Ljuba Retrovizor Zivkov

[Đipalo Junuz]

Inspirisao ga Ratko, čovek briljira :) http://www.pescanik.net/content/view/7013/1073/

[darling]

zivkov stalno briljira.ovaj tekst mi pri kraju natero suze na oci...je l ima na netu njegovih tekstova iz subotnjeg blicnovca? ne mogu da nadjem.

[čekmeže]

Ali kumrije...

[halloween]

Nema mu premca! Edited August 4, 2011 by halloween

[bergasa19]

Kakav je to velemajstor. Gubim jednu po jednu siluetu na tom mestu pred kapijom. Nekada je to bio otac, zimi sa šubarom, zagledan u stalno isti krajolik na čijem kraju je groblje, pa ga je nasledila sedeća, mnogo tanja i blago pogurena silueta mog brata, ispod šljive, a naspram naše zajedničke kotarke: koje god doba dana da je, ako samo ne pada sneg ili kiša, Ivek je na pecaroškoj stolici, u perjanom prsluku, sa kutijom "drine" i flašom piva, od proletos je osmatračnica zasvagda napuštena, i šta mi sad vredi asfalt koji je finally prekrio i Zeleni sokak, dotada pod turskom kaldrmom, usled čega su ga zvali "Skadarlija", kad nema tamo nikoga. Tako je već dva meseca a meni kroz glavu još ponekad prođe: "Da pozovem Ivu?" Možda i ne prođe cela rečenica, nego njezin zametak, mentalno mrtvorođenče, ta znam da je mobilni stavljen u kovčeg, neidentifikovana spikerka Telekoma kazala bi mi da korisnik trenutno nije dostupan, hvala lepo, imam sad već i sam neku predstavu o toj trenutnosti.ceo tekst

[notenoughreasonsforclaire]

