U kakvim bablovima ljudi žive

[francuski sobar]

Najbliži mi govore da sam u svom nekom svetu i tako me i pravdaju pred drugima. Verujem da nisam nešto neprijatan u komunikaciji verovatno samo onako čudan jer ne volim da upoznajem ljude, u restoranima volim da jedem sam pa i kad imam s kim, tako i u bioskop idem sam dok sam išo, ne koristim socijalne mreže, ne čitam vajber grupe ne znam što me stalno dodaju, na forumu izbegavam bučne i prometne topike, kad stigne neki grupni mejl u odgovoru disejblujem sve cc....znači mislim da nemam ni svoj babl nego da sam totalni divljak ispod kamena u pećini na vrh planine

 

I takav ekstremno introvertan moram priznati da nakon dužeg izbivanja od sveta osetim potrebu za društvom u stvari više onako Društvom kao socijalnom kategorijom da ne kažem civilizacijom. To obično neka ušuškana bašta ili ustakljen kafić sa mestom uz prozor s pogledom na prometnu ulicu i tu par sati pijuckam piće i promatram ljude i zamišljam priče koje oni nose. Naravno da ispratim ima li dobra kakva cica ali nije neophodno, sama energija užurbanih ljudi što promiču tamo vamo ispuni i mene energijom i nadomesti neku ljudsku  potrebu za socijalizacijom. Omiljeno mesto mi je bio Bife Slavija, srušeni objekat na mestu ovog danas gledališta u fontanu, baštica sa kariranim stolnjacima i metalnim pikslama, pokrivena suncobranima i okružena žardinjeram sa konobarom jocom najsporijim konobarem na svetu, toliko nugledan objekat da je malo ko znao i da je postojao a milion ljudi dnevno to prolazilo i presedalo na stanici autobusa i trolejbusa odma pored. Sad imam jednu letnju baštu poslastičarnicu u bulevaru, fali mi još dobro pozicionirana zimska kafana, neki stanični bife na recimo međugradkoj autobuskoj ili željezničkoj mi je daleko a ne znam ni da li postoji tako nešto sada.

 

 

[Eleniko]

54 minutes ago, francuski sobar said:

fali mi još dobro pozicionirana zimska kafana, neki stanični bife na recimo međugradkoj autobuskoj ili željezničkoj mi je daleko a ne znam ni da li postoji tako nešto sada.

 

kafana krstaš, vojvode šupljikca 47

[Shan Jan]

4 hours ago, francuski sobar said:

Sad imam jednu letnju baštu poslastičarnicu u bulevaru

Kako je iskusno izbegao da bude precizniji, da mu ne dodje slucajno neko sa foruma da ga smara  

 

Meni jako fale zvuci prirode. Sum vode, suskanje lisca, cvrkut ptica.. i miris trave, pogled na drvece. A onda me iz takvog zena probudi neki majmun koji prolazi kolima kroz park na Uscu. Pa kombi dostavljac, pa neki motorista...

 

[ivy]

@Shan Jan

 

pa onda odes dublje u prirodu...i ti nasao gde da trazis prirodu..

 

 

evo ja zivim u bablu..nista ne pratim od desavanja..tv ne palim pre 7-8 uvece i to iskljucivo na filmske kanale

algoritam mi debelo pomaze u tome jer toliko gledam i slusam o sumi,gljivama i prirodi da mi samo to i izlazi

 

jedini izvor vesti su mi Dasko i Mladja a i sa njima kasnim jedno dve nedelje...

 

 

 

[Shan Jan]

Jbg ima i veliki grad svojih prednosti u odnosu na cistu prirodu. Ali primecujem da mi je nekad bilo dovoljno jednom nedeljno izlet u prirodu, sada mi treba svaki dan bar sat vremena toga. Previse haosa i stresa oko nas a mi sve matoriji.

[Mr.Mxyzptlk]

imam stan na cukarici...

[Stela]

Uglavnom zivim u bablu u pogledu popularnih licnosti domacih i stranih, da ne kazem dzet seta . Iz jednostavnog razloga, jer me to ne zanima. Nije da ne znam bas nista, ali sam uglavnom neobavestena. 

Ne jednom mi se desilo da se nadjem u drustvu u kome se pokrene prica o nekome za koga prvi put cujem . I svi kao, pa kako ne znas, ta osoba je svuda...ama ja nisam svuda!

 

[radisa]

18 minutes ago, Stela said:

Uglavnom zivim u bablu u pogledu popularnih licnosti domacih i stranih, da ne kazem dzet seta . Iz jednostavnog razloga, jer me to ne zanima. Nije da ne znam bas nista, ali sam uglavnom neobavestena. 

Ne jednom mi se desilo da se nadjem u drustvu u kome se pokrene prica o nekome za koga prvi put cujem . I svi kao, pa kako ne znas, ta osoba je svuda...ama ja nisam svuda!

 

Prati dame i gospodu od stila da bi znala o tome...

 

Šta miliš, zašto imamo te teme na forumu?

[Stela]

Te teme su raj za neobavestene, ali ne moram ja sve da znam .

