GameStop short squeeze - pogibija hedžera

[Lezilebovich]

29 minutes ago, CPP said:

 

Firma A ima 10 deonica. Firma B pozajmi 4 od A i proda firmi C (shortuje stock). Firma A racuna da ima 10, Firma C racuna da ima 4. Firma B ceka da cena padne da kupi nazad 4 i vrati firmi A uz profit. Cena ne pada.  140% znaci da su shorteri kratki 40% ukupnog broja deonica (mnogo).

 

 ipak ne razumem. piše da su dva puta pozajmljene. to znači da je i firma C istu akciju pozajmila recimo opet firmi B (ili firmi D) koja misli da će još ići na dole ? 

[Redoran]

Pa eno ih, zastupnici iz Kongresa, već su počeli da upoređuju ovo sa šestojanuarskim pohodom na Kapitol. Kapiram da su ih ovi hedge menadžeri i private equity već uveliko nauljili i izdali im naređenje da u roku od odmah osmisle zakon koji će ih zaštititi od domaćih terorista sa Reddita, kao i da smisle kako da im vrate u džepove sve milijarde koje su pukli.

 

Sad ću da splitujem, dobra je tema.

[levi]

2 minutes ago, Lezilebovich said:

 

 ipak ne razumem. piše da su dva puta pozajmljene. to znači da je i firma C istu akciju pozajmila recimo opet firmi B (ili firmi D) koja misli da će još ići na dole ? 

 

ne mora firma da pozajmi, brokeri "pozajme" od svojih klijenata i prodaju. i tako može koliko hoćeš puta

[CPP]

 
 ipak ne razumem. piše da su dva puta pozajmljene. to znači da je i firma C istu akciju pozajmila recimo opet firmi B (ili firmi D) koja misli da će još ići na dole ? 

Ovo je bio prost primer kako se dodje do cifre preko 100%. Sta se tu tacno desavalo, kakve pozajmice i na koje rokove, nemam pojma. Moguce je doci u poprilicno kompleksnu situaciju uz ove tri operacije.

Sent from my SM-A515F using Tapatalk

[mraki]

Inače, jedan mali off topic, a možda ipak i nije.

Apple snima seriju o WeWork-u, zvaće se WeCrashed, igraju Jared Leto i Anne Hathaway. 

[Redoran]

1 hour ago, CPP said:

 

Firma A ima 10 deonica. Firma B pozajmi 4 od A i proda firmi C (shortuje stock). Firma A racuna da ima 10, Firma C racuna da ima 4. Firma B ceka da cena padne da kupi nazad 4 i vrati firmi A uz profit. Cena ne pada.  140% znaci da su shorteri kratki 40% ukupnog broja deonica (mnogo).

 

Jedan od postulata kazino ekonomije - kreiranje nove aktive bukvalno iz ničega. Ja sam samo pozajmio svoje akcije, nisam ih nikom prodao, ergo imam pravo da ih sve držim u aktivi. Ovaj koji ih je pozajmio ima pravo da ih proda iako nisu njegove, a onaj što je kupio od njega naravno ima pravo da drži u aktivi to što je kupio. Četiri deonice stvorene čistom alhemijom jer regulativa dozvoljava špekulantima da prodaju nešto što nije njihovo.

 

I onda neko pita kako je šortovanje uopšte dozvoljeno. Pa naravno da ga nisu slučajno dozvolili.

[Ayatollah]

3 hours ago, mustang said:

Ja sam na penny stock gde je short selling zabranjen i opet vidis samo jednog dana da te ajkule progutaju zbog shorta. I nikom nista. Nema pravde. 

 

Svaka ti čast kada imaš herca da se zezaš sa pennystock-om, ja se još uvek držim S&P 500 kao najveći ziheraš. Doduše, iz Srbije je malo komplikovano trgovati na NYSE i drugim stranim berzama, jer ne možeš da samo instaliraš aplikaciju i klikćeš za kupovinu i prodaju (Narodna banka Srbije ne dozvoljava da rezidenti Srbije drže pare na računima van Srbije, a ne možeš da povežeš aplikacije za trgovanje sa domaćim bankarskim računima), već moram da zovem brokera telefonom da mu dam nalog, kao pre 60 godina. Uz to je i brutalno skupo, jer se plaća brokeru 1% vrednosti transakcije + cca 0,3% fee-jeva raznim bankama, a ne kao na aplikaciji po 1$ ili koliko već. Zato i ne mogu da se bavim daily tradingom na volatilnim akcijama (jer mi treba pola sata da ujurim brokera, pa mu onda dam nalog na broj telefona koji se snima, pa dok mi on javi šta je uradio, dotle otišla cena dođavola), već tražim mirnije akcije sa stabilnijim oscilacijama, koje uz to i bace i poneku dividendu dok čekam da porastu (na koju opet platim dupli porez - 30% u SAD i 15% u Srbiji, jer ne postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a ne mogu da pribavim dokaz da je plaćen porez u SAD). Doduše, napravio sam neku listu ne-S&P 500 kandidata za sledeći krug kupovine, pa ću da je testiram kada mi se sadašnje pozicije oporave od nokauta.

