Srbija

[Sestre Bronte]

idem 20 godina nekoliko puta mesecno do cacka

 

naidjes na kamion koji ide 50-60 km/h tamo gde je ogranicenje 60

 

i ima par km gde ide sporije

 

to je bas ako te potera nevidjen baksuz, sto te kosta 5-10 min

 

za to vreme na ibarskoj obidjes 50 kamiona i ispred tebe je pedeset prvi

 

glava stalno u torbi

[I*m with the pilots]

Išla sam preko Topole i Rudnika, lep je taj vijugavi put, moze i da se uživa dok se čoveku malo ne zavrti u glavi. Ali onda nekoliko km ispred Čačka pa do izlaza iz Užica - haos.

(Minijatura sa puta: U jednom momentu je kamion ispred nas stao na sred puta i pokupio neko žensko celjade, kakvi smo grešni odmah pomislili šta je u pitanju, kad nedugo zatim lik ponovo stane na sred puta - verovatno su zbilja pregovarali oko cene jer je trajalo i trajalo a zbog kolone iz suprotnog smera nismo mogli nikud. Najzad ga obisli, ne znamo sta su uradili na kraju.)

 

Zlatar je lepa pitoma planina, bas moze lepo da se prodise, a okruženje ispod Nove Varoši, gde su hoteli i apartmani - polumrtvo. Glavni restoran za koji smo dobili mnogo preporuka, Zlatnik, zatvoren od 21.8. zbog nedostatka radne snage.

 

Uvac, tj. njegovi meandri i beloglavi supovi su spektakularni! Vise kada se vratim, mada je pisano dosta na temi.

 

 

[Milosh76]

Fin tekst o kanjonu Uvac, sa sve objasnjenjima kako se stize na vidikovac Molitva

 

http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2017&mm=09&dd=22&nav_id=1306272

[I*m with the pilots]

Mi smo mislili da cemo biti jedini ljudi na Molitvi, buduci da nismo sreli nikog dok smo se peli dole od reke ka njoj. Kad odjednom, dva, tri para, sa bebcima, i mi u cudu. Ispostavilo se da ima neki put ("put") da se dodje kolima. Ne kazem da bih ja isla kolima ali nisam uopste znala za to, posle pitam vodica i on rece da ima ali da je dosta los. Samo onaj kratki deo od izlaza iz Sjenice do kampa na jezeru odakle smo krenuli camcem je bio horor, bilo mi je jako drago da je vodic normalan covek koji nam je rekao da ostavimo auto i predjemo kod njega u ladu, pa nas je on servisirao ceo dan.
Do Molitve se lako moze doci pesice od tog kampa na jezeru, ne moze nesto da se pogresi koliko sam razumela posto se prate obronci planine a i ima neka manje-vise vidljiva staza.
 
Nazvala sam rezervat, tamo dobila telefon vodica Meska a koji inace i stoji na samom sajtu pa se ne mora ni zvati prvo rezervat, on vas doceka u Sjenici na kafi tj. caju u jednoj Vucjoj jazbini :) i onda krenete na Uvac. Do tog kampa odakle se krece vec opisah kako smo isli, put je stvarno jeziv i ja ne bih imala herca da vozim auto po tome, mozda ako bih imala tenk ili kao on ladu, a inace od samog izlaza iz Sjenice ka Ivanjici je divan krajolik, vec smo tu videli u daljini mnogo supova. Stao je na jednom mestu da fotkamo i stigli smo u kamp, gde ima nekoliko restorancica, i tzv kamp, poljski toalet i tako to. Tu se spremio za 10 minuta, i krenuli smo na krstarenje. Bio je jos jedan otac sa decom sa nama. Svratili smo u Ledenu pecinu, i otisli i malo dublje nego sto se inace ide, jer nas je bilo bas malo i mogli smo da se provlacimo, a kako je upravo taj covek onaj koji je istrazio i napravio te staze po pecini, nije bilo brige :) Posle toga nas je pitao na koji bismo vidikovac, sad mi nismo bas upuceni u to koji je najbolji, ali kako smo culi za tu Molitvu i na vise mesta videli da se spominje kao dobar pogled, rekosmo da bismo na nju. Dosli smo do neke tacke brodom, tu se on ukotvio i resio da nas ceka. Objasnio je kako treba da se samo penjemo gore i da put blago vijuga desno, i kad se popdnemo na vrh onda - logicno - levo ka vidikovcu. Postoji tu neka staza, nije bas da ne moze covek da se snadje a od tog ravnog dela je i jasno. Dao nam je dva sata za to, ostali smo i malko duze jer pomenuti covek i njegova deca nisu bili tako brzi u hodanju kao mi. Ali zato smo gore na vidikovcu lepo uzivali, ovi sa kolima su brzo zavrsili fotkanje i otisli, tako da smo nas dvoje bili sami pola sata. Bilo nam je malo zao sto se vracamo nazad, jer smo mogli tu pored i da malo legnemo ili ostanemo nekoliko sati da citamo i gluvarimo, no dobro, i ovo je bilo sjajno. Dok smo tu stajali nekoliko supova je preletelo iznad i ispod nas, maltene kao na dohvat ruke. Ovi klinci ih nisu videli jer su bili dosta iza nas, bas covek mora da ima srecu da ubode momenat, sta da kazem.
 
