Apel za druga ArleKino

[aram]

@Bandito drži se i javljaj šta se zbiva.

[Svemir Zeka]

Evo nešto specifičnije vezane za vrstu lekara: lekar koji se bavi baš ishemijskim tragovima u mozgu. 

To je potrebno za ovaj stadijum bolesti. 

[Arkadija]

Ljudi, teška su vremena, bolest ne treba nikome, budite hrabri i jaki. 

[ljuttko]

Drži se ArleKino, i ti Bandito,  mozak je čudna sprava , oporavlja se i u nizgled nepopravljivim situacijama. Sinčić moje drugarice je u uzrastu od 5 godina preživeo meningitis kad mu je  šansa za pobedu bila minimalna. Evo ga sad uči za pilota

ja sam prilično prestravljena od količine nepoznatog mikrosveta koji vreba , valjda će se oni koji se bave naukom izboriti  za lekove( i čovečanstvo, da ulaže u tu borbu a ne u oružje )

[MocaVukotic]

Ajde arle, nemoj da mi se tu izlezavas

[Sokrat]

Počinje sezona za manje od mesec dana, odmori još koji dan i dolazi.

[Њујоркер]

Nisam dolazio na forum danima, a onda ovaj pop-ap...

 

Ajde, Arle!

[Mercuzzio]

Arle, druže severnolondonski, ne zajebavaj nego ustaj... Moji Spursi če biti komedija ove sezone. Verujem da ćeš uživati. 

[Tale]

Drži se @Bandito, i ti javljaj ako šta možemo da pomognemo.

Arle ne može da me čuje ali ću ponoviti samo da sve mora da bude u redu.

[renne]

hajde bre arle, stig'o ti riža, a ti tako

[mrdja]

Uzas, nadam se da ce biti bolje u najskorije vreme 

[bradilko]

@ArleKino srecno u borbi!

i da te i dalje citamo

[copkillah]

Jebem ti život, ulazim na forum posle više dana i ovo me iseče. Sad vidim da se nismo čuli od 23. juna što je u našem slučaju predugo. 

 

Drži se brate, izguraj ovo, ovo je prva neduhovita stvar koju si uradio, nije ti fora :(

[Hamlet Strašni]

Sad gledam PM, Arle mi je poslednja osoba sa kojom sam se dopisivao - 12.6. 
 

Žalili se na sudove i katastre. 
 

Sad shvatam da ne znam kako čovek izgleda, zamišljam ga kao avatar njegov, a blizak mi je kao da smo sedeli ceo život zajedno u kaficu svaki dan. 
 

Mora da se izvuče, jednostavno mora. 

[Svemir Zeka]

Svaki dan, ili ako ne svaki, onda na 3-4 dana, započinjala sam tako što ustanem, odem po kafu ili krenem na posao, i otvorim mesindžer na fejsu i izbrbljam uz jutarnju kafu šta je bilo prethodnih dana. Onda nešto kasnije, otkuca nešto, pa mi odgovori kratko, a kaže da će ispričati svoje predveče. Tako smo Arle i ja nazvali nas "braća po materi" jer idemo i pričamo jedno s drugim. 

 

Ej, koliko je on puta preslušao moje jadikovke, pa mi tepao, pa razume i jedno i drugo, al onda secne: al da znaš, ovo ti ne valja. Pravi mudrac, a mlađi od mene 5 godina. 

 

I onda prođe par dana, vidim poruke nisu otvorene. Još par dana...još par. Čestitam Bajram. Ništa.

Krajem juna kapiram nešto nije u redu. Pošaljem sms, ništa. Ok dam sebi još deset dana pre nego što udarim u paniku. I eto, tako je bilo. 

 

Ali mislim, znam koliko nedovršenih poslova ima. I na poslu, i klijenata, i šta je nameračio s poslom, i putovanja, deca, sve. Sve to mora da se odradi, nema ko drugi. Mora on  čekaju ga neke razne osobe, mnogima je dužan da se pojavi i donese podnesak, igračku, da vodi na ples, da napiše neku zajebanciju crnohumornu, i na kraju, da sluša moje doživljaje. Ja terapeuta da menjam neću. 🤞