kurs dinara

[Hefeweizen]

120, realno, nije strašno. Recimo da još 5-10 posto građana neće moći da otplaćuje kredit i to još ne vodi ničemu strašnom. Samo, bojim se da od 120 do 150 nije veliki korak, a još manji korak je ka 200. Kad će nastupiti totalni krah.I ne zaboravi na Telekom i EPS. Biće tu još para da se baci u bunar.:)

Pa za sada je taj skok veliki. Telekom pogledaj i sam Nemci nudili 800 mlrd evra sada se povukli te pare je NBS od 1.1.2010. do sada spržila braneći dinar. EPS beleži gubitke eventualna prodaja istog bi zahtevala skok cene struje i to brutalno veliki. Poboljšanje naplate i sl. a to je vrlo vrlo riskantan potez. EPS služi za očuvanje socijalnog mira.

[gospa buba]

Bolje je sada saseći nego za godinu dana.

bolje je saseci pre 10 godiona nego sad.pa onda - bolje je saseci pre 20 godina nego sad. ovo je sve cena nesasecanja onda kada je to moglo da se izvede razumno, sa manje shtete i vishe entuzijazma (nacionalnog, ljudskog, kojeg god) - sad cemo da potrpimo, pa ce za 10 godina biti bolje.ovo sad je - sedeli smo u blatu 20 godina, a sad cemo da se strpimo, pa ce za 20 da bude bolje.jedva chekam <_<to je nechiji ceo zivot, to je problem :(

[Hefeweizen]

bolje je saseci pre 10 godiona nego sad.pa onda - bolje je saseci pre 20 godina nego sad. ovo je sve cena nesasecanja onda kada je to moglo da se izvede razumno, sa manje shtete i vishe entuzijazma (nacionalnog, ljudskog, kojeg god) - sad cemo da potrpimo, pa ce za 10 godina biti bolje.ovo sad je - sedeli smo u blatu 20 godina, a sad cemo da se strpimo, pa ce za 20 da bude bolje.jedva chekam <_<to je nechiji ceo zivot, to je problem :(

Pa jeste, ali avaj situacija kao u Grčkoj. Svima je jasno da mora, ali niko ne želi da trpi. Za sada imamo još izbora, za god-dve (možda i 3 zavisi od globalnog trenda) nećemo ga više imati. Surova realnost.

[renne]

A zašto misliš da je 120din realno? Zašto ne 110? Ili eventulno 150? Gde je ta granica "realnosti" i kako je odrediti?

[Hefeweizen]

A zašto misliš da je 120din realno? Zašto ne 110? Ili eventulno 150? Gde je ta granica "realnosti" i kako je odrediti?

Po razlici stope inflacije u EU zoni i kod nas izraženu u evrima. Kurs nije pratio tu razliku od 2003 do 2008. Jednom prilikom sam naleteo na netu na neki grub proračun koji je kazivao nešto oko 130, mislim. Nivo od 120 sam uzeo jer je već pomenuta na ovoj raspravi.

[mobio]

Po razlici stope inflacije u EU zoni i kod nas izraženu u evrima. Kurs nije pratio tu razliku od 2003 do 2008. Jednom prilikom sam naleteo na netu na neki grub proračun koji je kazivao nešto oko 130, mislim. Nivo od 120 sam uzeo jer je već pomenuta na ovoj raspravi.

