Jezički XEJT

[bus]

?Назвати телефоном? не доноси никакво побољшање, већ напротив, представља пример реверзибилног процеса који само уноси (макар и хипотетичку) могућност забуне.

Ja vidim jedan problem sa ovim stavom: empirijsku činjenicu da jezici nikada ne doživljavaju kolaps i imploziju usled promene. To je zato što su to kompleksni samopropagirajući sistemi koji se ponašaju kao da imaju ugrađene mehanizme samoregulacije, tako da se ono što se izgubi na jednom mestu uvek na ovaj ili onaj način nadoknadi na drugom. U isto vreme, postojanje standarda nikada ni u jednom jeziku nije zaustavilo proces jezičke promene, pa to neće ni u srpskom jeziku dvadeset prvog veka. Današnje supstandardne pojave su sutrašnje norme standardnog jezika. Resistance is futile.

[Waldorf]

Ma какво ресистанце, има их који су позванији за то (а и добро плаћени). Ја само волим да вичем „Цар је го!” Шта ћу, јаче од мене. Јасно ми је да ћу, када се (ако се) уфосилим, бити бела врана са својим „позвати”, пошто ће сви говорити „назвати” (наравно, ако тада уопште буде телефона, и ако српски не буде dibbie dhoose поангличен).Него, кад смо код сринглиша, како вас се дојми: „Драго ми је да...”?

[Otto Katz]

како вас се дојми: ?Драго ми је да...??

Kako nas se doima drago mi je da šta? Drago mi je da si postavio to pitanje iako ne vidim kuda smijera? Da bi trebalo drago mi je što..?

[Waldorf]

Kako nas se doima drago mi je da šta? Drago mi je da si postavio to pitanje iako ne vidim kuda smijera? Da bi trebalo drago mi je što..?

Абсолутли! Под утицајем „I’m glad that...”, настало је „Драго ми је да...”, иако се у српском за нешто што се десило, или нешто што се сматра као извесно у будућности, уместо „да” користи „што”.BTW (поред пута): Не користи се (ја бар не чух) „Жао ми је да...”, него само кад је драго.

[Otto Katz]

BTW (поред пута): Не користи се (ја бар не чух) ?Жао ми је да...?, него само кад је драго.

Ja koristim. Ali mene slobodno zanemari.

[расејан]

Koliko treba vremena da neka reč, uveliko odomaćena u govoru, prestane da bude greška i postane prihvaćena reč? Decenija? Dve? Mislim jedna generacija, nama je čudno (mada meni nije), sledećim generacijama neće... Meni je to normalno.

За одмарање као неповратан глагол сам први пут чуо као клинац... добро, у вишим разредима основне, кад су почели да се појављују први народњаци. И био неки са рефреном "војска стара иде да одмара" - по правилима народне поезије, коју су дотле бар имитирали, било би "да с'одмара", што би намирило и језик и метар. Ал' јок, ово је био први у таласу нових аналфабета. Комунистички радио, колико год да је био егалитаран, није припуштао неписменост у етар (чак је и Царевац морао да научи да прочита своје изјаве, редиговане ).[допуна: дотле није пуштао.]Е ту је почело - не само са језиком, него и сва она правилност коју је народно уво носило, сво оно глачање музичког израза, све је то пуштено низ воду, али то је већ друга тема.Иначе, "одморити" је увек био и прелазан глагол: "Милисаве, одмори коње". Edited March 7, 2008 by расејан

[расејан]

Ma какво ресистанце,

Одлично резистанце, ништа горе од ентранцета, данцета и чанцета. Ја сам чак предлагао да енглески добије још три речи, а за значења ћемо лако: дитенс, дјупенс, бјуренс.

има их који су позванији за то (а и добро плаћени).

А како су плаћени они названији?

(наравно, ако тада уопште буде телефона, и ако српски не буде dibbie dhoose поангличен).

