On 26. 9. 2022. at 22:57, Profesionalac said:

Jest, eto malo se postave neki paneli i eto ti 30% proizvodnje. 
 
Kipar i Španija, koji u odnosu na nas svetle koliko imaju Sunca tokom godine, su na jednocifrenom procentu učešća solara u ukupnoj proizvodnji. 
 
Mi sa dođemo na 5%, pa da se šutiramo u dupe. 

Španci nemaju probleme s energentima kao ostatak Evrope, kupuju gas od Amera ever since. Ne znam koliko im je uopšte bila jaka kampanja za ugradnju solara, i dal su nudili povlastice itd.

Švabovi, koji imaju osetno niži solarni potencijal, su brzo došli do toga da im 10% ukupne potrošnje dođe odatle.

Nama je cela zemlja na 1300-1500 kWh/m2 moguće godišnje proizvodnje, imamo po procenama oko 600 km2 krovnih površina, uzmi nek se pokrije 5% toga panelima pa vidi koliko je to struje.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Ok, Nemci su za 8-10 godina buma solara stigli na 10% proizvodnje. Od čega su oko 25% velike elektrane, znači oko 7.5% ide na stambene i komercijalne objekte.

 

Tako da i ako si pod par godina mislio 10 (a ja nisam tako razumeo), mislim da je realnija projekcija od 5%, nego 30%. Sve sa računanjem da imamo bolji energetski potencijal od Nemaca, ali i znatno lošiju finansijsku situaciju stanovništva.

  On 26. 9. 2022. at 23:29, Tribun_Populi said:

 

 

 

Španci nemaju probleme s energentima kao ostatak Evrope, kupuju gas od Amera ever since. Ne znam koliko im je uopšte bila jaka kampanja za ugradnju solara, i dal su nudili povlastice itd.

Švabovi, koji imaju osetno niži solarni potencijal, su brzo došli do toga da im 10% ukupne potrošnje dođe odatle.

Nama je cela zemlja na 1300-1500 kWh/m2 moguće godišnje proizvodnje, imamo po procenama oko 600 km2 krovnih površina, uzmi nek se pokrije 5% toga panelima pa vidi koliko je to struje.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka
 

 

 

 

Ja bih prvi stavio solarne panele na krov, da je ovo normalna država, pošto svi znamo da nije, ništa od te zajebancije...mislim sa EPS sam se jurio mesecima da mi prebace obračun struje na dvotarifno, samo zato što su hteli da mi maznu i preprodaju brojilo, došli majstori da urade studiju izvodljivosti (čitaj prošetala dva idiota do sandučeta da pogledaju da li imam dvotarifno brojilo), kad su videli da je brojilo ganc novo, usmeno mi rekli da moram podnesem zahtev da mi oni stave drugo. Jedno 3 meseca sam išao do njih da  tražim izveštaj, pa nema, pa ne znaju gde je, pa morao je majstor da mi kaže šta treba, ja bio uporan, dok na kraju neka tetka nije izvadila izveštaj u kome piše da postoje svi uslovi za prebacivvanje na dvotarifnu naplatu, samo treba da uplatim neku taksu da mi uspostave uslugu.

 

Posle tako lepog iskustva, radije ne bih investirao svoje novce u poslovanje sa njima a moje sumnje potvrđuje i ovaj tekst

 

https://www.dw.com/sr/solarni-paneli-u-srbiji-đavo-je-u-sitnim-slovima/a-62336727

  On 27. 9. 2022. at 9:07, igoraki said:

Ja bih prvi stavio solarne panele na krov, da je ovo normalna država, pošto svi znamo da nije, ništa od te zajebancije...mislim sa EPS sam se jurio mesecima da mi prebace obračun struje na dvotarifno, samo zato što su hteli da mi maznu i preprodaju brojilo, došli majstori da urade studiju izvodljivosti (čitaj prošetala dva idiota do sandučeta da pogledaju da li imam dvotarifno brojilo), kad su videli da je brojilo ganc novo, usmeno mi rekli da moram podnesem zahtev da mi oni stave drugo. Jedno 3 meseca sam išao do njih da  tražim izveštaj, pa nema, pa ne znaju gde je, pa morao je majstor da mi kaže šta treba, ja bio uporan, dok na kraju neka tetka nije izvadila izveštaj u kome piše da postoje svi uslovi za prebacivvanje na dvotarifnu naplatu, samo treba da uplatim neku taksu da mi uspostave uslugu.

