Fizika

[billadni]

ogovoreno je u mom prethodnom komentaru.

očekivao sam odgovor koji objašnjava mehanizam (tok). kako ostatak sistema elektron-zemlja umanjuje energiju za priraštaj energije para. budući da je gravitaciono delovanje para na zemlju intifezimala.

a ne nota račun.

i , da ne mrsim prepreviše, meni se čini da mož bide ovako:

telo na površini ima veću masu mirovanja nego telo u centru. prilikom pada u centar, akumulisana kinetička energija iz viška mase se pretvara u kinetičku. pravac pomeraja je u pravcu gradijenta potencijala. padajući prema centru telo ima sve manju masu mirovanja, a sve veću kinetičku energiju. pa je produkt anhilacije uvek isti. i nema merljive razmene energije sa zemljom.što se različitih pozicija tiče situacija je sledeća:

1. anhilacija para proton-elektron u mirovanju na površini daje dva gama fotona energije 2E_pe. frekvencija gama fotona na površini je hv_pe.2. anhilacija para koji je pao u centar daje istu enegiju (2E_pe). ista frekvencija gama fotona će biti izmerena na površini hv_pe.3. anhilacija para koji miruje u centru daje manju energiju. umanjenje je ravno razlici između potencijalnih energija na površini i centru (Те). i frekvencije gama fotona, koja se meri na površini, je proporcionalno manjа.

e još pitanjce. naravno, po volji sveznatiželjnoj i volji sveslobodnoj.

možeš li prokomentarisati šta se dešava sa gama fotonom produkovanim u centru. da li se njegova energija umanuje dok neometano putuje ka površini. ako se umanjuje kojim to mehanizmom? te kako se za istu vrednost uvećava energija ostatka sistema?

 

[mei]

telo na površini ima veću masu mirovanja nego telo u centru. prilikom pada u centar, akumulisana kinetička energija iz viška mase se pretvara u kinetičku. pravac pomeraja je u pravcu gradijenta potencijala. padajući prema centru telo ima sve manju masu mirovanja, a sve veću kinetičku energiju. pa je produkt anhilacije uvek isti. i nema merljive razmene energije sa zemljom.

zasto telo pada u centar? prihvatas u svom modelu da postoje gravitaciona sila i gradijent potencijala oko masivnog objekta. gravitaciona sila je proporcionalna ovom gradijentu potencijala (po Njutnovoj teoriji gravitacije, da na trenutak ostavimo po strani po strani OTR). zanima me cemu je jednaka ova sila u tvom modelu? ako je kineticka energija tela jednaka gubitku njegove mase mirovanja, onda ova gravitaciona sila ne vrsi nikakav rad. u tvom modelu razlika potencijalnih energija mirujuceg tela u poziciji na rastojanju r_A od centra i tela sa kinetickom energijom T_B=(m_A-m_B) na udaljenosti r_B od centra iznosi: (-GMm_A/r_A -(- GMm_B/r_B) i predstavlja visak energije. kako se odrzava energija u tvom modelu?

što se različitih pozicija tiče situacija je sledeća:1. anhilacija para proton-elektron u mirovanju na površini daje dva gama fotona energije 2E_pe. frekvencija gama fotona na površini je hv_pe.2. anhilacija para koji je pao u centar daje istu enegiju (2E_pe). ista frekvencija gama fotona će biti izmerena na površini hv_pe.3. anhilacija para koji miruje u centru daje manju energiju. umanjenje je ravno razlici između potencijalnih energija na površini i centru (Те). i frekvencije gama fotona, koja se meri na površini, je proporcionalno manjа.

sto se tice komentarisanja gornje tri tacke, mislim da je dosadno da se ponavljam.

možeš li prokomentarisati šta se dešava sa gama fotonom produkovanim u centru. da li se njegova energija umanuje dok neometano putuje ka površini. ako se umanjuje kojim to mehanizmom? te kako se za istu vrednost uvećava energija ostatka sistema?

