Jezičke adoumice™

[Frau Gabrijela]

na prvu loptu: nepokolebljiva?na drugu: ako ti odgovara beskompromisna, ostavi. šta te briga gde se sve koristi.

[Muwan]

Iskreno, ne odgovara mi previše. Za eksternu komunikaciju sa klijentima i javnošću preferiram kratke, lako čitljive i lako izgovorljive reči. Kada na to dodam "kvalitet bez kompromisa" koji je sada četiri od pet reklama koje me smaraju svakog dana, izraz mi se ogadi još više.Bezuslovno nije loše mada malkice asocira na predaju i druga armijska dešavanja.

[Frau Gabrijela]

Iskreno, ne odgovara mi previše. Za eksternu komunikaciju sa klijentima i javnošću preferiram kratke, lako čitljive i lako izgovorljive reči. Kada na to dodam "kvalitet bez kompromisa" koji je sada ™ četiri od pet reklama koje me smaraju svakog dana, izraz mi se ogadi još više.

ok, razumem i prihvatam. onda jednostavno potpuna, iako je daleko od značenja originala. mada mi zvuči kao pleonazam pojačavanje posvećenosti u srpskom, mislim posvećenost ili jeste ili nije, ili si posvećen ili nisi. Edited November 5, 2010 by stormy

[Muwan]

Eto rešenja :bow: Makar bio i pleonazam opet zvuči mnogo bolje, a može čak da vuče na pravu, izvornu posvećenost kvalitetu kao pandana ofrljem pristupu poslu kakav je karakterističan u Srba.Hvala najlepše :) Dodatne predloge rado usvajam ako ih bude.

Edited November 5, 2010 by beowl

[belch]

ja bih takođe iskoristila potpuna, najprirodnije zvuči.

[расејан]

ja bih takođe iskoristila potpuna, najprirodnije zvuči.

Сад ми тек падоше на ум непомућена & неопозива. Мада је непоколебљива у ствари баш тачан превод, али тражимо препев. Ајде, могло би онда чак и неуздрмљива, ако ћемо да се швотамо.

[onamonamo]

trajna posvecenost... nije pleonazam, a sugerise neodustajanje u posvecenosti

[Kampokei]

Ovo mozda i nije pravi topic za moja pitanja, te vi slobodno premestite ako je potrebno.Dakle, ovo me zanima: zasto US, kanadski i australijski engleski danas zvuce tako kako zvuce? Pod kakvim uticajima su se razvili ti akcenti i kada? Pretpostavljam da su Founding Fathers govorili vrlo slicno ili isto kao njihovi savremenici sa Oxbridge-a... Isto pitanje imam i za kvebecki francuski.

[Indy]

Australijski i novozelancki su postali 'vaki pod uticajem ovaca. :D Bus će znati.

[bus]

Ovo mozda i nije pravi topic za moja pitanja, te vi slobodno premestite ako je potrebno.Dakle, ovo me zanima: zasto US, kanadski i australijski engleski danas zvuce tako kako zvuce? Pod kakvim uticajima su se razvili ti akcenti i kada? Pretpostavljam da su Founding Fathers govorili vrlo slicno ili isto kao njihovi savremenici sa Oxbridge-a... Isto pitanje imam i za kvebecki francuski.

