogato da li je moderacija sposobna ili nesposobna pitanje je otvoreno ali cenim da ima onih koji su zakljucili podosta i o topik majstorima koji su ga izvrnuli u sve i svastaja samo nisam zelela da glumim strogocu, delim warnove, banujem i slicnonecu ni sada to da radimali cu topik da zakljucam

[msmodesty]

Postovani prijatelji, na vas zahtev i u nadi da ce diskusija da ide u ozbiljnijem smeru, proglashavam topik otvorenim.PS - vratio se crveni autobus da moderira

[bus]

Good cop - bad cop ?Emesova, crveni autobus je do guše u poslu. Nemoj ni da sanjaš o odmoru. Ponovo radi bioskooop.

[TBoneSteak]

izgleda da progonstvo vodi ka neizlecivoj nostalgijiza sve ostale nostalgicno/depresivne pojave obratiti se lokalnom shrink-u

[Indy]

E fala vam k'o najrođenijima što ga otključaste... nije se nalupalo dovoljno, gre'ota da ne iskažemo svoj potencijal do kraja.

[msmodesty]

sad ce da se otvori kad ja kazem, shalim se, bilo puno onih koji su trazili da se topik otvori pa i ja medju njima: tri puta sam juce citala sve postove <_< da vidim gde sam pogresila i umesto izvinjenja/objasnjenja imam zapravo i post na temu ......... sve mi ovo mnogo lici na pricu o selu koje se zove Shutka i o njegovim Shampionima:

There is no place like Shutka. Tucked away in the farthest reaches of Macedonia, it is a town full of champions. In Shutka, according to Aleksandar Manic's peculiar and funny documentary, everything is a competition; and there is always a winner, even if the decision is disputed. There's the man with the most money, the woman with the strongest opinions, the guy with the best suits, the greatest lovers, the most powerful music producer, the best bed maker for circumcisions, the best trainer of ganders and the best trainer of pigeons, to name a few. At one point, a townsperson says, ?Anyone can make a child, but not just anyone can make a champion pigeon.? Shutka seems to be without much local economy or municipalities. But there's also no trace of hardship. Sure, the people are poor, but they appear happy. Toward the end of the film, one character explains that everyone in Shutka is on welfare, but the town always finds money for weddings and circumcisions. In a sense, Manic's film could be seen as a lesson in making the most of what you've got. It's difficult at times not to question the film's veracity?is there really an annual competition to determine who in Shutka has the most, best and oldest cassette tape collection? But that ultimately seems unimportant (and all available evidence suggests that Shutka is real). What matters is the town's passion and that everyone on screen is just so fully alive.

Moje mishljenje o mojoj nostalgiji i tudjini u nastavku, ovde samo jedno zapazanje, ovaj topik je kao Shutka :

Shutka is a place in which no one will accept second place.

[msmodesty]

Prijatelji - dolazili su i odlazili kao i moja interesovanja; u osnovnoj skoli - komsijska deca; u srednjoj jedna divna drugarica, sjajan djak sa kojom sam zajedno ucila i koja je ostala najbolja dok nisam otisla u Petnicu Petnicki prijatelji - sve dok nisam otisla na FakultetFakultetske kolege/prijatelji - sve dok nisam otkrila Politiku"Politichki" prijatelji - sve dok se nisam odselilaLuxemburski prijatelji - tu su imamo slicna interesovanja, probleme, razumeju me mozda i vise nego najrodjeniji. te tako - prijatelji: odlaze, dolaze, vracaju se, ima novih, dolaze stari... ne mogu prijateljstva da uterujem u obore - ne mogu da ih klasifikujem - najteze ih je sacuvati...NOSTALGIJA - ima je, ali nema mnogo "zala za mladoshcu" koliko mi je krivo da gledam slepog davljenika (Srbiju) kako mu je pored nosa chamac za spashavanje a on ga ne vidiTim vise ovo boli:

Možemo se mi fizički vratiti u svoju zemlju, još dugo živeti pa i umreti, ali ništa više neće biti kao pre.Staro korenje ne može se obnoviti, novo se ne može pustiti. Nesporazum nije u tome što zemlja nije spremna da nas prihvati, nego što mi više nismo sposobni da nju prihvatimo.Odbaciti nešto zašta znate da mu pripadate, teže je nego biti odbačen od nečega čemu se ne pripada i nikada se nije pripadalo.