ovde je bio prvi odgovor na osnovu opste teroije relativnosti. frekvencije fotona kreiranog u poziciji (A), a detektovanog u poziciji (B) u 4D prostor-vremenu ce se razlikovati usled razlicite metrike na mestu te dve koordinate.frekvencije su odnosu: v_A/v_B = [g₀₀(B)/g₀₀(A)]^1/2gde je g_ij metricki tenzor u stacioniranom gravitacionom polju.u gravitacionom polju zemlje ovaj odnos bi bio (c=1):v_A/v_B = [(1-2GM/r_B)/(1-2GM/r_A)]^1/2ili aproksimativno, uzevsi u obzir da je 2GM/rc² <<1:v_A (1- GM/r_A) = v_B (1- GM/r_B).poslednja jednakost je limit u slucaju slabog polja gde je Njutnova teorija gravitacije dobra aproksimacija. u tom slucaju se moze reci da je foton sa frekvencijom v_A kreiran na poziciji gde je gravitacioni potencijal -GM/r_A, a detektovan u gravitacionom potencijalu -GM/r_B. promena energije fotona je jednaka promeni gravitacione potencijalne energije izmedju (A) i (B). Edited August 11, 2009 by mei

[billadni]

tnx. ipak gremo dalje.)

promena energije fotona je jednaka promeni gravitacione potencijalne energije izmedju (A) i (B).

ovo nazvah nota računom nekog modela. pošto proisiče iz modela onda se da objasniti (mehanizam) kako, po tom modelu, foton predaje energiju sistemu. dakle:

kako se za istu vrednost uvećava energija ostatka sistema

ako ima odgovor za foton, verovatno model, ima odgovor i za par elektron-pozitron (slučaj 4):

par, iz slučaja 2, koji je pao u centar, nastavlja neometano kroz njega do površine gde mu kinetička energija postaje ravna nuli. te se tu anhilira. sa istim produktom kao u slučaju 1. ako ima predaje energije, kojim mehanizmom je kinetička energija tela predata sistemu (emisijom fotona, promenom mase ostatka zemlje, promenom polja... )?

 

Edited August 11, 2009 by billadni

[billadni]

zasto telo pada u centar? zanima me cemu je jednaka ova sila u tvom modelu? ako je kineticka energija tela jednaka gubitku njegove mase mirovanja, onda ova gravitaciona sila ne vrsi nikakav rad. kako se odrzava energija u tvom modelu?

evo odgovorio sam

prilikom pada u centar, akumulisana kinetička energija iz viška mase se pretvara u kinetičku. pravac pomeraja je u pravcu gradijenta potencijala.

naprimer, energija tela, su interne oscilacije uravnotežene u odsustvu gradijenta. takav slučaj imamo u onoj sferičnoj rupi. "ruka" koja podigne telo iz centra na površinu zemlje izneće telo na tačku gde postoji gradijent potencijala. interne oscilacije će biti neuravnotežene. vršiće pomeraj po pravcu gradijenta. što će "dlan" ruke osetiti kao silu. jer je došlo do promene među molekulima koji se opiru tom pokušaju pomene stanja. u blizini "dlana" talasna funkcija podignutog tela nema više iste učestanosti. više su. tako se puni "akumulator" mase.

ovo je najprostije čega se setih

idealna kugla nema istu energiju kad rotira. a može da "miruje".

stoga, neka tvorci modela sa fiksnom energijom mirovanja (m0) izvole dokazati da nema rotacionog kretanja u mikro svetu

ako im to pođe za rukom, onda ću da nađem još koji način akumalacije energije, a da se centar mase ne pomera po sistemu reference.

 

 

 

Edited August 11, 2009 by billadni

[mei]

par, iz slučaja 2, koji je pao u centar, nastavlja neometano kroz njega do površine gde mu kinetička energija postaje ravna nuli. te se tu anhilira. sa istim produktom kao u slučaju 1. ako ima predaje energije, kojim mehanizmom je kinetička energija tela predata sistemu (emisijom fotona, promenom mase ostatka zemlje, promenom polja... )

promenom potencijalne energije, ali posto je rad gravitacione sile pri pomeranju tela iz tacke (A) u tacku (B), pri cemu je promena kineticke energije jednaka negativnoj promeni potencijalne energije nota racun, izgleda da ti ne priznajes postojanje potencijalne energije. u tvom modelu umesto potencijalne energije, porasla je masa mirovanja elementarne cestice.

evo odgovorio sam naprimer, energija tela, su interne oscilacije uravnotežene u odsustvu gradijenta. takav slučaj imamo u onoj sferičnoj rupi. "ruka" koja podigne telo iz centra na površinu zemlje izneće telo na tačku gde postoji gradijent potencijala. interne oscilacije će biti neuravnotežene. vršiće pomeraj po pravcu gradijenta. što će "dlan" ruke osetiti kao silu. jer je došlo do promene među molekulima koji se opiru tom pokušaju pomene stanja. u blizini "dlana" talasna funkcija podignutog tela nema više iste učestanosti. više su. tako se puni "akumulator" mase.

i dalje mi nije jasno cime je uravnotezena promena potencijalne energije koja je energetski visak u tvom modelu (-GMm_A/r_A -(- GMm_B/r_B).

