Jump to content
IGNORED

Ubistvo učenika OŠ “Vladislav Ribnikar”, 3.5.2023.


FPLS
aram
Message added by aram,

Zahtevi Saveta roditelja OŠ Vladislav Ribnikar

 

1. Traži se rekonstrukcija događaja, objašnjenje kako se to dogodilo i kako teče istraga i u kojoj je fazi. Roditelji to moraju da znaju.

2. Da se roditeljima stručno objasni šta će biti sa dečakom i u kom statusu su njegovi roditelji. Kod dece postoji veliki strah da će on biti na slobodi.

3. Tim psihologa i psihijatara koji će redovno raditi sa decom VII-2 bez učešća školskog pedagoga i psihologa radi obezbeđivanja nepristrasnosti.

4. Ako se odluči da se školska godina nastavi za decu iz odeljenja VII-2 mora se naći način da oni ne ulaze u školu na veliki ulaz, već da nastavu imaju u nekoj od učionica na malom ulazu.

5. Predlažemo kompletno renoviranje škole do 1. septembra 2023. godine

6. Pružiti kompletnu podršku nastavničkom kadru.

7. Tražimo da se utvrdi odgovornost ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima deca iz VII-2 odeljenja koji je obišao ceo svet, kao i slike roditelja i dece, i da isti za takav postupak budu sankcionisani u skladu sa Zakonom.

Recommended Posts

Posted

Razumem odakle ti polaziš, sve te teorije o kojima pričaš, a i mnoge druge, sklone su padu. Posle mnogo godina, moje brbljanje svodi se na čistu empiriju i ono što sam videla. Zato me malo nervira ovo (ne ti) a i prošlogodišnje razbacivanje dijagnozama - ne ide to baš tako. Sad kao meni skoči pritisak, evo ti antihipertenziv i rešeno. Stanja i poremećaji idu, ponoviću, opisno u deset rečenica ili duže. Ne ide to "eto moj šef je narcis i baš mu super ide, ne leči se to na psihijatriji". Kod ovakvih slučajeva uzima se mnogo varijabli u obzir, na stranu što je kod nas ovaj slučaj presedan. 

 

Mesto gde je smešten je mesto gde je sticajem okolnosti trebalo da se zaposlim, nisam prošla. Ali znam ko radi tamo i kako izgledaju tretmani, a to opet znam od pacijenata. Znam da stanje u zdravstvu™ nije idealno, ali je to što znam daleko od onoga što se danas pisalo, tačnije, veze nema. Ima još jedna stvar. U bolnicama u Beogradu, naročito u onima koje se bave decom, tretmani su pažljivo planirani i izvođeni. Niko ne ostaje ako se ne mora, nije let iznad kukavičjeg gnezda. IMZ ima jedne od najboljih programa, još nisam čula ružnu reč i s odeljenja za decu (naprotiv!) i za odrasle. Kapaciteti nisu preveliki, nema zadržavanja ako ne mora. A sa K.K. se radi sve vreme, i to je izvesno. 

  • +1 1
  • Hvala 3
Posted

- predsjednik drzave par sati nakon masakra javno slaze da je ubica bio zrtva vrsnjackog nasilja u skoli prvo u jednoj smjeni pa onda i u drugoj

-direktorka Palmoticeve dobra ortakinja sa roditeljima ubice

- majka optuzena za nesto za sto ce sigurno biti oslobodjena kako ju ne bi mogli pozvati za svjedoka protiv oca

 

o kakvom maltretiranju porodice i osvetoljubljivim radnhama pricamo?

 

 

 

  • +1 1
Posted

@Paul Gompitz

1) i 2) - kakve veze ima šta predsednik tupan izgovara i ko je dobar sa direktorom Palmotićeve

3) Žena ne može biti naterana da svedoči protiv muža po našem zakonodavstvu, pa im ne treba tužba prema njoj za to.

 

A ako ti držanje oca u pritvoru preko godinu dana nije maltretiranje (jer nemaju osnova ni da ga osude na toliko, na kraju će mu plaćati oštetu) i tužba prema.majci, onda ne znam šta da ti kažem.

 

P.S. U vezi tvog ranijeg posta - nije potrebna bog zna koja streljačka veština da se pogode ljudi na koji metar ispred - potrebno je samo osnove rukovanja i korišćenja oružja...  Ali, ne postoji zakon koji sprečava maloletnike da koriste vatrene streljane i koriste vatreno oružje - izvor, a postoje i takmičenja u streljaštvu za osnovne škole - doduše vazdušnim oružjem - izvor.

