Postoji li ekonomski napredak u Srbiji

[le petit nicolas]

statistiko, boginjo-gloginjo!

"inflacija u cg: 13-16 odsto."

gde su statisticari sakrili pravu cg? ja sam u nekoj drugoj.  gde su cackalice poskupele 130 odsto.

uvek me prozme divljenje protkano jezom na ovakva papirna zongliranja stvarnim zivotima.

 

poz

[Redoran]

4 hours ago, ivy said:

pa divljajuce cene nikako ne idu uz ovako nizak euro..jasno je kao dan da se vestacki drzi i pitanje je casa kad ce morati da ga puste niz vodu..

 

Forumski ekonomisti će bolje znati ali ja bih rekao da "opuštanje" kursa mora da ide u paketu sa nekim strateškim merama, tipa fokusiranje na određene privredne grane (što bi moralo da prati i formiranje banaka koje će ih podržati umesto da samo izvlače lovu) i osiguran devizni priliv na srednji rok (doznake, povoljno zaduživanje itd.). Recesija nikako nije povoljan period za bilo kakva opuštanja kursa, a ni politička neizvesnost ne pomaže. U sadašnjoj situaciji se manje-više ćuti i smrdi, makar dok ne prođe oluja i naravno dok ne budemo imali vladu koja ima kapacitet da se bavi strateškim ekonomskim razvojem.

[Sestre Bronte]

cene u sirovina evrima su otišle daleko više nego što, za sada, vidimo u maloprodaji

 

 

[Peter Fan]

On 8.10.2022. at 10:48, Braća Strugacki said:

. Automobil koji je pre 4 godine koštao 35k eur, sada je 50+k eur, a ne verujem u veću zaradu proizvođača. Trenutno, manji % sirovina pada, ali samo onih koje imaju sezonski karakter.

Generalno se slazem s tobom izuzev u ova dva dijela. 

 

Profiti autokompanija nisu odavno bili tako dobri, a metali, papir i resin (plastika) opadaju nezavisno o sezonalnosti.

[Luther]

21 hours ago, Redoran said:

 

Forumski ekonomisti će bolje znati ali ja bih rekao da "opuštanje" kursa mora da ide u paketu sa nekim strateškim merama, tipa fokusiranje na određene privredne grane (što bi moralo da prati i formiranje banaka koje će ih podržati umesto da samo izvlače lovu) i osiguran devizni priliv na srednji rok (doznake, povoljno zaduživanje itd.). Recesija nikako nije povoljan period za bilo kakva opuštanja kursa, a ni politička neizvesnost ne pomaže. U sadašnjoj situaciji se manje-više ćuti i smrdi, makar dok ne prođe oluja i naravno dok ne budemo imali vladu koja ima kapacitet da se bavi strateškim ekonomskim razvojem.

 

Naravno da je sadašnja situacija krajnje nepovoljna za eksperimente i promenu monetarne politike i politike deviznog kursa, tu se potpuno slažemo. U ostalom ne zato što:

 

-Nije jasno zašto je potrebno "opuštanje" kursa  i šta bi se time dobilo. I čemu ta opsednutost deviznim kursom. Brojne susedne države imaju decenijama fiksni ili praktično fiksni devizni kurs (Hrvatska, BiH, Makedonija, Bugarska) a Crna Gora je uvela evro, doduše  na divlje, i ništa strašno se ne događa. U više navrata sam opisivao kako to "radi", evo jednog relativno jednostavnog objašnjenja: KOME I ZAŠTO ODGOVARA „FIKSNI“ DEVIZNI KURS?  Izdvajam:

Quote

Politika fiksnog kursa je održiva ako NBS ne štampa novac ni za šta drugo osim zbog kupovine i prodaje deviza. To je tzv. politika deviznog veća*, koju npr. vodi BiH. Bez obzira na to što bosanska privreda nije naročito jaka, ona ima fiksni kurs već više od dve decenije. Ali u tom slučaju druge politike moraju da budu usklađene sa tim, pa tako plate ne bi smele da rastu brže od rasta proizvodnje. Ako želimo fiksni kurs, onda nema kredita privredi i državi, jer se samo preko deviznih transakcija kreira i povlači novac – navodi Arsić.

*zove se i valutni odbor , izvorno currency board i može varirati pa biti strožiji ili labaviji

 

-Ne trebaju nam nikakve "strateške mere" i fokusiranje na određene privredne grane jer ne postoji taj genije ili grupa genija koji će da pogode šta će u budućnosti biti najprofitabilnije za ulaganje a takav način državnog investiranja neizbežno dovodi do korupcije (videti pod Nacionalni investicioni plan). Koncentrisanje raspolživih sredstava za investiranje u ruke države smanjuje raspoloživa sredstva za investiranje privatnog sektora koji treba da bude glavni generator rasta. Pored toga dovodi i do pratećih pojava kao što su white elephant, pork barrel, bridge to nowhere itd. U jednoj staroj raspravi na PPP pobrojao sam brojne strategija koje je od 2000.donela Srbija i od kojih naravno nije bilo ništa. Zato je recimo IKT sektor bez ikakve strategije ili podrške prestigao u izvozu sektor poljoprivrede.

 

-Još manje nam trebaju državne banke koje će nekoga ili nešto podržavati radi navodnog razvoja. Imali smo recimo Razvojnu banku Vojvodine (bankrotirala) koja je Vojvodinu razvijala tako što je dala kredit 4,5 miliona evra Demokratskoj stranci uoči izbora 2012, koje ova, budući da je propala na izborima, nije mogla da vrati. Obezbeđenje je bilo administrativna zabrana na stranački račun . Posle je Đilas to nešto peglao. Banke i treba da "izvalače lovu" pošto onda mogu ponovo da je plasiraju u privredne aktivnosti. Ako ne izvlače lovu propadaju.

 

-Najbolja strategija u vezi ekonomije za državu, kako ja to vidim, je da se bavi osnovnim poslovima države. Da obezbedi red i mir (a ne da tzv. navijači divljaju po ulicama gradova a mafije vode kolo u saradnji sa tom istom državom), da uspostavi kakvu-takvu vladavinu prava i pravnu sigurnost investitora (više će se ulagati u preduzetništvo a manje u nekretnine), da ustanovi školski sistem primeren 21. veku, da znatno poboljša zdravstveni sistem, da sredi stanje u javnom sektoru koji kontroliše ( privatizacija i/ili strateško partnerstvo sa ozbiljnim kompanijama) kako se ne bi davale stotine miliona evra za prenose fudbala a vlasnik pečenjare bio na čelu EPS-a (što je realno čin veleizdaje onoga ko ga je tamo doveo) i da naravno ulaže u neophodnu infrastrukturu koju svi građani koriste. 

 

-Sadašnja vlada ovo svakako ne može i ne želi da uradi, osim ulaganja u infrastrukturu koje je opet obeleženo koruptivnim poslovima. Pitanje je i koliko građani žele "pravnu državu" jer kako onda zaposliti šurnjajinog malog koji "zna u kompjuter". A perjanica opozicije D.Đilas se zalaže za državni kapitalizam i povratak sovhoza (PKB) 

 

Ovo  je naravno samo skica i ne pretendujem da sam u svemu u pravu ili da je to  jedini ili najbolji način ekonomskog razvoja, ali ja to tako vidim.

 

 

[Duhovnost, ljubav i med]

@Luther,а како видиш улогу државе у субенционисању инвеститора, или, да кажем другачије, извозно оријентисаних инвеститора? Јел то добро или лоше? 

[Luther]

3 minutes ago, Duhovnost, ljubav i med said:

@Luther,а како видиш улогу државе у субенционисању инвеститора, или, да кажем другачије, извозно оријентисаних инвеститора? Јел то добро или лоше? 

 

Koje su to "subvencije izvozno orijentisanim investitorima"? Gde to piše i šta to znači?

[Duhovnost, ljubav i med]

28 minutes ago, Luther said:

 

Koje su to "subvencije izvozno orijentisanim investitorima"? Gde to piše i šta to znači?

Кад год се неко жали што држава даје новац страним инвеститорима, држава саопшти да даје шаком и капом свима, домаћи или страним, само да извозе.  Али, утисак је да ипак одлази највећи део странцима, због технолошког преимућства. О милионским цифрама је реч. 

[Luther]

24 minutes ago, Duhovnost, ljubav i med said:

Кад год се неко жали што држава даје новац страним инвеститорима, држава саопшти да даје шаком и капом свима, домаћи или страним, само да извозе.  Али, утисак је да ипак одлази највећи део странцима, због технолошког преимућства. О милионским цифрама је реч. 

