kritika savremene umetnosti

[I*m with the pilots]

Ja svratim povremeno na ovu temu, ne pratim je od pocetka niti sad imam vremena i volje da citam redovno, ali ja evo kao obicni smrtnik ne znam ponekad kako da se postavim prema odredjenim momentima u savremenoj umetnosti. Nesto me "radi" samo po sebi iako ne mogu uvek da artikulisem sta je to sta mi se svidja i zasto mislim da je to umetnost (a dodtano vrlo cesto ni ne mislim da je umetnost, nego prosto kapiram sta su cilj i ideja ili mi se prosto svidja, sto objektivno nista ne znaci) a nesto tek posto mi kustos objasni ideju ili, ili, ili. Zato volim da idem na vodjene ture po galerijama i muzejima i praktikujem ih redovno, i dosta puta mi se desilo da nesto sto mi na prvi samostalni pogled deluje kao "oookej, idemo dalje" posle tih vodjenja deluje drukcije, mnogo bolje, shvatljivije. Tu se onda zapitam, a zasto je onda potrebno da mi neko prvo objasni ideju da bih isla dalje, zar ne bi trebalo da to delo nekako samo to odradi? Pri tome nisam neobrazovana a nije bas da ne znam nista o umetnosti.

 

Ovaj profa sa keceljom je malo podmukao, jer je nekako natuknuo da je to Polok a student kao student uzme prvo da je profesor u pravu pa nastavi tim putem..Meni nikako nije zalicilo na neko Polokovo delo, iako nisam njegov detaljni poznavatelj, samo ono sta videh po svetskim muzejima.

Edited August 25, 2018 by I*m with the pilots

[Caligula]

1 hour ago, I*m with the pilots said:

Tu se onda zapitam, a zasto je onda potrebno da mi neko prvo objasni ideju da bih isla dalje, zar ne bi trebalo da to delo nekako samo to odradi? Pri tome nisam neobrazovana a nije bas da ne znam nista o umetnosti.

 

 

A evo i za Roksi ceo topik sazet u jednu recenicu.

 

@I*m with the pilots  upravo to je pitanje koje postavljam sebi jos od srednjoskolskih dana.

Edited August 25, 2018 by Caligula

[3opge]

2 hours ago, I*m with the pilots said:

Ja svratim povremeno na ovu temu, ne pratim je od pocetka niti sad imam vremena i volje da citam redovno, ali ja evo kao obicni smrtnik ne znam ponekad kako da se postavim prema odredjenim momentima u savremenoj umetnosti. Nesto me "radi" samo po sebi iako ne mogu uvek da artikulisem sta je to sta mi se svidja i zasto mislim da je to umetnost (a dodtano vrlo cesto ni ne mislim da je umetnost, nego prosto kapiram sta su cilj i ideja ili mi se prosto svidja, sto objektivno nista ne znaci) a nesto tek posto mi kustos objasni ideju ili, ili, ili. Zato volim da idem na vodjene ture po galerijama i muzejima i praktikujem ih redovno, i dosta puta mi se desilo da nesto sto mi na prvi samostalni pogled deluje kao "oookej, idemo dalje" posle tih vodjenja deluje drukcije, mnogo bolje, shvatljivije. Tu se onda zapitam, a zasto je onda potrebno da mi neko prvo objasni ideju da bih isla dalje, zar ne bi trebalo da to delo nekako samo to odradi? Pri tome nisam neobrazovana a nije bas da ne znam nista o umetnosti.

 

Ovaj profa sa keceljom je malo podmukao, jer je nekako natuknuo da je to Polok a student kao student uzme prvo da je profesor u pravu pa nastavi tim putem..Meni nikako nije zalicilo na neko Polokovo delo, iako nisam njegov detaljni poznavatelj, samo ono sta videh po svetskim muzejima.

dobar je za kuhinje iznad sporeta, mrlje se ne vide kad przis dzigericu

[slepa živana]

 ergonomičnost polokovog dela

 

moja majka je jedno vreme prodavala slike. ulja na platnu je prala u kadi tušem. samo ne znam kako bi delovala sredstva za odmašćivanje.

[adam]

14 hours ago, I*m with the pilots said:

 

Tu se onda zapitam, a zasto je onda potrebno da mi neko prvo objasni ideju da bih isla dalje, zar ne bi trebalo da to delo nekako samo to odradi? Pri tome nisam neobrazovana a nije bas da ne znam nista o umetnosti.

 

hajde da ovo primenimo na knjizevnost, vazi? i to je neka umetnost.