[billadni]

izgleda da ti ne priznajes postojanje potencijalne energije. u tvom modelu umesto potencijalne energije, porasla je masa mirovanja elementarne cestice.

verujem, da se, u krajnjem objašnjenju energija opisuje konzistentno. jedinstveno. kao što, ceo univerzum, možemo svesti na jedno telo. te je apsurdno obrazlagati: "e u drugom univerzumu..."potencijalna energija, polje, je klasičan način konstatacije uticaja jednog tela na drugo, proračuna sile i interpretacije pomeranja. sila se može objasniti, naprimer, preklapanjem talasnih funkcija jednog tela sa drugim. našavši se u zoni drugog tela talasna funkcija nema više isti oblik kao u odsustvu. usled superpozicije. u ovom slučaju, talasne funkcije zemlje utiče na talasno rešenje para pozitron-elektron. u slučaju mirovanja, jedna je "prostorna-oscilatorna geometrija" talasne funkcije para u centru, a druga na površini. u slučaju pada treća.

i dalje mi nije jasno cime je uravnotezena promena potencijalne energije koja je energetski visak u tvom modelu (-GMm_A/r_A -(- GMm_B/r_B).

nema energetskog viška. povećana je energija (unutrašnja kinetička) tela koje miruje na površini, a na račun onoga ko je podizao telo.

1. prvo na račun "ruke" koja podiže telo iz centra na površinu.2. pri slobodnom padu, sve do centra, oscilatorni oblik kretanja/talasanja, pod gradijentom zemlje, se pretvara u pravolinijski,3. u delu puta, od centra do površine, pod uticajem gradijenta, usporavanje centra mase se vrši u korist unutrašnje akumulacije.

[mei]

ta razlika potencijalnih energija je višak i u slučaju da je uključena u povećanje unutrašnje kinetičke energije (za koju ne znam šta je) elementarne čestice koje miruje.

[billadni]

ta razlika potencijalnih energija je višak i u slučaju da je uključena u povećanje unutrašnje kinetičke energije (za koju ne znam šta je) elementarne čestice koje miruje.

"potencijalna" se energija odnosi na telo u polju. ekvivalent je uloženom/dobijenom radu na promeni položaja tog tela. bez gubitaka. uložena energija se akumuliše u telu koje se pomera. energija mirnog tela na površini i u centru nije ista. sistem zemlja "mirno telo" u centru i sistem zemlja "mirno telo" na površini nemaju istu energiju. da bi se telo iz centra podiglo na površinu treba mu se,odnekle, dodati energija. u ovom slučaju iz " ruke" koje podiže to telo na površinu. ova se razlika očitava u slučaju anhilacije. koju detektuje udaljeni posmatrač. on će par gama fotona nastao na površini razlikovati od onog prispelog usled anhilacije mirnog para u centru.povećanje unutrašnje energije tela na površini se manifestuje promenom talasne funkcije. telo se nalazi u potencijalnoj jami omeđenoj molekularnim poljem nosača ("dlana ruke") i gradijentom gravitacionog potencijala. stoga, telo vrši pomeraj prema osloncu. i ima se sila. dadoh, kao mogućnost, klasično mehanički model akumulacije kinetičke energije tela u "mirovanju". na primeru kugle koja rotira. gde se energija tela, čiji centar mase miruje, uvećava rotacijom (ratličito E za različito w). u kvantnomehaničkom modelu, zemlju bih predstavio potencijalnom jamom, sa potencijalom rastućim do površine. rezultujuća talasna funkcija, čestice koja se kreće tunelom od površine do površine, ima dve osnovne učestanosti: frekvenciju sopstvenih oscilacija same čestice i frekvenciju oscilacija na putanji površina-centar-površina. možda je propust, ali nikad nisam video ni čuo za objašnjenja mehanizma konverzije gravitacione (potencijalne) energije u kinetičku. poput slučaja sa oprugom, gde se energija akumuliše među molekulima. a kako bi J. Heighway odgovorio? Edited August 14, 2009 by billadni

[mei]

sila se može objasniti, naprimer, preklapanjem talasnih funkcija jednog tela sa drugim. našavši se u zoni drugog tela talasna funkcija nema više isti oblik kao u odsustvu. usled superpozicije.