Pa glavna stvar tu je da je Engleska (kao i svaka druga staaaara zemlja) imala mnogo različitih dijalekata koji su međusobno umeli znatno da se razlikuju, kako u zvuku, tako i u rečniku i gramatici, tokom cele svoje istorije. Ovde dalje treba dodati i činjenicu da su se u Velsu, Škotskoj i Irskoj, osim njihovih najstarijih jezika (a da su danas živi), velškog, škotskog i irskog, govorile i lokalne verzije engleskog, a u Škotskoj još i Scots, germanski jezik koji je engleskom nešto kao što je "severnom srpskom" torlački (i koji nije isto što i škotski engleski). Kada su se ljudi iseljavali u različite engleske kolonije, iseljavali su se u raznim mešavinama tih originalnih dijalekata engleskog (a mnogi su govorili i Scots). Možda još bitnije je i to da su se ljudi sa Britanskih ostrva iseljavali u različito vreme. Glavna razlika između neevropskih engleskih (da se za sada ograničimo na istorijski "bele" zemlje* gde se engleski u nekoj znatnijoj meri govori kao maternji jezik) je upravo između Severne Amerike i "Antipoda". Iseljavanje u Severnu Ameriku je krenulo mnogo ranije nego u Australiju, Južnu Afriku, ili Novi Zeland. Otuda, recimo, i glavni rascep između standardnih varijanti engleskog, onaj po pitanju izgovora R pre suglasnika i na kraju reči (posle samoglasnika). U doba kada je počelo naseljavanje severne Amerike, velika većina engleskih dijalekata je bila "rotička", tj. R se čulo u rečima kao car ili Mars, tako da se ta karakteristika prenela i u nove kolonije u Severnoj Americi. Onda su neka R počela da izumiru u Britaniji, a preživela su u Severnoj Americi (i u tom pogledu, američki i kanadski engleski su bliži starijim oblicima modernog engleskog nego britanski, koji se više promenio; treba naglasiti da i u samoj engleskoj i dalje postoje regioni gde se R uvek izgovara, kao npr. the West Country, a u Severnoj Americi delovi gde se ne izgovara). Za oblikovanje kanadskog engleskog je presudan bio beg Lojalista (United Empire Loyalists) iz SAD za vreme revolucije. Otuda kanadski engleski i zvuči toliko slično američkom. Najbitniji izuzetak u Kanadi je Njufaundlend, koji je do 1949. bio poseban britanski dominion i nije bio deo Kanade. Tamo se razvio dijalekat engleskog (ili preciznije serija dijalekata) koji su bili pod znatnim uticajem irskog engleskog i engleskog iz West Countryja, tako da ljudi s Njufaundlenda i danas zvuče jako drugačije od ostatka Kanađana.Engleski sociolingvista Peter Trudgill mnogo piše o postanku antipodskih engleskih i voli da naglasi da oni jako slično zvuče jedan drugom na mestima koja su jako udaljena jedno od drugog (Foklandska ostrva, Južna Afrika, Australija, Novi Zeland). Vrlo interesantan je jedan obimni projekat koji je sproveden na Novom Zelandu, gde su negde valjda šezdesetih četrdesetih uspeli da snime ljude koji su rođeni još u devetnaestom veku i koji su često bili jedva prva generacija rođena tamo. U analizi govora tih ljudi se jasno videla mešavina dijalekata koji su ušli u jednačinu koja je dala novozelandski engleski i interesantno je da su oni zvučali prilično različito jedan od drugog (neko je govorio kao da je iz Kenta, neko kao da je iz Jorkšira, a opet su svi delili i neke zajedničke, nove novozelandske crte), dok danas Novozelanđani zvuče gotovo uniformno (s izuzetkom jednog dela Južnog ostrva gde je engleski i dalje rotički, tj. R se izgovara u svim pozicijama, gde se naselio jako veliki broj Škotlanđana). Trudgill je o svemu ovome napisao dosta članaka i knjiga. Jedna koju ja imam tu negde na polici je ova (imaš preview na Googleu; knjižica je