 

Sve ovo je bolje nego domaći shit na BELEX-u. Ne dao Bog da neko pojednostavi i popularizuje domaću berzu, koja će se uskoro izgleda sama ugasiti, kako je krenulo. 

[Godfrey]

Ma kakav BELEX, trziste je toliko plitko

Nepostojece

 

[mustang]

@Ayatollah

Ja sam nista naspram sestre moje.. Ona je pravi mudonja. Ona se iskljucivo njima bavi, ima i svoje followers. Nama je svakako lakse jer smo usa drzavljani i placamo ovde porez. Njoj ameritrade naplacuje $3 po transakciji, jer se godinama bavi time a meni $6.5. Sad mi ona kupuje/prodaje jer ne mogu da ustanem tako rano. Mogu da se linkuju tudji racuni. 

[mustang]

Zasto ne otvoris racun u inostranstvu pa tako trejdujes? Kako bi te nasi uhvatili uopste

[iDemo]

Vrlo jasno & jednostavno objashnjenje 'sta se desava i ko je i koliko najeb@o'... by Ben S.

 

 

[iDemo]

 

"Ćale, ovo je za tebe" u amerikama

Nista bizmis, samo licno & personalno...

 

 

[mustang]

Yep. Dosta je bilo. Vreme je da se nauce pameti. 

[Ayatollah]

7 hours ago, mustang said:

Zasto ne otvoris racun u inostranstvu pa tako trejdujes? Kako bi te nasi uhvatili uopste

 

Najmanji problem je da li bi te naši uhvatili ili ne bi.

Prvo, strane banke obično vrlo nerado otvaraju račune licima koja nisu rezidenti njihovih zemalja, i nemaju ni boravak ni posao ni imovinu u tim zemljama. Takođe, banke koje rade online takođe obično podrazumevaju da si državljanin neke od zemalja EU ili EEC, ja nisam nigde uspeo da nađem da državljanin Srbije može da otvori račun iz Srbije, obično su to neke varijante za državljane Srbije koji rade u inostranstvu.

Drugo, čak i kada bi mi neka regularna strana banka htela otvoriti nerezidentni račun i trejding račun, zbog KYC i AML pravila ne bih mogao da otvorim račun bez fizičkog prisustva, dakle morao bih da putujem napolje, a u zavisnosti od zemlje i da se prijavljujem njihovim poreskim upravama i dobijem poreski ID. To je cimanje samo po sebi i bez pandemije.

Treće i najbitnije, transfer novca na i sa tog računa bi bio pain in the ass, naročito punjenje tog računa. Naše banke bi me drkale za puštanje para sa privatnog računa na račun u inostranstvu, a kad bih povukao pare morao bih da dajem izjave o poreklu tih para (mada se to ne kontroliše tako strogo). Alternativno bih mogao da nosim i uplaćujem keš na račun, ali bih onda tamo morao da dokazujem poreklo para, plus bih morao da se zezam sa putovanjem i nosim iznose ispod 10k eura, kako ne bih morao da ih prijavljujem. 

 

E sad, sve su ovo rešivi problemi, i snađu se ljudi da iz Srbije otvore račune napolju. Razmišljao sam o tome da otvorim firmu preko i trejdujem preko nje, a da fakturišem samom sebi u Srbiji nekakve "usluge" i plaćam to sa svog advokatskog poslovnog računa (što je na ivici legalnosti i moglo da zainteresuje Poresku upravu u jednom trenutku). Međutim, za male iznose sa kojim ja učestvujem na berzi je ovo veliko zezanje, možda jednog dana ako/kada budem imao dvocifreni broj petocifrenih pozicija.

[CPP]

10 hours ago, Redoran said:

 

Jedan od postulata kazino ekonomije - kreiranje nove aktive bukvalno iz ničega. Ja sam samo pozajmio svoje akcije, nisam ih nikom prodao, ergo imam pravo da ih sve držim u aktivi. Ovaj koji ih je pozajmio ima pravo da ih proda iako nisu njegove, a onaj što je kupio od njega naravno ima pravo da drži u aktivi to što je kupio. Četiri deonice stvorene čistom alhemijom jer regulativa dozvoljava špekulantima da prodaju nešto što nije njihovo.

 

I onda neko pita kako je šortovanje uopšte dozvoljeno. Pa naravno da ga nisu slučajno dozvolili.

 

Aktiva se kreira jako dugo iz nicega i to samo po sebi nije losa stvar - ubrzava ekonomiju, pegla kratkorocne krize i daje mogucnost da se ocekivana buduca vrednost koristi sada. Nije problem taj mehanizam, pa ni shortovanje, vec izbor sta se pegla a sta se prepusta "slobodnom" trzistu. Tu je odijum javnosti opravdan jer taj izbor jeste u najboljem slucaju politicki (ili ideoloski) a u najgorem vodjen korupcijom i cronyismom. Dodatni samar je da se ni ne priznaje priroda tog izbora.