Ubistvo učenika OŠ “Vladislav Ribnikar”, 3.5.2023.

[radisa]

4 minutes ago, Fakundo Sava said:

Ima i onaj aktuelan slučaj u možda Nišu  gde je klinac na smrt izbo drugara nožem ,osnovna škola isto mlađi od 14 

Jeste tabloidno, ali vredi pročitati...

 

https://www.blic.rs/vesti/hronika/potresna-ispovest-oca-andreja-simica-13-koga-je-drug-ubio-sa-37-uboda-za-ubistvo-sina/51fs3m3

 

AKo su mu kupovali noževe, po analogiji, treba da odgovaraju za izazivanje opšte opasnosti, zar ne?

[Svemir Zeka]

45 minutes ago, Frank Galvin said:

Sada sam ovaj snimak video prvi put od maja 2023. kada mi ga je neko poslao. Bio sam neobično potresen tragedijom iz više razloga (nisam poznavao nikoga od porodica ako je neko na to pomislio) ali jedan od najmračnijih okidača mi je bio kad sam ovo otvorio, nisam bio spreman na to šta je iza linka... bilo kako bilo, snimak me je izrazito potresao upravo jer sam video dete koje je počinilo jedan od najjezivijih zločina van ratnog konteksta a koje je ne samo normalno već vrlo dražesno i slatko, i teško je opisati reakciju, baš bez teksta da ostaneš.... no, sentimentalnost (ne bih ipak ovo nazvao patetikom jer...) na stranu, ako bih morao nešto tu da poentiram onda je upravo da nikakvih ovde crvenih lampica nema, naprotiv, baš ono što je bilo tako užasavajuće pri gledanju je suprotno tome.

Da, na snimku nije nikakav monstrum i strašilo, nego jedno dete, pritom i, kako god sad to zvučalo, jedno simpatično dete. Što bi se reklo - dete kao dete. 

 

Odbrambeni mehanizam je da ovakvog ubicu možeš videti samo kao nepatvoreno zlo, a onda stigne nešto ovakvo. Prvi put sad vidim snimak. 

 

Međutim, osam godina je mnogo vremena. Očigledno je tu došlo do mnogo čega. Kosta koji ubija svoje vršnjake nije isto ovo dete sa snimka. 

 

I to je period kad se mnogo toga menja. Sad sam radi mentalne gimnastike uporedila sebe sa 7 i 15 godina. To nije ista osoba. A onda, da mi bude uverljivije, prizvala slučaj antisocijalne osobe iz familije, kad je imao 8 godina, na slici sa mnom, i kasnije sve od 7.-8. razreda pa do smrti pod nerazjašnjenim okolnostima u 42.godini, s dosijeom. Voleo je da maltretira sve redom. E pa, taj je kao detence isto bio krajnje simpatičan.

[MNE]

desio se lockdown, asocijalizacija i traženje društva po mračnim ćoškovima interneta, ima dosta djece koju je onih godinu dana skoro potpuno odvojenih od društva prilično socijalno hendikepiralo, to je nama što smo metuzalemi teško padalo a kamoli klincima od 10-11 god

[Frank Galvin]

10 minutes ago, Svemir Zeka said:

Da, na snimku nije nikakav monstrum i strašilo, nego jedno dete, pritom i, kako god sad to zvučalo, jedno simpatično dete. Što bi se reklo - dete kao dete. 

 

Odbrambeni mehanizam je da ovakvog ubicu možeš videti samo kao nepatvoreno zlo, a onda stigne nešto ovakvo. Prvi put sad vidim snimak. 

 

Međutim, osam godina je mnogo vremena. Očigledno je tu došlo do mnogo čega. Kosta koji ubija svoje vršnjake nije isto ovo dete sa snimka. 

 

I to je period kad se mnogo toga menja. Sad sam radi mentalne gimnastike uporedila sebe sa 7 i 15 godina. To nije ista osoba. A onda, da mi bude uverljivije, prizvala slučaj antisocijalne osobe iz familije, kad je imao 8 godina, na slici sa mnom, i kasnije sve od 7.-8. razreda pa do smrti pod nerazjašnjenim okolnostima u 42.godini, s dosijeom. Voleo je da maltretira sve redom. E pa, taj je kao detence isto bio krajnje simpatičan.