Izgubljeni slučajKako me je davnym-davno takmičarski duh napustio da mi se više nikad ne vratiVeć sam pisao, ali moram opet, da u svakom duelu ima nečeg duboko neviteškog, kako to, pa uvek se radi o okršaju nejednakih, jednome je mačevaocu porodica u pravi čas priuštila najboljeg učitelja, odmalena taj vitla mačem iskovanim u tada vodećoj kovačnici, doklen je drugi iz siromašnije kuće počeo kasnije da vežba, podučavao ga neki veteran koji se prilično već bio i propio, ali sve i da govorimo o blizancima koji su se zbog jedne jako lepe devojke (ta im je i rod, na šta oni ne daju pet para) zakrvili i otpočeli borbu na život i smrt, opet je to dvoboj nejednakih, jedan se brat u pubertetu prilično ugojio, drugi se još u ono vreme odao zdravom životu, ovaj bucmasti po nekoliko noći uzastopce ne zaspi doklen drugog sekundant mora da budi kako bi okršaj zakazan za izlazak sunca počeo na vreme…U čemu sve nismo kao deca odmerili snage: ko može duže bez vazduha? Nismo imali štopericu, pa ni sat, brojanje kojem je pribegavao žiri smatrali smo nesavršenim, čak i kad bi bilo nepristrasno, gnjuranje glave u zelenkastu vodu Tamiša bilo je najpouzdanije, nisam nikad pobedio, nisam bio ni poslednji, daj da obaramo ruke, izgubim glatko, pa naravno da sam izgubio kad imaš jaču ruku, hajde da se trkamo, opet ne budem šampion, šta vredi što sam se sav ušmurao (samo da ne pijem ugrejan vode: galopirajuća tuberkuloza samo to baš i čeka, ta bi mi pokazala kako se trči!), kako se pobednik samo pravi važan, pa pobedio si zato što si najbrži, kako ti to nije jasno!Zabeležio sam nekoliko pobeda u takozvanom zemljopisu (država na A, grad na A…) i zaista nisam bio digao nos: to je zato što smo imali atlas, što sam pročitao svaku knjigu koje sam se dokopao i što sam svaki film gledao po dvaput, daj, ti zablistaj u fudbalu, Ljubomire, avaj, kao što nisam bio najbrži na utrinama, tako i na školskoj šljaci da ne kažem zelenom tepihu beše dosta igrača bržih od mene, Šula je bio dribler bez premca, viši za glavu od ostalih prolazio je kroz protivnički buljuk kao bogataš koga sirotinjska deca u nesrećnoj koloniji hvataju za manžetne, pantalone i kaiš, a on ništa, ide kod guvernera na parti i jedva da tu i tamo uspori, ništa, vežbaću slobodne udarce između dva duda, povećavaću razdaljinu i paziti da ne razbijem prozor, usavršio sam to koliko sam mogao, ali je Dobra (nema ga više) imao jači šut, dobro, postaću odbrambeni igrač, tako i bi, predviđao sam protivničke namere i presekao mnogi dušmanski pas, bio sam preteča Vidića, samo sam u skoku bio slabiji od njega, ostalo sve isto: jedan na jedan ne mogu ništa ni kad imam ni kad nemam loptu, dodajem najbližem saigraču po zemlji, mada lažem, znao sam da uputim, pošaljem pokoju bekamovsku; bilo kako bilo, ispostavilo se da nisam rođen ni za ping-pong; kum Ljubiša, stariji od mene tri godine, uputio me je na brzu ruku u tajne boksa, posle ubrzanog kursa (gde sam mostly savladao nazive pojedinih udaraca i kako se zovu kategorije) poželeo sam da stečeno znanje primenim pa sam se bez pravog razloga potukao sa Šulom koji nije hteo da me nokautira pa ni da me tuče na poene, nego me je rvački tuširao između popine kuće i berbernice Slavka Mišpopinog, kao izazvani imao je pravo da mi razbije nos i usta, ali je on samo posedeo na meni – znai svoe mesto…Neka, sigurno ima neki sport gde bih ja mogao da budem prvi, ali to je možda neka istočnjačka veština, ili afrička, o kojoj se kod nas još ništa ne zna. Oholost sam mogao da osetim samo u školi: to je zato što sam unapred bio naučio da čitam i latinicu (moj otac je, gle, pisma smatrao ravnopravnim) i što mi je učiteljica bila rođaka. Ali kad god bih čuo da je neko najbolji đak (pa bio to u nekom trenutku i ja), pomislio sam: najbolji u čemu? Imao sam peticu iz likovnog kao i Ignjat, iako je sto puta bolje od mene crtao, nacrtao je olovkom svog babu kao Van Gog što je sebe ovekovečio, on i ja smo za školsku svetkovinu imali da napravimo Kosovski boj u nekom bolesno velikom formatu, Lubarda nije slutio na kakvom se podlom plagijatu radi pedeset kilometara od njegovog ateljea, znao sam da crtam konja samo ako gleda ulevo (posledica prerane opismenjenosti? da sam ovladao nekim semitskim pismom, moj bi konj gledao udesno – tamo odakle počinjem redove?), Ignjat ume sa svih strana da ga crta, nacrta on protivničkog, udesno gledajućeg konja, daj, popravi i ovog mog, makar ga jahao Turčin…Nastavnika Jocu pitao sam kako nemačka deca uče o Drugom svetskom ratu, nisam baš pitao da li uče poimence svih svojih sedam defanziva, ali ako se mi ovoliko ponosimo svojim roditeljima, kako li je našim vršnjacima tamo, da li oni kad dođu iz škole pitaju oca kako je mogao da se bavi tolikim zverstvima, gde mu je pamet bila i sl. Nastavnik je rekao da uče i oni, priznaju da su vodili rat, ali nije ni on imao priliku da vidi nijedan nemački udžbenik, shvatim ja da kod njih piše "naša čizma" a kod nas "fašistička čizma", tako, znači! Ni škola, koja je trebalo da ispravi i nadoknadi sve što sam propatio u sportu, nije baš neki sudija, nije žiri – bodovi koje ona daje za umetnički utisak bilo nemačke soldateske bilo ubogog sastava u vežbanci nisu merodavni.Tja, da imam dva doktorata, počasnu čl. kartu Mense, da imam strelovit servis, odlične i bekend i forhend, ko zna kakvu bih odu nadmetanju ispevao! Konkursi za posao, kojeg ima samo za najbolje, činili bi mi se otelotvorenjem pravde, ovako, boli me i poraz Švajcarca koji je sa svoje strane preduzeo sve da satre našeg predstavnika: "Isuse blagi, oli ću ja sad izgubiti?..." – prošlo je na jednome od tri njegova maternja jezika kroz Federerovu glavu, e, što ću ti ja, brajko, život je arena, da si pre par milenijuma i pobedio u Rimu bio bi vraćen u memlu do sledeće šihte, odovud i poražen odlaziš sa punim buđelarom u svoju ureditu otadžbinu, pa opet, kažem, osećam nelagodu nakon bilo čije pobede, a već rekorde kao vid preterivanja klevećem gde god stignem.Ljubomir Živkov