 

Posle tako lepog iskustva, radije ne bih investirao svoje novce u poslovanje sa njima a moje sumnje potvrđuje i ovaj tekst

 

https://www.dw.com/sr/solarni-paneli-u-srbiji-đavo-je-u-sitnim-slovima/a-62336727

U taj administrativni deo nisam ni hteo da zalazim jer sam svestan haosa, ali ga je moguće rešiti kada država napravi pravu strategiju i stane iza nje.

  On 27. 9. 2022. at 12:25, Profesionalac said:

U taj administrativni deo nisam ni hteo da zalazim jer sam svestan haosa, ali ga je moguće rešiti kada država napravi pravu strategiju i stane iza nje.

Pa očigledno nikada i neće da ga reše, jer je u Strategiji razvoja energetike do 2025. godine procenjeno da je tehnički iskoristiv potencijal solarne energije 540 GWh godišnje, zbog limitiranosti sistema, pa je mogućnost proširenja kapaciteta vezana za izgradnju novih elektroenergetskih postrojenja, zbog proširenja mogućnosti balansiranja u sistemu. Cela dva kratka pasusa.

Solarni potencijal s panelima na 5% krovova nam je 39.000 GWh sati godišnje, što nam je bila ukupna proizvodnja struje 2020. godine, ali zbog tehničkih limita projektujemo na 1,7% toga.

Tuga.



Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

  On 27. 9. 2022. at 9:07, igoraki said:

Ja bih prvi stavio solarne panele na krov, da je ovo normalna država

Ja ću svakako da ih stavim, za sad 3 kW. To je nekih 20 m2 krova i to će ići na garažu. Tu bi godišnja proizvodnja bila kod mene nekih 4.600 kWh, što mi je oko 75% godišnje potrošnje, s tim da bi u julu bila 6,5 kWh/m2 dnevno a u januaru 1,7 kWh/m2 dnevno. Pa ako budem imao para kupiću i neki akumulator, ako ne ima da odvrnem klimu i bojler leti na max i da stavim po jednu u svakoj sobi.

Imam centralno grejanje na čvrsto gorivo na koje je vezan i jedini bojler u kući, pa mi zimi sanitarnu vodu u bojleru greje kotao. Leti će struja iz panela, taman.

S državom i EPSom fala bogu neću ništa da imam.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Koliko bi te koštalo da napraviš to?

  On 27. 9. 2022. at 19:21, Tale said:

Koliko bi te koštalo da napraviš to?

Videću. Akumulatori su skupi, par firmi nudi te hibridne off-grid sisteme gde se tokom dana koristi struja koju prave paneli a od neutrošenog viška pune akumulatori, noću se koristi struja iz akumulatora a tek oko 4 izjutra pa do 8 struja iz elektroenergetske mreže.

To mi deluje jako primamljivo, a mislim da je investicija oko 4.000 evra. Ako iskoristim subvenciju možda prođem sa 2-2.500 evra, uz povrat investicije za 5-7 godina, što je jako korektno.

I s državom nemaš ništa, plus imaš UPS od nekih par sati u slučaju nestanka struje.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

4k za čitav sistem, sa pločama i akumulatorima?

  On 27. 9. 2022. at 20:01, Tale said:

4k za čitav sistem, sa pločama i akumulatorima?

Tako nekako, možda koji evro više za ovakav autonomni. Solarna elektrana, ona gde se višak daje EPSu, je 1000 evra po kW instalisane snage panela.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Nema subvencije ako nećeš da budeš prozujmer.

 

Meni su prošle godine dali ponudu 4kw 580k ključ u ruke bez baterije + doplata za kako rekoše automatsku sklopku za režim panel/mreža.Ostaje posle harač EPS za dvosmerno brojilo od ~700€.

 

I ne isplati se ako nećeš u kolo sa EPS-om.Tu uštedu ostvariš sa malo više pažnje šta se i kako koristi.

 

 

Edited September 27, 20222 yr by Bambula

  On 27. 9. 2022. at 20:10, Bambula said:

Nema subvencije ako nećeš da budeš prozujmer.
 
Meni su prošle godine dali ponudu 4kw 580k ključ u ruke bez baterije + doplata za kako rekoše automatsku sklopku za režim panel/mreža.Ostaje posle harač EPS za dvosmerno brojilo od ~700€.
 
I ne isplati se ako nećeš u kolo sa EPS-om.Tu uštedu ostvariš sa malo više pažnje šta se i kako koristi.
 
 

Može onda i tako, onda od starta mrežna elektrana, jeftinija investicija plus ima subvencija.