dobra, ali zahteva neko, ne preterano, poznavanje lingvistike). Long story short, "južni" engleski u velikoj meri zvuče slično jer su te kolonije naseljavane u slično vreme i zato što su ljudi koji su se tamo naseljavali dolazili iz sličnih delova Velike Britanije u sličnim razmerama. Ipak, danas je svakom lingvisti koji se razume u engleske dijalekte jako lako da čuje razliku između novozelandskog, australijskog i južnoafričkog engleskog. Samo treba mali uzorak govora :D. Ovde do sada nisam ni pomenuo mnoge karipske engleske, koji zvuče mnogo drugačije od svega do sada pomenutog. Na kraju, tu je i vrlo bitan faktor jezičke promene u svim domenima (od izgovora do rečnika) koja se događala od perioda početka kolonizacije. Uprkos ujedinjujućem uticaju standardnog engleskog, književnosti, medija, nauke, itd. svaki od današnjih engleskih se menja u sopstvenom pravcu. Promene su najvidljivije u izgovoru, ali su jako naglašene i u leksičkom domenu, a ima ih i u gramatici. Sad, svemu ovome treba dodati i "još novije" engleske. Danas najveći broj govornika engleskog živi u Indiji (!). Većini je to, naravno, drugi, treći, ili četvrti jezik, ali ima i stotina hiljada ljudi kojima je maternji (jedna meni bliska osoba je iz Indije, a i jedna što mi je ranije bila direktorka, i engleski im je je obema prvi jezik; ne zvuči kao tipični indijski engleski koji se može čuti od ljudi kojima je neki indijski jezik maternji, već je pre sličan britanskom, a opet sasvim jasno nije britanski, već je poseban). Još jedno mesto gde engleski postaje maternji jezik sve većem broju ljudi je Singapur, gde najmanje 40% domaćinstava danas koristi engleski više nego bilo koji drugi jezik. Naravno, svemu treba dodati i afričke engleske da bi se stekao pun utisak o tome koliko različitih engleskih ima na svetu. Naravno, nije ispravno razmišljati o jednom "britanskom" ili "američkom" engleskom, jer u ovim zemljama postoje znatne razlike u izgovoru, rečniku, gramatici, itd. Recimo, meni (a živim u Torontu) je jako lako da čujem kad je neko poreklom sa druge strane Nijagare, iz Buffala, ili sa druge strane reke Detroit, iz Detroita, jer u samoglasničkom sistemu imaju nešto što se zove the Northern Cities Vowel Shift, što čini da oni kad, recimo, kažu coffee, meni zvuče kao da kažu caffee, a cat im zvuči kao keeaht. To se s ove strane granice nije desilo. U Britaniji je, naravno, treniranom uhu moguće da pogodi odakle je neko s mnogo više preciznosti nego ovde, jer ima daleko više daleko različitijih dijalekata. Slična je priča, u suštini, i sa kvebečkim francuskim i latinoameričkim španskim. Tri faktora: (1) različiti dijalekti, (2) u različito vreme, (3) koji su nastavili da se menjaju posle iseljenja, kao što je nastavio i da se menja jezik u "staroj zemlji", svaki u svom posebnom pravcu. Jedino je pogrešno razmišljati o jeziku u "staroj zemlji" kao o "starijem" ili, ne daj Partenone, "boljem" od onog u kolonijama. I jedni i drugi su nastavili da se menjaju od perioda iseljavanja. Tako, severnoamerički ima neke mnoge konzervativnije crte od britanskog, kao što smo videli na primeru rotacizma. Slično, kvebečki francuski, na primer, dosledno čuva razliku između samoglasnika u brun i brin ili onih u tache i tâche, dok se u Francuskoj prva u najvećoj meri izgubila, a druga kod velikog broja govornika. S druge strane, postoje (naravno) domeni u kojima je kvebečki francuski nešto promenio, a evropski nije.------*Recimo da tu spada i Južna Afrika, jer su oni generalno postojali kao potpuno odvojeno društvo od afričke većine. Edited November 9, 2010 by bus