[Skyhighatrist]

Mediji javljaju da je direktorka RZZO davala ministru zdravlja pogrešne informacije. Moguće je, ali o čemu pogrešne? O doziranju, ceni, o opasnosti od epidemije, o predviđenom odzivu stanovništva!? Optužena veli da je Vlada sve znala, čemu sam i sam sklon da poverujem, a ako i nije znala Vlada je bila dužna da se zainteresuje i da sazna. So, ja bih najpre pritvorio Vladu, pa ako je Vlada manje-više nevina, a zna puno o Vukajlovićkinim mahinacijama onda bih je tj. Vladu uzeo za svedoka-saradnika, pa možda i za zaštićenog svedoka: bivši ministri dobili bi nov, tajni identitet i živeli bi negde gde niko od nas ni slučajno ne bi mogao da nabasa na njih.

Istinomer

[Skyhighatrist]

Zato je drug Živkov carski objasnio, na nivou:

Prejaka rečMogu li ja kao pojedinac da podnesem krivičnu prijavu protiv NN lica zbog grube šale na račun osobe koju lično ne poznajem, ali koja je u školskoj lektiri stajala uz Ćopića i J. Veselinovića? Nisam li i ja među oštećenima ako sam se poradovao što je Nobelova nagrada nakon pola veka ponovo legla na račun neke naše banke (ne verujem da laureati tamo preuzimaju keš)?Milion i po evra već sam u duši bio proknjižio kao narodnu imovinu, pitao sam se samo u čije će se ime novčanog dela nagrade pisac odreći: "Primajući Nobelovu nagradu naš pisac je pohvalio Komitet što je u svetskoj hiperprodukciji prepoznao neprolazne vrednote njegove književnosti: ‘Puno mi je srce sada kad treba da zahvalim Komitetu, i sam sam dosta vremena proveo u Komitetu, i to u Centralnom, naciji koja me zove ocem novčani deo nagrade ću i da poklonim, novac već danas po podne odlazi na barikade koje goloruki Srbi grade na Kosovu, nadam se mirnom rešenju za moju čeljad, ali ako dođe i do onoga što niko ne želi, bolje je da imaju milion i po evra, novcu se može reći što i čoveku: od praha si barutnoga stvoren, u prah se i vraćaš!’"Ispostavilo se, avaj, da blagovest nije tačna (mučno je i pročitati ovakvu rečenicu), neljubitelji Ćosićevog književnog i natknjiževnog dela zabavili su se napravivši sajt isti kao Nobelov. To im nije bilo dosta nego su krivotvoreći pompezni stil pripadnika naše najslavnije ustanove poslali sa isto tako lažne adrese SANU kojekakove mejlove pune ushićenja zbog toga što se poznala književna, ljudska i nacionalna krivda-pravda, ispostavilo se, avaj, da je košulja bliža od kaputa, Šveđani nagradu dodeliše svom sugrađaninu a koji ne slovi za oca čak ni švedske nacije.&Samo što sam bio pošao u gimnaziju dogodilo se u mom rodnom mestu ubistvo hladnim oružjem, za divno čudo pokojnika tj. žrtvu nisam poznavao, tek naknadno sam čuo da je i sam imao preku narav, uglavnom smo i mi Farkaždinci dospeli u novine, na naslovnoj strani "Novosti" stajalo je "Kavgadžiju sekirom po glavi", tek tada sam saznao da je žrtva svojevremeno bacila jednog isto tako Farkaždinca u bunar, to beše otac mog komšije i prezimenjaka Žike (samo je Žika bio mislim Jeličin, a ja sam Krstin; imamo i Živkove koji su Mumini; prim. aut.), premudri SUP je nemajući nikakvu ideju odakle bi počeo istragu navratio već sutradan kod Žike, mirnog, duhovitog čoveka, obućara koga je tuberkuloza svela na pero-laku kategoriju: da nije ovo siroče, posle tolikih godina, naprasno poželelo da osveti očevu smrt, je li mu pravednost njegovog gneva dala snagu i kuraž da sa doduše naoštrenom sikirom krene jedan na jedan prema gorostasnom kako "Novosti" rekoše kavgadžiji?!Da mi je znati stoji li i sada u bečkerečkoj policiji ili u sudu Žikin iskreni i sažeti iskaz: "Ja ga nisam ubio, a ko jeste – fala mu."