Дај дибидус сам дуго сматрао за једину реч која се код нас одомаћила са све нагласком на последњем слогу (а нисам приметио асистента, баш сам ћор... наглув). Тај нагласак је изгледа био врхунска варка, да се замете траг етимологији. Шта оно беше значило на латинском?

[расејан]

Ja vidim jedan problem sa ovim stavom: empirijsku činjenicu da jezici nikada ne doživljavaju kolaps i imploziju usled promene. To je zato što su to kompleksni samopropagirajući sistemi koji se ponašaju kao da imaju ugrađene mehanizme samoregulacije, tako da se ono što se izgubi na jednom mestu uvek na ovaj ili onaj način nadoknadi na drugom.

При чему се у ствари имплозија већ десила, али нико не примећује... ово велим из праксе (а већ смо причали о томе овде), десило се у енглеском. Толика вишезначност најобичнијих израза, толико мора да се шеврда да би се избегла двосмисленост... често ми се деси да се, кад спазим неку фразу која звучи блентаво, запитам зашто је таква. Па онда покушам да нађем такву фразу на српском или нечем другом... и онда видим да та друга не би радила у енглеском јер би изазивала забуну.Например, табла "радови на путу" (српски), "?t?p?t?s" (друмоизградња, мађарски). Како пише у Канади? Овде пише "road under construction". Јер "works on the road" може да значи "ради на путу" (work је, наравно, истовремено и глагол и именица, а исти наставак је за треће лице једнине глагола и множину именице - а других наставака слабо и има); "road building" - опет неће моћи, јер "друм који гради" захтева објекат - гради шта?, "друм градња" неће моћи јер "building" истовремено и пре свега значи "зграда" па тек онда, врло ретко, и градњу; "roadworks" би радило али изгледа није политички коректно... и тако добисмо "друм под конструкцијом".

[bus]

Ja koristim. Ali mene slobodno zanemari.

I ja koristim, ali ja imam nemonolingvalni mozak, pa ne znam.

[bus]

При чему се у ствари имплозија већ десила, али нико не примећује... ово велим из праксе (а већ смо причали о томе овде), десило се у енглеском. Толика вишезначност најобичнијих израза, толико мора да се шеврда да би се избегла двосмисленост... често ми се деси да се, кад спазим неку фразу која звучи блентаво, запитам зашто је таква. Па онда покушам да нађем такву фразу на српском или нечем другом... и онда видим да та друга не би радила у енглеском јер би изазивала забуну.Например, табла "радови на путу" (српски), "?t?p?t?s" (друмоизградња, мађарски). Како пише у Канади? Овде пише "road under construction". Јер "works on the road" може да значи "ради на путу" (work је, наравно, истовремено и глагол и именица, а исти наставак је за треће лице једнине глагола и множину именице - а других наставака слабо и има); "road building" - опет неће моћи, јер "друм који гради" захтева објекат - гради шта?, "друм градња" неће моћи јер "building" истовремено и пре свега значи "зграда" па тек онда, врло ретко, и градњу; "roadworks" би радило али изгледа није политички коректно... и тако добисмо "друм под конструкцијом".

Kad bi se implozija nekog jezika qua sistema komunikacije desila, onda bi komunikacija na tom jeziku bila nemoguća. Kako na engleskom uspešno komunicira celi svet, nisam nešto ubeđen da je implodirao. Na kraju, pogledaj koliko homofona ima u bilo kom od kineskih jezika. A oni, kad je previše reči pretilo da postane isto po zvuku, umesto da implodiraju lepo razvili tonove i nastavili da funkcionišu....Nikad ne obratim pažnju šta piše na tablama. Verovatno road under construction ili construction ahead. Oba su sasvim prirodne konstrukcije, ša im fali?Inače, road buliding bi se analiziralo kao the building of a road, jedino što ovo nije uobičajeni način da se kaže road under construction, pa se zato i ne vidi.

[расејан]

Kad bi se implozija nekog jezika qua sistema komunikacije desila, onda bi komunikacija na tom jeziku bila nemoguća. Kako na engleskom uspešno komunicira celi svet, nisam nešto ubeđen da je implodirao.

