Jezičke adoumice™

[bus]

To bi trebalo da znaci da se US engleski (kad ovo kazem mislim na onaj "standardni" jezik koji cujemo na americkoj TV) u nekoj formi slicnoj danasnjoj razvio prilicno davno. A ujedno i prilicno brzo nakon osnivanja kolonija.

Jeste . Ovo je tipično slučaj. Sve se odigra u dve-tri generacije (o tome piše Trudgill, između ostalih). Naravno, promene se dalje nastavljaju (i nikad ne prestaju), ali osnova unificiranog dijalekta u tim kolonijalnim okolnostima se uspostavi jako brzo. ...E sad izvinte, moram u RL. Imam sastanak za 1h, a daleko.

[onamonamo]

koliko su slicni nemacki i holandski? zadnjih par nedjelja ucim svapski, i provalio sam da kapiram i neke holandske tekstove

[расејан]

koliko su slicni nemacki i holandski? zadnjih par nedjelja ucim svapski, i provalio sam da kapiram i neke holandske tekstove

Холандски ми дође на пола пута између енглеског и немачког. Кад похваташ довољно да интуитивно можеш да отпратиш како су за своје потребе кварили речи из оба извора, онда можеш само на то да покапираш пола. Често ми натрчи по неколико реченица на холандском, залута неки имејл за једног у тиму, и нешто из контекста нешто из тог предзнања успевам да сконтам шта каже.То кад имаш написано. Кад говоре, у три лепе, не мош похватати.

[bus]

Nemci relativno lako čitaju holandski, govornici engleskog nikako. Holanđani nemački lako. Holanđani razumeju govorni nemački daleko bolje nego Nemci holandski (delom i zato što Nemci nikad ne uče u školi holandski). Ako si sa severa Nemačke i kojim slučajem ti je maternji jezik donji saksonski (poznat i kao niskonemački; a jezik, nažalost, izumire), onda ti je daleko lakše da pratiš govorni holandski nego ako ti je maternji jezik visokonemački. Holandski je daleko sličniji nemačkom nego engleskom. Frizijski je istorijski najsrodniji engleskom, ali je kasnije pretrpeo jake uticaje holandskog, a engleski normanskog, tako da sad nisu razumljivi. Ipak, Brea, bûter en griene tsiis is goed Ingelsk en goed Frysk.(Rye) bread, butter, and green cheese, is good English and good Frisian.

Edited November 9, 2010 by bus

[Kampokei]

Ljudi uglavnom pominju holandski kao neku prelaznu varijantu izmedju nemackog i engleskog, a meni laiku se cini da su to pre svedski i jos vise norveski i danski (potonji su cak uticali podosta na engleski). Glede mog pitanja, trazio sam ovaj northern vowel shift na jutjubu, tek da mi bude manje apstraktno, a nasao

[bus]

Da, Labov mu dođe jedna od zvezda cele lingvistike i bog sociolingvista :D

[Kampokei]

Ali, jbt, FDR stvarno jos malo pa ko Brit.

[Antares]

Puno hvala buse.

Praktično, i jezik su nam Turci dali

Znaci turci, i rad na koheziji u poslednjih 150 godina (jerbo izgleda da su i neki drugi dijalekti mogli biti uzeti kao standard u HR i SR).Interesuju me pomenuti radovi i knjige. Baci listu referenci pa da ih potrazim u univerzitetskoj biblioteci.

[bus]

NNČ. Reference. (U pejstu se izgubilo originalno formatiranje. Mrzi me da stavljam naslove knjiga i časopisa opet u kurziv, sori :D).

