Ljuba Retrovizor Zivkov

[halloween]

Potrošač sam tim se dičimPST Ljubomir Živkov | 11. 09. 2010. - 08:29h | Komentara: 1 Nikad mi nije bilo pravo što toliko kasnimo za Rusima: digli revoluciju pre nego mi, imali gulage pre nego mi naš Goli otok, isterali Nemce pre nego mi (iako su kasnije napadnuti), Putin zabranio kockanje, kod nas tek nedavno udareno stidljivo čifte poroku kome se stanovnišvo odaje na hajući za nacionalnost, uzrast, pol ili veroispovest, kockarnice u neposrednoj blizini škola zatvorene su ili izmeštene...Bio sam potisnuo tu svoju zavist, kad mi je Guča probudi: budući da se svake godine stanovit broj prijatelja trube dobrano podnapije za njih je pripremljen mislim besplatan smeštaj koji šta je – trezvitel’naia! Ruski izum star ako ne baš koliko alkoholizam ono koliko i vlast sovjeta! Prva srpska trezvitel’naia (PST! ovde se spava!) je ove godine ugostila devetnaest vozača B kategorije, broj noćenja svakako će rasti ako svak unapred bude znao da se više i ne mora ne znam koliko susprezati dok mu trubači sviraju umilni “Kalašnjikov”: piješ i znaš da će te patrola upecati i smestiti u krevet! Trezvitel’naia u Beogradu ugostila je Momira Bulatovića (opevanog u “Dobro veče, čika Slobo/Je li kući mali Momo, oooo, mali Momo”) koga su ophrvale uspomene na ranog sebe pa se u prestonici bivše SRJ gde je proveo svoje zlatne godine napio toliko da je jedva izišao iz kola radi nagodbe sa taksistom čije vozilo u dva navrata beše raspalio otpozadi: udareni je, otkud znam, bio možda malo i zacepio tražeći sto evra za vansudsko i vanpolicijsko poravnanje, na šta mu je strani državljanin kazao: “Ti treba meni da platiš”, pa je veleoštećeni pripretio da će zvati policiju: “Zovi ih i daj ih meni...” – rekao je samouvereno, ostalo je istorija. Prenoćio je u trezvitel’noi, devet sati je sanjao kako pritiska kočnicu a auto mučki i podlo klizi napred, nakupio je mislim šesnaest kaznenih bodova, po blaženoj veselosti podsetio me je na Raku sa “Farme”, ili iz SPS-a, kako hoćete: i jedan i drugi ostavljaju utisak da na svoj beogradski period gledaju sa ponosom, nasmejani Raka u lažnim molerskim pantalonama razmetao se izvodom funkcije i kojekakvim kosinusima koji su mu pretekli sa studija mašinstva, ali se dičio i poslaničkom fazom svog dijalektičkog razvoja. Pa ovaj se nasmejani gorostas nikad ne pita nije li u svojoj glasačkoj predusretljivosti možda kumovao i kakvoj odluci koja je ispala štetna ili štaviše grešna? Tako i mali Momo: nasmejan i zapravo zadovoljan što je u Beogradu za tolike godine napravio jednu jedinu brljotinu, Bože moj, vozio pijan, napravio malu, simpatičnu štetu, odbio da se podvrgne alkotestu, ali sa policijom razgovarao ljubazno, čak i pokroviteljski, ispao je možda i šarmantan umujući naglas: “Dođeš, napiješ se, policija te odvede u zatvor…” I sam se pitam je li ovaj strani turista ikada bio na usluzi zlom čarobnjaku. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/206705/PSTUmirem!

Miki Nedelja, 12. 09. 2010. 13:35hneregistrovan korisnik.Čovek ima srpsko državljanstvo kao i ti Bugarine . Nije Ok to što je napravio ali za tebe je on građanin kao i ti za mene ( iako te ne cenim)!