Ja sam izracunao, i drugi ljudi su racunali sto na forumu sto drugde. Realan kurs je oko 120 bio prosle godine kad smo racunali, dodaj inflaciju za ovu godinu to je to. Drugo slazem se apsolutno sa tobom i ovo ne govorim kao laik. Ni jedna privreda (ovo barem vazi za male zemlje) u normalnim uslovima ne sme da ima precenjenu valutu. Da ne ulazim u ekonomsku teoriju zasto, IS/LM FE, AD/AS, DAD/SAS i ostale krive vec samo prosto da kazem ako imate precenjenu valutu dobijete Miskovica, Dinkica Jevrosimovica i ostale koji traze fiksni kurs. Meni je izvinite nenormalno da neko ko ima ekonomsko znanje trazi aprecijaciju valute od zemlje koja ne pretenduje da bude neka globalna sila itd. Uostalom sam kurs i nije toliko bitan jer ce se realna ekonomija prilagoiditi opasne su ogromne fluktuacije koje se desavaju, a one se desavaju zbog precenjenog kursa dinara i zbog nenormalne inflacije koju podgreva Dinkic svojom fiskalnom politikom. Prema tome umesto sto se ljudi ovde bune oko kursa bolje bi bilo da malo porazmisle o potrosnji i inflaciji. I nije cudo sto je u Srbiji ubijena proizvodnja kada se privreda od banaka zaduzuje za evropske uslove po nenormalnim kamatnim stopama. Kako mi da budemo konkurentni u takvim uslovima? Opet nenormalne kamatne stope su posledica nenormalne inflacije itd... Ja prostom dedukcijom dolazim do dva zakljucka:1. Nasa zemlja je raj za uvoznike 2. Od ovakve ekonomske politike samo nas jos jedan rat moze spasti jer ono sto ce se nama desiti bude li se ovo nastavilo ce biti mnogo gore od Grckog scenarija. Na kraju ljudi treba da razimisle odakle nama novci za kredite zaduzivanja i slicno u jednoj neproizvodnoj privredi i ko to finansira i od kog kapitala? Edited May 20, 2010 by mobio

[mobio]

Ima ovde ekonomista, mogu oni to bolje da objasne od mene, ali ovo je onako kako ja razumem zašto je važno SADA održavati stanovništvo (i privredu, naravno) kreditno sposobnom i ne reći ko ih jebe.

Iznenadices se kad ti kazem da dug naseg privatnog stanovnistva uopste narocito prema inostranstvu, uopste nije toliko strasan. Sa tim se lako mozemo nositi i u ovako nakaradnoj ekonomiji. Problem je indeksiranje kredita u stranoj valuti naravno ali to je opet problem kreatora ekonomske politike.

[radisa]

Iznenadices se kad ti kazem da dug naseg privatnog stanovnistva uopste narocito prema inostranstvu, uopste nije toliko strasan. Sa tim se lako mozemo nositi i u ovako nakaradnoj ekonomiji. Problem je indeksiranje kredita u stranoj valuti naravno ali to je opet problem kreatora ekonomske politike.

Naravno da je to problem(za nas obične građane najveći, a verujem da ni privredi nije lako) i naravno da je sve to postavljano na nezdravim osnovama još od 2000. I jasno je meni da će đavo kad-tad doći po svoje. Samo se (verovatno neosnovano) nadam, da što više odlažemo, može da se pojavi neka sila (EU, Svetska Banika, MMF npr.) i reši problem idiota koji vode monetarnu politiku u ovoj zemnji i spasi nas bede.

[hazard]

Ako dobar deo stanovništva ne bude mogao da vraća dugove, to će urušiti bankarski sitem, to ti je valjda jasno? Banke će doći u posed nekretnina, ostati bez obrtnih sretstava, a nekretnine neće moći prodati, jer niko neće imati para...Zato je važno da dobar deo stanovništva vraća dugove, pa makar to uticalo na neke druge stvari...

Banke onda nek izvole da refinansiraju kredite u evrima u dinarske. Znam - to povlaci druge probleme, ali neizbezna je konsolidacija na bankarskom trzistu...Srbija je premala za nekih 30tak-40tak banaka koliko ih ima.

[gospa buba]

... može da se pojavi neka sila (EU, Svetska Banika, MMF npr.) i reši problem idiota koji vode monetarnu politiku u ovoj zemnji i spasi nas bede.

sto se mene tiche moze i turska.toliko smo se dobro pokazali <_<

[radisa]

Banke onda nek izvole da refinansiraju kredite u evrima u dinarske. Znam - to povlaci druge probleme, ali neizbezna je konsolidacija na bankarskom trzistu...Srbija je premala za nekih 30tak-40tak banaka koliko ih ima.

To bi bilo odlično rešenje, na koje bi trebalo naterati banke... Samo što to niko nema interesamuda da potera...