ReferencesBrowne, W. 1993. Serbo-Croat. B. Comrie & G. G. Corbett, ed. The Slavonic Languages. New York: Routledge. 306-387.Bugarski, R. 2001. Language, nationalism, and war in Yugoslavia. International Journal of the Sociology of Language 151:69-87. Bugarski, R. 2002. Serbo-Croatian and its descendants: A case of Umbau? R. Lučić, ed. Lexical Norm and National language: Lexicography and Language Policy in South-Slavic Languages after 1989. Der Welt der Slaven Sammelbände 14. München: Otto Sagner. 145-149.Franolić, B. 1980. Language policy and language planning in Yugoslavia with special reference to Croatian and Macedonian. Lingua 51:55-72. Hawkesworth, E. C. 2006. Serbian-Croatian-Bosnian linguistic complex. Keith Brown, ed. Encyclopedia of Language and Linguistics. Oxford: Elsevier. 258-260.Ivić, P. 2001. Dijalektologija srpskohrvatskog jezika: Uvod u štokavsko narečje, ed. D. Petrović. Sremski Karlovci: Izdavačka Knjižarnica Zorana Stojanovića. Mønnesland, S. 2001. Emerging literary standards and nationalism. The disintegration of Serbo-Croatian. Actas do I simposio internacional sobre bilingüismo. Vigo: Universidade de Vigo. 1103-1113.Murray Seymour, J. 1994. The Yugoslav idea: Will it die with Yugoslavia? History of European Ideas 18:199-213. Pranjković, I. 2001. The Croatian standard language and the Serbian standard language. International Journal of the Sociology of Language 151:31-50. Stanojčić, Ž., & Lj. Popović. 1992. Gramatika srpskoga jezika: Udžbenik za I, II, III, i IV razred srednje škole. Second edition. Belgrade: Zavod za Udžbenike i Nastavna Sredstva. Trudgill, P. 2006. Language and dialect: Linguistic varieties. Keith Brown, ed. Encyclopedia of Language & Linguistics. Oxford: Elsevier. 647.

Jedan od naslova ne moraš da tražiš u biblioteci: to je ona žuta gramatika za srednje škole :lolol:Ivićeva dijalektologija štokavskog je meni lično zanimljivo štivo, mada je, na žalost, pisana jako staromodnim stilom (ajde de, i to mi je bio neki izlet u prošlost; vrlo quaint iskustvo. Možda na Filološkom imaju nešto malo modernije napisano što koriste, ali nisam optimista. Neke od ovih členkov možda nađeš i na netu (probaj Google Scholar pa onda "All versions") ili ako autori imaju sajtove (često postave u inat izdavačima). Mislim da ovaj Mønnesland baš jeste dostupan fri ov čardž. Ili, naravno, ako imate plaćen pristup časopisima preko univerziteta...

[fonTelefon]