Boli vise taj osecaj odbacenosti, ono " najbolje se Srbi bore kad seru iz dijaspore" i slicni komentari kojih ovde ima. Boli vise to zato sto, u pravu je Pekic, NE RAZUMEM zasto me ljudi iz moje otadzbine ne razumeju. bice da je sve to zato sto sam otisla iz Shutke.Ko je gledao film zna sta Dr. Koljo kaze na kraju filma: svi bi rado da odu iz Shutke ali ne idu, jer onaj koji ode, gubi pravo da bude Shampion.ja sam otisla, davno, i jos nisam shvatila da mi povrtaka tamo gde sam rodjena - NEMA.Mogu samo da DODJEM u Srbiju, kao sto sam dosla u Luxembourg, kao sto cu da odem u .... Francusku, Italiju (ne znam, lupam). Nema "kapitala" "zaostavstine" koja ce da me cheka - ako odem u Srbiju, moram "pocheti ljubav od pochetka" :Dako moze SPS mogu i ja Edited May 11, 2008 by msmodesty
kucace greske

[cyberwor/L/d]

Boli vise taj osecaj odbacenosti, ono " najbolje se Srbi bore kad seru iz dijaspore" i slicni komentari kojih ovde ima. Boli vise to zato sto, u pravu je Pekic, NE RAZUMEM zasto me ljudi iz moje otadzbine ne razumeju.

Razumevanje i(li) nerazumevanje je deo paketa medjuljudskih odnosa. U sustini ne postoje realni razlozi zasto bi nas ljudi iz nase otadzbine razumeli vise no neki drugi. Bice da se pre radi o jednom ocekivanju koje je deo naseg refleksa. Evo, ovaj topik je bas ilustrativan. Ko bi rekao da bi se sa toliko strasti i prolivene zuci i medjusobnog nerazumevanja podelili oni koji osecaju nostalgiju i oni koji ne osecaju nostalgiju? Umesto da (kako bi se spontano dalo za ocekivati) iskustva kazu svoje ne osporavajuci druge opcije (mozda bismo nesto i naucili) ispade da je atak na onog koji drugacije oseca jedina sigurna odbrana sopstvenog (krhkog?) ubedjenja. Sto bi se reklo, osecaj je varljiv ali mu to ne vredi ... Sto se tice onog Pekicevog da mozemo da se fizicki vratimo u zemlju i da ona moze da nas prihvati ali da MI nju nismo sposobni da prihvatimo ... Well, to je zato sto se stvari menjaju pa promene a kad mi nismo (bili) deo tih promena nego bubnemo face to face sa promenom koju nismo aktivno pratili tj nismo se menjali zajedno sa promenama na licu mesta onda je to kao susret dva strana tela. Tamo gde zivis tamo se i sazivis. Gde ne zivis, tamo jelte, promene posmatras sa strane. Nisu deo tebe pa taman na trepavice da se postavis. Ne znam da li se jos nekome desavaju slicni fenomeni ali ja (pre nego sto promislim) redovno prenebregnem cinjenicu da su mi (tek kao jedan primer) roditelji jedno 20-tak godina stariji nego sto sam ih ostavila. Cak i kada se setim pa izracunam ja i dalje vidim njihovu vitalnu cilost (predjasnju) i ne shvatam da imam posla sa dva starca. Ma koliko intelektualno sagledavala neke stvari, emotivno su te iste stvari ostale tj, zastale tamo gde sam ih i ostavila. Konzervirani utisci, ljudi, mesta, dogadjaji ...