[Milogled Bluff]

Jedan, koji bi mozda imao, je sklonjen

[žaro]

Званични средњи курс за дан 24.05.2010: 102.2291Toliko o tome, za samo nedeljud ana porastao je za 3 dinara...I super je sto se ovde povela rasprava oko kursa...ja evo prvi, radim u banci, i sada se nikad ne bi zaduzio uopste, a ako bi morao zaduzio bih se iskljucivo u dinarima (iako mi je plata vezana za EUR)Ja radim sa malim i srednjim preduzecima, i kako se neprestano potencira da su oni pokretac ekonomije, reci cu vam tipican primer.Mala proizvodnja, i recimo u svojoj bransi imaju 2-3 konkurenta ali su u pitanju dosta veca preduzeca, dakle nisu u poziciji da diktiraju cenu.Imaju 2-3 kredita koji su indeksirani u EUR, uzetih kad je kurs bio 80 i nesto RSD.Racunica je prosta, primer dajem mesecna obaveza od 2.000 EUR po kursu od 80, i mesecna obaveza po kursu od 100, kao sto i sami znate nije ista,na godinu dana razlika je oko 500.000 RSD. Ono gde nastaje problem je, taj sto oni nisu u situaciji da dizu cenu svoje robe za taj iznos za koji je EUR porastao, jer njihovi direktni konkuretni to ne rade, i ako podignu cenu, sami ce sebe izbaciti. Lepo je pametovati na makroekonomskom nivou, ovo vam je konkretan primer iz privrede, a ovakvih primera ima miliardu. I upravo iz ovog razloga, retko ko se uopste bavi proizvoodnjom (ima jos mnogo razloga), vec su svi uglavnom okrenuti trgovini, a trgovina kao takva, nije ni sigurna, ali ni ne stvara neku novu vrednost.Problemi koji ova zemlja ima su mnogobrojni, gde ja smatram da je najveci problem, jesu ljudi, odnosno uzaasna kadrovska politika, koja je zasnovana na dnevno politickim interesima, i svu razliku na ovom svetu prave ljudi. Svaka kompanija u svojoj bransi je manje visa slicna konkurenciji, a banke su najbolji primer za to,jer ne postoji ni jedna banka na trzistu koja je mnogo bolja od ostalih, a razliku prave ljudi koji rade u tim bankama, i koji te banke vode.Isto je tako svuda. Kada bi neko skupio muda i rekao ovako vise ne moze, daj da gledamo sta si ti do sad realnor adio,gde si bio, onda bi mozda i bilo nesto od nas....Ima ova zemlja potencijala, ali ne moze se doci na red od raznih eksperata i stranackih gnjida...poput Bajatovica...on mi je onako bas ko pokazni kunic citavog drustva...\I u principu ne volim razne kriticare i sl. ali tekstove nebojse katica obozavam...Ovo je tekst iz 2005 godine:

