Srbija

[autsajder]

 

On 27.7.2020. at 3:39, Mil@n said:

Zlatibor.

 

Jednom sam udario u ona talasasta brdašca južno od centra riješen da se nakon nekoliko dana halabuke urbanog jezgra i trista čudesa u akcionim parkovima za djecu izmjestim od ljudi i infrastrukture. Malo sam se vrtio vijugavim asfaltima, pa sam skrenuo bočno sa donje ulice preko livade ispod sportskog centra. Vidio sam konje na vrhu drugog brežuljka, to je bilo ugodno za oko i privuklo me, ali kada sam se uspeo pored žičare naišao sam na jad livade koju su razrovali kvadovi. Završili su vožnje za taj dan i konji su pasli u miru, ali je prizor nepotrebnih ožiljaka na tlu bio dovoljan da ugođaj splasne. Nastavio sam dalje, spustio se blago niz proplanak, prema strmom zašumljenom podnožju gdje se čulo šumorenje vode, provukao se kroz paprat i šaš visine skoro do pojasa, ali kad sam iskrsnuo na otvoreno našao sam se pred bagerima koji pripremaju betonske cijevi da ukalupe i usmjere potočić zbog puta koji se i tuda probija.

 

Zavio sam desno, nasumično na sljedeći brežuljak, da odmaknem jarkom žutilu nadmoćnih mašina dok sam s boka i dalje mogao vidim umanjene kuće od kojih sam krenuo. Nastavio sam bez žurbe iako je nebo počelo da se mrači. Bilo je meko pod nogama od neutabanog bilja, uzbunjivao sam bubice, prohladni vjetrić je prijao. Pažnju mi je privukao niz omanjih četinara na narednom valu nagore, pa sam se usmjerio prema njima, možda je iza mirna luka. Naselje sam sada ostavio iza leđa, ali sam u uglovima i dalje mogao da uhvatim detalje koji su smetali, prepoznavao sam liniju sporednog puta ili crtu dalekovoda. Nisam htio da prihvatim ni to, nego sam želio baš mikrotačku bez doticaja civilizacije, da se zavrtim u barem jednom čistom kadru.

 

Prepriječio mi se niotkud puteljak sa tucanim kamenom koji je išao između bara prečnika desetak-petnaest metara, oivičenih kamenim gromadama. Nije se dalo razlučiti da li ih zatrpavaju ili pokušavaju da naprave jezerca. Kakogod, nije izgledalo privlačno. Skrenuo sam s puta i zašibao pravo prema tmurnom horizontu, brzo se našao među onim četinarima, krenuo da savladavam uzvisinu lakim tempom, malo u cik-cak, hvatajući prolaze prema vrhu u namjeri da bacim pogled još na tu stranu prije pljuska, oluje. Konačno sam se i malo zadihao, ali sam namjeravao da odsjedim na vrhu i pokupim nagradu. No na vrhu, ovo ne bih iskombinovao ni za sto godina - ponosno pobodena državna zastava na nadstrešnici, pored nje napušteni radnički kontejner i krntija starog mercedesa S klase. Simbolika jača od svih miomirisa i pitomosti te bespomoćne prirode u kojoj se nemilice gradi, krči, probija i prlja.

 

Okrenuo sam nalijevo krug i vratio se u smještaj. Uveče je bila neka od utakmica Svjetskog prvenstva od Rusiji. Odgledao sam je uz čips i flašicu pepsija sa Mesijevom slikom.

 

Spoiler

 

[Anonymous]

 

Ali kako sam čuo ono Sirigojno je i dalje normalno.

[Frank Pembleton]

Bravo@autsajder

E da neko je ovde mislim nahvalio Sirogojno ili Tršić., kao još uvek očuvano...

.... Shiit has hit the fan!

[napadaj]

Tršić je savršeno čist i jako lepo uređen. Bio sam prošle godine, jedino smeće koje sam video je bila jedna papirna salveta na putu od Vukove kuće do konaka "Milica" koji se nalazi na brdu.

[autsajder]

Istina je za Sirogojno, čitavo to područje od grada Zlatibora do etno sela je blago i nenačeto, jednostavno kraj u kojem ljudi žive i rade. Unaokolo su njive, ima dosta malinjaka.. Vrijedi usput obići Stopića pećinu, već je pominjana na temi. Nezahtjevna je i za malce, a impresivna već na prilazu, pogotovo unutra.

