9 hours ago, jms_uk said:

Jedan od mojih brojnih neuspelih pokusaja da vidim auroru

Pa zar nije aurora najbolja za gledanje na kopnu, negde u Tromzu i tu na severu Norveške? Mislim, da ne ideš baš na Svalbard

To sve zavisi od jačine Sunčevog zračenja u trenutku. U principu, što se ide severnije, tj.bliže polu, veća je verovatnoća da će se videti aurora

1 hour ago, Svemir Zeka said:

Pa zar nije aurora najbolja za gledanje na kopnu, negde u Tromzu i tu na severu Norveške? Mislim, da ne ideš baš na Svalbard

Pored ovog sto FM kaze, probao sam i na kopnu: Tromso, Bodo, Rovaniemi x2, Inverness, plus Svalbard.

Rovaniemi prvi mi je bio najblizi promasaj, za nekih 20ak minuta….

ja sam uspela ove godine da je vidim i to dosta poštenu, početkom aprila u Reykjaviku

mora da se poklopi nekoliko uslova, drugim rečima treba sreće

a Svalbard mi je već duže vreme na listi samo nikako da dođe na red

@Delija67 Hvala za reportazu Isao si cisto turisticki ili povezano s poslom?

17 hours ago, Delija67 said:

Zbog stalnih niskih temperatura i cinjenice da je Svalbard u sustini nicija i svacija zemlja napravljen je projekat globalne banke semena gde se cuvaju semena biljaka za slucaj apokalipse da moze da se povrati biljni svet.

Pored ovog tamo ima jos trezora.

Mozda i neki kod od programera sa foruma . Github je pohranio u trezor

17 hours ago, Delija67 said:

Zbog stalnih niskih temperatura i cinjenice da je Svalbard u sustini nicija i svacija zemlja napravljen je projekat globalne banke semena gde se cuvaju semena biljaka za slucaj apokalipse da moze da se povrati biljni svet.

Moze se samo do kapije, a ulaz je strogo kontrolisan i ide 400 metara ispod zemlje.

Baš sam pre neki dan sa ćerkom gledala jedan popularni nemački film za decu (polu-dokumentarno-zabavno-obrazovni) u kome nose seme baobaba sa Madagaskara u tu banku semena, tad sam prvi put čula za to. A još mi se u poslednje vreme sve ide na neke severne destinacije, ovaj moj sever mi izgleda nije više dovoljno severan.

E baš ti zavidim.

Edited May 26May 26 by Pixie

19 hours ago, jms_uk said:

Ja sam bio pre 8 godina, u februaru - uglavnom mrak + snezna oluja (nije mogao da poleti avion nekih 5 sati).

Jedan od mojih brojnih neuspelih pokusaja da vidim auroru

Kazu da je najveca verovatnoca da se vidi u vreme zimske ravnodnevice, znaci u septembru.

5 hours ago, Amelija said:

ja sam uspela ove godine da je vidim i to dosta poštenu, početkom aprila u Reykjaviku

mora da se poklopi nekoliko uslova, drugim rečima treba sreće

a Svalbard mi je već duže vreme na listi samo nikako da dođe na red

Gde si ti ženo, pitam se.....a ona na Islandima

Ptarmigan bi trebalo da je neka vrsta jarebice, ali je sirom sveta poznata jednostavno kao awebo, mislim da je ocigledno zasto

4 hours ago, Pixie said:

A još mi se u poslednje vreme sve ide na neke severne destinacije, ovaj moj sever mi izgleda nije više dovoljno severan.

Izgleda da hoće to sa godinama. Uprošćeno rečeno, lepotu i duh lakše pronalazim na jugu, ali prirodu i njenu snagu jače doživljavam na severu.

2 hours ago, Moonwalker said:

Kazu da je najveca verovatnoca da se vidi u vreme zimske ravnodnevice, znaci u septembru.

Polarna svetlost nastaje kada naelektrisane čestice sa Sunca stignu do Zemlje pa pod uticajem magnetnog polja bivaju usmerene ka polovima, tu se sudaraju sa molekulima u atmosferi, jonizuju atmosferu, jedna od posledica te interakcije je i emitovanje vidljive svetlosti.
E ali te naelektisane čestice sa sunca nastaju kada je Sunce "aktivno". To se ne može predvideti (osim grubo perioda manje/veće aktivnosti svakih 11 godina) tako da nema šanse da se predvidi kada (u koje doba godine, kog datuma) će aurora biti vidljiva. Jedino, kada se prati aktivnost Sunca, može da se par dana unapred sa određenom verovatnoćom predvidi kada će i da li će plazma stići do Zemlje (oblak plazme putuje relativno sporo), ili kada i da li će se usled rotacije Sunca Zemlja naći na pravcu zračenje neke velike Sunčeve pege (ako ima Sunčevih pega u tom trenutku). To se radi osmatranjem Sunca, a pored toga sada ima sondi koje su relativno blizu Sunca (možda čak i sa druge strane, nisam siguran) pa može da se prati gde se tačno nalaze i kako se razvijaju oblasti povećane aktivnosti na Suncu (takozvane pege).

