Trčanje

[Aleksandar88]

Trči li ko sutra? Ja sam nervozan, prva trka u životu, cilj je da se završi, sekundarni da to bude u okviru do četiri sata.

[Djuro]

zavidim ti i navijam. nemoj se opterecivati vremenom.

javi kako je bilo.

[belch]

srećno danas svima koji trče!

[Timmy]

+1 :)

[John Coltrane]

Trči li ko sutra? Ja sam nervozan, prva trka u životu, cilj je da se završi, sekundarni da to bude u okviru do četiri sata.

 

Samo napred.

[Takeshi]

dva sata pakla. prvi put sam hteo da odustanem na pola, ali sam ipak resio da izguram u nekom trckaranju i setanju na svakom mestu sa vodom.

od starta mi telo nije davalo dobre signale, dva dana me je lomila neka prehlada ali sam se nadao da se nece primetiti. plus sam zbog kolena skratio ovogodisnje treninge. u jednom trenutku mi je bilo pretoplo zbog temperature, hladno zbog jakog vetra, povracalo mi se i sralo istovremeno  ^_^

 

ucesnika nikad vise, krcat deo pred start. raste i broj rekreativnih trkackih klubova. serem im se u muziku pored staze.

 

kroz milutina milankovica upeklo sunce, stigli kilometri, svi cute i peglaju koliko mogu, jedan lik vice "joooj milutine"  :D

[Djuro]

bravo takeshi, svaka cast.

[sancho]

Jako teski uslovi, mahom su ljudi podbacili, to govori i vreme pobednika. Przilo je nemilosrdno.

 

Licno sam trcao 8 minuta sporije nego prosle godine (1:42), ali mi nije toliko sunce smetalo koliko slabija priprema i manjak elana jer mi je proslogodisnji polumaraton bio prvi. Pola trke sam sebi ponavljao "samo da zavrsim, vreme je nebitno". Shvati covek da je ovo mnogo vise psihicki ispit nego fizicki, mogu misliti sta sve prodje kroz glavu i koliko je duplo teze na maratonu.

[Aleksandar88]

Samo da se javim da sam preziveo jucerasnji pakao. Uslovi za trcanje su bili izuzetno teski, pa nisam uspeo da se uglavim u projektovano vreme, ali sam prezadovoljan sto sam uspeo da ga zavrsim. Trcao sam sa dvojicom drugara i do 30og kilometra smo imali odlican tempo, odatle sam nastavio sam posto su oni imali problema i poceli su da staju. Malo posle toga su i mene stigle tegobe sa nogama. Osetio sam da mi se prednja loza koci i stigao me je umor i bol u kolenima pa mi je bilo sve teze da nastavim posle okrepnih stanica. Do samog kraja trke nisam znao da li cu je i kako zavrsiti, pa sam poceo da primenjujem Djurin savet o malim ciljevima. 35i pa 37i i odatle sam brojao svaki kilometar. Na kraju sam imao dovoljno snage i pukao me adrenalin da u polu sprintu predjem onih 200 metara ciljne ravnine i prodjem kroz cilj u vremenu 04.14.47. 

 

Psihicki je izuzetno naporno kad znas da moras da pravis dodatni krug u odnosu na polumaratonce i tada mi je svasta prolazilo kroz glavu. Padalo mi je i odustajanje na pamet, ali nikad se nije formiralo kao jasna ideja. Ostavio sam sve sto sam imao na stazi i bio toliko ispraznjen na kraju trke da mi je sekunda falila da zaplacem kad sam seo. 

 

Atmosfera je bila super. Puno stranaca, najvise Grka. Na stazi cujes bar desetak razlicitih jezika. Hvala ljudima koji su nas bodrili pored staze, hvala i onom ko je odlucio da na 40om kilometru postavi onu ogromnu reklamu sa Toni Parkerom, za neku cuku, koji ima slogan "Now it's time to believe yourself" . U toku trke vukao sam neku devojku, kojoj je isto prvi maraton par kilometara, pa nekog lika posle Brankovog mosta. Vukli su i mene, posebno neko dvoje ludaka, decko i devojka, koji su vikali celu trku, ljubili se svakih par stotina metara i bili bomba pozitivne energije sve vreme :) . Juce sam mogao da se zakunem da vise nikad maraton i da ce svaka sledeca trka biti 21 kilometar. Danas vec ne mogu da tvrdim sa sigurnoscu.