 

Samo selo opisuju kao muzej, pa vjerujem da je autentično, ali mu draž malo umanjuju brojna slična mjesta kakva su nikla kojekuda u prethodnih 10-15 godina. U jednoj kućici spremaju pite i peciva od heljdinog brašna i natopom od lokalnog sira i kajmaka, poslužuju i čorbu sa kiselim mlijekom - to ne treba propustiti. Sve je u dometu autom za jednodnevni izlet iz Zlatibora.

 

---------------

 

Nedavno je prijao odmor u Perućcu, u podnožju Tare, uz vještačko jezero na Drini, odmah iza Bajine Bašte. Kombinacija rijeke, jezera, planine i mira malog mjesta je vrlo okrepljujuća. Lokalaca i gostiju ukupno nema mnogo jer je samo naselje toliko da ga obiđeš lagano za sat. U samom Perućcu osim riječice Vrelo sa studenim izvorom i ušćem samo 365m dalje, par restorana i autentične Zemljoradničke zadruge za mešovitu robu (!) nema drugih sadržaja. Na jezeru postoji velika pontonska plaža, voda je čista, topla i prepuna ribica, može da se kupa, peca. Ponton su zakatančili usred našeg boravka zbog korone (ali kad vidim kako Ada radi skoro punom parom ništa mi nije jasno). Na branu se, nažalost, ne može, a ni preko pola jezera, jer je tamo Bosna. Predveče se ljudi raziđu, a voda umiri idealno za kontemplaciju na stepenicama uz obalu, dok iz džamije u brdu sa druge strane  kreće molitva - ugođaj je jedinstven.

 

Iz Perućca se lako stiže u Mitrovac na Tari, to je centralna turistička tačka sa ove strane planine. Može i tu da se spava, ima bungalova, koliba, apartmana, kampova, par restorana, ali je za sada nenapadno uklopljeno u šumu i proplanke… Ima drveni medo, pančićeva omorika, obilježene staze za šetače i taj iznenadni planinski hladni udar čim se sunce nađe iza oblaka, prosto milina. Još 15 minuta dalje autom je Zaovinsko jezero, opet vještačko ali lijepo, može da se peca uz posebnu dozvolu, prilično je hladno, ali hrabriji mogu da se bućnu. Preko brane ide put, tu su vidikovci, par manjih restorana. Kažu da i sa druge strane od Bajine Bašte može svašta da se vidi kada se krene nagore, ali to nismo stigli. Sve u svemu, ova strana Tare je bila pun pogodak. Imaš osjećaj da si se zavukao.

 

Pretpostavljam da je ove godine zbog poznatih okolnosti sve ovo punije posjetiocima nego inače, ljudima kod kojih smo boravili je non-stop zvonio telefon.

 

Meni je naročito prijala opuštena vožnja pored Drine, prvi put sam išao ovom stranom via Šabac, Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija. Put je neopterećen, Drina povremeno prijatno iznenadi prizorima, nije baš kao veličanstveni kanjon Neretve, ali je šarmantno na svoj način. Mislim da u povratku nisam pipnuo kočnicu do Malog Zvornika. Jedina "nezgoda" desila se kada nas je u odlasku gospođa iz androida izvozala po Šapcu petnaestak minuta previše. Htjeli smo da vidimo jedan slobodarski grad..

 

Spoiler

 

 

 

 

[goofs]

@autsajder ako nije tajna - gde ste odseli? Airbnb? mrsava polovina i ja pikiramo Taru za neki vikend, ali su oni hoteli na planini poprilicno skupi (tipa 4k dnevno po osobi, doduse polupansion), a i ne znam koliko mi je do mesanja sa hrpom ljudi

[radisa]

Ja gledao neku vikendaju na Fruškoj gori sa bazenom, da se roštilja za vikend... Osim što je skupo, sve rezervisano do kraja avgusta... jbt...

