Nostalgija

[kralj]

Sad videh ove klipove. Kukoc izgleda brutalno. Kao sa kadetima da igra.

[Mister No]

http://www.youtube.com/watch?v=YgH5W-h00NQ&feature=player_embedded

[Have_Fun]

Kukoc Secam se, kada smo bili klinci, prvi/drugi razred, igramo basket i kao mozemo da biramo koji cemo igraci da budemo.Na listi su bili, Jordan, Magic i Kukoc. Niko nije zeleo da bude Jordan ili Magic :)

[bradilko]

Toni je drugi kosarkas koga sam ja gledao da je zakucao sa bacanja.Prvi je bio Jordan u Cikagu na all-staru kad se takmicio sa Vilkinsom.Ali Kukoc i to famozno 68. godiste! :Hail: Kakvih je tu bilo igraca a neki od njih su mogli samo da sanjaju da obuku dres reprezentacije SFRJ.

[žungul]

Marin Kukoč junior, 17 godina, 198 cm, sveučiliušte Pennsylvania State Universityhttp://www.youtube.com/watch?v=2ZOP523euZE&feature=player_embedded

[pacey defender]

Marin Kukoč junior, 17 godina, 198 cm, sveučiliušte Pennsylvania State Universityhttp://www.youtube.com/watch?v=2ZOP523euZE&feature=player_embedded

malko podseća na bjelicu :D

[Кристофер Лумумбо]

http://www.youtube.com/watch?v=BBvEm7v0DsY&feature=channel Edited February 26, 2010 by kojot

[MrX]

Hvala na linku. Pogledao sam svih šest delova. Emisija mi se dopala (istina da je bilo nekoliko glupih pitanja i jeste novinar delovao jadno sa cigaretom, ali ipak više nego ok) i baš bi bilo lepo da se i kod nas prave ovakve emisije, a ne da se prave dva tipa prvi o prošloj i budućoj utakmici ili drugi (koji uglavnom prave devojke koje nemaju veze sa sportom) o omiljenim pesmama, brendovima i sl, ovo je bio lep spoj "sporta i razonode". Preporučujem svima da pogledaju jer se na klipovima nalaze i odgovori na neke forumske dileme poput onih o uticaju tegova na brzinu i šut, kao i o broju akcija koje se pamte u evropskoj i NBA košarci.Iz ovog intervjua se može dosta saznati o Draženu, inteligentan i elokventan momak (ne na đokovićevski način da impresionira sagovornika vidi me što sam pametan i duhovit nego odgovarima na pitanja) bez poštapalica tako karakterističnih za sportiste. Vidi se njegova košarkaška filozofija, nema ono "there is no I in word team", "više volim asistenciju od koša", "nije bitno koliko sam dao poena ako tim pobeđuje", izuzetno mu je stalo do svog učinka, verujem da je izuzetno mali procenat igrača znao svoje proseke i procente u decimalu, koliko Jovajša ima godina i sl, sada znaju u decimalu veličinu svog ugovora ili kubikažu džipa. Svi znamo koliko je bio posvećen usavršavanju i unapređivanju svoje igre, znao sam za višesatne treninge i da se nabildovao u NBA, ali za podatak da neko ko je bio najbolji strelac i šuter Evrope u svojoj 26-27. godini menja tehniku izvođenja slobodnih bacanja koja je bila dobra i koja je davala rezultate i sluša neke autoritete je dokaz kolika je bila njegova glad za uspehom posebno ako se zna da se sada usavršavanje kod mnogih završava sa prvim profesionalnim ugovorom i baš me zanima kako bi jedan Miličić ili Radmanović reagovali da im neko kaže da treba da menjaju tehniku izvođenja penala i da li bi ga slušali. Dražen ne deluje nadmeno, ali se vidi da je itekako samouveren, a taj balans je teško održati.I za kraj, pošto je ovo snimano 1992. očekivao sam da će biti pominjanja mlade države, demokracije, kako je jedno igrati za klub ili onu "prošlu reprezentaciju", a kako se sad daje 120%. Takođe, malo je začudio odgovor i na "ono" pitanje, očekivao sam mnogo direktnije izjašnjavanje, ali valjda sam stekao pogrešnu sliku zahvaljujući našim medijima iz tog vremena, kao i hrvatskim novinarima i forumašima koji su uvek Toniju, Rađi i ostalim nabijali na nos lošu igru u reprezentaciji i neodazivanje, dok se Draženu kao pravom domoljubu to nijednom nije desilo (u ona dva puta). U intervjuu ništa od toga, čovek je bio profesionalac 100% posvećen košarci i zato je uz sav talenat i postigao to što je postigao.

[kapetanm]

danas je objavljen članak u Politici. Da li se neko od mojih ispisnika seća ovog čoveka?Gledao sam njegovu zadnju utakmicu u dresu Zvezde protiv Partizana. Pedesetak i nešto koševa, a nije bilo trojki. Mnogi misle da je lud. Ne bih rekao, samo pun gorčine.

[pacey defender]

danas je objavljen članak u Politici. Da li se neko od mojih ispisnika seća ovog čoveka?

Јако тешко. После развода са Светланом, био сам у браку са Милицом. која је, као технолошки вишак, остала без посла, а имао сам двоје деце..

Mnogi misle da je lud. Ne bih rekao, samo pun gorčine.?

Nije on lud. Samo je pokvareni olos.

...y којој је описао и како су Немци освојили титулу првака света 1986. године у Мексику.

ovo je verovatno greska novinara. ne verujem da je duci ovo omasio.