23 hours ago, Mel said:

Gde su ljudi ?

Kad smo kod ljudi Longjerbjen je malo mesto od nekih 2500 stanovnika. Ima ih iz raznih krajeva sveta. Najvise je Norvezana i ostalih Skandinavaca, ima dosta ostalih Evropljana, ima Amerikanaca i sto me je iznenadilo ima solidna zajednica Tajlandjana, pa postoji tajlandski restoran, prodavnica tajlandske robe, salon za tai masazu... Stanovnici se ugrubo mogu podeliti u dve kategorije. Oni koji su se tu nastanili za stalno, odnosno dok ih ne isteraju zbog neke bolesti, i one koji su tu dosli na nekoliko meseci do nekoliko godina i nameravaju da se u dogledno vreme vracaju odakle su dosli ili u Tromzo (Kad treba da se obavi nesto cega nema na ostrvu onda se ide u Grad, a to je Tromzo) ili vec na neku novu lokaciju. Ovi prvi su bas specificna vrsta ljudi. Deluje da ne mozes da budes bas normalan i da zivis tamo. Ovi drugi su razni avanturisti, studenti koji dodju da odrade semestar ili dva na Svalbardskom univerzitetu, biolozi, mineralozi, meteorolozi i slicni naucnici koji dodju da odrade neki projekat, novinari, influenseri... Svi lako nadju neki posao iako gotovo da nema nikakve proizvodnje, pa rade u prodavnici, restoranu, posti, lokalnim novinama, aerodromu. Tu su i razni majstori za odrzavanje kojecega. Dosta ih vodi turisticke ture.

Posle tri dana smo poceli da prepoznajemo ljude i da im se javljamo u prolazu. Tamo vrlo lako postajes cenjen i postovan clan zajednice. Dovoljno je da znas bilo sta da radis i da nisi kompletan idiot. Deca koja posle osnovne skole odu u neko vece mesto u srednju skolu ili na fakultet imaju problem sa uklapanjem u drustvo jer nema takmicarskog duha. Od desetak dece u generaciji svako ce da bude najbolji ili bar medju najboljima u necemu.

23 hours ago, Mil@n said:

Kakav si našao smeštaj i kakve su cene? Koliko dana ste bili?

Ne secam se pojedinacnih cena. Imali smo povratne karte Beograd - Oslo i Oslo Svalbard, dva nocenja sa doruckom u Oslu kod aerodroma, cetiri nocenja s doruckom na Svalbardu, cetiri izleta na Svalbardu koja smo platili unapred. To je sve izaslo nesto manje od 2000 EUR. Rucak u restoranu je oko 25 - 30 EUR, lokalno Svalbardsko pivo je oko 10 EUR i dobro je. Postoji veliki supermarket u kom ima sve sto moze da ti padne na pamet za jelo, cene su negde duplo vece nego u Beogradu. Mi smo uzeli smestaj u Gjestehuset 102 sto su rudarske barake adaptirane u hostel. Imaju dvokrevetne i trokrevetne sobe sa velikim brojem zajednickih kupatila i nekoliko zajednickih prostorija gde moze da se posedi. Ima dobar dorucak i caj i kafa preko celog dana. Preko puta je Coal Miners Kabin koji je na slican fazon, a ima i skupljih smestaja poput Radisona ili Funken Lodge. Takodje ima i skupljih restorana gde obrok moze da izadje i 300 EUR, ali nisam proveravao kakav je kvalitet. Ima i neki fast food gde moze da se jede za 10 EUR, ali nismo uspeli da ga ubodemo da je otvoren. Svako ima svoje radno vreme i filozofiju kad kuhinja treba da radi jer sat bas i nije preterano relevantan kad je celog dana subjektivan utisak da je 18h.

10 hours ago, Lo Zingaro said:

@Delija67 Hvala za reportazu Isao si cisto turisticki ili povezano s poslom?

Cisto turisticki da se iskoriste Prvomajski praznici i da se pravi snesko na Prvomajskom uranku negde oko ponoci