[autsajder]

goofs, tražili smo staromodno: Google, Tara, Drina pa skroll.. Apartmani San su to bili. 25 EUR na dan za opremljenih 40 kvadrata sa odvojenom spavaćom sobom. Sasvim korektno. Vlasnici su OK, bili su u objektu pored, ali smo imali svoj mir. Na slikama je bio bazenčić za klince, ali ga ipak nisu postavili za ovu sezonu zbog korone i to je u redu. U kući su tri jedinice za izdavanje.

 

Po Perućcu je mnogo tih vikendica i apartmana sa brojevima na kapijama, ali izgleda da slabije stoje sa reklamiranjem na netu..

[Budja]

2 hours ago, autsajder said:

Istina je za Sirogojno, čitavo to područje od grada Zlatibora do etno sela je blago i nenačeto, jednostavno kraj u kojem ljudi žive i rade. Unaokolo su njive, ima dosta malinjaka.. Vrijedi usput obići Stopića pećinu, već je pominjana na temi. Nezahtjevna je i za malce, a impresivna već na prilazu, pogotovo unutra.

 

Samo selo opisuju kao muzej, pa vjerujem da je autentično, ali mu draž malo umanjuju brojna slična mjesta kakva su nikla kojekuda u prethodnih 10-15 godina. U jednoj kućici spremaju pite i peciva od heljdinog brašna i natopom od lokalnog sira i kajmaka, poslužuju i čorbu sa kiselim mlijekom - to ne treba propustiti. Sve je u dometu autom za jednodnevni izlet iz Zlatibora.

 

---------------

 

Nedavno je prijao odmor u Perućcu, u podnožju Tare, uz vještačko jezero na Drini, odmah iza Bajine Bašte. Kombinacija rijeke, jezera, planine i mira malog mjesta je vrlo okrepljujuća. Lokalaca i gostiju ukupno nema mnogo jer je samo naselje toliko da ga obiđeš lagano za sat. U samom Perućcu osim riječice Vrelo sa studenim izvorom i ušćem samo 365m dalje, par restorana i autentične Zemljoradničke zadruge za mešovitu robu (!) nema drugih sadržaja. Na jezeru postoji velika pontonska plaža, voda je čista, topla i prepuna ribica, može da se kupa, peca. Ponton su zakatančili usred našeg boravka zbog korone (ali kad vidim kako Ada radi skoro punom parom ništa mi nije jasno). Na branu se, nažalost, ne može, a ni preko pola jezera, jer je tamo Bosna. Predveče se ljudi raziđu, a voda umiri idealno za kontemplaciju na stepenicama uz obalu, dok iz džamije u brdu sa druge strane  kreće molitva - ugođaj je jedinstven.

 

Iz Perućca se lako stiže u Mitrovac na Tari, to je centralna turistička tačka sa ove strane planine. Može i tu da se spava, ima bungalova, koliba, apartmana, kampova, par restorana, ali je za sada nenapadno uklopljeno u šumu i proplanke… Ima drveni medo, pančićeva omorika, obilježene staze za šetače i taj iznenadni planinski hladni udar čim se sunce nađe iza oblaka, prosto milina. Još 15 minuta dalje autom je Zaovinsko jezero, opet vještačko ali lijepo, može da se peca uz posebnu dozvolu, prilično je hladno, ali hrabriji mogu da se bućnu. Preko brane ide put, tu su vidikovci, par manjih restorana. Kažu da i sa druge strane od Bajine Bašte može svašta da se vidi kada se krene nagore, ali to nismo stigli. Sve u svemu, ova strana Tare je bila pun pogodak. Imaš osjećaj da si se zavukao.

 

Pretpostavljam da je ove godine zbog poznatih okolnosti sve ovo punije posjetiocima nego inače, ljudima kod kojih smo boravili je non-stop zvonio telefon.

 

Meni je naročito prijala opuštena vožnja pored Drine, prvi put sam išao ovom stranom via Šabac, Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija. Put je neopterećen, Drina povremeno prijatno iznenadi prizorima, nije baš kao veličanstveni kanjon Neretve, ali je šarmantno na svoj način. Mislim da u povratku nisam pipnuo kočnicu do Malog Zvornika. Jedina "nezgoda" desila se kada nas je u odlasku gospođa iz androida izvozala po Šapcu petnaestak minuta previše. Htjeli smo da vidimo jedan slobodarski grad..

 

  Hide contents

 

 

 

 

 

Eh, Mitrovac.

