Ljuba Retrovizor Zivkov

[Sludge Factory]

Lutajući igumanLjubomir Živkov | 28/07/2012U “Kefalici” sam čuo šta trogodišnjaci misle o navijačima i navijanju: kad njihov tim izgubi navijači su tužni zato što nisu dobro navijali! Upravo se to dogodilo na Vimbldonu, Đoković je izgubio, ama najslavniji navijač ne deluje nimalo utučeno.&Vuk Jeremić nije više ministar i neće po službenoj dužnosti na Olimpijadu, ali bi se mogao tamo stvoriti kao predsednik Teniskog saveza, kojom bi prilikom, kao i nedavno u Vimbldonu, pogubno uticao na naše takmičare: predsednik našeg Teniskog saveza je tijekom finalnog susreta – kao na testu: zaokruži predmet koji ne pripada skupu! – sniman kako malo malo pa pilji u displej svog mobilnog telefona i petlja nešto po tastaturi, blaženo nesvestan da je u svečanoj loži te da su u nj uperene oči ne samo Srbije nego i čovečanstva kome treba uskoro da postane pastir! Đoković je izgubio, Federer je bio u velikoj formi, ali je pitanje kako bi Rodžer igrao da je predsednik TSS sedeo u prvom redu i heklao! Alpi nemaju sina koji bi istovremeno rukovodio teniskim savezom, inostranim poslovima i Generalnom skupštinom, samim tim ne bi mu ni stizale poruke sa svih meridijana, ali ako bi se predsednik Teniskog saveza Švajcarske zabavljao mobilnim telefonom ili tražio neku pesmu na MP3 plejeru, to bi ionako prenapetog finalistu moglo itekako da rastroji i obezvolji!&Šta li piše u Statutu Teniskog saveza Srbije? Ima li sličnosti sa Ustavom, gde stoji da predsednik Republike Srbije ne može obavljati nijednu drugu javnu funkciju? Ili je stvar posve obrnuta: „Teniskim savezom baš treba da rukovodi državni funkcioner dovoljno uticajan i vlastan da iz državne kase, ali i iz bogataških džepova te iz registr. zelenaških udruga zvanih banke, pa čak i iz imovine zaplenjene od kriminalaca, preusmeri u beli sport što god više može narodnih dukata doklen drugim sportovima i nesportskim aktivnostima šta bog da!“?Ali: da je neko i potegao pitanje može li pojedinac koga ne drži mesto da bude ministar inostranih poslova i da rukovodi teniskim savezom, Ustavni sud bi pronašao da je sve cakum-pakum, kao što je cakum-pakum i ono što su godinama radili Koštunica i Tadić (ovo što čini predsednik Nikolić, koji u suzama napusti stranku i prihvati se države, stvar je posve suprotna, možda neustavna, ili čak protivustavna?! nema veze! )Dok sam gledao Jeremića u Vimbldonu nisam bio načisto koji se deo njegove mnogostruke ličnosti prepušta prepisci: čini li Vukčilo to kao predsednik asocijacije koja mu je platila put, smeštaj i kost, da li SMS porukama brani Kosovo, ili pak odgovara svim Njujorčanima koji su pročitali njegov oglas i nude mu stan?&I šta će sad biti sa našim tenisom! Ujedinjene nacije traže celog čoveka, tenis isto traži celog, istog tog čoveka! Šta će čovečanstvo ako Jeremiću na prvom mestu bude bio beli sport za koji se nedavno emotivno vezao!? U Generalnoj skupštini raspravlja se o Kosovu, kamere s neke galerije hvataju predsedavajućeg, a ovaj preko e-pada prati meč Đoković-Nadal i mrmlja: „Rafa će do pehara samo preko mene mrtvog!“…I obrnuto: nije li u opasnost i sam naš tenis, dika naša i uteha za mnogog siromaha, nespretnjakovića, malodušnika i gubitnika, ako se predsednik TSS iskreno oda predsedavanju svetskom organizacijom?!&Kao vojnik JNA (1979/1980) znadem da ima ko misli, ali ubio me bog ako znam ko misli i šta misli. Ima li u Teniskom savezu nekoga ko će Jeremiću reći: „Znaš šta, nije ovo manastir pa da ti kažemo ’putuj igumane’, nego znaj, onog trenutka kad si se polakomio na predsedavanje Ujedinjenim nacijama završio si karijeru čestitog sportskog radnika, ponašanjem u Vimbldonu to si dodatno zapečatio; lično ne verujem da ćeš i kao predsedavajući biti usredotočen na ono što se u Generalnoj skupštini govori, verovatno ćeš i tamo smišljati šta će biti nova stepenica u tvojoj karijeri političkog nomada, kako čovek navija tako i predsedava, ne gledaj me kao da ću sad prsnuti u smeh i reći da smo u skrivenoj kameri, ozbiljno ti govorim!“ Peščanik.net, 28.07.2012.