Posted

Plus, da ti pomognem, u SFRJ se skoro do kraja 80tih u sedmom razredu izucavala puska M48. A to je puno veci kalibar od onoga kojim je pucao mali djecak (TM Borivoje Borovic).

Tako da, odma da se prestane sa maltretiranjem te casne familije. Otac da se vrati u bolnicu, a sin u razred 8-2 da stigne na malu maturu sa preteklim drugarima.

I da otpocne sezona pokolja po osnovnim skolama. Ako djak sestog razreda bas nema nikakvo oruzje u kuci, sta fali da na odmoru zadavi nekog malog iz prvog. Po zakonu nije kaznjivo, sto znaci da je dozvoljeno.

  • +1 1
  • Hvala 1
Posted

a i to sto su se u sfrj deca u skolama obucavala rukovanju oruzju je jedna izuzetna stvar

rodjakinja iz sela, doduse dosta starija od mene je ubila skolsku drugaricu

drugaricu ubila, sebi u velikoj meri sjebala zivot

oruzje koje je trebalo biti prazno je bilo puno

jedino sto mislim da je u pitanju ipak bila srednja skola

Posted

Ubiti se može i bez oružja. Kao što se može silovati i posle primenjene humane kastracije. 

Mnogo su štetnije dozvole koje se daju. 

Posted (edited)

Alo, ja sam imao dijagnostikovane crte poremećaja ličnosti, prvi u Srbiji otpušten iz civilne vojske (odlična procena psihologa i dan-danas ih pamtim).  A zapravo je kapisla bila da sam jurio lekara-debila da ga mlatim, pala mi klapna, dobro ga nisam stigo. Kad sam došao na razgovor ispostavilo se da su me saterali u ćošak, čovek me slao redom u bolnice koje ne primaju vojnike, 3 bolnice u toku dana ja svež na putu oporavka od trovanja hranom. Da nisam napravio sranje, napravio bi on meni i to vrlo arogantno i nemarno. Dakle, s moje strane velika agresija, a nemam istoriju agresije i morao sam se boriti da preživim taj dan nekako. Pa sam pomešao glumu i bes i krenuo u intervenciju solo, ne želiš da vidiš mene kad mi padne klapna, umem to i da odglumim ni tad ne želiš da me vidiš misliš ubiću te. Da je me je uveo da popričamo, povuko ručnu, ništa njemu ne bi bilo, ali ok otkud je on to znao.

 

Naravno da smo radili na tome šta kako zašto i dalje radimo, ali ja u međuvremenu imam život gde sam mogo i da dao i stvorio i dalje to radim, čuvao i bebe za kintu (svoj izveštaj sam objavio u javnom prostoru namerno, da ljudi vide), dan-danas radim s decom i na sebi i sa sobom. Da li se leči uspešno u indoor patient sistemu nisam siguran, dosta sam bio 'unutra' kao posmatrač, aj da kažemo i neki aktivista, najgoreg neprijatelja ne bih smestio u ustanovu zatvorenog tipa u Srbiji (nijednu), radio sam s korisnicima dugo niko se tamo nije izlečio ni od čega. Ne zato što se ne leči nego njih boli patka za to, pokušavam da se setim izuzetaka (koje su zadržali, znam neke koje su isterali iz sistema). Daj bože da se sve to promenilo ali realno naš institucionalni sistem mentalnog zdravlja je zakazao davno, kao i mnogi širom sveta. Imao sam decu koja upadnu, suicidalnu decu, uz sva ograničenja mojih kontakata prvo se jure veze da se dobije tačna dijagnoza (adolescentska kriza, nešto dublje...), da ih neko ne veže ne kljuka lekovima kojima ne treba (kontakti fala bogu znaju šta je granica za šta, s tim što su tad bili mladi sad im manje verujem ali imam nove kontakte)... Prevodio sam knjige o reformama sistema mentalnog zdravlja globalno, mi smo duboko dole na lestvici, korupcija gužva žurba u svemu sem da se dobije budžet. Ja sam pisao, meni su lekari u Padinjaku rekli jedno opšte mesto kad su ustanove zatvorenog tipa u pitanju - svaka bolnica dobija budžet prema broju popunjenih kreveta, ako ima 86 popunjenih a njima treba 100 da im ne smanje budžet ladni ko led napišu obaveznu hospitalizaciju za još 14 ljudi (koji ne moraju, niti, treba, da leže u bolnici, niti smeju da leže u toj bolnici ako oće da im pomognu - kako njima verovati? i lekari koji su mi rekli rekli su mi da se ne zajebem, iskreno).