[Zli Gli]

Svaka vama cast i za 21 i za 42km, pogotovo po onom odvratnom vremenu Moj eks komsija, inace DIF-ovac i trenutno profesor fizickog u nekoj skoli u BG-u, s kojim sam par puta prosle godine trcao po keju zajedno, istrcao polumaraton za 1:33, prosek 4:26 po kilometru... ne pada mi vise na pamet da trcimo zajedno ni par kilometara, necu da se brukam :D

 

A sad idem na kej da istrcim svojih 5 ili 6.8km, laganica :D

[Takeshi]

 Juce sam mogao da se zakunem da vise nikad maraton i da ce svaka sledeca trka biti 21 kilometar. Danas vec ne mogu da tvrdim sa sigurnoscu.

 

ja sam juce resio da mi ne treba vise takvo mucenje... danas gledam gps satove ^_^ 

cestitke za maraton!   

[Frank Pembleton]

E ljudi svaka vam čast, ja juče pre pre posla zujao po blokovima i nisam mogao da ne zastanem da ne aplaudiram i pozdravim takmičare, znam da oni ko zna šta vide i ne čuju ali eto... Zaista svi koji završe su junaci...

 

...shit has hit the fan...

[Djuro]

 Juce sam mogao da se zakunem da vise nikad maraton i da ce svaka sledeca trka biti 21 kilometar. Danas vec ne mogu da tvrdim sa sigurnoscu.

 

 sooo typical.

 

ti si brz ko' vetar. moj prvi je bio 4:24, ili tako nesto.

svaka ti cast majstore.

 

 

Jako teski uslovi, mahom su ljudi podbacili, to govori i vreme pobednika. Przilo je nemilosrdno.

 

Licno sam trcao 8 minuta sporije nego prosle godine (1:42), ali mi nije toliko sunce smetalo koliko slabija priprema i manjak elana jer mi je proslogodisnji polumaraton bio prvi. Pola trke sam sebi ponavljao "samo da zavrsim, vreme je nebitno". Shvati covek da je ovo mnogo vise psihicki ispit nego fizicki, mogu misliti sta sve prodje kroz glavu i koliko je duplo teze na maratonu.

 

bravo sancho.

maraton je ipak vise od 2 polumaratona. mozda nije 3 puta tezi ali 2 i po puta sigurno jeste. ono kad na 20km vidis da svi skrecu prema cilju, a tebi je ostalo jos toliko... pa pocnes da saljes u pizdu maratonu i njih, i sebe, i maraton, i sve po spisku.

neprocenjivo.

(zato vam nisam ni pisao svoje proslonedeljno becko iskustvo, da vas ne bacam u bedak pre vasih trka. toliiiiko je odvratno bilo. a sledeceg dana sam odmah gledao sta cemo na jesen...)

[renne]

Svaka čast svima, baš je juče bilo pakao vreme. Pošto živim gde živim video sam mnogo kako im je teško na okrepnoj na 30 kilometara

Bilo i povreda i odustajanja baš tu

[pacey defender]

Svaka čast svima, naročito zbog temperature i sunca.

 

Plan je da krenem u avanturu trčanja. Rekreativni sport mi nije stran. Fudbal, rukomet i košarka (tim redom hronološki) su me kao klinca najviše inspirisali. Kroz razne amaterske utakmice imao sam protivnike pred sobom s kojima sam se odmeravao. Na kraju duela sam imao merljiv rezultat. Pobedio sam ili izgubio.

 

Isto je bilo i sa sedelačkim sportom zvani šah. Opet je tu fora bila u duelu i nadmudrivanju i vrlo jasnom ishodu.

 

Trčanje mi je oduvek bilo strano jer je brate smor. Treba se nakaniti a cilj je nepostojeći. 

 

Sad sam došao u stadijum kada rekreativna košarka donosi sve izraženiji rizik od povreda (dva puta doživeo i dva puta obnavljao). Pored toga, sve me više smara da zavisim od tuđih životnih rasporeda. It takes 10+ for basketball.

 

Preostalo je da budem sam svoj majstor i izmislim motiv (razlog svakako postoji) da se posvetim trčanju. 

 

Nadam se da će uspeti. Valjda će pomoći to što će me tokom prve nedelje biti blam da zaostajem za jednom polumaratonkom (2:15 juče), koja je u fazonu da joj ne zarđaju mišići nakon trke.