...i to funkcioniše savršeno

...besprekorno

ja bih večeras u gimnaziju jer svira polarni medved al neću stići al ti nisam ja idi i izvesti kako je:http://www.youtube.com/watch?v=J3ivwGe8PXg

КИШАПре неки дан сам покисо ко миш. Кисну и остале животиње ал ни једна ко миш. То је кадгод неки стручњак казо и сад ми то навек спомињемо да је тако и ништа не мењамо.Сетио сам се и једне рецитације, канда да је више била бројалица нег’ песмица, знате ону: „Пада киша, уби миша, дође попа па закопа, дође шева па запева“... можда има још ал се не сећам. Мора да су те мудролије о мишевима смислили они што нису имали мачака, да се реше жгадија. „Завуко се у мишију рупу, миш бели срећу дели, мишеви коло воде, види беле мишеве“... та свега о тим мишевима има у нашем дивану. Каже наш народ да кад је неком све таман како треба, ондак „преде ко мачка“. Уме и ауто „да преде“ па што то и људи да не раде.Док сам кисно, добро сам гледо и да не залијем у ципеле, да не станем у неку брљу ал ни једног мокрог миша нисам видијо. Канда да су и мишеви постали паметнији од нас. Ни нас није нико теро на кишу, ал смо киснули. Исто тако кисну ћурке, кад удари киша. Остану ту ди су и кисну ли кисну. Валда њих нико ни не спомиње, тако покисле, да се која не увреди.Кадгод није било тих амрела ко данас. Ако и удари киша, има да се купе у сваком дућану а и на шору, ни не коштају здраво млого ко кадгод. Кадгод је било више оних за сунце нег оних против кише. Сунце нису пропуштали ал је киша пробијала а и били су здраво скупи, није ни ондак било новаца на бацање. Мош мислити ако когод малко и покисне. Ишло се кадгод само „отле – дотле“, то је трајало часком. Ко је ишо даље носио је кабаницу. Они што су носили амреле навек су били мокри и улопани до колена. Кад се наш паор дотера недељом, обује беле штрикане чарапе, назује папуче, набаци тренчкот на рамена, мете шубару и крене у село, не мари какво је време напољу. Недеља је једна а дана за посо је млого, не мож’ да се бира. Посо малко може и да причека ал недеља никог чекати неће. Буде недељом и кише и блата, кадгод је само једна страна шора била фластерисана, преко шора су мећали огризине, ко понтоне, да се не каља народ док не пређе преко. Когод се лепо оправио недељом, какав је очо таки је и дошо кући, чист ко да није ни ишо. Како су то умели, још је тајна. Ко да нису ишли по земљи, тај наш свет што је кадгод и нама диванио какви да будемо. У то доба су црквени мишеви били највећа сиротиња на свету. Ни кере ондак нисмо мимоишли, диванило се за неке да „нема кера за чега да га уједе“. Кере нису биле бесне, те што не ваљају и што су ванцалоге добиле су шерпу о реп. Оне друге су уједале ноћу, когод прескочи капију имо је подеран тур ил ногавицу. Знало се којуда се и кад улазило у туђу авлију а народ је имо више права него кере и о том се водило рачуна. Ове данашње кере што их шетају у џемперићима и што им облаче кишне мантиле, да кере не кисну, ни не знају шта им је посо и какво је то „пасије време“. Зато и имамо толко лопина и пробисвета, одучили смо кере да лају и уједају, да држе ред тамо ди запишавају територију. Данашње то раде на шору, тамо је (канда) све ничије, пуно њих је дигло ногу (и обадве), не зна се више ко треба да заповеда а ко сме да уједа, слуша и чува.Док је било шума, дудова и шарампова било је и лепих киша које су те шуме и дудове умивале а шарампове пуниле до горе, равно с осталом земљом. Кад удари добар летњи пљусак, крупне капи су правиле праве буће по тим јендецима и брљама. Чим крене пљусак ондак прво замириши прашина, ондак се малко само чује киша и не мириши ништа, ондак мириши само испод стреје, док пљусак не стане. Кад стане киша ондак почну мириси. Прво почне да мириши оно што има лепе мирисе, што годе носу. Кад сунце гране крене и остало да кандела, не може киша баш све да опере, макар што је когод утувио народу да „вода опере све, сем образа“.Уме киша да само попрска, уме да убије прашину, уме да направи кору а уме и да раскаља. Вешто око уме да по томе ошацује колко је кише пало и дал је доста да буде родна година.После јаке кише, кад се раскваси земља водило се рачуна којуда ће ко да хода. Није било асфалта и бетона, народ је живео ко што и треба, на земљи с обадве ноге. Зато су земљу и волели, поштовали је и чували. Док се малко не просуши после кише, нису је газили, да се авлија и друмови не раскопавају. Док земља није била угажена и убијена ко сад, брзо је пила кишу. И кад је јаки пљусак био, после ручка се већ могло комотно ићи, није се ватало за ноге.Кишу паори нису чекали код куће, ако је било обрачно јутро, ишло се на њиву па ако падне док су атару, малко ће се склонити под кола и покровац. После, кад све замириши у пољу, чељад изађу испод кола, открију коње да се осуше, покровце простру према сунцу, малко причекају и ондак један проба да с мотиком окопа који струк. Ако се мокра земља вата за мотику а дан је већ одмако, пакују се и ајд кући, није дан за посо, сутра ће запети дупло и ником ништа. Мош мислити што су малко покисли, док су били мали диванили су им да од тог деца расту, зато се и не боје кише.С пролећа и лети, док је топло чуло се кадгод да неко виче шором: „Кишобране опраљам, крпим шерпе, лонце“... Шерпењари нису увек опраљали и кишобране ал су зато мастори који су умели да оправе кишобран умели и да закрпе лонце и шерпе. Ни тог више нема, изумро је и тај занат одавно. Нису имали пуно алата ти мајстори, пар малих чекића, које кљеште и цангле, парче гвоздене ђонте да њој закују нитну, малко плека и пушла-две старих делова од кишобрана и то је за правог мајстора било доста. Нисту били ко ови данашњи што само уму да уграђују нове делове и нису кадри ништа да оправе. Цео тај њин еспап су носили у једном сандуку на леђима. Валда су после по том сандуку и почели да праве ранчеве и торбе за леђа. Имо је пуно преграда, био је танак и висок од чакшира до крагне, на два каиша да се окачи на рамена и није био скуп, ко ови данашњи што имају само брендирани знак и свакојаких глупости у себи. Знање се некад носило у глави а не у торби. Тај дрвени је трајао генерацијама, дрво је било углачано до савршенства, ал од употребе и вредних руку а не да би лепо изгледало у излогу.Једаред сам ишао кроз Трешњевац, отворило се небо, лије ко из кабла, ко се ди затеко ту је и покисо, ретко је ко успео да се склони. Нуз једну кућу испод стреје стоји магарац, приљубио се нуз зид, цури поред њега са стреје ал он не кисне, таман толко места има. Имамо и ми сад на кога да се угледамо, ако опет успада киша. Ал имајте на уму да ни кише ни магарци нису исти. Има паметних магараца и лепих киша, од лепих деца расту а од паметних можемо и да научимо.Бора Отић