 

moja majka (zajedno sa dobrim delom planete) bi jednog joyce-a, fowles-a, bulgakova i mnoge druge odjebala na prvu bas kako kauboj odjebava ono sto ne smatra da umetnost treba biti. upravo zato sto smatra da nije potrebno predznanje da bi se razumela umetnost. dovoljan je 'gut instinct' a ako ga nema, to je serendanje i foliranje. mozda ipak da dozvolimo da postoji mogucnost da knjizevnosti nije jedini oblik umetnosti cije razumevanje ukljucuje i predznanje? 

 

 

 

 

[adam]

izvinjavam se, bio sam preostar. ne umanjujem nicije znanje niti smatram da iko ovde ne zna dovoljno nego govorim o specificnostima dela. osobito kad se radi o necem novom, originalnom pristupu, bez cega tesko da umetnost moze opstati i razvijati se. 

[nezvanova]

44 minutes ago, adam said:

mozda ipak da dozvolimo da postoji mogucnost da knjizevnosti nije jedini oblik umetnosti cije razumevanje ukljucuje i predznanje? 

to jeste tako, ali je pitanje ko to moze sebi da priušti, koliko njih ikada dođe u dodir sa ozbiljnom literaturom i teorijama koje sve to objašnjavaju? tek za uživanje u slušanju moderne klasike treba iskustva, puno vremena provedenog slušajuci i navikavajući se na drugačije harmonije, uopšte, kako i gde doći u dodir sa takvim sadržajima ukoliko nisi iz sveta umetnosti ili nisi deo elitističkih krugova. zapravo, baš je film kvadrat obrađivao tu tematiku, dosta je to lepo prikazano u njemu. 

hoću reći, gotovo svi ti akteri savremenih performansa, predstava, izložbi, koncerata... su deo neke leve ili barem liberalne političke opcije, a njihovo činjenje najvećim delom nimalo nije blisko, razumljivo ili obožavano od strane onih u čije ime se politički zalažu. poslednjih godina su i kod nas počela ta vođenja kroz izložbe i to mi se čini da je dobar put da se do što raznolikije publike dopre. ali svakako luka tajmansa pa čak ni lusijana frojda (iako su figuralisti obojica, nije bas da je neka teska apstrakcija u pitanju)  šira publika neće voleti i poštovati kao leonarda, boticelija ili pak van goga. mada, kada razmislim, i van gog je tako prolazio za vreme svog zivota, ispod radara najsire publike. 

ono što je meni bilo jako, jako i interesantno ali i veoma dirljivo je moje iskustvo sa prošlog oktobarca, kada me je domar, jedan stariji i ne baš obrazovan čovek, vodio kroz izložbu prepričavajući mi ono što je čuo od kustosa koji su prethodnih dana vodili grupe. bio je mnogo sladak, mnogo su mu se svideli perićevi i đurđevićkin rad, detaljno mi je pojašnjavao neke detalje i priče u vezi njihovih dela, bas je bio nekako ushicen, videlo se da je njega izlozba bas ''pomerila''.

[adam]

jebem ti edit od par minuta. ne moze covek da radi i forumasi nikako.... 

 

da se nadovezem - zato sam spomenuo joyce-a i ostale. ima dosta ljudi koji su pristojno obrazovani i nacitani pa ne mogu da se nose s takvim delom. ali niko ne kaze da je to sviranje kurcu i foliranje nego pristaju na to da njima iz nekog razloga to ne odgovara.

 

a  ne sumnjam da bi se neko mogao dosetiti (ako vec nije) da prepise par strana finegana ili neceg slicnog i zalepi na blog/fezbuk ili tako vec negde uz saljivi komentar pa da dobije milion i po lajkova u sat vremena. 

 

opet - da ne bude zabune oko predznanja. 

[Caligula]

1 hour ago, adam said:

... upravo zato sto smatra da nije potrebno predznanje da bi se razumela umetnost. dovoljan je 'gut instinct' a ako ga nema, to je serendanje i foliranje.

 

 

Recimo da nas je priroda obdarila nekim senzornim aparatom i racunaljkom u glavi koja te spoljne senzacije 24/7 meri, klasifikuje i pakuje u odredjene fijoke. Nema veze sa skolovanoscu i predznanjem cinjenica da nam je lepsa milanska katedrala od crkve kod merkatora. Postoji i neki da kazem racionalni razlog za to koji je za studente spakovan u predmet "teorija forme"... pa je tu prica o zlatnom preseku, razni traktati i ostalo. Bataj kaze da nas kod zenskog (a i muskog) tela privlace linije koje prkose gravitaciji (umesto opustenih sisa - grudi koje streme ka gore, visoka zadnjica, siroka muska ramena sa uskim kukovima ispod a ne obrnuto) dakle u nasu prirodu je vec ugradjen kod koji razlikuje lepo od ruznog, definisano od nedefinisanog, jako u konceptu od necega sto nema koncept etc. Umetnici su se igrali tim kodom hiljadama godina, rekao bih ne zbog publike vec zbog sebe.