&Šala koja je bacila senku na ionako problematičnu Nobelovu nagradu (ko je ne zna skupo bi je platio) uvredila je milione kulturnih poslenika u Srbiji, Siniša DSS Kovačević je obamro, Vida Ognjenović se skamenila od užasa, akademici se odriču akademskog dodatka za novembar i traže advokata kadrog da počinioce prevare stoleća pošalje na doživotnu robiju, kad već zbog ulagivanja Evropi nemamo smrtnu kaznu, prevarantima će se pozabaviti visoki komesar za bezbednost na internetu, nadam se da sam tačno naveo ovu časnu funkciju, imamo i odjel za visokotehnološki kriminal: kad bi mene saslušavali rekao bih isto što i Žika kad su ga pitali nije li možda pribegao krvnoj osveti…Sam Ćosić veli da bi pre poverovao u vest o svojoj smrt nego u vest o Nobelovoj nagradi – prvooštećeni se upravo odlično drži i ponaša, ali tako nije sa onima koji su udicu na lažnom sajtu prvi progutali, na sajtu B92 osvanula je 8. oktobra vest (izvor "Večernje novosti") pod naslovom "Prevara sa Nobelom krivično delo?":I dok se čitav svet bavi pitanjem ko je Tomas Transtremer, za mnoge malo poznati švedski pesnik, ovogodišnji nobelovac za književnost, Srbija se pita ko stoji iza ove dobro isplanirane i vešto izvedene podvale. Mnogi postavljaju pitanje da li bi neko trebalo da snosi odgovornost zbog širenja lažnih vesti. Šta bi se desilo da je neko objavio lažnu vest da je izveden teroristički napad u Srbiji ili da je izbio rat na Kosovu?Zajednički produkt dvostrukog pera novinara V. Mijatovića i Z. Uskokovića kao da je sročen u nekom komitetu, ja komitet pa komitet, ali zar štivo ne vrvi opštostima ("čitav svet se bavi pitanjem", "Srbija se pita", "mnogi postavljaju pitanje")? Uglavnom ga je Devedesetdvojka blagoobjavila da ju brani nakon ugruvavanja, jer je potonja prva nasela na prevaru i pohitala da se stanovništvu ureže u saborno pamćenje kao medij koji je prvi obradovao kako naciju tako i nacijinog oca.Ne budi lenj, napišem ja pod pseudonimom komentar na vest (ma šta Teofil mislio o meni i meni sličnima), mogao sam i pod svojim imenom, ali sam držao da im je šezdeset petoro aktivista pre mene nanelo već dovoljno udaraca i da će im bubotak lakše pasti ako potiče od nekoga s kim nisu delili koricu hleba, aha, tu smo, bi li pisao komentar da te ta ista kuća nije pre dve godine raščinila, otkud znam, da sad slavim desetogodišnjicu rada na TV i moja bi psiha išla drugim, mnogo pozitivnijem pravcem, bilo kako bilo odgovorim ja na pitanje iz navedenog pasusa: Šta bi se desilo da je neko objavio lažnu vest da je izveden teroristički napad u Srbiji ili da je izbio rat na Kosovu?Tja, šta bi se desilo? Vi biste prvi lakomisleno, lakomo i lakoverno lažnu vest obnarodovali...Ovo pišem po sećanju, jer moja visprenost i pravdoljublje nisu ugledali svetlost dana na Devedesetdvojkinom sajtu. Moderator spava, tešio sam se, sutradan ugledam jedan novi, tuđi komentar, živ je moderator i vredno radi, ali reči moje drugarske kritike otidoše u neprimekjenost, neka im je lak crni limbo.

ljubo zivkove, volim te.

+10Ljuba fantastičan kao i uvek...

[darling]

e konacno i zivkov da popije neku nagraducestitke, ljubo.

[halloween]

Baš mi je drago, mada imam utisak da njega nagrade i svečanosti zbunjuju, da mu prija a i nelagodno mu je istovremeno.Sa svojih balkona patrijarha pozdravljaju verenici netom vrativši se sa predbračnog putovanja po grčkom ostrvlju, jedna nevesta u venčanici lebdi kao kod Kusturice paralelno sa helikopterom MUP-a, ne hajući za strujanje koje proizvodi propelerom letelica se približava panou na kome se reklamiraju zoološki vrt, akvapark i restoran čiji je kuvar zgotovio slavnu Večeru ljubavi, pano se shodno zakonima fizike opasno njiše, nedavno ustanovljeni i već uručeni Beli anđeo samoinicijativno uzleće sa Dačićevog ramena, dotad je naizgled odsutno stajao na začudo praznoj epoleti ministrove omiljene crne vijetnamke, kano soko na ramenu feudalca kad kreće od duga vremena u lov na gazele i sitniju divljač