 

 

[morgana]

28 minutes ago, Stela said:

Uglavnom zivim u bablu u pogledu popularnih licnosti domacih i stranih, da ne kazem dzet seta . Iz jednostavnog razloga, jer me to ne zanima. Nije da ne znam bas nista, ali sam uglavnom neobavestena. 

Ne jednom mi se desilo da se nadjem u drustvu u kome se pokrene prica o nekome za koga prvi put cujem . I svi kao, pa kako ne znas, ta osoba je svuda...ama ja nisam svuda!

 

 

isto. a da nije dama od stila i slicnih forumskih topika ne bih znala ni toliko.

 

[francuski sobar]

meni su dame od stila baš stresan topik, kad vidim da je neki novi post tamo imam frku dal da kliknem ili ne

 

i vremenom sve više

 

 

 

[napadaj]

Nemam bablove, družim se sa mnogo ljudi koji se potpuno razlikuju i kupim bezbroj različitih informacija iz puno izvora. Jedini prema kojima imam otklon su rekreativne duvadžije i ostali narkomani, njih baš ne podnosim.

Edited March 1 by napadaj

[Zli Gli]

Imam milion poznanika ali se druzim samo sa par ljudi, uglavnom vezano za trgovinu kolima i donekle teretanu. Iskobeljao sam se iz visedecenijskog manijackog kockarsko-pornicarskog babla gde je skoro citav zivotni fokus bio na kladjenju i druzenju sa jos mnogo gorim luzerima od mene + pride privatno tajno pornicarenje, mada ovo drugo i nije bilo kriticno ni blizu kao taj jezivi kladionicarski babl. Sad kad sam se od svega toga valjda izlecio vidim koliko mi je zapravo dosadno i smorio sam se kao pas, u ovom mirnom bablu je skoro pa teska depresija. Da imam viska para lagano bi se mogao raditi belim da probam kako bi me to vozilo ali sreca pa nemam. 

 

Treba uciti skole i biti programer, imam par drugova u tom bablu, jesu ovako malo cudni sa strane gledano ali njima je do jaja, skroz zive u tom virtuelnom svetu i nikad im nije dosadno. 

Edited March 1 by Zli Gli

[pt 2.0]

4 hours ago, Shan Jan said:

Meni jako fale zvuci prirode. Sum vode, suskanje lisca, cvrkut ptica.. i miris trave, pogled na drvece. A onda me iz takvog zena probudi neki majmun koji prolazi kolima kroz park na Uscu. Pa kombi dostavljac, pa neki motorista...

Tvoj majmun u kolima je other man’s zvuk prirode…

Ja volim žamor grada i naviknuta sam na to od detinjstva. Mogu da živim, mislim i spavam  ko beba u svemu tome.

Mislim da bi me tišina zbunila. 

Što se tiče zvukova prirode - može more.

Sve što cvrči, skiči, sikće je isto ono što može da mi ušeta, ugamiže ili uleti u životni prostor tako da - hvala, ali ne hvala.

 

Što se tiče ljudi - suprotno onome kako može delovati moj prvi post na temi - ja njih zapravo i uglavnom volim, nisam mizantrop, samo me mahom iscrpljuju i onda biram da budem malo na distanci (nešto kao Sobar, minus izbor kafana). Drugi razlog jeste da meni stvarno nikada nije dosadno. Ne poznajem ni osećaj neizdrža, lepo mi je da budem sama sa sobom (i nekim sadržajem - vesti, knjige, filmovi, muzeiji, muzika, šetnja, lutanje gradom, itd.)

 

Što se tiče “čestog upoznavanja ljudi” kako uvod teme pita - za mene upoznavanje ljudi nije puko sretanje ljudi u nekom kontekstu, već dugotrajan i posvećen proces kome, kako rekoh, nisam sklona. Ili više nisam sklona.

Sretanje ljudi u nekom kontekstu mi se, naravno, dešava, i to mi je uglavnom prijatno i interesantno. Ali to nije upoznavanje.

Edited March 1 by pt 2.0

[Shan Jan]

34 minutes ago, Zli Gli said:

Imam milion poznanika ali se druzim samo sa par ljudi, uglavnom vezano za trgovinu kolima i donekle teretanu. Iskobeljao sam se iz visedecenijskog manijackog kockarsko-pornicarskog babla gde je skoro citav zivotni fokus bio na kladjenju i druzenju sa jos mnogo gorim luzerima od mene + pride privatno tajno pornicarenje, mada ovo drugo i nije bilo kriticno ni blizu kao taj jezivi kladionicarski babl. Sad kad sam se od svega toga valjda izlecio vidim koliko mi je zapravo dosadno i smorio sam se kao pas, u ovom mirnom bablu je skoro pa teska depresija. Da imam viska para lagano bi se mogao raditi belim da probam kako bi me to vozilo ali sreca pa nemam. 

 

Treba uciti skole i biti programer, imam par drugova u tom bablu, jesu ovako malo cudni sa strane gledano ali njima je do jaja, skroz zive u tom virtuelnom svetu i nikad im nije dosadno. 

Organizuj zurke sa pornicarkama za programatore, imaces i zabave i para a i konacno da probas belo.