frn1782 Posted September 14, 2014 Share Posted September 14, 2014 Da Rabotnicki Godel missim da je tad bilo ime Nemam nigde neku potvrdu ali sam 90% siguran Link to comment
az67 Posted September 14, 2014 Share Posted September 14, 2014 Jedno pitanje. Ko je bio prvak 1.B lige istok 1991? Rabotnički? https://en.wikipedia.org/wiki/Yugoslav_1._B_Federal_Basketball_League Rabotnicki: Link to comment
pacey defender Posted September 24, 2014 Share Posted September 24, 2014 „Zapisivao sam svaki trening nakon 20. godine života, a još kao igrač odlazio sam na trenerske seminare i izazivao čuđenje budućih kolega. I danas koristim neke stvari sa predavanja koja sam slušao u Kragujevcu 1987. kada su predavali Ćosić, Nikolić, Đurović i Trninić,“ rekao je, između ostalog, Obradović za Večernji list. Link to comment
KGB Posted October 27, 2014 Share Posted October 27, 2014 Još nešto, ako možda netko zna. Gdje se igralo svjetsko prvenstvo 1970 u Skoplju? Jane Sandanski? Kale? Avtokomanda? Rasadnik? Ili neka druga sala? Link to comment
KGB Posted November 3, 2014 Share Posted November 3, 2014 Eto, našao, ipak je bila sportska dvorana Rabotnički. Usput još dvije slike, 84-85: Link to comment
yolo Posted December 5, 2014 Share Posted December 5, 2014 (edited) U kom smeru ste tada krenuli? - Bio sam tri godine trener juniora Zvezde, pa prvog tima Radničkog, a posle toga pomoćnik Žeravici u radu sa prvim timom Zvezde. A mogao sam da radim samostalno u nekom klubu Prve lige. Međutim, za mene je Ranko bio veći od svih klubova. I posle toga sam, u maju 1986. godine, dobio poziv iz Splita, iz Jugoplastike. A kad su pitali Žeravicu za mene on im je samo rekao: „Bolji je od mene"... Kako su vas dočekali u Splitu? - Na splitskom aerodromu sačekao me je sekretar Jugoplastike Josip Bilić sa „renoom pet". Vozili smo se i pričali... Kad auto stade. Nema benzina! Tada pomislim „Gde je dođoh. Ovi su siromašniji od mog Ušća". Pri dogovoru o plati nisam zatezao dogovor, a u vazduhu se osećala njihova sumnja u moje mogućnosti. I šta ste učinili? - Znao sam da ne može da se napravi ništa veliko, ako nema hrabrosti, a imali smo je i ja i igrači. Naterao sam ih da poštuju vrednost svake izgubljene lopte, svakog lošeg poteza. Prekidao sam svaku akciju kad pogreše. I naučio sam ih da pobeđuju. Bili su ekipa sa religioznom predanošću igri. Imali smo stotine uigranih akcija. Menjao sam sastav do formiranja tima od dvanaest „komandosa": Perasović, Pavićević, Sretenović, Naumovski, Ivanović, Naglić, Kukoč, Tabak, Rađa, Savić, Sobin i Tomić. Kukoč je bio najbolji i najmlađi. Van igre je nosio i tuđe torbe... Kako ste dočekani u Minhenu? - Na taj finalni deo šampionata Evrope stigli smo, po proceni rivala, Arisa, Makabija i Barselone kao autsajderi. U svim rasporedima i u svim pričama bili smo četvrti. Evo jednog primera: četiri sata je trajao sastanak, odnosno borba, Makabija i Arisa ko će od njih da nosi svoje, žute dresove, a zaboravili su da smo i mi žuti. Toliko su nas potcenili. A u prvom meču smo slistili Barselonu, a u drugom Makabi. I tada mi je profesor Aca Nikolić, koji je bio uz mene, rekao veliku istinu: „Ovo je jako veliki rezultat. Sad ćeš svima smetati. Ostaćeš sam"... I to je tačno... I kako ste to proslavili? - U Minhenu nikako. Svi smo ostali bez energije. Bili smo jako istrošeni. Nismo imali snage za radost. Spakovali smo se u tišini i pošli na aerodrom. Čekao nas je put za Split. Pilot me je pozvao u kabinu da popijemo viski. Bio mi je toga dana trideset šesti rođendan. Pilot je tada, radio-vezom, pitao dežurnog: „Kakvo je vreme u Splitu?", a ovaj mu je, gotovo ljutito, kazao: „J... vreme. Nemate gde da sletite. Ceo Split je na pisti"... A dve godine kasnije taj uspeh je ponovljen... - I 1990. smo bili prvaci Evrope. Bila je to naša nova radost, ali meni je srce više zaigralo nekoliko godina kasnije kad su me Splićani baš očarali. U Split sam, u onim ratnim godinama, došao sa Panatinaikosom i pobedio Jugoplastiku. Kad je utakmica završena, čuo sam aplauz. Nisam znao kome je namenjen sve do trenutka kad je aplauz prerastao u ovacije meni. Shvatio sam. Nisu me zaboravili. Taj gest publike naterao mi je suze na oči. To mi je veće priznanje nego svi aplauzi posle osvajanja dve titule prvaka Evrope. Pročitajte više: http://www.sportal.r....php?news=12763 Edited December 5, 2014 by yolo Link to comment
Mister No Posted February 11, 2015 Share Posted February 11, 2015 (edited) http://narrative.ly/hoop-dreams/the-relentless-drive-of-toni-kukoc/ vrijedi pročitati Edited February 11, 2015 by Mister No Link to comment
hrasnoutd Posted February 17, 2015 Share Posted February 17, 2015 Da li neko ima slike KK Zeljeznicar Sarajevo.... Link to comment
kapetanm Posted March 30, 2015 Share Posted March 30, 2015 laki i graciozni sportovi - lepa definicija Link to comment
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now