[Antares]

Pa....

Sam da kazem da nas ima jos koji sa uzivanjem citaju ovakve postove. Jedan za trud koji si ulozio.Ih kad bi mogao neko ovako o razvoju domacih jezika (SR/HR/CG/BH/...).Pogotovo: kako to da se mi i dalje veoma lepo sporazumevamo sa komsijama? I to pored dve zasebne drzave hrvata i srba jos od ranog srednjeg veka. Kao laiku mi deluje neverovatno da je ovo malo jezicke kohezije u poslednjih 150 godina moglo iz korena promeniti stvari.

[Indy]

Bus će znati.

Edited November 9, 2010 by Indy

[gospa buba]

Sam da kazem da nas ima jos koji sa uzivanjem citaju ovakve postove. Jedan za trud koji si ulozio.Ih kad bi mogao neko ovako o razvoju domacih jezika (SR/HR/CG/BH/...).Pogotovo: kako to da se mi i dalje veoma lepo sporazumevamo sa komsijama? I to pored dve zasebne drzave hrvata i srba jos od ranog srednjeg veka. Kao laiku mi deluje neverovatno da je ovo malo jezicke kohezije u poslednjih 150 godina moglo iz korena promeniti stvari.

bus ce znati (a ako se istakne, odobricemo mu odlazak u 1 ducan, od petka, recimo :P)jao bre buse, nachisto sam se prosvetilila, ko kad chitah istoriju britanskog carstva bore pekica :Dsto ce reci: uaaaaaau :o Edited November 9, 2010 by thermal bug

[bus]

^, ^^, ^^^ -->

Ih kad bi mogao neko ovako o razvoju domacih jezika (SR/HR/CG/BH/...).Pogotovo: kako to da se mi i dalje veoma lepo sporazumevamo sa komsijama? I to pored dve zasebne drzave hrvata i srba jos od ranog srednjeg veka. Kao laiku mi deluje neverovatno da je ovo malo jezicke kohezije u poslednjih 150 godina moglo iz korena promeniti stvari.

Na ovu temu (dakle kako je došlo do toga da se srpskohrvatski posmatra kao jedan jezik, a posle kako se to jedinstvo razgradilo i šta to znači za pojam "jezik" kako se koristi u nelingvističkoj javnosti), mi je upravo u štampi članak u jednom časopisu. (Napomena: Ovo se desilo više slučajno i kao profesionalno interesovanje sa strane, jer se ne bavim inače ovom problematikom). U ovaj spoiler dole stavljam deo koji bi mogao da bude relevantan za makar deo tvog pitanja. Moguće da ću ga posle ukloniti, jer baš i ne bi trebalo ovo da radim (mada jaaaaako veliki broj autora jednostavno ignoriše gunđanje izdavačkih kuća). Naravno, kako ovo nije istorija, pa čak ni istorija jezika, sve je više u obliku neke skice nego, nedajbobe, detaljnog tretmana problematike. Boldovani delovi su, čini mi se, posebno relevantni za tvoje pitanje, Antarese, posebno ovo o pokretima govornika štokavskog prema severozapadu u begu od Turaka, što je u velikoj meri "poravnalo" jezički teren. E, da, u okviru štokavskog je posebno bitno da su se govornici istočnohercegovačkog dijalekta, koji je poslužio kao jedna od baza za standardni srpskohrvatski, raširili usled turske invazije i vlasti na veoma širokom geografskom području (pogledati samo žuto na ovoj mapi + tome dodati činjenicu da postoji velika sličnost između žutog i šumadijsko-vojvođanskog. Praktično, i jezik su nam Turci dali Evo i odlomaka koje pomenuh gore:

~~~uklonjen tekst članka~~~

Edited November 12, 2010 by bus

[Kampokei]

I od mene naravski A zanimljivo mi je ovo da je veliki priliv unionista u Kanadu uticao na tako veliku slicnost US i kanadskog engleskog. To bi trebalo da znaci da se US engleski (kad ovo kazem mislim na onaj "standardni" jezik koji cujemo na americkoj TV) u nekoj formi slicnoj danasnjoj razvio prilicno davno. A ujedno i prilicno brzo nakon osnivanja kolonija.