[darling]

:lol:

[Sludge Factory]

Pristupna besedaLjubomir Živkov | 15/08/2012Malo je falilo, četiri tričava seta, pa da Novak Đoković od Vlade Srbije dobije stan tj. da osvoji zlatnu olimpijsku medalju! Jer Milica će već u četvrtak stan dobiti. U utorak je doputovala sa zlatnom medaljom, u sredu joj je obećan stan, u četvrtak dobija ključeve! A zašto? Zato što su političari opčinjeni šampionstvom, zadojeni su socijalističkom, sovjetskom idejom zasluge, herojskog čina dovoljnog za ceo herojev život. Istog dana čitam da je Bertoluči, iz invalidskih kolica, nakon moždanog udara, snimio film; ne kažem da je to uradio samo zbog oskudice u koju svaki penzioner može da dospe, verovatno je pre u pitanju stvaralački kak se veli nagon, ali zašto Srbija ne reklamira rad kao nešto čega čovek treba da se drži dokle god može, nego se devojci od dvadeset jedne godine za uspeh na jednom turniru, pa bio ovaj i svetskih razmera, daju premija, specijalna penzija i stan?!Ivici Dačiću je prvi poriv bio da Milici dodeli čin pukovnika policije i da je počastvuje mestom načelnice za borbu protiv međunarodnih narko-kartela, dosadašnje šampione poštenja nagrađivao je zaposlenjem u policiji, onda je shvatio da bi prvakinju to odvuklo od ringa, strunjače, oklopa i blagoslovenog tekvonda, šteta, već ju je bio zamislio u kombinovanom policijsko-tekvondo panciru kako lično rukovodi upadom naših specijalaca u hangar gde se baš istovaraju vreće sa opijatima, kad mu je sinulo da nije možda svačiji san stalno zaposlenje u MUP-u: uglavnom je pribegao dodeli stana kojoj se dodeli ja u okviru svojih mizernih mogućnosti snažno protivim.Kad bih ćutke prešao preko svečanog useljenja buduće penzionerke Milice u poklonjeni stan doveo bih u neravnopravan položaj Nađu Higl, kojoj je takođe posle jednog blistavog trenutka poklonjena stambena jedinica u Pančevu, tada sam javno pitao samog sebe: pa zar našoj Nađenjki, vrednoj, uspešnoj, brzoj, lepoj, riđoj, pegavoj, simpatičnoj ti ne bi dao stan?! – Naravno da ne bih, glasio je okrutni odgovor starog podstanara, ne Nađi, nego nikome ne bih dao stan zato što je pobedio u jednoj trci, na jednom turniru, ili bilo gde u sportu!Pa, ljudi, nije li spektakularno neravnopravno ostaviti stotine hiljada radnika bez stana (decenijama su hteli ne hteli uplaćivali deo zarade u stambeni fond koji na koncu ispade najveća lagarija njihovog života jer stan nikad nisu dobili!), a onda za pet minuta pokloniti tako nešto omladinki natprosečno talentovnoj, koja bi najkasnije do svoje sredovečnosti našla zakonit način da se skući! Država (Srbija) je izvor, poprište i jamac neravnopravnosti, često je i njegov korisnik: u ovom slučaju darodavci očekuju korist od svog demagoškog, tobože rodoljubivog i humanog gesta! Daj onome čija se čaša ionako prepunja, za medalju daj sportisti ogroman novac, pošalji ga unapred u specijalnu penziju, uh, malo je to – moramo više biće koje je slavu naše države pronelo diljem sveta smesta i stambeno da zbrinemo!Da li je uopšte potrebno, je li pristojno navoditi slučajeve gde za operacije koje se rade samo u inostranstvu bolesnikovi roditelji i rodbina ne mogu da nakupe trideset ili četrdeset hiljada evra, i gde država naravno mudro ćuti? Da li treba