[halloween]

Plači, voljeni kontinentu!15. 10. 2010.Niko nije jači od države! Država nema alternativu! I posle države država! Usred klicanja državi njeni uniformisani čuvari izvukoše deblji kraj od mladograđana koji su se u lepom broju odazvali pozivu svojih što pohapšenih što nedostupnih vođa da kamenicama, molotovljevim koktelima i šipkama tankoćutno iskažu neodobravanje Parade ponosa. Dva dana docnije, u Bolonji, navijači kroz svoje neradničke šake propustiše golmana orlova poradi toga što je pogazio preambulu delijskog nepisanog ustava da „Zvezda“ nema alternativu te da prelazak u „Partizan“ znači izdaju „Crvene zvezde“ na čije čelo tek što je došao Petar Škundrić! Potonje se odigralo u opštoj renesansi SPS-a, upravi i fudbalerima našeg najtrofejnijeg kluba treba da vrati izgubljenu nadu: kao što sam se ja, slobinac, nepunih deset godina nakon Petog oktobra podigao iz pepela i dospeo u sam državni a evo i u sportski vrh, tako će i „Zvezda“ osvojiti još koji evropski trofej pa neće morati stalno da na SOS kanalu pušta utakmicu iz Barija. Ali, grešna mi duša, šta ako Stojkovića uopšte nisu napale delije? Šta ako je to maslo partizanovaca koji bi da na protivničke navijače bace ljagu? Ili su, naprotiv, navijači „Partizana“, „Zvezde“, „Rada“ zahvaljujući upravo Paradi ponosa ujedinjeni oko četiri ocila te zajednički izriču i izvršavaju kazne kako u Srbiji tako i u inostranstvu? A možda je to delo italijanskih navijača koji su poplašili našeg golmana da bi pomogli azurima?! Uglavnom su naši navijači što demontažom zaštitne ograde, što bakljama, što paljenjem albanske zastave, uspeli da osujete utakmicu, na stadion su poput paramajstorskih jedinica došli sa kleštima, polugama i navalili na uvredljivu zaštitnu ogradu, raskinimo lance i sakujmo koplja, naša konzulka govorila je o nejači kao brižna mati, samo da se svi ukrcaju u autobuse i da mirno napustezemlju, to mi je želja.U „Utisku nedelje" došlo je do sponatnog natjecaja ko će za mladoizgrednikena beogradskim ulicama naći što nežniji izraz (izuzev Stevana Filipovića koga ovim putem pozdravljam, doklen sindikalistu zvanog Škabo i psihoterapeuta Milivojevića, asa pučke etimologije, ostavljam njihovim simpatizerima): deca,mladići, mladi ljudi, maloletnici... Pa evo vam besplatno još sinonima:poletarci, mlađarija, švigarci, pioniri, nejač! Ali ako su deca poslala u Urgentni centar više od stotinu policajaca, i ako nisu za to odgovorna, onda treba njihove roditelje malko uzaptiti i osuditi, zar ne?Prošle sedmice navršilo se šest godina od ubistva dvojice gardista u Topčideru, vojna komisija ustanovila je da su pucali te jedan u drugog te sami u sebe, usled čega se za njihovim ubicom i ne traga, dobiće ulicu kao Slavko Ćuruvija, roditelji treba da se strpe još pet godina, Vojislav Koštunica podseća nas nezahvalne da su godine njegovog premijerstva naše najsrećnije doba, nikad se nije tako lepo živelo kao od 2004. do 2008., u čitanke i udžbenike istorije to će ući pod naslovom „Zlatni vek", šteta što je trajao samo četiri godine.Profesor ruskog u srednjoj školi ispravno je protumačio duh našeg vremena,ako su četnici rehabilitovani, ako su im date boračke penzije i jeftinije karteza pozorište, zašto bi samo Hitler i njegovo društvance ostali na vjeki vjekov onoliko oklevetani? Profesor je sa ruskog preveo i o vlastitom trošku izdao „Mit o holokaustu", gde se poriče i plan istrebljenja Jevreja, i postojanje gasnih komora, i gde se osporava da je baš toliko Jevreja stradalo u logorima. Sud je životno delo profesorovo povukao iz opticaja, zucka se da bi mali preduzetnik mogao izgubiti i posao u školi, što bi pak bilo previše, jer kažu da đake nije trovao onim što je u slobodno vreme prevodio, a to što je primetio da se naša država stidi svog antifašizma pa je preveo i objavio pronacistički treš, dovešće ga dožalosnog trgovačkog sloma, to mu je dosta.Po uzoru na Hrvatsku koja osuđenima za ratne zločine oduzima odlikovanja i Srbija će svoje velikane malko da rastereti ordenja, jer su, gle, mnogi odlikovani ispali ili ratni ili mirnodopski zločinci, Nebojšu Pavkovića naprimer odlikovali su i Sloba i Koštunica, što će reći da je generalovo delo besmrtno, izdiglo se iznad personalnih promena u političkom vrhu, da, u Valjevu su oskrnavljena dva spomenika antifašistima, preko na jedvite jade postavljenog spomenika Šabanu Bajramoviću vandali su sprejom napisali SLAYER, udruženi vlasnici kockarnica upozoravaju da će zatvaranje igraona koje su preblizu školama do masovne nezaposlenosti te do pada prometa u možda najprofitabilnijoj privrednoj grani koja jeste budućnost Srbije, daju časnu reč da neće maloletnicima dati da privire u ove oaze hazarda, a gorko podsećaju da je otvaranje novih i novih kladionica izgubilo dosta od svog blagoslovenog poleta,evo, pre dve godine otvoreno je 1800 novih kockarnica, lani svega 1200, plači,voljena zemljo! Kojoj unatoč svemu predstoji lepa budućnost: američka državna sekretarka čija je poseta pala u senku onoga što naša nejač beše priredila u Italiji kazala je da Srbija ne samo što treba da bude lider u regionu, nego ju vidi i kao lidera Evrope, plači, voljeni kontinentu!