Srbiju ceka truma (Taoci pogrešne politike)03/11/2005 od nkaticZašto Međunarodni Monetarni Fond (MMF) uporno insistira na smanjenju penzija i tako dovodi u nepriliku i Vladu i Skupštinu Srbije? Ne radi se o lošoj nameri, već samo o hladnoj analizi stanja srpske ekonomije. Od Srbije se traži da smanji svoje budžetske izdatke. MMF želi da spreči situaciju u kojoj se prihodi od privatizacije koriste za zatvaranje budžetskih rupa. Privatizacioni prihod je potreban kako bi Srbija bila u stanju da uredno vraća inostrane dugove, o čemu MMF brine. Ovo je gruba slika stvarnosti, ona se može umekšavati, ali joj se ne može promeniti suština.Problem Srbije je, dakle, visoka zaduženost i pred Srbijom su dva puta. Prvi je, kratkoročno, mnogo lakši. Srbija se može zavaravati da je sve u redu i da nema mesta brigama, da privreda samo što nije krenula i da je izvozni bum tu, iza ugla. Nagoveštaje, eto, već vidimo u statistikama uvoza i izvoza za osam meseci ove godine. Ako bude sreće, deficit bilansa roba i usluga u 2005 bi mogao biti «samo» oko pet milijardi dolara, a ne sedam kao 2004 godine. Građani prazne slamarice i devize deponuju u banke, a dijaspora, najveći srpski darodavac, nastavlja da unosi novac u Srbiju. Sve to olakšava platnobilansne muke.Neodoljiva privlačnost ovog scenarija je baš u inertnosti. Po njemu ekonomija može funkcionisati još neko vreme, svakako do 2007 godine. Ovaj put ne zahteva bolnu promenu monetarne politike, pre svega politike kursa dinara. Srbija još uvek ima vredna preduzeća za prodaju. Na svaki poziv MMF-a, češće i bez njega, prodavaće se po neko preduzeće ili njegov deo, pa tako vraćati dugovi, popunjavati budžet i održavati kakva-takva makroekonomska stabilnost. Preduzeća će se prodavati brzo, pod pritiskom, dakle jeftino. Zaposleni u javnim preduzećima će verovatno dobiti deonice – juče protivnici privatizacije, sutra će postati njeni lojalni saveznici. Sindikati će biti na strani zaposlenih, a kako drugačije.Inflacija će se suzbijati, kao i do sada, veštačkim obaranjem uvoznih cena kroz održavanje precenjenog kursa dinara. Antiinflaciona politika će se pomagati politikom depresiranja cena ključnih javnih preduzeća – NIS-a i EPS-a pre svih. Na radost budućih kupaca, ona će vredeti sve manje i manje. Građani Srbije će podržavati ovakvu politiku, jer ona znači veću kupovnu snagu danas. A sutra – «sutra brinuće se za se».Banke će zatrpavati građane preskupim kreditima, a oni će ih trošiti uglavnom na uvoznu robu, dodatno opterećujući platni bilans. Tako kreirana tražnja neće mnogo pomoći privrednom rastu, ali hoće rastu inflacije. Kada se ciklus završi, Srbija će imati istu ili sličnu stopu nezaposlenosti, skroman privredni rast i ništa za prodaju. Javiće se i novi fenomen – zaduženi građani. Teško vladi koja se tu zatekne, jer će naslediti ogromne probleme, bez izvora za njihovo rešavanje.Drugi put je kratkoročno mnogo teži i boli odmah. Na ovom putu se Srbija mora uhvatiti u koštac sa ključnim platnobilansnim problemom, a to je ogroman deficit u bilansu roba i usluga. (Za nerazvijene zemlje, bilans roba i usluga je bolji indikator stanja od bilansa tekućih transakcija). Da bi se krenulo dalje, prvo se mora raskinuti sa pogubnim stavovima koji dominiraju ekonomskom scenom.Ne može se više polemisati u vezi sa tim da li je dinar precenjen, potcenjen, ili baš tu gde treba. Kada deficit bilansa roba i usluga dostigne oko 25% društvenog proizvoda, država zbog toga sve dublje tone u dugove, a poverioci (kroz MMF) određuju ekonomsku politiku zemlje, tada nema ni mesta ni vremena za ekonomsku sholastiku. Da, dinar je godinama precenjen i to je centralni problem ekonomske politike danas i olovo na nogama izvozne privrede.Druga pogubna teza je svođenje problema trgovinskog bilansa samo na problem slabog izvoza. Ne može se sedeti i čekati da izvoz «krene», jer je porast izvoza mukotrpan i spor proces. Uvoz se mora smanjivati drastično, pre svega uvoz robe široke potrošnje. Ako promena deviznog kursa nije dovoljna, Srbija bi morala da promeni carinsku politiku kako bi suzbila prekomerni uvoz, pa i po cenu odlaganja ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju.Nažalost, problem kursa nije vezan samo za deficit platnog bilansa. Fatalnom greškom monetarne politike, baš je kurs izabran za ključni instrument antiinflacione politike. Tako sve postaje mnogostruko teže.Ne samo da je precenjeni kurs doveo do ogromnog deficita bilansa roba i usluga, već je on, delom, odgovoran i za visoke realne kamatne stope u Srbiji. Kroz podizanje kamata kreditori se štite od buduće devalvacije i od nje se osiguravaju. Na žalost, ne osiguravaju se samo kamatama, već i deviznim klauzulama kod dinarskih kredita, kao i odobravanjem deviznih kredita srpskim preduzećima.Visoke kamate jedu i profit i supstancu preduzeća, ubijaju ne samo postojeću proizvodnju, već i svaku ideju o proizvodnji. Srpska preduzeća plaćaju mnogostruko više kamate od svojih inostranih konkurenata. U Srbiji mogu preživeti samo preduzeća koja imaju «lične» banke, ili likvidne inostrane vlasnike, pa time i izvore relativno jeftinih sredstava. Zbunjujuće je u kojoj se meri problem visokih kamatnih stopa u Srbiji ignoriše i olako pravda samo «rizikom zemlje».Trenutak za promenu politike je, ne može biti gori. Inflacija raste, cene nafte skaču (i ovo se opasno potcenjuje), kamate na svetskim tržištima ponovo počinju da rastu, a domaća industrijska proizvodnja stagnira. Stanovništvo je nezadovoljno, a svaka devalvacija smanjuje ionako nisku kupovnu moć. No utešimo se, danas je sjajno kako može biti sutra.Zamišljamo užas Narodna banke Srbije kad kalkuliše eventualne efekte koja devalvacije može imati na inflaciju. Već sada previsoka stopa inflacije bi time dobila nov i snažan impuls.Ako bi dinar devalvirao, došlo bi do strahovitog rasta dugova u bilansima preduzeća-dužnika. Preračunati devizni krediti po novom kursu i primena valutne klauzule na postojeće dinarske kredite bi teško opteretila preduzeća koja su neto-uvoznici. Banke bi odjednom otkrile da srpski El Dorado ima svoju tamnu stranu i da će se suočiti sa visokim nivoom nenaplativih potraživanja. Građani bi takođe mogli naučiti, da strane banke nisu nepogrešive i da se u finansijskim krizama svi ponašaju isto. Prvo dolazi do panike, a potom svako spasava sebe, ne reputaciju. Ako dođe do najgoreg, strani vlasnici neće ubacivati nova sredstva kako bi spasavali svoje nelikvidne banke i sačuvali obraz.Srbija će, bojim se, morati da prođe kroz traumu. Krizi se teško može umaći, ona se samo može odložiti, ali sa težim posledicama. Srbija može da bira – kriza ќojom se može upravljati – sada, ili rizik haosa – sutra. Naravno, uvek postoji i nada u «meko prizemljenje», ali je ona uglavnom jalova. Ovo se da proveriti na primeru Tajlanda 1998, Argentine 2001 i da ne nabrajamo.