jedino ako takvo objasnjene mozes pretociti u proracun koji daje rezultate koji se daju proveriti. u kvantnoj teroji polja, interakcija se opisuje uz pomoc nekih prenosilaca interakcije (ili sile). ti prenosioci se zovu kalibraciona polja (gauge fields - foton, gluoni, W and Z bosoni, graviton*) koje cestice razmenjuju izmedju sebe ukoliko nose istu vrstu nalelektrisnja (elektricno, boju, slabo). mozemo preklapati desnoruki elektron, koji ima samo elektricno naelektrisanje, ali ne i nalektrisanje slabe interakcije sa neutralnim neutrinom koji je levoruk (koji ima samo naelektrisanje slabe interakcije) i nece doci ni do jedne fundamentalne interakcije (osim gravitacione, ukoliko ovaj poslednji ima masu).

"potencijalna" se energija odnosi na telo u polju. ekvivalent je uloženom/dobijenom radu na promeni položaja tog tela.

da.

uložena energija se akumuliše u telu koje se pomera. energija mirnog tela na površini i u centru nije ista.

nije ista, ali tek nakon sto je to telo (ako govorimo o jednom istom telu koje je palo u centar sa povrsine) predalo svoju kineticku energiju okolini na mestu zaustavljana. nakon toga, mirujuce telo ce imati razlicitu energiju u odnosu na mirujuce telo na povrsini, ali ne zbog razlike u masama mirovanja. razlicite su potencijalne energije sistema zemlja-telo na povrsini i u centru.

sistem zemlja "mirno telo" u centru i sistem zemlja "mirno telo" na površini nemaju istu energiju. da bi se telo iz centra podiglo na površinu treba mu se,odnekle, dodati energija. u ovom slučaju iz " ruke" koje podiže to telo na površinu.

da.

ova se razlika očitava u slučaju anhilacije. koju detektuje udaljeni posmatrač. on će par gama fotona nastao na površini razlikovati od onog prispelog usled anhilacije mirnog para u centru.

da, fotoni koje detektuje udaljeni posmatrac ce imati razlicite frekvencije, ali ne zato sto par cestca u u centru ima manju masu, vec zato sto se nalazi u drugacijoj prostorno-vremenskoj konfiguraciji, ili u klasicnom limitu - u drugacijem gravitacionom potencijalu od para na povrsini.

dadoh, kao mogućnost, klasično mehanički model akumulacije kinetičke energije tela u "mirovanju". na primeru kugle koja rotira. gde se energija tela, čiji centar mase miruje, uvećava rotacijom (ratličito E za različito w).

ne vidim vezu imedju povecanje ukupne energije rotirajuceg tela (ili, na primer, povecanja unutrasnje energije kompozitnog tela pri zagrevanju) sa povecanjem mase mirovanja elemetarne cestice.

u kvantnomehaničkom modelu, zemlju bih predstavio potencijalnom jamom, sa potencijalom rastućim do površine. rezultujuća talasna funkcija, čestice koja se kreće tunelom od površine do površine, ima dve osnovne učestanosti: frekvenciju sopstvenih oscilacija same čestice i frekvenciju oscilacija na putanji površina-centar-površina.

u kvantno-mehanickom modelu cestica ne menja masu mirovanja kada se krece u potencijalnoj jami. cestice koje se nalaze u nekom polju, ne menjaju masu mirovanja ni u relativistickoj kvantnoj teoriji polja.

možda je propust, ali nikad nisam video ni čuo za objašnjenja mehanizma konverzije gravitacione (potencijalne) energije u kinetičku. poput slučaja sa oprugom, gde se energija akmuliše među molekulima.

nisi nikad cuo u klasicnoj fizici za rad konzervativnih sila pri pomeranju tela iz jednog polozaja u drugi?

a kako bi J. Heighway odgovorio?

ne znam. * zadovoljavajuca kvantna teorija gravitacije jos uvek ne postoji, tako da je postojanje gravitona za sada hipoteza.