Ma pobogu, to se podrazumeva, možda zbog prirode moje reakcije (kako u trenutku prvog gledanja, tako, mada u mnogo blažoj meri, i sada, pri ponovnom i uz podsećanje, svestan sam kolektivne traume koju smo tada svi proživeli ali sad govorim o svojoj individualnoj reakciji koja je bila ... veoma drastična, a ovaj momenat mi se baš živo ucrtao), koja je u krajnjoj meri afektivna, to nisam podvukao, naravno da je u pitanju jedna ogromna distanca u ključnom razdoblju razvoja ličnosti, premda možda te podsvesno i zavaraju sopstvene godine što je sve to tako "skoro", ne, potpuno sam bio i jesam svestan toga, kao što racionalno nisam očekivao da neophodno u pitanju mora biti klinac koji je mučio životinje ili tako nešto od ranijih godina... samo sam jednu emotivnu reakciju podelio, na to kada sam zapravo video, ne vidim zašto bi strašno bilo reći, jedno simpatično dete koje se osam godina kasnije pretvorilo u nekoga ko je počinio tako neopisivo stravičan zločin...

Edited 19 hours ago by Frank Galvin

[Tribun_Populi]

Čitam sad po tabloidima preneto svedočenje njegove učiteljice, iz parnice. Ona o detetu priča u superlativu, da je bio načitan, vredan, natprosečno inteligentan, da je zabavljao društvo pričama koje je prepričavao, i da je na rekreativnoj nastavi čak i aljkavijim drugarima zatezao posteljinu, da sve bude uredno kad učiteljica dođe. Da ga je u školu dovodila dadilja, ređe majka, da su roditelji dolazili da se raspituju kakav je i da bi se zadržavali kratko, po 5 minuta, uz pitanje šta još treba da se popravi.

 

To je period do četvrtog razreda tj. do jedanaeste godine njegovog života.

 

Mene sa aspekta priče koja se je ovde razvijala, o eventualnoj krivičnoj odgovornosti dece i granice te odgovornosti obzirom na uzrast, najviše zanima stanje svesti takvog nekog deteta.

 

To da je bio uračunljiv tj. sposoban da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, to je razrešila komisija veštaka psihologa i psihijatara u parnici. Šta je sa svesti o samom delu tj. želji/nameri da počini takvo masovno ubistvo i svesti da je takvo delo zabranjeno? Jel može takvo neko dete da ima uopšte svest da čini nešto mnogo, mnogo loše i zabranjeno, a da mu pri tome motiv bude da doaka prestrogoj, hladnoj i neempatičnoj majci - pri čemu su pobijena deca samo sredstvo da se dođe do tog cilja, kao da se ne radi o ljudskim bićima i njegovim školskim drugarima? Jel takvo biće uopšte dovoljno zrelo da rasuđuje, da shvati koncept dobra i zla?

[Svemir Zeka]

18 minutes ago, Frank Galvin said:

Ma pobogu, to se podrazumeva, možda zbog prirode moje reakcije (kako u trenutku prvog gledanja, tako, mada u mnogo blažoj meri, i sada, pri ponovnom i uz podsećanje, svestan sam kolektivne traume koju smo tada svi proživeli ali sad govorim o svojoj individualnoj reakciji koja je bila ... veoma drastična, a ovaj momenat mi se baš živo ucrtao), koja je u krajnjoj meri afektivna, to nisam podvukao, naravno da je u pitanju jedna ogromna distanca u ključnom razdoblju razvoja ličnosti, premda možda te podsvesno i zavaraju sopstvene godine što je sve to tako "skoro", ne, potpuno sam bio i jesam svestan toga, kao što racionalno nisam očekivao da neophodno u pitanju mora biti klinac koji je mučio životinje ili tako nešto od ranijih godina... samo sam jednu emotivnu reakciju podelio, na to kada sam zapravo video, ne vidim zašto bi strašno bilo reći, jedno simpatično dete koje se osam godina kasnije pretvorilo u nekoga ko je počinio tako neopisivo stravičan zločin...

Ma ne, ništa ti nisam osporila ni zamerila, zapravo i sama delim tvoj utisak. 

Kad gledaš, samo po sebi se nameće da je neverovatno da je to on. 