Inace stanje na vidikovcu, tj. oko te platforme, za koju je takodje gospodin Mesko zaduzen, i pored velike kese za djubre: mnogo djubreta.
 
Posle toga smo malo odmorili u kampu, sunce je bilo divno pa nam se nije odlazilo, i vodic, sta ce covek, je "morao" da nas ceka. :) Stigli smo posle nazad u Sjenicu, preporucio nam je trileće u poslasticarnici Sandzak i jagnjetinu u restoranu Lane. Ja ne volim jagnjetinu ali je moj suprug rekao da je bila jako dobra, a o trileću sam pisala juce na temi o kolacima, svaka preporuka. Iznenadilo me je koliko je Sjenica...zivo mesto, bas puno dece okolo, kafici puni na tom Korzou, mali je centar ali fino je prosetati tuda, prvenstveno jer mesto ima neki - centar, za razliku od npr. Nove varosi. Tad sam opet imala jasnu potvrdu koliko ne znam delove svoje zemlje, nikada nisam bila toliko juzno, pa videla ni toliko dzamija. Usli inace u neku radnju mislivsi da je turistinfo, ispostavilo se da je neki planinarski savez ili ko zna sta, tek, ni jedan od trojice likova nije znao sprski. Kao da su pricali turski ali toliko nisam mogla da uhvatim.
 
 

Zaboravih, kada sam bila u Sjenici letos, svratismo u poslasticarnicu po preporuci vodica iz Nacionalnog parka Uvac, da bismo probali "trileće". Toliko nisam mogla da zapamtim ime i da povezem o cemu se radi, da je sreca sto je to malo mesto i da kada sam rekla "poslao nas je Mesko", covek odmah znao o cemu se radi :D To je za one koji bas vole mleko i da nije previse slatko, dakle nama je odlicno selo. Trileće je dakle - bogatiji koh. Zasto se tako zove, pa - pravi se od tri vrste mleka (tres leches). Medjutim, ja kao mali Perica, zamisljam to kao kombinaciju mleka tri zivotinje, a zapravo je u pitanju redovno tj. kravlje mleko (1), kondenzovano mleko (2) i slatka pavlaka (3). Izgleda da je poreklom iz Juzne Amerike. U svakom slucaju, meni se dosta svidelo, a ja sam kao mala inace jako volela koh, zato sto je to bio jos jedan nacin kako da unesem mleko u sebe -_-

 
Ako vas put navede u Sjenicu, poslasticarnica Sandzak u samom centru gde je korzo, preko puta Poste. Vlasnik se, mislim, zove Fatmir.

 

Tokom penjanja do vidikovca, pogled negde sa staze


i gusterko

 
 
Beloglavi sup u letu

 
 
U camcu/iz camca

 



-----

U jednom momentu me uze vodic i kaze, "gledaj tamo gore, eno ga lepi sup". Ja ne vidim nista, sve je sivo od planine. Pokusavao je covek da mi objasni, ja sam se sramotila i verovala na rec da tamo ima neceg te sam pametno uperila aparat u tom smeru, zumirala malo i skljocnula. I tek posle sam videla gde je sup. Igrajte se i vi, i zamiliste da ste dole u camcu na mnogo metara odatle :)

Edited September 22, 2017 by I*m with the pilots

[hazard]

He he, opasno se kamufliraju supovi :) ja tako bio ubedjen da buljim u jednog samo, kada oko njega jos jedno 3 :)

[hazard]

Da li neko zna da li u ovo doba godine i dalje u Golubcu može da se uhvati na dnevnom nivou neko krstarenje Đerdapom?

[stajebrebilo]

Mislim da je bilo u Tekijama neko razgledanje na par sati, najbolje tamo nekog ko je lokalac pitati...

[salerokada]

Šta može da se radi/vidi na Fruškoj gori za jedan dan sa malim detetom (3,5 god.)?

Npr neka kraća šetnja u lepoj prirodi? Neki drugi sadržaj za dete?

Vredi li ići na kupanje u Vrdnik?