[Dankan Ajdaho]

Nije on lud. Samo je pokvareni olos.

Zašto ovo smatraš?

[kapetanm]

Ja sam ga voleo. Čovek je furao svoje principe.

[Have_Fun]

edit: neka nasao sam :)

Edited March 1, 2010 by Have_Fun

[pacey defender]

Zašto ovo smatraš?

zbog veoma afirmativnog stava o slobodanu milosevicu koji je vise puta promovisao. zbog toga sto mu je supruga upravljala I beogradskom gimnazijom na vrlo autoritaran, a neki kazu i kriminalan nacin.hocu reci, njegovi stavovi o profesionalnom sportu nisu razlog da ga smatram olosom i gadom; neke njegove primedbe smatram vrlo ispravnim i razloznim. vise je u pitanju to sto pokusava da izigrava moralnu gromadu u sferama koje su izvan sporta. na tom terenu je u velikom deficitu licnog kredibiliteta, obzirom da je svojim licnim primerom, kao suprug, podrzavao nepravdu i, kazu, lopovluk. da ne pominjem iskaze o milosevicu kao svetioniku borbe protiv novog svetskog poretka.

[Ivo Petović]

Hvala na linku. Pogledao sam svih šest delova. Emisija mi se dopala (istina da je bilo nekoliko glupih pitanja i jeste novinar delovao jadno sa cigaretom, ali ipak više nego ok) i baš bi bilo lepo da se i kod nas prave ovakve emisije, a ne da se prave dva tipa prvi o prošloj i budućoj utakmici ili drugi (koji uglavnom prave devojke koje nemaju veze sa sportom) o omiljenim pesmama, brendovima i sl, ovo je bio lep spoj "sporta i razonode". Preporučujem svima da pogledaju jer se na klipovima nalaze i odgovori na neke forumske dileme poput onih o uticaju tegova na brzinu i šut, kao i o broju akcija koje se pamte u evropskoj i NBA košarci.Iz ovog intervjua se može dosta saznati o Draženu, inteligentan i elokventan momak (ne na đokovićevski način da impresionira sagovornika vidi me što sam pametan i duhovit nego odgovarima na pitanja) bez poštapalica tako karakterističnih za sportiste. Vidi se njegova košarkaška filozofija, nema ono "there is no I in word team", "više volim asistenciju od koša", "nije bitno koliko sam dao poena ako tim pobeđuje", izuzetno mu je stalo do svog učinka, verujem da je izuzetno mali procenat igrača znao svoje proseke i procente u decimalu, koliko Jovajša ima godina i sl, sada znaju u decimalu veličinu svog ugovora ili kubikažu džipa. Svi znamo koliko je bio posvećen usavršavanju i unapređivanju svoje igre, znao sam za višesatne treninge i da se nabildovao u NBA, ali za podatak da neko ko je bio najbolji strelac i šuter Evrope u svojoj 26-27. godini menja tehniku izvođenja slobodnih bacanja koja je bila dobra i koja je davala rezultate i sluša neke autoritete je dokaz kolika je bila njegova glad za uspehom posebno ako se zna da se sada usavršavanje kod mnogih završava sa prvim profesionalnim ugovorom i baš me zanima kako bi jedan Miličić ili Radmanović reagovali da im neko kaže da treba da menjaju tehniku izvođenja penala i da li bi ga slušali. Dražen ne deluje nadmeno, ali se vidi da je itekako samouveren, a taj balans je teško održati.I za kraj, pošto je ovo snimano 1992. očekivao sam da će biti pominjanja mlade države, demokracije, kako je jedno igrati za klub ili onu "prošlu reprezentaciju", a kako se sad daje 120%. Takođe, malo je začudio odgovor i na "ono" pitanje, očekivao sam mnogo direktnije izjašnjavanje, ali valjda sam stekao pogrešnu sliku zahvaljujući našim medijima iz tog vremena, kao i hrvatskim novinarima i forumašima koji su uvek Toniju, Rađi i ostalim nabijali na nos lošu igru u reprezentaciji i neodazivanje, dok se Draženu kao pravom domoljubu to nijednom nije desilo (u ona dva puta). U intervjuu ništa od toga, čovek je bio profesionalac 100% posvećen košarci i zato je uz sav talenat i postigao to što je postigao.

Tvoj me post naterao da odgledam kompletan intervju, pošto sam prvi put prekinuo zbog iritantnog novinara.Potpuno delim tvoje impresije. Dugo nisam slušao Dražena i već sam zaboravio koliko je on u stvari bio elokventan na način koji si ti već opisao. O njegovom fanatizmu već smo više puta pisali - sećam se da je on sam jednom pričao kako je u svakom trenutku utakmice znao koliko je poena dao, kakav mu je šut iz igre i sa penala, koliko ima asistencija i sl. Potpuno neverovatno iz ugla današnjih košarkaša, koji uglavnom ne znaju ni tačan rezultat kojim se utakmica završila, ni kolika im je bila maks. razlika tokom iste itd.I da, kao što si već rekao, gospodski je komentarisao sva škakljiva pitanja, a potpuno me impresionirao sa svojim praćenjem ostalih sportova, a da ne govorim da je čovek znao gde su igrali i mahači peškirom u litvanskoj reprezentaciji. Pri svemu tome je delovao neverovatno kulturno i odmereno.Samo na osnovu ovih 10 minuta može se zaključiti zašto je Dražen bio takva legenda.