Sve saglasna

 

20 minutes ago, MNE said:

desio se lockdown, asocijalizacija i traženje društva po mračnim ćoškovima interneta, ima dosta djece koju je onih godinu dana skoro potpuno odvojenih od društva prilično socijalno hendikepiralo, to je nama što smo metuzalemi teško padalo a kamoli klincima od 10-11 god

To sam isto čula iz jednog izvora, kao, da je bio dark net. Ali i da stigne na dark net, i da krene da učestvuje....i da ostvari....sve to neće uraditi bilo ko.

 

Inače, imam dete istog uzrasta. Oni jesu hendikepirani kovidom i nedostatkom škole, to je generacija koja je ostala zaključana i bez vršnjaka u uzrastu četvrti i peti razred. Turbulentan period, vreme kad se grade navike, prelazi iz jednog u drugi način školovanja. 

Meni je zastrašujuće kakvu tek crnu kutiju deca nose iz tog perioda. Deca su puna svega i svačega. Ja sam najsrećnija kad vidim tzv neposlušna ponašanja a la stara dobra vremena, poput beskonačnog blejanja sa društvom, preglasnog smejanja, šminke, oblačenja, izlazaka.....najviše se bojim zatvaranja.

[Frank Galvin]

1 minute ago, Tribun_Populi said:

Čitam sad po tabloidima preneto svedočenje njegove učiteljice, iz parnice. Ona o detetu priča u superlativu, da je bio načitan, vredan, natprosečno inteligentan, da je zabavljao društvo pričama koje je prepričavao, i da je na rekreativnoj nastavi čak i aljkavijim drugarima zatezao posteljinu, da sve bude uredno kad učiteljica dođe. Da ga je u školu dovodila dadilja, ređe majka, da su roditelji dolazili da se raspituju kakav je i da bi se zadržavali kratko, po 5 minuta, uz pitanje šta još treba da se popravi.

 

To je period do četvrtog razreda tj. do jedanaeste godine njegovog života.

 

Mene sa aspekta priče koja se je ovde razvijala, o eventualnoj krivičnoj odgovornosti dece i granice te odgovornosti obzirom na uzrast, najviše zanima stanje svesti takvog nekog deteta.

 

To da je bio uračunljiv tj. sposoban da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, to je razrešila komisija veštaka psihologa i psihijatara u parnici. Šta je sa svesti o samom delu tj. želji/nameri da počini takvo masovno ubistvo i svesti da je takvo delo zabranjeno? Jel može takvo neko dete da ima uopšte svest da čini nešto mnogo, mnogo loše i zabranjeno, a da mu pri tome motiv bude da doaka prestrogoj, hladnoj i neempatičnoj majci - pri čemu su pobijena deca samo sredstvo da se dođe do tog cilja, kao da se ne radi o ljudskim bićima i njegovim školskim drugarima? Jel takvo biće uopšte dovoljno zrelo da rasuđuje, da shvati koncept dobra i zla?

Sad, ne znam kako bih rekao, meni se čini da se dosta esencijalizuje to sa sposobnošću da se pojmi dobro i zlo itd. Valjda upravo za nedostatak toga i postoje oni poremećaji sociopatije, psihopatije itd. ali ja veze nemam sa strukom ni psihologa, a ni psihijatara. Možda mi i nije najjasnije šta se upravo pitaš u poslednjem pasusu. Inače odlične intervencije na temi koju pratim sa zanimanjem, ali smetnuo sam s uma da uopšte i mogu da komentarišem jer ta restrikcija važi na nekim drugim podforumima.

 

Čitao mi je neko par dana po izricanju presude to šta je učiteljica pričala i premda naslućujem jednu veoma antipatičnu (ne mislim sad na deo sa oružjem, to je priča za sebe, već odnos prema školi, ambicijama i sl) atmosferu, ona uopšte nije retka među tom klasom, kao što je više puta na temi pomenuto, i o nekakvoj presudi za zanemarivanje tu ne može biti reči, po mom skromnom mišljenju.

[Svemir Zeka]

13 minutes ago, Tribun_Populi said:

Šta je sa svesti o samom delu tj. želji/nameri da počini takvo masovno ubistvo i svesti da je takvo delo zabranjeno? Jel može takvo neko dete da ima uopšte svest da čini nešto mnogo, mnogo loše i zabranjeno, a da mu pri tome motiv bude da doaka prestrogoj, hladnoj i neempatičnoj majci - pri čemu su pobijena deca samo sredstvo da se dođe do tog cilja, kao da se ne radi o ljudskim bićima i njegovim školskim drugarima? Jel takvo biće uopšte dovoljno zrelo da rasuđuje, da shvati koncept dobra i zla?