Имплозију нисмо ни замишљали као један нагли бум (или муб?), него више као тиху ерозију. Бар једном недељно потрошимо пола сата нас четворо-петоро (од чега троје твојих комшија) да нађемо недвосмислен текст да изађе на екрану - да корисници нашег програма не би долазили у заблуду. Редовно нам се то догађа, јер је први писац већине таквих натписа Холанђанин, коме баш није јасно шта све може да се схвати још и овако или онако. Он је навикао на холандски, где недоумица има за ред величине мање.

Nikad ne obratim pažnju šta piše na tablama. Verovatno road under construction ili construction ahead. Oba su sasvim prirodne konstrukcije, ša im fali?

Кад тако дефинишеш природно, онда ништа. Ако је друм "под конструкцијом", мени прво пада на ум да је нека конструкција (гвоздена скаламерија, геометрија, шта ли) прекрила друм. Онда испадне да друм у ствари није покривен ничим, него се додаје трака са стране (што уме да траје пар година - мислио сам да су наши спори, ови су гори).Фали му троугао са оним чичицом што држи лопату... ако је саобраћајни знак, онда би било добро да је знак, а не натпис.

Inače, road buliding bi se analiziralo kao the building of a road, jedino što ovo nije uobičajeni način da se kaže road under construction, pa se zato i ne vidi.

А шта ћемо са тим што road building прво значи друмску зграду, или зграду на друму? Као што road rage значи друмску помахниталост.Ево нове зврчке: шта значи "Collegiate grill cover"?

• песма "колегијални роштиљ" у туђем извођењу
• решеткасти покривач за колегијум
• колегијални покривач за роштиљ
• покривач за колегијални роштиљ

Мрежасти прекривач за роштиљ. Оно "колегијатски" му значи да носи заштитни знак неког универзитета у моди.

додао: линк у спојлеру да буде линк како треба.

Edited March 8, 2008 by расејан

[alberto.ascari]

Construction = konstrukcijaConstruction = izgradnjaAnaliza ti je po analogiji kako da ne = how yes no

[расејан]

Construction = konstrukcijaConstruction = izgradnjaAnaliza ti je po analogiji kako da ne = how yes no

Пази, имају две речи, construction и building, које обе значе и поступак у току и производ тог поступка. А правило за енглески (једно од последњих које још важи ) је да је контекст све, јер свака реч има ен значења, па оно мора да се бира из контекста.Кад ти је контекст сведен на нулу или скоро ништа, јер имаш две или три изоловане речи написане на нечему, имаш одличну прилику да стигнеш у забуну. Није то неки специјалитет енглеског (ја сам се као клинац чудио што на оном формуларчету за препоручене пошиљке пише "непотребно прецртати" кад је баш потребно да се прецрта све осим једног - то је било пре него што су измишљене кућице за штриклирање), енглески је само хронично оптерећен тим.Ево шта сам се својевремено диванио са једним Ливерпудлом:

>So instead you reduce your vocabulary by a factor of four, and still have the daunting task to know all the meanings of this reduced number of words. The constructs are maybe clumsy (and paint the translator's hairs gray at times) but they do the job and I don't mind them much. It's when a new term is needed and no new word is invented for it, nor is an existing word used as a root for a new one, but rather a word which has four meanings already is assigned yet another meaning - that's when it gets worse, increases ambiguity and adds another mine to the field. (mine as landmine, not the ore extraction hole, field as figurative and not as piece of land and not as used in physics, word as used in grammar and not as used in computing, root as used in grammar and not as used in botany or algebra, mind as have objections and not as take care of, yet as more and not as in "not yet", one as a number and not as an indeterminate pronoun)Top marks for the lampoon though

[Amelija]

Dakle, mrzim sve tipa:- si mislio na ...- sad ću vidim <još i bolje: saću vidim>- moram idem- si videlaA sve više i više je toga, na sve strane...

[Alphons]

"sledstveno"