[billadni]

ne vidim vezu imedju povecanje ukupne energije rotirajuceg tela (ili, na primer, povecanja unutrasnje energije kompozitnog tela pri zagrevanju) sa povecanjem mase mirovanja elemetarne cestice.

navedeno je kao ilustracija mogućnosti konzervacije energije. ista masa "mirovanja", a različita energija. model primeniv i na elementarne čestice.

u kvantno-mehanickom modelu cestica ne menja masu mirovanja kada se krece u potencijalnoj jami. cestice koje se nalaze u nekom polju, ne menjaju masu mirovanja ni u relativistickoj kvantnoj teoriji polja.

vezani elektron na orbiti nema iste enjergije. te nema iste mase. ni atom kao celina. a mogu da miruju.ispravan kvantno mehanički postupak bi energiju rotacije uzeo u obzir. a, kako bi to uradio relativistički?

da. ... da.

složismo se, što se tiče trećeg posmatrača, potpuno. čak i oko toga da će posmatrači u lokalu videti, svaki za sebe isto. ali, kad se sretnu, ovi posmatrači imaće problema da pojasne razlike u viđenjima. slaganje različitih modela je moguće ako su dosledni i dobro postavljeni. navešću sovtverski primer. program pisan u asembleru, c-u, basicu,,, davaće potpuno isti nota račun, a da im dijagram toka ( mehanizam dešavanja i objašnjavanja) ne bude isti. u fizici, dosledno obrazlaganje talasnih jednačina kvantne mehanike i OTR/STR daju odgovore "otporne" na translaciju i Lorencove transformacije, ali koji se slabo slažu sa "dijagramom" toka svesti. dovoljno je spomenuti za STR, krivljenja jedne apstraktne (zamišljene) veličine - vremena. dok sadašnja kvantna "mudro" odgovara u bezvremenom domenu, ostavljaući nas bez uzročnoposledičnog odgovora. Edited August 15, 2009 by billadni

[mei]

navedeno je kao ilustracija mogućnosti konzervacije energije. ista masa "mirovanja", a različita energija. model primeniv i na elementarne čestice. vezani elektron na orbiti nema iste enjergije. te nema iste mase. ni atom kao celina. a mogu da miruju.

atom je kompozitan, ali elementarna cestica nije. mozemo govoriti o razlicitim energijama elementarne cestice, ali ne o razlicitim masama mirovanja. naelektrisanje, masa mirovanja i spin su svojstvene karakteristike svake elementarne cestice. na primer, mion je elementarni lepton i ni po cemu se ne razlikuje od elektrona osim po masi mirovanja. posto je tezi od elektrona, moze da se raspada (na primer: mion->elektron+elektronski antineutrino + mionski neutrino). relativisticki model ima uslov za polje elementarne cestice: m²=E²-p²

u fizici, dosledno obrazlaganje talasnih jednačina kvantne mehanike i OTR/STR daju odgovore "otporne" na translaciju i Lorencove transformacije, ali koji se slabo slažu sa "dijagramom" toka svesti.

slazu se odlicno sa eksperimetalnim merenjima (na energijama dostupnim za sada*). *osim Higgs-a, ali cekamo da proradi LHC, pa vidimo gde sve teorija treba da se stima i kakva sve nova fizika moze da nastupi.

[billadni]

atom je kompozitan, ali elementarna cestica nije.

sličnih stanovišta bejaše sa prirodnim "elementima".) ok. završismo ovo sa rupom u centru zemlje.nema sile usled gravitacije u centru. ali ima razlika u energijama u odnosu na površinu.) meni se učini bliži model konzervacije unutar tela. promenom njegove energije-talasne funkcije. u oblasti kojom omeđavamo telo. stoga tvrdih da gravitacija, i u centru, deluje na telo. koliko naslutih, relativisti to isto vide promenom metrika prostor-vreme. što će reći da gravitacija u centru one sferične rupe ostavlja česticu identičnom, bez uticaja. sve čestice u mirovanju su iste. a gravitacija zemlje deluje na prostor-vreme.

kako se objašnjava pomeranje iz mirovanja? ubrzanje i povećanje energije čestice pri padu.kako čestica predaje energiju prilikom izlaska iz polja? posebno me zanima slučaj zvani foton?

Edited August 17, 2009 by billadni

[mei]