Paneli prosečno zimi prave 1,5 puta instalisane snage dnevno, u proleće i jesen 3 puta a u leto 5 puta. Što će reći da bi mi 3 kw panela zimi davalo 4,5 kWh, u proleće i jesen po 9 a u leto 15 kWh dnevno odn. 135, 270 i 450 kWh mesečno, i to u periodu od 7-8 pa do 17-20 h u toku dana, kad je skupa struja koju najviše i trošim. Ja u proseku trošim 450-500 kW mesečno.

To ću sve sam da izédem i EPSu neću davati ništa, a lepo ću da platim šta sam od njih potrošio bez da me pljačkaju na prozjumingu, i super smo.

Ako nekad reše ovo sranje koje su napravili i uvedu neto obračun, onda dodam još do 6kW, pa zimi trošim šta sam leti proizveo. Ako ne, opet dobro.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

  On 27. 9. 2022. at 19:07, Tribun_Populi said:

Ja ću svakako da ih stavim, za sad 3 kW.
Imam centralno grejanje na čvrsto gorivo na koje je vezan i jedini bojler u kući, pa mi zimi sanitarnu vodu u bojleru greje kotao. Leti će struja iz panela, taman.
S državom i EPSom fala bogu neću ništa da imam.

Ja se grejem na struju zimi pa je ideja bila da leti tovarim EPS-u koliko god struje paneli da proizvedu a da onda zimi plaćam manje račune.

Pošto sam se proveo kako sam opisao,  pretpostavljam da se radi o recimo 100 evra koliko bi zaradili preprodajom mog brojila, šta da očekujem kad dođem kod njih sa pričom, evo uložio sam 5000 evra u solarne panele, sad samo vi da mi odobrite da vam prodajem struju. Pa tek bi me tu uništili sa ko zna kakvim "ekstra" troškovima i papirologijom.

 

Sem toga, svaka stvar koju Vučić i Mali reklamiraju, mora da se radi o nekakvoj prevari, nema greške.

Edited September 28, 20222 yr by igoraki

  On 28. 9. 2022. at 8:39, igoraki said:

Ja se grejem na struju zimi pa je ideja bila da leti tovarim EPS-u koliko god struje paneli da proizvedu a da onda zimi plaćam manje račune.
Pošto sam se proveo kako sam opisao,  pretpostavljam da se radi o recimo 100 evra koliko bi zaradili preprodajom mog brojila, šta da očekujem kad dođem kod njih sa pričom, evo uložio sam 5000 evra u solarne panele, sad samo vi da mi odobrite da vam prodajem struju. Pa tek bi me tu uništili sa ko zna kakvim "ekstra" troškovima i papirologijom.
 
Sem toga, svaka stvar koju Vučić i Mali reklamiraju, mora da se radi o nekakvoj prevari, nema greške.

Cele noći čitam, i zaključak je da za sad treba bežati od toga što dalje. Niti EPS i država ozbiljno računaju na ozbiljniju proizvodnju solarne energije u bliskoj budućnosti, niti su uslovi nabavke naročito povoljni, a još manje isplativost investicije koja u ekonomskom smislu probija i dugoročni okvir (oko 15 god). O drkanju s EPSom uopšte da ne trošimo reči.

Od hibridnog mrežnog baterijskog sistema sam odustao jer su akumulatori preskupi, a imaju životni vek od 1500 ciklusa punjenja na 50% dubine pražnjenja (oko 4 godine). Da bi se postigla 50% dubina pražnjenja treba da bude instalirana snaga akumulatora dvostruko od dnevne potrošnje, a moja dnevna potrošnja je oko 16 kWh, što će reći da mi treba 32 kWh u akumulatorima iliti 2667 Ah tj. 13 gel akumulatora od 200 Ah koji koštaju 2600 evra. Pola od toga im skraćuje životni vek na tipa 2 godine, što znači na toliko investicija u nove akumulatore. I tu uštede nema nikakve, čist minus, izuzev 24h autonomije u slučaju nestanka struje.

Jedino što se na kraju možda isplati od solara je termodinamički solarni sistem za dogrevanje vode u sistemu centralnog grejanja i za pripremu sanitarne tople vode, ali samo onima koji se greju na niskotemperaturnom režimu od 35-40°C vode u sistemu (podno grejanje), kao ispomoć osnovnom sistemu (najbolje toplotna pumpa). Za to daju subvenciju.
Ja sam na radijatorima pa mi to otpada.

Na kraju će se svesti samo na običan solarni bojler, i to će biti i najbolja i najisplativija investicija, pošto je bojler uvek najveći potrošač u kući.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka