Uglavnom su ti regionalni sajtovi, koji prate i muziku delo jednog ili najviše dvojice zaljubljenika, zaluđenika ili ljudi sa nešto više vremena i sredstava.
Većinski sadržaj se odnosi na postavljanja obaveštenja o svirkama i izdanjima, eventualno se prenose informacije sa zvaničnih stranica bendova, opaske oko nekih promocija i sl.
Izveštaji sa koncerata su češće galerije slika, nego uravnotežen pristup događaju (autorski tekst, slika, neki kratki intervju)...
Uz ovaj ravnododna što navodi kolega forumaš, koji ima solidnije finansijere koliko sam čuo, pogledam više njih za neke informacije.
Za alternativniji zvuk u Hr. i regionu koristim sajt terapija, proverim i rockomotivu (gde ima uslovno rečeno nešto više intervjua), za metal proverim plejer i serbian-metal, ima i onaj punkrockmag (strani). Volim i punk za odrasle na youtube.
Mislim i da je Balkanrock predstavljao svirke uživo bendova (koje je snimao i objavljivao na svom youtube sajtu).
Eto toliko...
p.s. Ima verovatno još poneki sajt kojeg trenutno ne mogu da se setim, a koji povremeno proverim.

Edited March 16Mar 16 by alkibijad

Svakako fali i sajtova, ali očigledno da nije finansijki održivo.

Pa su se autori tekstova "orijentisali" da pišu za više portala istovremeno u okviru "kulturnih rubrika" ili lako se to već zove.

Ja, iskreno, nemam živaca da ih "lovim" po netu...

Žao mi je zbog toga al jbga...

Music Box – glazbeni portal

Regionalni muzički portal - Rockomotiva

Regionalni muzički portal - Trecisvijet.com

Za kulturne dodatke regionalnih magazina, to ako voliš etablirane kritičare. A ako je duh mlad i voliš da se i dalje često znojiš na svirkama, onda drugom stranom.

Da, da, recimo Rafaneli u Novostima.

Evo @Klara preporucila na majstorima fotografije.

https://thequietus.com/

"...uz dobar cug postaješ drug, za šaku para- krpara... "
Monografija o Zvoncekovoj bilježnici.

Nedavno sam dobio Dilanovu knjigu Filozofija moderne pesme u kojoj je Dilan odabrao 66 njemu bitnih pesama, kako bi ih opisao. Poklon se podudrio sa mojim novoprobuđenim interesovanjem za Dilana, pa sad čitam paralelno sa knjigom Sema Šeparda o turneji Rolling Thunder. Istovremeno je i Žikica Simić o ovoj istoj knjizi govorio u netom objavljenom videu o svom izboru knjiga koja je objavila Geopoetika, eno na YT kanalu izdavača.

Negde sam na trećini knjige i moram reći da, osim negde-negde nisam ni malo oduševljen Dilanovim pisanjem - deluje usiljeno, lišeno entuzijazma i ostavlja me nezainteresovanim.

Paralelno, pripremam i plejlistu sa svim ovim pesmama iz knjige, a eno jedan deo sam neki dan okačio na odgovarajućoj temi. Ostalo ću kad budem stigao.

Edited April 1Apr 1 by Ras

On 1. 4. 2026. at 20:52, Ras said:

a eno jedan deo sam neki dan okačio na odgovarajućoj temi.

Gde?

1 hour ago, Sludge Factory said:

Gde?

Nova.rs

Panel diskusija i promocija knjige "Prebojena sećanja"

"Prebojena sećanja - da li je bilo rok muzike i posle Novog talasa?", naziv je panel diskusije koja je zakazana za 8. april u 18.30 sati u prodavnici Multimedia

Intervju sa Stakićem

https://vreme.com/kultura/prebojiti-nije-isto-sto-i-zamazati/

Jason Lamb: NoMeansNo - From Obscurity to Oblivion
Jason Lamb, pisac iz Viktorije (Britanska Kolumbija), odakle su krenuli u muzički život braća Rob i John Wright osnivači grupe NoMeansNo, predstavlja svoju knjigu NoMeansNo- From Obscurity to Oblivion vodeći čitaoca kroz biografiju i stvaralaštvo ovog prilično zanimljivog i originalnog benda koji je bio na sceni 37 godina (od 1979. godine).
Kroz ovu "usmenu istoriju" kako piše na naslovnoj strani, Lamb u gotovo fanzinskom maniru kombinuje veliki broj fotografija, kopija flajera, postera, delova bukleta i intervjua, raznih duhovitih opaski pružajući po meni pravu sliku o jednom vremenu i ljudima koji su činili scenu od Vankuvera do Moskve i Japana gde je bend putovao (ponekad na veoma specifične načine) i svirao koncerte.
Rob (bas/vokal) je stariji od Johna (bubanj, klavijature, vokal) Wrighta osam godina i njihova karijera kao NMN je otpočela kada je John koliko toliko postao zreo da se pridruži bratu u muzičkom eksperimentu koji su započeli najpre njih dvojica kao duo, a zatim priključujući i gitaristu (A. Kerra, a posle Toma H.) u bend tokom vremena, kao i još jednog bubnjara (Kena K.) u nekim segmentima karijere. Alter ego bend The Hanson Brothers, napravljen kao mešavina hokeja (antijunaka iz filma Slapshot) i muzičkog Ramones stila je takođe veoma prepoznatljiv deo njihove karijere.
Kako bend može zvučati tako žestoko, a da gitara nije posebno distorzirana?
Zašto je Rob uvek uspešno izbegavao da bend uđe u svet mejnstrima?
Kako je bend uspeo bez instrumenata da uđe u Istočni Berlin 1989. i da odsvira u podrumu crkve mini-koncert na dečijim bubnjevima, basu bez čivija i gitari na bas pojačalu?
Neke od zanimljivih anegdota:
Dolazak na koncert (kao manje poznatog benda) početkom osamdesetih godina i opis jednog kasnijeg fana:
"Pred kraj zajedničkog koncerta neki tip sa sedom kosom koji je izgledao kao da ima četrdesetak godina ušetao je na stejdž. Bio je odeven u tamnosive elegantne pantalone i belu elegantnu košulju. Bila je nedelja popodne i izgledao je kao da je upravo došao s kasnog bruncha ili tako nešto. Taj tip stoji nasred praznog stejdža, klimajući glavom s luckastim osmehom na licu. Moji prijatelji i ja smo se pogledali: "Ko je, dođavola, ovaj tip?" Smišljamo teorije: "Izgleda kao da je menadžer benda. Možda je njihov otac?" Čudnom tipu koji klima glavom pridružuje se drugi, još štreberskiji tip s velikim smešnim naočarima. Izgledaju kao da uživaju u muzici, ali i kao da bi se bolje osećali kod kuće na nekom sastanku računovođa. Kasnije smo primetili da čudaci postavljaju opremu na pozornici. "Ti tipovi su roudiji!, pretpostavljam. Uvrnuti."
Zatim počinju svirati instrumente. "Hej, čekajte, ovi štreberi su NoMeansNo!"
Uspomena drugog poštovaoca:
"Kupio sam CD kopiju albuma Wrong, ali nisam imao olovku da ga momci potpišu. Rob je odmah zgrabio CD, izvadio omot i zagrizao u njega. To je jedna od mojih najdragocenijih stvari."

Rani Faith No More je 1990. na binu izlazio uz zvuke pesme NMN: I'am Wrong.

Milo Aukerman pevač Descendentsa je upoznao svoju buduću suprugu na koncertu NMN: "Ja sam bio veliki fan, ona baš i ne, ali kad je već došla na njihov koncert, znao sam da je to prava stvar. "

Kako je John Wright (inače bubnjar sa džez hvatom palica, koji je po službenoj dužnosti savladao kao dečak u muzičkoj školi) opisao zašto su spojili hokej i punk rock u projektu The Hanson Brothers:
"Pa, zar ne vidiš da je bend baš

kao hokejaški tim? Raspored je potpuno isti.
"Imaš centra na sredini leda." Obično je to kapitan, tip koga svi gledaju. To je ekvivalent glavnom pevaču. Onda imaš glavnog gitaristu,

krilnog napadača. Može da radi šta god želi, kreativan je, kreće se gore-dole po ivici leda.
Uz to imaš beka, to je basista, koji drži odbranu. Bek radi sa golmanom, koji je kao bubnjar.
Ako bek i golman nisu sinhronizovani, onda ćeš imati problem.
Ili koncerta neće ni biti".
J. Biafra je izjavljivao: da su NMN spojili bas i bubanj u jedinstven zvuk i da mu je uvek izgledalo kao da je u pitanju jedna osoba u dva brata.
Bend je češće u prvih desetak godina karijere odsedao u kućama i stanovima ljudi koje bi upoznao na samoj svirci ili bi spavali u kombiju. Držali su niske cene ulaznica i merča, uvek su svirali besplatne dobrotvorne koncerte, svirajući i u skvotovima.
Jednom je menadžer (koji je inače bio prijatelj benda od najranijih dana) doneo predlog ugovora velike diskografske kuće za unosniju poslovnu saradnju, a Rob je izvadio hemijsku i na jednoj strani napisao No, na drugoj Means i na poslednoj No i tako završio van kanala velike muzičke industrije.
Spletom životnih okolnosti, NMN je bend koji sam zajedno sa Hansonima najviše puta pogledao uživo od nejugoslovenskih bendova. Često su svirali kao jedan ili drugi bend na jugoistoku Evrope.
Praveći prolećno spremanje ormana uočih i nekoliko majci dotičnih bendova.
A stigla je i knjiga.
Odlična.

Edited April 19Apr 19 by alkibijad