http://www.istinomer.rs/sr/bonus/Retrovizor/story/724/Pla%C4%8Di,+voljeni+kontinentu!.html Edited October 15, 2010 by halloween

[sherman]

car

[gospa buba]

jao crni ljuba vreme 1033

[halloween]

Bravo, bravo!

Operacija godine LJUBOMIR ŽIVKOV 27.12.2010.I predsednikova tetiva ukazala je htela ne htela na njegovu svestranost: vizita ličkom selu obelodanila je da četvrtina predsednikovog raznovrsnog korena potiče otuda (gost je velikodušno ponudio meštanima da odaberu koji im drago deo njegovog atletskog organizma), neodlazak naših diplomata na dodelu Nobelove nagrade beše zgodan šlagvort nesuđenom svetioničaru da nas podseti na svoje disidentsko poreklo i detinjstvo, e, tako je i naoko rutinska hirurška intervencija pokazala harmoniju vojnog i civilnog sektora, domaće i svetske medicine, te brigu partijskih drugova da predsednik ne bude uspavan a da mu niko iz njegove partije ne bude uz skute. Podbacila je samo sekcija za rodnu ravnopravnost, pa je iz DS-a u sali bio Dulić, a Jelena Trivan morala je ostati u sivom sablasnom hodniku vojnomedicinske akademije i čekati šta će Tanjug da javi.U operacionu salu da, ali sa svojim identitetom – rekao je predsednik, upoznavši se na brzinu sa Bekamovim čika doktorom: „Ne znam da li moje osiguranje pokriva i vaš cenjeni dolazak“, na šta je sin Finske kazao da mu je čast operisati lidera regiona koji se toliko bavi sportom dajući primer fiskulturno zapuštenim podanicima; čuveni hirurg prihvatio je jedino podvoz Vladinim avionom – ako može vaš ombudsman da leti njime, mogu i ja...Za ministra Dulića koji se vajkao da mu tajkuni prete operaciona sala bila je sigurna kuća, umakao im je makar na par sati koliko beše proveo uz vođino uzglavlje, vođa se, kaže, šalio sve dok ga anestezija ma koliko snažan bio nije ipak savladala, šaljivdžija je sam takoreći simultano prevodio svoje dosetke na engleski da bi i gost sa severa mogao da se razgali, osoblje se presamićivalo od smeha i tek kad su predsednikove šale prerasle u mrmljanje kojekakvih bedastoća prionulo se na bolanu tetivu, a ja sam pomislio: ah, zašto nemamo potpredsednika Republike? Neko mi je rekao da Amerikanci ako predsednik primi narkozu odmah u opticaj puste potpredsednika, jer nacija ne sme da bude bez svesti nijedan minut. Ako Demokratskoj stranci treba pet potpredsednika (među kojima umalo da se nađe i ostrakizovani Jeremija, o tom potom, možda i nikad), kako to da Srbiji ne treba nijedan?! Najviši organ vlasti u Republici je predsednik Republike. Njemu su neposredno potčinjeni Narodna skupština, Vlada i Potpredsedništvo. U potonje ulaze svi potpresednici Demokratske stranke i šefovi partija koje su sa predsednikovom partijom u blagoslovenoj koaliciji. U slučaju privremenog gubitka predsednikove svesti (na košarkaškom igrališču, u bazenu, prilikom bandži-skoka, u operacionoj sali te avionu usled naglog pada pritiska) predsednik potpredsedništva donosi odluke kako se ne bi ponovio slučaj kad su u Beogradu gorele ambasade, a šef države iz Rumunije preko televizije moljakao da se uzmemo u pamet. Uh, da sam predsedavajući Potpredsedništva ja bih dok je šef pod narkozom doneo silesiju uredbi: Zakon o specijalnim penzijama ukida