^, ^^, ^^^ --> :blush:Na ovu temu (dakle kako je došlo do toga da se srpskohrvatski posmatra kao jedan jezik, a posle kako se to jedinstvo razgradilo i šta to znači za pojam "jezik" kako se koristi u nelingvističkoj javnosti), mi je upravo u štampi članak u jednom časopisu. (Napomena: Ovo se desilo više slučajno i kao profesionalno interesovanje sa strane, jer se ne bavim inače ovom problematikom). U ovaj spoiler dole stavljam deo koji bi mogao da bude relevantan za makar deo tvog pitanja. Moguće da ću ga posle ukloniti, jer baš i ne bi trebalo ovo da radim (mada jaaaaako veliki broj autora jednostavno ignoriše gunđanje izdavačkih kuća). Naravno, kako ovo nije istorija, pa čak ni istorija jezika, sve je više u obliku neke skice nego, nedajbobe, detaljnog tretmana problematike. Boldovani delovi su, čini mi se, posebno relevantni za tvoje pitanje, Antarese, posebno ovo o pokretima govornika štokavskog prema severozapadu u begu od Turaka, što je u velikoj meri "poravnalo" jezički teren. E, da, u okviru štokavskog je posebno bitno da su se govornici istočnohercegovačkog dijalekta, koji je poslužio kao jedna od baza za standardni srpskohrvatski, raširili usled turske invazije i vlasti na veoma širokom geografskom području (pogledati samo žuto na ovoj mapi + tome dodati činjenicu da postoji velika sličnost između žutog i šumadijsko-vojvođanskog. Praktično, i jezik su nam Turci dali Evo i odlomaka koje pomenuh gore:

~~~uklonjen tekst članka~~~

He he lepo je videti da se mladji zalazu da svi stokavci budu u jednoj zemlji. Edited November 12, 2010 by bus

[Antares]

Reference....

Moz se nadje deo toga. Sad probao. No ce ici polako i sa skidanjem i sa citanjem.Ali kakvo ime casopisa: "Der Welt der Slaven". Hehe prvo mu procita ime u porno varijanti (Sklaven). A vidim da su radovi na engl.

[bus]

He he lepo je videti da se mladji zalazu da svi stokavci budu u jednoj zemlji.

Moz se nadje deo toga. Sad probao. No ce ici polako i sa skidanjem i sa citanjem.Ali kakvo ime casopisa: "Der Welt der Slaven". Hehe prvo mu procita ime u porno varijanti (Sklaven). A vidim da su radovi na engl.

[Lucia]

Nemci relativno lako čitaju holandski, govornici engleskog nikako. Holanđani nemački lako. Holanđani razumeju govorni nemački daleko bolje nego Nemci holandski (delom i zato što Nemci nikad ne uče u školi holandski). Ako si sa severa Nemačke i kojim slučajem ti je maternji jezik donji saksonski (poznat i kao niskonemački; a jezik, nažalost, izumire), onda ti je daleko lakše da pratiš govorni holandski nego ako ti je maternji jezik visokonemački. Holandski je daleko sličniji nemačkom nego engleskom. Frizijski je istorijski najsrodniji engleskom, ali je kasnije pretrpeo jake uticaje holandskog, a engleski normanskog, tako da sad nisu razumljivi. Ipak, Brea, bûter en griene tsiis is goed Ingelsk en goed Frysk.(Rye) bread, butter, and green cheese, is good English and good Frisian.

molim prevod ovog Plattdeutsch natpisa. delimično razumem zbog sličnosti sa nemačkim, to o životu kiselom kao limun i nešto o sudbini i sećanju... valjda!? da ne znam kontekst mislila bih da je ovo na danskom.kad smo kod 'leba i na 'leba: da li je tačno da je u našoj rečenici "ljudi kupuju hleb i mleko" jedina reč čisto slovenskog porekla veznik 'i'? ostale su navodne neke staronemačke. bar su tako rekli davno u jednoj obrazovnoj emisiji na tv-u a ja fascinirana zapamtila.i srce si što nas obrazuješ :Hail:edit: ako se sa slike dobro ne vidi tekst je:„Dien Leben wer suur/As de Zitroonen, sail/sick dat Erinnern an/di lohnen? Dien Schik-/sol wiest op all de/Lüüd, for de dat Glück/het gor keen Tiet.“ Edited November 10, 2010 by Lucia

[расејан]

kad smo kod 'leba i na 'leba: da li je tačno da je u našoj rečenici "ljudi kupuju hleb i mleko" jedina reč čisto slovenskog porekla veznik 'i'? ostale su navodne neke staronemačke. bar su tako rekli davno u jednoj obrazovnoj emisiji na tv-u a ja fasicinirana zapamtila.

Победник је ко пише историју, а? Словени и Германи су тако дуго комшије, да се тешко може знати која је реч чија. Него ко нађе најстарији запис, или ископа најстарији дијалекат...Мен ми се све причињава да су све то неке праиндоевропске речи.

[Lucia]

emisija je bila yu produkcije :) da preformulišem pitanje: da li je samo veznik 'i' ono što u toj rečenici nema zajedničko poreklo sa nemačkim?edit: očigledna sličnost mleko sa milch/milk dok ne baš sa lait/latte, a valjda su francuski/italijanski/latinski u daljem kolenu isto indoevropski jezici?

Edited November 10, 2010 by Lucia