 

Nisam iz struke i ne nameravam da budem ali to dete nenaoružano može da bude samo još jedan lik kome treba pomoći da procesuira tu ogromnu situaciju, kad je prešao na drugu stranu (nikom to nije lako i on nije nesvestan da se odriče svog života - zašto kako oće li opet jel završio misiju). Svakako i da je napolju njegov život je kurac od sad pa do kraja, šta ga je oteralo preko ivice je svakako tema za oooozbiljan rad. Ali svaljivati sve na dete i njegove poremećaje je po meni vrlo kratkovido. Na kraju krajeva, najjednostavnije rešenje, koje nam zatvara vidik u smislu ko je sve tu poremećen, ko je mogao da počne ranije da radi s njim i što nije i do čega je to dovelo (gde je moglo da se zaustavi ranije, zbog budućih slučajeva). Msm fokusirajmo celu stvar na to da ne bude više katastrofa, jer ne deluje nemoguće da će biti. 

 

Opet, posle svega, nije zaumno da je on sad, bar na duže vreme, najsigurniji unutra, pa polako...

 

Eto, my 2 cents, pljujte, ispravljajte, reprogramirajte me ja sam otvoren za sve jer nisam ja mnogo bitan za ovaj problem, svaka promena moje svesti mi je dobrodošla i verujem Zeki, npr.

Edited by Hermetico
Posted
On 16. 5. 2024. at 23:49, bejzbolka said:

U svakom slučaju užasno.

 

Njeni kaubojski nastupi i opajdarsko torokanje mogu samo da doprinesu dodatnoj estradizaciji ovog osetljivog, a već preko svake mere eksponiranog predmeta.

 

Nije ona tu slučajno.

  • +1 3
Posted
On 19. 5. 2024. at 7:09, Paul Gompitz said:

- predsjednik drzave par sati nakon masakra javno slaze da je ubica bio zrtva vrsnjackog nasilja u skoli prvo u jednoj smjeni pa onda i u drugoj

-direktorka Palmoticeve dobra ortakinja sa roditeljima ubice

- majka optuzena za nesto za sto ce sigurno biti oslobodjena kako ju ne bi mogli pozvati za svjedoka protiv oca

 

o kakvom maltretiranju porodice i osvetoljubljivim radnhama pricamo?

 

Apsolutno se maltretira porodica i to vrlo upadljivo. Ne znam u chemu je gvint sa tim, ali ako ce i Kosta i jedno od roditleja biti u zatvoru /mentalnoj instituciji /protvoru za pucanje bez presedana, ne vidim nikakav razlog da se preostalo dete i jedan roditelj ne stave u neki program slichno zastiti svedoka da kute negde i da to dete/sestra se odhkoluje i usmeri u koliko je moguce normalan zivot.

Posted (edited)
On 13. 5. 2024. at 17:36, utilitarist said:

kada se desila tragedija, koju sam pratio toliko da bukvalno pre dva dana nisam mogao da se setim kako se zove dete ubica, palo mi je na pamet da će radikali koristiti njegovu porodicu za iživljavanje jer je popularno kod mase nabijene emocijama i željom za osvetom. sadistima je malo šta slađe nego da se ostrve na one za koje je gotovo neprimerno pustiti suzu.

 

 

Bukvalno od 3. maja u podne videla se strategija drzave: ocrniti roditelje i svu krivicu svaliti na njih, sve reflektore uperiti u njih. Vucic je odmah izasao sa socijalnim statusom roditelja, odmah su se cula imena i prezimena, sve transparentno, cak je i spiskom za streljanje mahano ispred kamera - bukvalno se video krizni PR i sirova tehnika svaljivanja krivice i besa na porodicu ubice. Sve je gurnuto pod tepih ekspresno, cak je i utakmica u Areni odigrana uz ale ale i dirigovani zaborav. Te iste veceri se, ako se dobro secam, desila Dubona.