se, već primljene penzije da budu vraćene u budžet, nemoguće je to odjednom jer su ih srećnici, mahom mladi i jedri građani, trošili ili ulagali u biznis, ali da vrate sve najkasnije dve godine po objavljivanju mog dekreta u Službenom listu; svi službeni automobili da se iznesu na licitaciju kako bi stanovništvo napokon došlo do novijih kola, novcem dobijenim od prodaje voznog parka da se plaćaju mesečne autobuske karte njihovim bivšim korisnicima, a službeni šoferi da se osposobe za neku društvenu korisnu delatnost, pa onda Zakon o krstovima: „U našoj s jedne strane laičkoj, s druge strane multikonfesionalnoj zajednici zabranjena je proizvodnja i puštanje u promet verskih simbola većih od onih koji se mogu okačiti na ogledalo unutar kola. Novcem prikupljenim za niški krst koji treba da dominira našim sve u svemu zaostalim poluostrvom da se sazida sirotište ’Car Konstantin’ i dve narodne kujne ,’Vatikan’ i ’Carigrad’) kakve ne postoje ni u najnaprednijim državama...“&Predsednik se, Alah je veliki, probudio iz narkoze i nastavio sa šalom tačno na mestu gde je pod dejstvom anestetika počeo da zapliće jezikom, a ja u svojoj ličnoj narkozi još sanjam kako preduzimam kojekakve državničke korake i mere, pa nije li i to taština i muka duhu? Da i sirotinji neko ostane u lepoj uspomeni? Ali, koga je briga za primerke ljudskog roda koji se u prirodnoj selekciji nisu istakli nego stalno kašlju, oskudevaju, onako pogrbljeni i stomatološki nezbrinuti ostavljaju mučan utisak ne toliko na strane turiste, kojih nešto i nema, koliko na naše političare – svake četvrte godine gacaju kandidati po blatu favela i ljube se sa najstarijim žiteljima tih zabiti te jedu pogaču sa koje domaćin kvrgavom šakom rasteruje dosadne muve! Neka se selekcija produbi, ne kaže se slučajno „prirodna“, ovaj naš kapitalizam je dušu dao da se pleme pročisti, da se kurtališe škarta i da iz tranzicije iziđe podmlađeno, očvrslo i nemilosrdno!Neka se dakle sazida još veći krst nego što je u Nišu planiran! Šta je osamdeset metara? Dvanaest metara viši od skopskog, a Niš je kolevka hrišćanstva! Nemam tehničko znanje, ali zar krst ne bi kao antena ili durbin mogao da se izvlači uvis za slučaj da Poljaci ili neki drugi pobožan narod obori naš rekord sazidavši još veći krst. Tim bi teleskopiranjem bio narušen zlatni vizantijski presek, mogao bi doista i ovaj vodoravni deo da se simetrično izvlači u stranu te da se spušta naniže, ali bi znamenje ispalo tanko, zato treba da se napravi platforma koja će moći da se hidraulično ili nekako izvlači uvis ako treba i sto metara, i da ne bude iz komada, nego iz koncentričnih mermernih krugova, da se posetioci penju mermernim kružnim stepeništem do podnožja krsta ili da mu se dive sa autoputa makar udarili u nečiji branik ili u zaštitnu ogradu; druga je mogućnost da krst bude od materijala koji može da svetli i da lebdi pa da ga niška eparhija konopcem pušta uvis kao deca zmaja, tada bi naš verski i nacionalni rekord zavisio samo od dužine konopca i vremenskih prilika.Peščanik.net, 27.12.2010.

http://www.pescanik.net/content/view/6171/1073/

[Mp40]

plako sam od smeha!Nastavio salu gde je stao, Nis je ipak kolevka Hriscanstva...