[Skyhighatrist]

Čestitke Ljubi

Jutros na televiziji vidim političara, po svoj prilici i narodnog poslanika, kome ne znam ni ime ni partijsko poreklo, uf, već u dva glumačka pokolenja ne znam kako se ko zove, sad ni pripadnike olimpijskog plemena ne držim sve u glavi, šta ću kad je slavnih ličnosti sve više, čitam ko je sve bio na svečanom otvaranju kluba, na promociji CD-a ili knjige, na rođendanu kraljice, imendanu policije ili na drugoj javnoj svetkovini i, gle, zvanicama ne znam imena pa ni koje je čije polje rada, mogu samo da nagađam ko pripada čarobnom svetu reklame, dizajna, mode, estrade, sporta ili biznisa, ako Boža Prelević bude sprečen i ne dođe na taj parti desi se da ne znam baš nikog, sa Božom sam nakon demokratskih promena razmenio rečenicu ili dve u "Staklencu", ne znam knjiži li on mene kao poznanika ili me je prepustio zasl. zaboravu, poznanstvu mene što se tiče još nije istekao rok trajanja, tj. upotrebe, ah, gde su dani kad sam tačno znao koga poznajem, ko mi je rod, ko kum, a ko nam nije ništa, premda su moji i sa njim dobri, a ja sam dužan da ga pozdravljam na ulici, u vinogradu, porti, dućanu i drugde gde je moguć susret deteta i odrasle osobe, uglavnom političar s početka ove umnogome otevše se kontroli i meri rečenice melje nešto o narodu, pa zar vas nije Breht opominjao da kažete "stanovništvo", recite: "građani", "žitelji", "meštani", "podanici"; trpim i kad neki činovnik kaže "državljani", ali političari ne mogu bez tog večitog narod pa narod!

[bergasa19]

"Možda bih i ja da nisam predsednik bio nezadovoljan i ogorčen!" – otelo se Borisu Tadiću pravo iz srca, ali i ovako zadovoljan i neogorčen pokušava predsednik da se seti bivšeg sebe, ne toliko dečaka koga u drvenim kolicima guraju po turskoj kaldrmi koliko sebe kao ubogog socijalističkog nastavnika, ta još se zgodi da sanja zbornicu, hodnik sa bledozelenom masnom farbom, čiviluk sa đačkm kaputima koji se na kraju prvog tromesečja suše od kiše i tonje podsećajući pomalo i na vonj kasarne, pa opet, ni u danima kad se pričalo da učitelji neće dobiti regres ili kad nije radilo grejanje, nije gubio nadu da će jednog dana o oskudici bližnjih moći da razmišlja bez gorčine i sa zadovoljstvom!Proletos je predsednik kazao da nije dobro kad se teško živi, a šta nam sada poručuje? "Da nisam predsednik i ja bih mislio da je država i te kako pridonela da stanovništvo teško živi, što nije dobro, ali baš moj primer zar ne protivureči tome?! I u ovoj državi može se napraviti još kakva karijera, da, moj mi položaj daje krila i čini me optimističnim (kao i moju emanaciju na čelu Vlade), i bio bih teški sebičnjak kad ne bih ovu vedrinu koja je meni kao dobar dan poput pelcera dragocenog preneo i u vaše sumračne živote."

TEXT Edited November 3, 2011 by bergasa19

[darling]

rasplako me..citala sam nocas price iljfa i petrova i opet, ko i uvek kad ih citam, sve vreme razmisljam evo ga ljuba, evo ga ljuba, reinkarnirali se u zivkovu, pisu i 80 godina kasnije. iljf i petrov, ljuba i zivkov :heart:kad bi negde bilo da se direktno zivkovu uplati 150 dinara ili koliko vec kosta vreme, ja bih svakog cetvrtka uplacivala. al posto nema, citam za dzabe po netu i po kafanama. nemoj ljubo zameriti.

Edited November 3, 2011 by darling

[halloween]

rasplako me..

O, gde se seti drvenih kolica! Pamtim tu fotografiju, ali sad je nema nigde na netu. A tek opis publike u pletenim sandalama.Poslah obožavateljsko pismo.

[darling]

daj adresu da mu pisemo i mi. nemo sad da ispadne da ga samo ti volis.