Jeste on s toliko godina sasvim sposoban da pojmi dobro i zlo, i da je svestan da je ono što čini zlo, društveno ne samo nepoželjno, nego i strahotno, i kažnjivo.

 

Da li je možda motivacija došla iz potrebe da se kazni roditelj? Možda. Možda je i deo nekog njegovog "većeg plana" koji je uključio i roditelje. Možda je njegov plan tih nekoliko dana bio samo na nivou fantazmagorije, bez izvesnosti da će učiniti, a onda je u nekom trenutku impuls prešao granicu, izašao je i uradio šta je uradio. E taj deo ili momenat kad se vrši neka odmazda je sigurno momenat neshvatanja i suženije svesti. Ali to se dešava i starijima, možda ne baš na ovaj način, kad su nezreli ili u nekoj neurotičnoj regresiji. 

[MNE]

12 minutes ago, Svemir Zeka said:

 

 

To sam isto čula iz jednog izvora, kao, da je bio dark net. Ali i da stigne na dark net, i da krene da učestvuje....i da ostvari....sve to neće uraditi bilo ko.

neće bilo ko, ali hoće klinac kome je usađeno u glavu da treba nekako da se dokazuje i bude popularan(što je i pitao nakon ubistva, nešto tipa "jesam li ja sad heroj"), a ako je negdje po netu stekao utisak da su masovne ubice postale popularne onda mu je to moguće dalo ideju

[đorđe geprat]

5 hours ago, Tribun_Populi said:

Čitam sad po tabloidima preneto svedočenje njegove učiteljice, iz parnice. Ona o detetu priča u superlativu, da je bio načitan, vredan, natprosečno inteligentan, da je zabavljao društvo pričama koje je prepričavao, i da je na rekreativnoj nastavi čak i aljkavijim drugarima zatezao posteljinu, da sve bude uredno kad učiteljica dođe. Da ga je u školu dovodila dadilja, ređe majka, da su roditelji dolazili da se raspituju kakav je i da bi se zadržavali kratko, po 5 minuta, uz pitanje šta još treba da se popravi.

 

To je period do četvrtog razreda tj. do jedanaeste godine njegovog života.

 

Mene sa aspekta priče koja se je ovde razvijala, o eventualnoj krivičnoj odgovornosti dece i granice te odgovornosti obzirom na uzrast, najviše zanima stanje svesti takvog nekog deteta.

 

To da je bio uračunljiv tj. sposoban da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, to je razrešila komisija veštaka psihologa i psihijatara u parnici. Šta je sa svesti o samom delu tj. želji/nameri da počini takvo masovno ubistvo i svesti da je takvo delo zabranjeno? Jel može takvo neko dete da ima uopšte svest da čini nešto mnogo, mnogo loše i zabranjeno, a da mu pri tome motiv bude da doaka prestrogoj, hladnoj i neempatičnoj majci - pri čemu su pobijena deca samo sredstvo da se dođe do tog cilja, kao da se ne radi o ljudskim bićima i njegovim školskim drugarima? Jel takvo biće uopšte dovoljno zrelo da rasuđuje, da shvati koncept dobra i zla?

čitam "moramo da razgovaramo o kevinu" i imam utisak da je u pitanju ovo boldovano. knjigu preporučujem. za film, ne znam, pretpostavljam da je sabijen.

[Mel]

5 hours ago, Frank Galvin said:

Čitao mi je neko par dana po izricanju presude to šta je učiteljica pričala i premda naslućujem jednu veoma antipatičnu (ne mislim sad na deo sa oružjem, to je priča za sebe, već odnos prema školi, ambicijama i sl) atmosferu, ona uopšte nije retka među tom klasom, kao što je više puta na temi pomenuto, i o nekakvoj presudi za zanemarivanje tu ne može biti reči, po mom skromnom mišljenju.