po sećanju iz jednog udzbenika iz kosmologije: "matter tells spacetime how to curve, curved spacetime tells matter how to move." zašto materija zakrivljuje prostor-vreme, ne znam. u stvari nije u pitanju samo materija, vec materija+energija. u OTR jednacine polja (samo) kvantitativno opisuju kakva je zakrivljenost prostorno-vremenskog kontinuuma usled distribucije energije-impulsa materije i zracenja. cesto se moze naici na iskaz-postulat (nakon sto se rese jednacine polja i kao rezultat odredi zakrivljenost prostor-vremena) da se tela krecu po geodezijskim linijama u tom prostor-vremenu. medjutim, nije potrebno postulirati da ce telo da se krece po geodezijskim linijama, vec se to kretanje moze direktno dobiti iz uslova lokalnog "odrzanja"* energije-impulsa (taj uslov znaci da je kovarijanti izvod tenzora energije-impulsa jednak nuli). kad spomenuh kontinuum, i tu lezi problem. OTR je klasicna teorija - radi dobro samo sa kontinuuom, na kvantom nivou nije dobra (recimo da imamo samo par fotona u Univerzumu, OTR ne bi mogla da opise taj svet). po kvantnoj teoriji polja, za medijaciju gravitacione interakcije potrebni su gravitoni. medjutim pokusaj da se kvantuje gravitaciona interakcija nije doveo do dobrih rezultata (dobijaju se beskonacnosti) u limitu visokih energija gde gravitacija po jacini moze da se poredi sa ostalim fundamentalnim interakcijama. onda su se ljudi dosetili dodatnih prostornih dimenzija... * kada ne bi bilo gravitacije i zakrivljenosti prostor-vremena, ovaj uslov bi znacio odrzanje energije i impulsa materije. medjutim, usled prisutva gravitacije (tj. u zakrivljenom prostor-vremenu) energija i impuls materije same se ne odrzavaju. mora se uzeti u obzir energija-impuls gravitacionog polja.

[расејан]

Имам једно питање које ми сад паде на ум... откако су ми остале само једне исправне (а и то згрумфовано) поларишуће наочари за сунце и терам кола са љубичасто затинтаним задњим стаклом. Та тинта мало обрће раван поларизације, а притом је и лепило између слојева стакла мало криви и то у некој дијагонално карираној шари, љубичасто и зеленкасто. Онда кроз то видим кола иза себе, које са ветробрана и предње хаубе одбацују поларизовано светло... што мени стиже као фино тамнозелено, скоро малахит, што ми је међу омиљеним бојама.Својевремено сам радио матурски рад из поларизације светлости, те ту тему пратим и данас (и обећао сам да ћу да се частим поларизационим филтером за фоткалицу, опет!). Ствар које сам се сетио је нешто што сам онда узео здраво за готово а сад ми паде на ум да можда неко зна: зашто металне површине не поларизују светлост кад је одбијају, а неметалне (вода, стакло, хитин, камен, метал углачан ђоновима, асфалт) поларизују?

[kurdi]

зашто металне површине не поларизују светлост кад је одбијају, а неметалне (вода, стакло, хитин, камен, метал углачан ђоновима, асфалт) поларизују?

striktno govoreci nije sustina u tome da li su metalne ili nemetalne, i ima par kvantitatitvnih ograda, ali recimo da je "obicno" ovako kako kazes.osnovna ideja je da:1. metal sve savrseno reflektuje (u vidljivom spektru) - ovo je zato sto je provodnik, ima slobodne elektrone koji se krecu pod uticajem elektricnog polja sve dok (samo-kozistentno) rearanzirana konfiguracija elektrona ne proizvede elektricno polje koje potpuno ponistava ono spoljnje koje je izazvalo kretanje elektrona. tako da nijedan deo talasa ne uspe da se probije u metal. posto je refleksija savrsena za svaku polarizaciju posebno, nepolarizovana svetlost ostaje nepolarizovana.2. razni poluprovodnici i izolatori ne reflektuju savrseno, jer ne mogu dovoljno efikasno da reaguju na spoljne elektricno polje i potpno ga poniste - nesto udje pa dalje jal podje jal se absorbuje.iz toga vec mozes da vidis da je lako zamislivo da tacno koliko reflektuju zavisi (izmedju ostalog i) od polarizacije, te ako se razne polarizacije ne reflektuju podjednako, onda inicijalno nepolarizovana svetlost posle refleksije bude delimicno ili u nekim specijalnim slucajevima cak potpuno polarizovana. e sad zasto se ne reflektuju sve polarizacije podjednako (kad refleksija nije savrsena)... ovo je malo komplikovanije ali sustina je da svetlost ne moze biti polarizovana u smeru propagacije i da pobudjeni atomski dipoli u materijalu, slicno standardnim radio i tv antenama, ne emituju podjednako u svim smerovima (ovo zapravo nisu dve nezavisne izjave) o ovome mozes naci razne linkove sa ilustracijama, recimo ovaj ispod prvi izlazi.http://webphysics.davidson.edu/physlet_resources/bu_semester2/c27_brewster.html