 

Najlepse godine detinjstva. Dve nedelje rekreativne nastave u februaru. Paviljoni IV i V, caj poznatiji kao secerna vodica, uvece disko sa Lepom Brenom i tonama cipsa i smokija u centralnom paviljonu, svaki dan skola skijanja tu gde ima jedna uspinjaca pa na kraju takmicenje (1 bronza, 1 srebro), pa gledanje Velikog Transporta u lokalnom bioskopu na platnu koje je licilo na carsav i bilo pocepano, pa onda palacinke u loklanoj kafani pore bioskopa, takmicenje u gradjenju Sneska i tuca sa djacima iz Stevan Dukic skole, casovi fransuckosg sa Madame Milovankom.

[Svemir Zeka]

2 hours ago, goofs said:

@autsajder ako nije tajna - gde ste odseli? Airbnb? mrsava polovina i ja pikiramo Taru za neki vikend, ali su oni hoteli na planini poprilicno skupi (tipa 4k dnevno po osobi, doduse polupansion), a i ne znam koliko mi je do mesanja sa hrpom ljudi

 

Evo probaj ovde http://www.tara-planina.com/

 

Ali, istina jeste da ljudi ladno nude sobe u Zaovinama za 60 evra. Verovatno samo ove godine.

Ako njih dobiješ, samo zaobidješ

[ivy]

15 hours ago, radisa said:

Ja gledao neku vikendaju na Fruškoj gori sa bazenom, da se roštilja za vikend... Osim što je skupo, sve rezervisano do kraja avgusta... jbt...

 

 

Fruska je sada prepuna komaraca i grozno je!!!

 

 

mi kada smo pre par godina bili na Perućcu voda je bila jako prljava,cak se kod brane formirala omanja deponija skupljenog smeca...mozda je cista  samo iz daleka..kupali smo se i imali smo kajak na naduvavanje pa smo veslali kroz reke smeca,flasa,obuce...i malo je bzvze sto nema drugi prilaz jezeru niti plaza osim tog pontona gde bude guzva a eto sada je i zatvoren..

 

a na Zaovinskom jezeru smo se kupali,ne secam se da je bilo hladno..

[Frank Pembleton]

Čuo sa da je na Peruđi[emoji769] navala samo takva...

BTW, meni ova kućuca[emoji769] na onom sprudu što iskače kao slika na netu, zapravoružna jbga

.... Shiit has hit the fan!

[gone fishing]

16 hours ago, radisa said:

Ja gledao neku vikendaju na Fruškoj gori sa bazenom, da se roštilja za vikend... Osim što je skupo, sve rezervisano do kraja avgusta... jbt...

[autsajder]

5 hours ago, ivy said:

mi kada smo pre par godina bili na Perućcu voda je bila jako prljava,cak se kod brane formirala omanja deponija skupljenog smeca...mozda je cista  samo iz daleka..kupali smo se i imali smo kajak na naduvavanje pa smo veslali kroz reke smeca,flasa,obuce...i malo je bzvze sto nema drugi prilaz jezeru niti plaza osim tog pontona gde bude guzva a eto sada je i zatvoren..

 

a na Zaovinskom jezeru smo se kupali,ne secam se da je bilo hladno..

 

Na obali su prema brani danima stajale naslagane desetine punih crnih vreća za smeće. Očigledno povremeno imaju akcije čišćenja, pa kako se zalomi. Jeste ponešto plutalo oko onih par splavova sa restoranima, ali se sa pontona ulazilo u potpuno čistu vodu. I kod brane je tih dana izgledalo sve u redu.

 

Na mapi vidim da put vodi i malo dalje do Rastišta ili Jagoštice i to su otprilike najzapadnije zabiti do kojih se može na točkovima, ali se nažalost nije stiglo ovog puta.

 

I da, ide mi se na Rtanj još od onog spota Blokauta.

Edited August 1, 2020 by autsajder

[Frank Pembleton]

Raspitivao se za neke lokacije po Srbiji, ono je haos koliko su digli cene!
Jbte gade mi se ti ljudi. I još onako sa podsmehom:
Eeee prijatelju i ovo će da plane za dan dva, i onda ništa do oktobra!

.... Shiit has hit the fan!