Kako stvari stoje, jul i avgust ću provesti na Fidžiju, firma me šalje da budem podrška klijentu. Neće tu zaista biti mnogo posla, moći ću da radim od kuće (iz apartmana ili resorta) pa će, nadam se, biti vremena i za neke obilaske. Vodim i gospođu, tako da neću biti sam.

Prvi put u životu sada idemo ovako daleko, naročito na udaljeno ostrvo oko koga nema ničeg osim vode, i svaki savet mi je dobrodošao. Par kolega koji su išli pre mene su bili u kišnoj sezoni i nisam baš dobio neke preporuke šta još tamo videti. Pre par nedelja sam naručio Lonely planet vodič, čisto da imamo nešto, bar okvirno.

Firma iznajmljuje apartman u glavnom gradu Suva, koji nije baš turistička destinacija kako sam razumeo. Plan nam je da svaki vikend koristimo van grada. Planiram da bukiram i neki resort ili tako nešto odakle bih mogao da radim neko vreme. Ronjenje, neki lagani hajking, obilazak ostalih ostrva Fidžija se podrazumeva. Planiramo i da iznajmimo kola, samo ne znam kako će to baš ići sa vožnjom levom stranom.

Kad završim misliju, uzeću i par nedelja odmora dok smo tamo, da još više iskoristim situaciju. Tu imamo dilemu, da li otići na susedni Vanuatu, za koji sam čuo da je odličan, ili svratiti u povratku u Japan na 2 nedelje, koji mi je oduvek želja da vidim.

Bilo koju informaciju cenim, zaista.

Ja bi' uvek Japan. Šta znam, taj Pacifik mi se uvek činio kao bekstvo od sveta za prebogate i poznate. A plaža k'o plaža. Možda kenjam, ionako mogu da sanjam i jedno i drugo.

1 minute ago, zorglub said:

Ja bi' uvek Japan. Šta znam, taj Pacifik mi se uvek činio kao bekstvo od sveta za prebogate i poznate. A plaža k'o plaža. Možda kenjam, ionako mogu da sanjam i jedno i drugo.

Imas iz Budimpeste povratnu za Tokio za 600 evra.

Kad si vec tamo onda Vanuatu. Japan moze i odavde da se organizuje

ma naravno vanatu

bar bi ja tako, tokio i japan su relativno dostižni

Baš tako. Japan je super stvarno, ali nije više toliko dalek od nas.

Plus sto bese Vanatu tone?

Jos jedan glas za Vanuatu.

On 10. 6. 2025. at 22:27, *edited by mod said:

Plus sto bese Vanatu tone?

Tuvalu i Kiribati tonu. Vanuatu je čak poveliki arhipelag, sa više desetina a možda i stotina hiljada stanovnika. Zvanično se nalazi među državama sa najsrećnijim stanovnicima. Ustvari je skupo i ko god da ode tamo na neko vreme, ostaviće dobre pare domaćinima. Tako i žive, lagano i od posetilaca do posetilaca.

Evo već 2 nedelje smo gospođa i ja na Fidžiju, pa rekoh da napišem koju, a biće i fotki kasnije, samo da ih sredim malo.

Leteli smo preko Istanbula i Hong Konga u kome smo imali i vremena da skoknemo do grada, pre leta za Fidži. O tome možda na drugoj temi o Kini, ako je ima.

Let iz HK do Fidžija je trajao 10h, i odmah posle posluženja, uzeo sam melatonin i zaspao. Ono što me je budilo tokom noći je bila hladnoća, ovi su toliko rashladili kabinu da je to bilo nenormalno. Mi smo putovali u trenerci i duksu, a morali smo po 2 ćebeta da uzmemo od posade. Katastrofa.

Pred sletanje, dobili smo formulare koje smo popunjavali zbog boravka i vize. To smo posle predali na šalteru na aerodromu i dobili boravak od 4 meseca.