 

Moja sestra se posle toga srela sa drugaricom iz trece koja je rekla uvek sam mislila ako se tako nesto desi kod nas ima da bude Ribnikar, sestra kaze da nikome pre nego sto je ta drugarica to rekla nije smela da izgovori tako nesto. Nije naravno morao ni prosle godine da bude zlocin ni da to bude Ribnikar, ali tamo jeste losa (kompetitivna) atmosfera drustveno uspesnih. Ima na snimku neposredno posle jedan otac kome nije dete bilo stradalo, i on, uznemiren naravno jer je trazio dal mu je dete zivoi ili ne nekoliko sati pre toga, opisuje i kako njegova zena dolazi autom iz ministarstva, pa onda nastavlja da naglasava, moja zena, u ministarstvu radi, nju je dovezao auto, od ministarstva auto jer nju vozi auto od ministarstva.

 

 

7 hours ago, pt 2.0 said:

(meni isto dete deluje kao i svako drugo u najvećem delu snimka. ono što mi je donekle off jeste ta... istreniranost za auditorijum; pod tim mislim na deo gde se izvinjava što mu je jedna igračkica polomljena, znači ne kaže samo "ovo je polomljeno" dok opisuje, nego se baš izvinjava, i deo gde pita da li će tatine kolege to da gledaju, tj. da li će njima to da pokazuje.)

 

Ma nije off sem sto mu je bitno ko ce da gleda i kako ce da ispadne. Kao i mnogi drugi i deca i odrasli.

 

 

7 hours ago, radisa said:

Jeste tabloidno, ali vredi pročitati...

 

https://www.blic.rs/vesti/hronika/potresna-ispovest-oca-andreja-simica-13-koga-je-drug-ubio-sa-37-uboda-za-ubistvo-sina/51fs3m3

 

AKo su mu kupovali noževe, po analogiji, treba da odgovaraju za izazivanje opšte opasnosti, zar ne?

 

Po sadasnjem zakonu nije za izazivanje opste opasnosti ni jedno ni drugo (prema onom sto pisu nasi pravnici i verujem da je bas tacno tako), ali nesto bi moralo da se menja.

Ovo sa zapada stize pa stize jer smo i mi taj neki zapad a i dobar deo sveta je neki njegov obod pa cak i taj satro istok. Ako ne mozes da sprecis internet kao takav, ako ne mozes da sprecis bolest koja se vec odavno prosirila i izliva iz Amerike, a ne mozes, to se vec preliva na Evropu odavno, mozes da mnogo bolje regulises oruzje. Ovo je cak bilo i legalno. Ja sad mislim da tu opciju prosto treba izbaciti sem u retkim slucajevima (stari ljudi npr u planini u mom selu kojima trebaju lovacke puske, takvih je malo).

Mnogi ovakvi zlocini mislim da ne mog uda se sprece. Za ovaj mi je osecaj da je moglo, eto da taj otac Kostin nije mislio kako ce da na njegove nesigurnosti to oruzje deluje pozitivno i da se bonduju, ili sta je vec uopste i mislio.

[bejzbolka]

7 hours ago, radisa said:

Jeste tabloidno, ali vredi pročitati...

 

https://www.blic.rs/vesti/hronika/potresna-ispovest-oca-andreja-simica-13-koga-je-drug-ubio-sa-37-uboda-za-ubistvo-sina/51fs3m3

 

AKo su mu kupovali noževe, po analogiji, treba da odgovaraju za izazivanje opšte opasnosti, zar ne?

Aaa ne, sad će da ti kažu da je to neuporedivo, jer eto ovo je nož, a ono je pištolj, kako se samo usuđuješ da relativizuješ? Čuj nožem možeš ubiti nekog, svašta čitamo ovde. Vidi se da se družiš sa advokatima.

Edited 12 hours ago by bejzbolka

[Sammael]

37 uboda u jedno dete govore da je ovo potpuno drugi tip ubistva i motivacija

 

I da, roditelji su krivi što su detetu kupovali noževe

[bejzbolka]

2 minutes ago, Sammael said:

37 uboda u jedno dete govore da je ovo potpuno drugi tip ubistva i motivacija

 

I da, roditelji su krivi što su detetu kupovali noževe

Ali je posledica ista, zar ne? Dete je ubijeno, iako u ovom slučaju jedno.

 

Da li bi im sudio za izazivanje opšte opasnosti?

[Sammael]

5 minutes ago, bejzbolka said:

Ali je posledica ista, zar ne? Dete je ubijeno, iako u ovom slučaju jedno.

 

Da li bi im sudio za izazivanje opšte opasnosti?

Da li su obučavali dete kako da ubija nožem? Ako jesu, da.