 

Jeste, milanska katedrala nastala je u odredjenom kulturoloskom miljeu ali je kod koji je ugradjen u nju nadziveo kulturoloski taj milje. Panteon je bio i svetiliste i pijaca i sve sto je mogao kroz vreme da bude, ali je njegov kod ostao netaknut i deluje na ljude vec par hiljada godina. Nema tu predznanja, niti je predznanje potrebno. Kada bi me neko pitao da li bi da izbrisem svaku memoriju fotografisanih i filmom snimanih umetnickih dela slikarstva ili arhitekture, rekao bih mu da to uradi odmah jer bih u Panteon tada usao bez predznanja i tresnuo bi me (zaista) jos jace. Kada sam upao tamo i video svod, izasao sam odmah, iskljucio foto aparat, iskljucio svako predznanje koliko sam mogao pa sam usao ponovo cistije glave. Kako je taj svod izgledao nekom seljaku z cetrnaestog veka kada je usao prvi put, mogu samo da zamislim.

 

Razumem zasto si potegao knjizevnost ali to je drugi set pravila - jezik nije savrsen kao sto su geometrijska tela, citanje ide linearno i traje (kao i kod muzike za koju smatram da nije potrebno predznanje jer je najapstraktnija forma koja se moze zamisliti).

[adam]

11 minutes ago, nezvanova said:

to jeste tako, ali je pitanje ko to moze sebi da priušti, koliko njih ikada dođe u dodir sa ozbiljnom literaturom i teorijama koje sve to objašnjavaju? tek za uživanje u slušanju moderne klasike treba iskustva, puno vremena provedenog slušajuci i navikavajući se na drugačije harmonije, uopšte, kako i gde doći u dodir sa takvim sadržajima ukoliko nisi iz sveta umetnosti ili nisi deo elitističkih krugova. zapravo, baš je film kvadrat obrađivao tu tematiku, dosta je to lepo prikazano u njemu. 

hoću reći, gotovo svi ti akteri savremenih performansa, predstava, izložbi, koncerata... su deo neke leve ili barem liberalne političke opcije, a njihovo činjenje najvećim delom nimalo nije blisko, razumljivo ili obožavano od strane onih u čije ime se politički zalažu. poslednjih godina su i kod nas počela ta vođenja kroz izložbe i to mi se čini da je dobar put da se do što raznolikije publike dopre. ali svakako luka tajmansa pa čak ni lusijana frojda (iako su figuralisti obojica, nije bas da je neka teska apstrakcija u pitanju)  šira publika neće voleti i poštovati kao leonarda, boticelija ili pak van goga. mada, kada razmislim, i van gog je tako prolazio za vreme svog zivota, ispod radara najsire publike. 

ono što je meni bilo jako, jako i interesantno ali i veoma dirljivo je moje iskustvo sa prošlog oktobarca, kada me je domar, jedan stariji i ne baš obrazovan čovek, vodio kroz izložbu prepričavajući mi ono što je čuo od kustosa koji su prethodnih dana vodili grupe. bio je mnogo sladak, mnogo su mu se svideli perićevi i đurđevićkin rad, detaljno mi je pojašnjavao neke detalje i priče u vezi njihovih dela, bas je bio nekako ushicen, videlo se da je njega izlozba bas ''pomerila''.

 

ne znam, cini mi se da, za razliku od moderne klasicne muzike i komplikovanijih pisanih dela za cije razumevanje se prihvata da uzivaoci moraju vladati materijom, od vizuelne umetnosti se ocekuje da svako ko proseta galerijom mora 'osetiti umetnost', pa ako reakcija izostane, zakljucak je da to nije umetnost nego nas neki nazovi strucnjaci obmanjuju i manipulisu. 

 

a umetnost nikad nije bila dostupnija sirokim masama nego u ovo nase moderno doba. pa ko ima zelje, volje i vremena, ima i sansu da o tome nesto nauci i u tome uziva. prosecan covek 5 sati dnevno gleda u neki ekran i to se moze iskoristiti na razne nacine. neko gleda prirodnjacke filmove, neko proucava konstrukcije jedrenjaka, neko gleda farmu, neko dokumentarce o drugom svetskom ratu a neko siri znanje o umetnickom pravcu koji mu odgovara. 