podsećati na narodne kujne koje se zatvaraju ili koje svojim gostima dele još samo mesni narezak i lebac? Možemo slobodno i da ostavimo po strani sve te dramatične ili tugaljive oblasti i da se držimo pukog davanja stanova kao nepravde koja traje od 1945. godine sve do dana sutrašnjeg: kako siromašna, neuređena i nadasve nepravedna država (koja ima klasnu podelu na one kojima je poklonila stanove i na one kojima ih je uskratila!) može i dalje da deli stanove kao da su u pitanju pohvalnice ili knjige na kraju školske godine?! Država je toliko ganuta postignućem sportiste da ne zna šta bi mu dala, ne zna, sirotica, kako bi mu se za toliko osvetlavanje državnog i narodnog obraza uopšte odužila?! Pa nema država ništa što nije građanima uzela ili uskratila, i ne može Vlada da poklanja bolesno skupe stvari za ono što ona shvata kao nenadmašnu reklamu Srbije: državi ne treba, ne priliči i ne pomaže reklama, zar je to tako teško razumeti?! Ne može Nađa Komaneči da proslavi ondašnju Rumuniju, nerazvijenu, siromašnu i punu nepravde!Pa dobro, de, zar država treba prema olimpijskoj šampionski da se drži kao prema anonimnoj dvadesetjednogodišnjakinji koja ne proliva znoj na treningu i koja za dobar imidž Srbije nije učinila ništa pod milim bogom?!! Naravno da treba! Država mora da se drži isto prema obema mladim građankama! Upravo pred državom (kao i pred Svevišnjim, ko u Svevišnjeg veruje, kao pred lekarom ili sveštenikom, ko u zavete potonjih veruje) te su dve devojke iste, jednake, jednako vredne! Ionako će omladinku ovenčanu zlatnom medaljom nagraditi organizatori turnira, proizvođači sportske odeće, za nju će se zainteresovati trgovci sportskim robljem, mediji će šampionku kovati u zvezde, država prvakinji treba da čestita, što je Toma Nikolić i učinio, i vsjo!Dobro, ali kako se odužiti mladom biću koje je godine uložilo u bavljenje sportom za koji se nije ni znalo, a koji nas je sad odjedared planetarno proslavio, taman kad smo obesili noseve nakon Đokovićevog neuspeha i nakon ove povuci-potegni vaterpolo bronze? Pa nikako! Ne treba država da se odužuje, nema tu nikakvog duga, nije potrebno nikakvo iskupljenje pred olimpijskim pobednicima! Dobila je medalju, to joj je plata, čula je himnu, to joj je nagrada, imala je plaćen put i boravak u olimpijskom selu, to joj nagrada, to sam ja isto platio, iako me tekvondo zanima manje nego lanjski sneg!Dobro, ali šta bi bilo sa svim tim osvajačima medalja kad bi se država ponela kao što joj ti savetuješ? Otkud znam šta bi se dogodilo, šta će se dogoditi sa bilo kojim stvorenjem koje sada ima dvadeset jednu godinu! Neka Milica uči, neka studira, neka ide na zanat, neka premiju koju je dobila za medalju (ne bih joj ja dao ni premiju, ne njoj nego nikome! – daj, čoveče, baš si zabrazdio, to sve zemlje daju! – pa neka daju, ako daju, ja se sa svim zemljama ne slažem!) uloži da otvori butik, neka zaposli dve šnajderke i drugaricu koja kreira haljine, neka se upiše u trenersku školu kad ispadne iz reprezentacije i iz forme, nije joj ništa uskraćeno, ima dara, ima energije, ima volje, pametna je, zdrava, lepa, što mi je sve zaista drago, ali što je i dovoljno da opstane bez bolesnih privilegija kojima je ova naša bleda mati obasipa.