[Johann Gambolputty__of Ulm]

[darling]

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=974729Reč nedelje ljubomir živkovPAŠANČE JE PAŠENOGOVO (PAŠANČEVO) DETE, POROD DEFINISAN SRODSTVOM KOJE NIJE KRVNO; PAŠENOZI TEORIJSKI MOGU BITI I BRAĆA, ALI BI PAŠANČE ONDA BILO SINOVAC/SINOVICA TJ. SINOVČEIako tvrdim da je jezik uvek adekvatan te da su reči i ponaosob i džumle uvek prikladne, to činim kao samouki teoretičar jezika. Kao njegov korisnik i zatočenik, priznajem pak da mi neke reči idu na živce. Očito je da su stanovništvu i medijima potrebne, ja sa svoje strane činim sve što kao jedinka mogu da te reči izađu iz opticaja.Mislim da se sećam dana, tačnije večeri (svinjokolj koji je padao na Dan Republike), kad sam prvi put čuo reč "šogor". Zar postoji takva reč? Bila je kao gvozdenac među šarenim klikerima, pa šta je to šogor?! To je kad se najmanje dve sestre udaju, e, njihovi muževi su šogori! Šogor, šogor! Ja bih ga u logor! Pa oni nisu ništa jedan drugome, pomislio sam, mada sam video da zajedno večeraju i pevaju, zadovoljni što im je uza sav miraz pripala i ta titula.Za svastiku sam čuo već pre toga, moja svaja, svajo, svajo, snajo, snajo... Pa svekrva, svekar, deda-teča, baba-ujna, dever... Vrtelo mi se u glavi od te porodične isprepletenosti, zaova, jetrva, nakumče, pobratim, deda-uja, prambaba, pastorak, očuh, maćija, pa sad još i šogor! Nisam znao da me čeka jednako neprihvatljiv sinonim: pašenog! Odakle ti stižeš, ti li si prevod reči šogor na savremeni narodni i knjiž. jezik! Pedagog, patolog, pašenog... Ako se budem ženio (o čemu sam razmišljao kao o nepovratnom, jedinstvenom činu), uzeću jedinicu ili neko izuzetno lepo nahoče kome se ne znaju ni pravi roditelji, a kamoli sestre i braća te neću morati da se zapašenožim i da imam pašenoga/e.Primećujem da mnoge moje znance raduje taj kvazirodbinski koloplet, vidim da je čoveku puno srce kad kaže "moj paša", pa mu ono prvo "a" dugouzlazi li dugouzlazi, nije li tako, pašanče premili? Jer, ima i pašanac! Ko ne voli ono "og" na kraju, jer ga podseća na neke lekarske i naučne titule, evo mu pašanac, prosto ko prebranac. Odakle ti stižeš, iz kakve daleke za me pomračine? U rečniku zateknem i pašanicu, kćer pašenogovu, našao i sam pašanče, dete pašenogovo kome se još ne zna pol ili koje je toliko malo da to nije ni važno. Pašanica i pašanče su me baš razonodili: tu je cela tazbina i vascela ženska linija hajdučki prenebregnuta, nije bitna majka i dete zato nije svajče (niti posvajče, ako ga su svaja i pašenog usvojili), nego je pašanče jer je u središtu niko drugi nego paša! Ne kleti Turčin, kome je zbog njegovog istrajnog okupatorstva ono prvo "a" u reči "paša" kratko, odsečno, jer ćemo se protiv njegovog zuluma kad-tad podići na ustanak, doklen naglasku u našem serbskom "paša" nikad kraja: nije sestra moja žene rodila bebu, nego je moj paaaša postao otac! "Ovo je moje pašanče! Meet my pashanche!"To ipak nisam čuo, dotle baš nije došlo, ali su ove sedmice pašenog i svastika potisnuli i nemire u Egiptu, i poskupljenje goriva, i trgovinu ljudskim organima: šogor koga smo gledali onoliko na zelenom tepihu ispade trovač stoleća, a za trovaštvo ga sumnjiče ne organi gonjenja nego njegov rođeni pašenog! O kumstvu u Srba sve je rečeno i zna se da nije kumstvo ono što je