[čekmeže]

Ako mene pitaš malo toga, ali ja nisam merodavan, mene to ne radi. Fruška Gora je više za pravoslavni hadžiluk. Bio sam u nedelju sa nekim Beograđanima, čovek me vodio na neku pešačku stazu, oduševljen, ja samo gledam kad će kraj. Imaš sajt fruskac.net tu ima manje više sve, mada ne znam koliko je za decu. Sva ta sfrj odmarališta su zatvorena, Letenka, Brankovac, Osovlje,..to ti je glavni put kroz planinu s tim da da je ponegde vrlo loš, ima kratera. Otišli smo do Letenke, napušteni kompleks škole u prirodi, ima livada, tereni za košarku...

U Vrdničkoj kuli možeš videti kako Cgorci peru pare, tu možeš jesti, ima ispred kao malo igralište za decu, tobogani i to. Odatle imaš manje od 10 minuta do same kule, to je lepa šetnjica nije ni teška.

Na drugu stranu od Venca imaš Elektrovojvodinin restoran kod tornja, ex-yu stil, tu je put renoviran. Usput je i impresivan ww2 spomenik.  Svuda po planini uz puteve imaš drvene stolove i stolice i ložišta tako da možete jesti u prirodi.

Na vrdničkom bazenu sam bio poslednji put na školi plivanja, mislim da se voda menja 1 sedmično, stvarno ne bih ulazio. Pivo popiješ u Red Baronu.

[Desmond Bojčinski]

Pivo popiješ u Red Baronu.

 

I naravno pojedeš bečki vurst. Inače +1 na post, za decu sadržaj teži nuli

[ivy]

pa ne znam,mi kad vodimo decu(raznih uzrasta) na Frusku ponesemo cebe i deca ponesu svoje igracke,kockice,bojice,bojanke,frizbi tj. ponesu svoj sadrzaj a i sama priroda je prilican sadrzaj...

moj sestric sad ima 8god pa je lakse-lozimo vatru,pecemo kobasice na stapu,setamo,ja mu dam da proba sve sto nadjem jestivo(divlje kruske,glog,trnjinu,sipak..) ugl mu se ne svidja   on se po sumi igra Dont starva,igramo frizbi,trckara okolo..

[scab]

Šta može da se radi/vidi na Fruškoj gori za jedan dan sa malim detetom (3,5 god.)?

Npr neka kraća šetnja u lepoj prirodi? Neki drugi sadržaj za dete?

Vredi li ići na kupanje u Vrdnik?

realno za taj uzrast ima malo toga da se radi bez truda. moj obožava vrdničke bazene (socijalistički izlet uz kapitalističke cene) ali tamo volimo leti dok radi spoljni deo mada smo i zimi par puta dolazili u unutrašnji. na putu ka vrdniku možete izgubiti 20 minuta u belom majdanu da im pokažeš baba roginu pećinu.

mali krug šetnje po popovici nije loš jer nije dovoljno velik da smori decu, a bude im taman kao istraživačka avantura. za ćebe-korpa-izlet najpraktičnije je stražilovo (pogotovo ako dete voli da hoda da pa recimo tražite vodopade), samo vikendom zna da bude gužva kad je lepo vreme. ako idete na stražilovo, možete se uspentrati do planinarskog doma, sada su otvorili i kao botaničku baštu za malo stariju decu.

sve u svemu, leti je mnogo zahvalnija fruška gora zbog svih jezera i kupanja, ovako ćeš morati da se trudiš, kupiš kestenje i nosiš neke lopte i zmajeve za puštanje i sve to ko da je tvoj posao da ga zabavljaš a ne prirodin... 

[salerokada]

Ideja mi je bila pre podne neka šetnja/parkić. Posle podne bazen.

No, ženi se ne ide na bazen, pa ćemo ići na jug, u Amerić na konjiće.

[Tihajeza]

Mislim da je bilo u Tekijama neko razgledanje na par sati, najbolje tamo nekog ko je lokalac pitati...

Kaže se u Tekiji. Ime mesta je Tekija, ne Tekije.

[salerokada]

Da pohvalim Amerić. Fino mesto za provesti dan sa decom.

Pravo seosko domaćinstvo. Deca mogu da razgledaju nekoliko vrsta životinja. Imaju 4 konja (dva se jašu, a jedan odrasli i ždrebe su u štali), gomilu zečeva, par kokošaka, jarčeva i nekoliko svinja.

Za decu još postoji drvena kućica sa toboganom, ljuljaške, trambolina.

Odrasli mogu da jašu konje pola sata kroz šumu (500 din), a deca ih jašu u krug (300 din).

Uz sve to ide restoran. Zatvoreni deo je dosta mali, dok napolju ima lepa terasa sa nadstrešnicom i ispod jezerce.

Ima i nedostataka, u restoranu su mnogo spori (doduše, možda je i do gužve danas jer je bio lep dan i dosta ljudi je došlo), ne primaju kartice, dečju kućicu treba malo srediti/doraditi, sobe za smeštaj mi ne ulivaju poverenje jer su u starim seoskim kućama, ali vidi se da se na sadržajima radi i da će mesto vremenom biti još lepše.