 

Država ne daje "šakom i kapom svima samo da izvoze". Pročitaj prvo UREDBU O ODREĐIVANJU KRITERIJUMA ZA DODELU PODSTICAJA RADI PRIVLAČENJA DIREKTNIH ULAGANJA a imaš i interpretaciju za one kojima je uredba prekomplikovana: Državne subvencije

A naravno da veće šanse za subvencije imaju jake strane kompanije koje već imaju i proizvod i tržišta pa žele ili da presele ili da prošire proizvodnju. Ne vidim u tome problem, sve države pa i najrazvijenije  se na različite načine bore da privuku investitore.

Edited November 2, 2022 by Luther

[pasha]

On 1.11.2022. at 18:33, Luther said:

 

Nikakve veze nemaju "divljajuće cene" sa kursom €/din. Cene divljaju i u evrozoni, inflacija 10.7%, u više baltičkih zemalja 20 do 25 posto, u Poljskoj 20 posto,  ali i recimo u Crnoj Gori gde je u opticaju evro 13-16%. Srbija 14%.

E sad zamisli šta bi se desilo sa cenama ako bi kurs "pustili niz vodu" Kolika bi tada bila inflacija i koliko bi cene "podivljale".

 

 

 

Odakle Jorogvankinom timu iy NBS kurs od 180 za evro

 

 

Nadam se da je proslo dovolno vremena da nadjes odgovor posto nisi znao isti kada sam te pitao onomad kada me izbacise zbog toga.

 

 

[Sestre Bronte]

pročitali na ppp

[mustang]

Ako postoji izbor da mozes da biras, meni je to dovoljno da se kaze da postoji ekonomski napredak. 

 

To sto smo mi u glavama ograniceni sa bilo kakvom promenom je druga prica.

 

[pasha]

Da li neko u Srbiji razmislja o demografskim kretanjima u narednih 30 godina pri dovodjenju preduzeca koja otvaraju radna mesta na niskoj dodatnoj vrednosti?

U najboljem slucaju se moze ocekivati stabilazavija demografije na opsegu 5.5-6 miliona ljudi oko 2050. To je pad od nekih 12%-15%, koji ce se preneti i na radnu snagu, i vise.

Srbija teenutno je na nezaposlenosti 8-9%, to nije velika nezaposlenost. Posledica upravo demografije i odlaska ljudi na rad napolje. Taj nivo nezaposlenosti je priblizan Italiji, Svedskoj pa i Francuskoj a bolji od Spanije i Grcke...

Da ne bude da se naprave preveliki kapaciteti za potencijalnu buducu demografiju..Ceska, Slovacka, Madjarska su se nasle u takvoj situaciji ps traze radnu snagu.

 

Srbiji sada treba tehnologija i produktivnost koje bi povecale zarade...

[igoraki]

Srbija ubedljivo prva u regionu po visini plata

Izvor: Alo

 

Predsednik Srbije je 23. februara izjavio da je, prema preliminarnim podacima za decembar, prosečna plata u Srbiji bila skoro 85.000 dinara ili 718 evra.

 

Države s kojima se u ovoj oceni upoređivalo su: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, piše Alo.

 

Bosna i Hercegovina

U Bosni je 2012. godine neto plata bila oko 376 evra, a u decembru 2022. isplaćena prosečna neto plata u iznosu od 608 evra.

Srbija je, dakle, pretekla BiH po prosečnoj neto plati za 70-ak evra.

Crna Gora

Prosečna zarada u Crnoj Gori je u decembru 2012. iznosila 495 evra, a u decembru 2022. godine 720 evra.

Još jedna država koju smo pretekli po prosečnoj neto plati, i to za 30-ak evra.

Albanija

Srbija je bolja po platama i kada se poredi s Albanijom.

Albanija je 2012. godine imala neto platu 310 evra, a danas ona iznosi 456 evra.

Severna Makedonija

Severna Makedonija takođe kaska za Srbijom.

Prosečna neto plata 2012. godine bila je 321 evro, dok je danas 558 evra.

 

Ako je neko sumnjao, evo pouzdan izvor svedoči o ekonomskoj tigrovitosti Srbije, a prenosi b92...

[munze]

718>>>>> 720