nekad bilo i što bi trebalo da bude, da ne navodim žive primerke krivokumstva i kumolomstva (ima i reč za raskidanje ovog u suštini dobrovoljnog odnosa: otkumos!), ali se sada i nad pašanstvom nadvio grdan crni oblak!Novinari predusretljivo, na naslovnim stranama, prenose sumnje građanina da su mu o glavi radili šogor i svastika, oho, ovo već nije folklor, nije nazdravljanje na slavi, nije pevanje terce ako je paši dunulo da zapeva... Pa da, ako je jedan pašenog bogat ili moćan, u obzir dolaze možda i neke šekspirovske strasti – zašto da sipaš otrov rođenom bratu u uvo ako imaš pašenoga?!Ne znam šta je gore: ako rekonvalescent javno optužuje svojtu na pravdi boga, ili ako je u pravu, ako su se svaja i paša zaista zabordžijali. Publici je na raspolaganju stereotip da nema imperije bez dvorskih spletki i bez smrtonosnih napitaka, ali kako bih ja trovao pašenoga kad bi se za tim ukazala potreba? Ovu sam rakiju ja pekao od neprskanog voća sa mog placa (a unutra benzen, arsenik, olovo, nabavljeni gde i u kojoj razmeri izmešani sa rakijom?), evo i pršute za koju su mi na Torlaku čestitali jer nema u njoj nijedne bakterijice, pašo, čovek ne zna šta bi tebi poklonio za rođendan, evo ti kormilo za tvoju jahtu od retkog drveta iz Amerike, Poison Ivy, svaja ti šalje pitu od kukute, nije to grčka kukuta kakvu je ispio Sokrat, ova je iz naše bašte, ja je pijem našte srca izmešanu sa vrlo malo mišomora i masne sode svakog jutra, probaj, preporodićeš se...Ili kad ulučim priliku u pašenogov bojler uspem otrov koji izmešan sa toplom vodom prolazi kroz pore, u klima-uređaj neopazice ubacim otklopljenu kutiju sa opiljcima teških metala, šaljem anonimna pisma sa kontaminiranim kovertama... A već imam krivotvoreni testament: "Svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu pri čistoj svesti i čistog premda oslabelog srca ostavljam svome jedinom pašenogu. Koji je bdeo kraj mog uzglavlja i dvorio me dok mi se studen iz stopala penjala ka desnici kojom pišem ove re..." Ne znam šta su osumnjičena svastika i njen muž radili, nadam se da nisu ništa, trovanom sugrađaninu brzo ozdravljenje želim, a ako među njima docnije možda i ne bude sve kao pre nemilog događaja, bože moj!To je samo pašenog!Tuđa kost.Strannoe nazvanie.*šurak, kakva blesava reč, koja dakako ima deminutiv: šura; ja i moj šura okrenuli jagnje itd.; šura balaganov, iz "zlatnog teleta"; ako se šurak oženi eto i šurnjaje, šurjakinje, srodstva od kojeg nema daljegkoji majstor ovaj zivkov.

[Mp40]

Suptilno prizno Iljfpetrovizam!!

[halloween]

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=977909Evo pišem bećar paprikaš žanrova, zavidite mi! O predrasudama na račun vlasnika starih automobila, o Džulija Roberts i FTO look alike, kosi lepšoj od njegove, inicijaciji odn. “uvođenju u red". Obožavam ga! Edited February 25, 2011 by halloween

[halloween]

Pomahnitali pašenog, pročitah u naslovu internet izdanja dnevnih novina. Znam da bi se ova sintagma, uprkos svemu, dopala Lj.Ž.

[darling]

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=982615genijalno.

[Mp40]

http://www.pescanik.net/content/view/6842/1073/Ljuba sve marksistickiji!!

[Đipalo Junuz]

Dupla tura:Peščanik: O jagodama i krvi Retrovizor: I Kosovo i Evropa, i delije i grobari!

[Boza_zvani_Pub]

genijalno.