II

Hoće li se Ivica Dačić ugristi za usnu kad ovo pročita u „Peščaniku“, hoće li reći: „Stvarno, majku mu, šta mi ovo radimo! Izviniću se Milici što sam joj brzopleto obećao stan, ali neću ni tu stati: ukinuću specijalne penzije koje su umetnici, sportisti i takozvani kulturni radnici sami sebi isposlovali, pa ja sam šef socijalističke partije, u čijim temeljima je kao i mojim venama ideja jednakosti i pravde, a Srbija je ruganje toj zamisli! Šta država može i šta državu briga ako olimpijski šampion u tekvondu ne može da zaradi koliko zarađuje prosečan igrač engleske fudbalske lige?! Zašto bi građanin Živkov plaćao penziju Radomiru Smiljaniću ako mu Radovanova književnost nije uopšte po volji, ako mu ni za šta nije potrebna, ili mu u celosti nije ni poznata?! Ne mislim dakako samo na Radomira, mislim na sve umetnike: bio si homo ludens, bio si maštovit, voleo da se igraš, da kreiraš, lepo, ali to si radio na svoju odgovornost! Publika je ili nagradila tvoje delo, kao što jeste slučaj sa mnogim pevačima, a koji su isto tako potuljeno primili specijalne penzije, ili si ti, druže umetniče, bio odveć avangardan za ovu sredinu, i ne možeš za svoje stvaralaštvo od države da dobiješ ništa! Ako si uz tu umetnost radio u nekom preduzeću, ako si od negdašnje zarade uplaćivao sebi staž, dobićeš penziju, ama ona neće ni po čemu specijalna. Jer zbog vas specijalaca ne mogu običnim građanima da isplatim iole pristojnu svotu, uh, kakvo prosvetljenje, hvala, druže Ljubomire, za ljude poput tebe vrata SPS-a uvek su otvorena!“ Peščanik.net, 15.08.2012.

[Turnbull]

Preteče me Sladžan! Ljuba opet razbio. Kako prožima, pa to nije normalno.

[Аврам Гојић]

Malo se sapleo u drugom delu. Gomila umetnika sa drzavnim penzijama radila je u vreme kada se nije samostalno uplacivao staz, a trziste u danasnjem smislu nije postojalo. Nisu svi kao Smiljanic.

[aram]

na koju foru da sebi obezbedi pristojnu egzistenciju neko ko ulozi 15-30 godina rada da bi ostvario vrhunske rezultate u nekom sportu koji nigde u svetu ne donosi pare?od tekvondoa, preko veslanja, streljastva, pa sve do vaterpola ili odbojke koji se jos nekako i isplate ako igras nekoliko godina u Italiji npr.penzije zasluznim sportistima i umetnicima su sasvim ok, sta god ljuba o tome mislio.

[renne]

slažem se

[Vapad]

Hm, pa da, ali valjda kada dođu u doba za penziju?Uz to, hoće li država konačno da propiše šta se tačno za koju medalju na kom takmičenju dobija i šta je ekvivalent olimpijske medalje u teorijskoj fizici...

[Turnbull]

Dobro, u pravu ste. Tekvondo nije tenis, to je jasno.

[Skyhighatrist]

na koju foru da sebi obezbedi pristojnu egzistenciju neko ko ulozi 15-30 godina rada da bi ostvario vrhunske rezultate u nekom sportu koji nigde u svetu ne donosi pare?