Nama je baza u Suvi, to je glavni grad i administrativni centar, ali nije turistički atraktivan i ovde zapravo nema mnogo turista. Glavni turistički grad je Nadi (Nandi kako ga zovu lokalci) na zapadnoj obali ostrva i tu je jedini međunarodni aerodrom, za sve okolne ostrvske države. Mi smo sleteli ujutru, a prvi dostupan let za Suvu je bio tek uveče, firma je naručila taksi da nas čeka, pa smo se po sletanju vozili još 3 i po sata do Suve. Inače, taksi je izuzetno povoljan i uvek može da se nađe slobodan na ulicama grada. Nas je taj transfer koštao oko 120 USD, što je i jeftinije bilo od 2 avio karte.

Ovi gradovi su na najvećem ostrvu Fidžija (preko 300 ostrva ima) i zove se Viti Levu. Naravno da nema autoputa, ima magistralni put koji ide oko celog ostrva i ukupno treba oko 8h da se obiđe kolima celo ostrvo. Od Nadija do Suve se zove Kings road, a posle se zove Queens road, ili je obrnuto, nemam pojma više. Put je malo gori nego recimo put Paraćin - Zaječar i ide kroz naseljena mesta i sela, vrlo ruralni deo Fidžija koji nije uopšte turistički atraktivan. Voze levom stranom i trebalo mi je vremena da se naviknem gde da gledam kad prelazim ulicu.

Ljudi u selima dosta skromno žive u prizemnim kućama bez stakala na prozorima (to je zapravo i plus zbog vlage). U dvorištima se obavezno nalazi neka olupina od automobila i žica na kojoj se suši veš. Sve je zeleno i vegetacija buja. Poneka kuća ima i životinje ali kapiram da se većina njih bavi nekom poljoprivredom. Na par mesta smo videli krave kako pasu i što je interesantno, videli smo konje. Taksista nam je rekao da ima puno divljih konja u brdima, i da ih ljudi sa sela pripitomljavaju i uzimaju za sebe ako uspeju da ih pripitome.

Firma je iznajmila stan u širem centru Suve, u delu gde uglavnom žive stranci, koji rade u međunarodnim organizacijama, i zapravo je sam stan i zgrada bolja od 90% stanova i kuća u kojima žive lokalci. Imamo čak i čuvara. Ovde nema wifi-a, po neko tek koristi Starlink, a mi smo u Vodafonu uzeli karticu i uplatili 500GB po ceni od 15USD i dobili smo onaj mali prenosivi Huawei modem. To radi sasvim korektno, čak možemo i Netflix da gledamo. Inače, valuta je FJ$ koji iznosi oko 0.5 USD. Ima dosta menjačnica gde se novac može razmeniti, čak i evri, a ima i dosta bankomata, na kojima je svakog dana posle radnog vremena velika gužva jer svi valjda podižu keš. Pretpostavljam da je to jer dosta radnji ili ne prima kartice ili naplaćuju proviziju par % ako se plaća tako.

Stigli smo i do supermarketa, jer u stanu nije bilo ničeg ni od hrane ni od potrebština ostalih. Ima nekoliko većih marketa u kojima ima svačega, dosta su dobro snabdeveni. Alkohol se prodaje isključivo u zasebnim prodavnicama koje su uz same markete. Proizvodi su uglavnom iz australije i NZ, kapiram da to nije neka ekstra klasa proizvoda, ali tipa ima 3 vrste mleka da se izabere, par vrsta sireva (nema belog sira), puter i slično. Isto važi i za slatkiše i alkohol. Probao sam par australijskih piva, Tooheys, i domaće pivo Vonu, to su lageri i sasvim su dobri. Ima i Fiji Gold, to mu dođe kao naš Jelen, i čak je i goreg ukusa nego Jelen. Interesantno je da nema delikatesa skoro uopšte, minimalno ima nekih pilećih i svinjskih delikatesa, koji uopšte ne liče na delikates kod nas i u Evropi. Video sam da ima Nutela, ali je preskupa, negde oko 50 FJ$ za 500g.