[mobio]

Sto se tice kredita gradjanstva, samo da kazem da je NBS i to je jedan od dobrih poteza uveo obavezno pokrice od 100% po izdatom kreditu koji se kao depozit polaze u NBS. Prema tome ne verujem da bi pomeranje kursa ugrozilo bankarski sistem u Srbiji. Mozda bi ih primoralo da kao sto neko rece ovde reprogramiraju dugove. Problem indeksiranja kredita u dinarima jeste inflacija i procenjeni rizik ali tu se opet vracamo na vladu, ekonomsku politiku i trziste koje ne funkcionise. @ zaro Odlican post, hvala ti sto si sa nama (barem sa mnom) podelio realna iskustva poslovanja u Srbiji. Meni je neprijatno da palamudim ovde kroz svoje misljenje sta i kako treba nekome ko je u svakodnevnoj borbi sa realnim problemima, ali moram da kazem da mi se jako svidja ona nasa izreka ko ne plati na mostu plati na cupriji. Pre ili kasnije ti dugovi ce doci na naplatu. Mogu da kazem samo onako teorijski da ako je firma o kojoj pises izvozno orjentisana ili ako se takmici sa slicnim proizvodima iz uvoza povecanje traznje do koje ce doci kao posledice pada kursa dinara bi trebalo da deimicno ili u potpunosti ublazi efekat indeksiranja kredita u EUR. No i dalje ja mislim da to jeste veliki problem ali jos veci problem su nenormalne kamatne stope koje dolaze izmedju ostalog kao posledica ogromne inflacije.

[Musharaf]

a trgovina kao takva, nije ni sigurna, ali ni ne stvara neku novu vrednost.

Овај, а шта је то 'сигурно' и шта подразумеваш под 'новом вредношћу'?