Da jebote, jadni ljudi. Nadja Higl pliva od 12te, a Milica daje celu sebe taekwondou od 7me godine, red je da dobije (makar) stan.Dočim onaj što je radio 55 godina pored visoke peći, zidao ili (upisi zanimanje po nahodjenju) nije ulozio nista, dobio je 15.000 svaki mesec i paljba?Amaterski sport je upravo to - amaterski. Profesionalni sport zahteva da si talentovan i da svesno zanemaris druge stvari u zivotu, pa ako se probijes probijes, ako ne, ukapiras u 25toj da je to to, i gledas od cega se zivi. Dodeliti stan devojci od 20 godina zato sto je dobila medalju u plivanju, pucanju ili tabanju je (samo jos jedan u nizu) samar svima koji ceo zivot rmbace, i verovatno nemaju vremena ni za fudbalicu sa ortacima nedeljom...

[aram]

a, aj mi sad pokazi gde sam ja pominjao stanove?

[Skyhighatrist]

Ok, aj' nevezano za stanove, pitam se ja na glas, a ko nadje za shodno, nek objasni: koji bi kriterijum trebalo primenjivati za "nekog ko ulozi 15-30 godina rada da bi ostvario vrhunske rezultate u nekom sportu koji nigde u svetu ne donosi pare", pa da mu sleduje penzija? Broj medalja? Samo olimpijske, ili se računaju i svetska i evropska, te regionalna prvenstva? Norma na 100m? Ako neko ulozi 15-30 godina, a ne dobaci do medalje? Jel' on dobije garsonjeru, ili mu drzava placa kiriju 5, 10, 15 godina, zavisno od postignutih rezultata penziju ili jednokratnu pomoc?Kako se vrednuju pisci, slikari, muzicari? Broj slovnih znakova, kvadratura platna, broj nedelja na top listi?Lične preferencije članova komisije?Besmisleno, besmisleno, besmisleno.Edit: da se aram ne bi osecao obavezan da odgovara na pitanja koja i nisu postavljena direktno njemu

Edited August 15, 2012 by historian

[aram]

i sta sad ocekujes od mene, da ti ocas posla osmislim kompletnu regulativu :lolol:i ako si rekao nevezano za stanove, kakve sad garsonjere opet?ako te stvarno zanima, procesljaj statute i pravilnike udruzenja umetnika i sportskih radnika pa ces saznati da to uglavnom vec tako nekako funkcionise. sta god ti mislio o tome.ja mislim da je sasvim u redu da npr. kompozitor klasicne muzike dobije osamstopesto puta vise od sokoja za jedno javno izvodjenje njegove kompozicije nego cile iz juznog vetra za hiljadu. i da mu se u jednom trenutku, zavisno od postignuca, prizna status zasluznog umetnika cime bi automatski zasluzio nacionalnu penziju.

[Skyhighatrist]

Ne, ne trazim od tebe nista, ti kazes slazes se da treba da im se da, ja kazem da mislim da ne treba, plus je to dodeljivanje arbitrarna stvar: ti bi dao Giletu, onaj bi dao Ciletu, a dace se Miletu.I, na pogresnom smo mestu za ovu diskusiju, mozda neko (Luba) da prebaci/prikljuci necemu prikladnijem...

Edited August 15, 2012 by historian

[aram]

Ne, ne trazim od tebe nista, ti kazes slazes se da treba da im se da, ja kazem da mislim da ne treba, plus je to dodeljivanje arbitrarna stvar: ti bi dao Giletu, onaj bi dao Ciletu, a dace se Miletu.

e, aj procitaj svoj prethodni post.dalje, kako mislis arbitrarna stvar? neka vrsta arbitraze mora da postoji, neka regulativa i neki kriterijumi postoje. sad da li su dobri ili ne, to je stvar o kojoj se moze raspravljati. jedan od kriterijuma je i osvajanje medalje na olimpijskim igrama. i ako je neko osvoji, dok je na snazi ova regulativa, on ima pravo na penziju, niko mu je ne daje.