 

@Caligula  ako je ta tvoja teorija tacna onda bi prosecnom srbinu gernika bila lepsa od ulja koje prikazuje zalazak sunca iza hrama svetog save. ali bojim se da to ne biva bez predznanja i kulturoloskog nasledja. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[nezvanova]

55 minutes ago, adam said:

a umetnost nikad nije bila dostupnija sirokim masama nego u ovo nase moderno doba. pa ko ima zelje, volje i vremena, ima i sansu da o tome nesto nauci i u tome uziva. prosecan covek 5 sati dnevno gleda u neki ekran i to se moze iskoristiti na razne nacine. neko gleda prirodnjacke filmove, neko proucava konstrukcije jedrenjaka, neko gleda farmu, neko dokumentarce o drugom svetskom ratu a neko siri znanje o umetnickom pravcu koji mu odgovara. 

ih, ti sad kao oni libosi (poput brkica, gligorova, stamatovica...) koji neukom i siromasnom puku objasnjavaju da su im pare na domak ruke, nego oni lenji, glupi, neobrazovani pa nece da se mrdnu. svako bi mogao biti milioner, nikad u istoriji nije bila dostupnija mogucnost za to - imas internet, smislis statup, smislis neku prodaju, dzidzebidze i eto ga! pa nece biti bas tako (cak ce pre biti ovo sa biznisom nego sa umetnoscu, sto ne znaci da je lakse, ali je dostupnije i realnije),

nego, ipak ima nesto i do sredine i miljea iz kojeg si, obrazovanja, okruzenja, vrednosti koje se neguju u tvojoj porodici i drzavi, gradu, skoli.. istina, ima nekad i onih koji se usprotive tim ustaljenim vrednostima, pa se sami obrazuju, informisu, citavog zivota usavrsavaju... ali takvih je 1 na 100.000, pa je za pricu o realnom stanju i dostupnosti savremene umetnosti sirokim slojevima, sasvim neupotrebljiv podatak.

[Caligula]

3 hours ago, adam said:

 

@Caligula  ako je ta tvoja teorija tacna onda bi prosecnom srbinu gernika bila lepsa od ulja koje prikazuje zalazak sunca iza hrama svetog save. ali bojim se da to ne biva bez predznanja i kulturoloskog nasledja.

 

Ne kapram bas

 

Nije teorija, samo presek onoga sto je opstalo kao umetnicka vrednost i objasnjenje zasto je opstalo (pomenuo sam teoriju forme, zlatni presek, traktate, prirodu i mehanizme  ljudske percepcije).

 

Ulje koje prikazuje zalazak sunca iza hrama Svetog Save je image, predstava jednog prizora koji je Srbinu prepoznatljiv. Ali da bi se to ulje kvalifikovalo kao umetnicko delo, potrebno je da artikulacija tog ulja ima univerzalnu vrednost za svakoga, bio on Srbin ili neko ko hram SSave nije video nikada u zivotu. To o cemu govorim je ono sto razlikuje Sezanovu mrtvu prirodu od mrtve prirode nekog slikara sa budvanske plaze. Prosto, nije svaka naslikana gomila jabuka ista, bas kao sto nije svaki naslikan hram SSave isti odnosno podjednako vredan u umetnickom smislu.

Ti to izjednacavas (cini mi se), svodis na prizor sa kulturoloskom pozadinom koji ima sentimentalnu (ili neku drugu subjektivnu vrednost), a ne govoris o samom artikulisanju koje je zapravo i pre svega umetnicki alat. 

Edited August 26, 2018 by Caligula

[InvisibleLight]

i dalje odolevas prostoj cinjenici da ne postoji umetnicka vrednost van konteksta 

boje,zlatni presek, vinkelman, artikulacija, oči oči oči oči oće srce da iskoči

[Caligula]

 

jedina mera stvari (i kontekst jbg) je covek. Ili konj, kaze Borhes.

Edited August 26, 2018 by Caligula

[Meazza]

7 hours ago, adam said:

da se nadovezem - zato sam spomenuo joyce-a i ostale. ima dosta ljudi koji su pristojno obrazovani i nacitani pa ne mogu da se nose s takvim delom. ali niko ne kaze da je to sviranje kurcu i foliranje nego pristaju na to da njima iz nekog razloga to ne odgovara.

 

Ali Dzojs i pobrojani su prvo i iznad svega majstori pisane reci. To sto njihova dela sadrze bezbroj teskih aluzija, ne znaci da ne obracaju paznju na formu. Stavise, neki neljubitelj moze samo da tvrdi da previse obracaju paznju na formu. Potpuno suprotan primer si uzeo.