Stanovništvo je uglavnom domorodačko ili indijsko (doseljavali se još u 19. veku). Domoroci rade isključivo u hotelima i restoranima, dok su indijci taksisti ili rade u svojim radnjama i restoranima. Pošto moja firma sarađuje sa njihovom poreskom upravom, tamo su mešani, ima i jednih i drugih. Domoroci su vrlo zaniljivi. Vrlo su nezgrapni, krupni, sa ogromnim šakama i stopalima. Žene krupne i rekao bih debele, ne znam da sam video neku domorotkinju da mogu da kažem da je mršava ili zgodna. Izuzetno su ljubazni, javljaju se na ulici kada nas vide. Kada nas uslužuju u restoranima, uvek pitaju kako smo, odakle smo, da li nam treba neki savet ili pomoć. I svi su nasmejani. Ali ne lažno, kao prema mušteriji, nego su zaista srdačni i nasmejani uvek. Retko nose patike ili cipele, nose sandale ili papuče, a neretko idu i bosi po ulici. Imaju te košulje šarene koje nose muškarci, zajedno sa kožnim sandalama i suknjom koju zovu sulu. To je 3/4 suknja od nekog lakog materijala. Žene uglavnom šarene haljine i neke papuče. Biće fotki narednih dana pa ćete videti.

Inače, rekli su nam da ne nosimo patike napolju uopšte jer ako pokisnemo i nakvase se, teško će se osušiti jer je vlaga uglavnom preko 80% svakog dana. To je karakteristično za Suvu, dok je u Nadiju, i tim zapadnim ostrvima skroz druga priča. Tako da i mi idemo bosi, u sandalama i papučama. Iako je zima, toplo je, temperatura ne ide ispod 20 stepeni, uglavnom 20-28 preko dana. Kiša može uvek da padne, iako je sad sušna sezona.

Iako su tako krupni, naravno, igraju ragbi, dok indijci uglavnom cepaju fudbal. Ragbi 7 im je nacionalni sport, čak imaju i novčanicu od 7 FJ$ specijalno posvećenu ragbi timu. Univerzitet, škole, svuda ima travnati teren i igra se ragbi. Ima veliki Univerzitet Južnog Pacifika, koji brutalno izgleda, kao neka botanička bašta izgleda kampus. Dosta ima dece i omladine i naravno, dosta ima i škola. Svi nose uniforme (košulja, suknja, sandale) i školski autobusi funkcionišu besprekorno. Nisam primetio da omladina drnda telefone, vervatno zato što i nema dobrog interneta, ali njihove aktivnosti su uglavnom na druženje i na sport. Iza zgrade nam je Albert park, gradski otvoreni tranvati teren koji je svakog popodneva pun, što dece i omladine koja igra ragbi i fudbal, što starijih koji rade to isto.

Gradski autobusi su bez stakala na prozorima i iz njih ide konstantno glasna muzika. Kad pada kiša, samo spuste ceradu da glumi stakla. Nema gužvi na stanicama, ljudi uredno mahnu vozaču da stanu, a kad izlaze, sačekaju da autobus stane u stanicu, pa tek onda ustanu sa sedišta i krenu ka izlazu. Niko ih ne požuruje, lagani su vrlo.

Imaju i tu izreku, you are on Fiji time. Samo lagano, bez žurbe, ok je i da zakasniš, samo da nema žurbe i nervoze.

Toliko za sada, nadam se da ću i neke fotke da postujem uskoro, I am on Fiji time.

15 hours ago, Behemoth said:

Stanovništvo je uglavnom domorodačko ili indijsko (doseljavali se još u 19. veku). Domoroci rade isključivo u hotelima i restoranima, dok su indijci taksisti ili rade u svojim radnjama i restoranima. Pošto moja firma sarađuje sa njihovom poreskom upravom, tamo su mešani, ima i jednih i drugih. Domoroci su vrlo zaniljivi. Vrlo su nezgrapni, krupni, sa ogromnim šakama i stopalima. Žene krupne i rekao bih debele, ne znam da sam video neku domorotkinju da mogu da kažem da je mršava ili zgodna. Izuzetno su ljubazni, javljaju se na ulici kada nas vide. Kada nas uslužuju u restoranima, uvek pitaju kako smo, odakle smo, da li nam treba neki savet ili pomoć. I svi su nasmejani. Ali ne lažno, kao prema mušteriji, nego su zaista srdačni i nasmejani uvek. Retko nose patike ili cipele, nose sandale ili papuče, a neretko idu i bosi po ulici. Imaju te košulje šarene koje nose muškarci, zajedno sa kožnim sandalama i suknjom koju zovu sulu. To je 3/4 suknja od nekog lakog materijala. Žene uglavnom šarene haljine i neke papuče. Biće fotki narednih dana pa ćete videti.