:D

Edited October 22, 201113 yr by Buck Naked

"Ja volim svoj Novi Sad, jer samo njegova pozitivna energija “puni moje baterije” ".

,,Novosadska jesen,, je na SPENS-ui ima svašta nešto lepo..ako nekoga zanima..traje do subote

postovani gariji i garkinje, posetio sam ovo vase rodno selo i moram da kazem da sam prijatno iznenadjen. u prijatnoj setnji dunavskom jeo sam blago budjav vruc kesten, posle sam u pokusaju da se prosetam do ove reke koja tece ispod vaseg mosta video dzinovski baner "sloboda za seselja" i dvojezicki "hvala rusiji/spasiba rosia", onda sam u dunavskom parku pojo nesto dosta gadno u onom objektu brze hrane koji vi zovete hamburgerija, zatim sam se olaksao podno dveri bilborda "vojvodjanska njiva na srpskoj zemlji" i za kraj dok ovo tipkam upravo slusam sergeja trifunovica u kucerdi na lakat u drustvu garkinja istancanog stila i ponasanja. sve u svemu, drago mi je sto prihvatate kulturne vrednosti matice, nastavite tako!

gazzo sledeći put da paziš ko te voda po selu..inače ako nekog zanima slobodno penjanje evo nešto zanimljivo:http://www.facebook.com/#!/event.php?eid=196883153716611

pfff nisi otišao da položiš cveće

Mani, ja bi onu igru svetlosti po vodi kod tog spomenika posmatrao danima. Novosacki Bellagio!http://www.youtube.com/watch?v=CnZNe-Xde3g

Aktivirana bomba - dvoje mrtvih vest

Maja >>> Vanesa

Maja >>> Vanesa

nema dovoljno > u celom internetu da se ovo pravilno napise.

tonchi, mislim da si dobio sliku Maje. avatarizuj se shodno tomu <_<

+1Ko izda - pizda.