 

Sasvim suprotno, od Vucica nismo saznali mnogo o ubici iz Dubone, arsenalu oruzja koje je imao i ocu visoko pozicioniranom oficiru. Koliko se secam, o tome su izvestavali uglavnom nezavisni mediji. Dva potpuno razlicita pristupa.

 

Naravno, treba odvojiti stvarnu krivicu roditelja od ove projaktovane koju su Vucic i bulumenta potencirali bukvalno od prvih sati posle tragedije.

Edited by Caligula
  • +1 4
  • -1 1
Posted

Prošlo je više od godinu dana. Ima i suđenje, tu su advokati jedne i druge strane. 

Šta je sad istina? U ovom trenutku, sad?

Šta može da bude istina? Eto prilike za kolege advokate, baš me zanima kako bi izgledalo da su oni u jednoj ili u drugoj ulozi. I recite sve, ne selektujte šta vam se ne uklapa. 

I naravno, ne igrajte se psihijatrije. To ni ja ne volim da radim, pa moliću...

 

Posted
On 18. 5. 2024. at 17:47, utilitarist said:

da se pokuša da dete koliko toliko odraste u zdravu jedinku. da se konsultuju stručnjaci koji imaju iskustva sa lečenjem dece koja pokazuju jake psihopatske tendecije i da se vidi na čemu je kad napuni 25 godina



Srecom, ponegde postoje i ljudi sa obe noge na zemlji:
 

 

Quote

 

A jury has found a Michigan mother guilty of involuntary manslaughter for failing to stop her son from carrying out a deadly school shooting.
 

Jennifer Crumbley, 45, is the first US parent convicted of manslaughter over a mass shooting carried out by their child.

Prosecutors accused her of being negligent in allowing her son to have a gun, and ignoring warnings signs.

 

 

  • +1 2
Posted

Meni je bukvalno za brigu i to što je ljudima  moguće toliko relativizacija, kao u poslednja dva dana na ovom topiku. I iskreno, nisam nimalo optimistična u promenu ičega ovako generalno gledano. Eto sad su, po svemu sudeći, autoritet izgubili i neki stručnjaci zaposleni u najboljim ustanovama tog tipa u ovoj zemlji, i to u javnosti najeksponiranijem slučaju u bliskoj prošlosti, ili kako vi to kažete "visokoprofilnom". Gde su angažovani advokati koji su učestvovali u takvim slučajevima da im iskustva ne manjka sigurno. I sad je dakle potrebno uključiti filozofsko-sociološke postavke a zanemariti realnost, empiriju, ono što je crno na belo. 

 

 

Realnost je da zakonodavstvo (zašto?) nije predviđalo slučaj Koste Kecmanovića, koji je promišljeno, s uspostavljenim formalnim operacijama i apstraktnim mišljenjem, precizno i s predumišljajem likvidirao svoje školske drugove, s kojima je delio učionicu godinama. Taj proces je trajao dovoljno da se zaustavi, osim u slučaju neuračunljivosti odnosno neke vrste psihotične dekompenzacije (prelaska iz nepsihotične kliničke slike u psihotičnu, a uz pozadinu neke druge problematike koje je zanemarivana). Uz vaspitanje roditelja koji su vaspitno i biološki, a i vrlo konkretno jednim delom doprineli ili nisi sprečili. Stvar je više nego jasna. 

 

Osim da se ovde pravi neki okrugli sto i manifestuje poznavanje pravnog kurcšlusa, ne vidim drugi smisao. Dečko je još uvek tamo gde je a očigledno niko nije tražio i da ne bude (npr :advokat) s jakim razlogom. 

 

Onda kad razmišljate o pravima, imajte na umu da svačije pravo ide do onde dok ne ugrožava tuđe pravo na život. Kad to prestane da bude, vaga mora da prevagne na stranu gde su prava na bezbednost svih ostalih. 

 

  • +1 3
  • Hvala 1
Posted

nije delio ucionicu godinama, vec jednu nepunu skolsku godinu

tokom koje je bas mnogo odsustvovao, kolko se secam preko 40 radnih dana

Posted
1 minute ago, б1lme3 said:

nije delio ucionicu godinama, vec jednu nepunu skolsku godinu

tokom koje je bas mnogo odsustvovao, kolko se secam preko 40 radnih dana

To značajno menja stvar.

  • +1 1

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...