druzim se vec 3-4 godine sa jednim fidjijancem (garant se tako ne kaze), cesto se u drustvu nadju diplomate i biznismeni iz okeanijskih zamalja. delim utiske sa tobom na mnogo manjem uzorku. nezgrapni su i stalno nasmejani, a bogami i prilicno bucni kada se pije.

meni su rekli da je 40% stanovnistva fiji iz indije.

po pekingu ne nosim kisobran, ali imam u rancu uvek kacket koji sam maznuo drugaru: "fiji - where happiness finds you", tako da je to moja zelja za vas boravak u dalekim krajevima.

verujem da je izuzetno lepo i opustajuce, ali ja se plasim bujne faune u juznim krajevima i lose podnosim vrucine. nije ta klima za mene.

imaju odlican spicy rum. ne secam se naziva sada

Da da, tu je negde taj procenat, oko 40% Indijaca.

Intersantno mi je da domoroci za Indijce kažu da uopšte nemaju osećaj za turizam. Dosta domorodaca uči o turizmu i ugostiteljstvu, i između ostalog zato i samo oni rade po hotelima.

Na zapadnoj obali ima milion hotela sa 5 zvezdica i velikih lanaca, ali nijedan od njih nije vlasnik te zemlje gde su izgrađeni. Uzeli su zemlju u zakup od lokalnih plemena i ne mogu je otkupiti, što je dobra stvar za lokalce. Sav novac od zakupa se uplaćuje tim zajednicama, ali oni i dalje skromije žive pa pretpostavljam da je korupcija na visokom nivou. Hoteli nemaju prava da ulažu u infrastrukturu ili tako nešto, već isključivo da novac daju zajednici, koja posle odlučuje šta će sa tim parama. Pa se tako dešava, uglavno, da je do tih većih resorta put katastrofalan jer lokalce zabole da im sređuju put.

Bukvalno svako sa kim smo pričali o Suvi, rekli su nam da noću ne izlazimo previše, i ako baš moramo, da idemo isključivo taksijem. Navodno ima dosta pijanica i narkomana i mogu da priređuju razne neprijatnosti. Zeznuto je to što gomila ljudi koji rade u Suvi, rade do 18h, i posle toga imaju još par sati autobuse do svojih sela, i ako ih propuste, što se često dogodi, onda ostanu tu po ulicama i spavaju napolju.

Nisam još imao prilike da sednem sa nekim od njih i pijem, videćemo da li će biti toga.

Bejah banovan kad si se raspitivao o Fidžiju prvi out, ali drago mi je da si se snašao i imaš tačne utiske.

Ja se venčao tu (potrajalo 7 godina, jebi ga), na jednom malom ostrvcetu blizu Port Denarau. To, tj Nadi (čita se Nandi) je pitomije od Suve. Ostrva su raj. Ljudi žive za ragbi, a bogami vole podosta da piju i kava (nije kafa 😂), koja ima ošamućujuće dejstvo. Neka vrsta pitke gandže kod njih.

Indijci su se tu stvorili pre nekih 200 godina jer su ih zajebali, a ko drugo nego Britanci - tj kruna, koji su im obećali svašta i slobodu, samo ako odu tu da obrade zemlju i privredu. Na kraju im nije ostalo ništa, a tenzije su donedavno bile jake izmedju onih što sebe vide kao superiorne jer su domoroci, i onih koji su za jedna osoba-jedan glas. Zato je i vilo onoliko pučeva donedavno.

Turizam je naravno industrija broj 1 jer je na samo 3.5 sata leta od NZ, a to je nama kao otići u Tursku iz Srbije, ili Englezu do Španije.

meni je uvek zanimljivo koliko se pije kod banecareta :D

To je univerzalni jezik za biznis, razonodu i veselje.

sinoc smo se videli u lokalnom baru. obecao je da ce sledeci put doneti kavu.