On 9. 4. 2025. at 22:47, Nevernik said:

Konačno sam pročitao Remain in Love - Chris Frantz.

Čovek se seća svake sitnice koju je jeo na večeri pre 30 godina, plus šta je ko obukao...impresivna memorija (ako je sve istinito).

Chris je verovatno jedan od onih tipova koji uvek održava svoj dnevnik. Detaljna sećanja od pre x decenija (ko je šta rekao, ko je šta nosio...) bila bi malo previše za očekivati (a ne verujem da bi baš izmišljao detalje, ima tu puno još živih aktera koji bi jedva čekali da mu oponiraju.)

Isti je slučaj i sa Winom, prilično živopisna memorija o situacijama od pre 40 godina, a ja ne mogu da se setim primerara iz knjige da navedem :)

Ove dve sam pročitao jednu za drugom pre nekoliko meseci, lepo leže zajedno. (Obe knjige idu hronološki, te su odlične za vertical tasting muzičkih opusa respektivnih genija.)

All Gates Open: The Story of Can (Rob Young & Irmin Schmidt)

Different Every Time: The Authorised Biography of Robert Wyatt (Marcus O'Dair)

I u ovom sam isto uživao, esencijalno za ljubitelje ranog/srednjeg PF:

Inside Out: A Personal History of Pink Floyd (Nick Mason)

(Započeo, ali sad čeka dok završim tuce drugih knjiga, ne o muzici:)

Kraftwerk - Future Music from Germany (Uwe Schütte)

Do jaja bizarna priča, nadam se da je knjiga dostojno opisuje (mada sumnjam). Svejedno ću da naručim.

The incredible never-before-told story of Leonard Cohen's 1973 tour of Israel during the Yom Kippur War.

"Who by Fire is a stunning resurrection of a moment in the life of Leonard Cohen and the history of Israel. It’s the story of a young artist in crisis and a young country at war, and the powerful resonance of the chord struck between them. A beautiful, haunting book full of feeling." —Nicole Krauss, author of To Be a Man

In October, 1973, the poet and singer Leonard Cohen – 39 years old, famous, unhappy, and at a creative dead end – traveled to the Sinai desert and inserted himself into the chaos and bloodshed of the Yom Kippur War. Moving around the front with a guitar and a pick-up team of local musicians, Cohen dived headlong into the midst of a global crisis and met hundreds of fighting men and women at the worst moment of their lives. His audiences heard him knowing it might be the last thing they heard, and those who survived never forgot what they heard.

Cohen’s war tour was an electric cultural moment, one that still echoes today, and one that inspired some of his greatest songs – but a moment that only few knew about, until now. In Who By Fire, Canadian-Israeli journalist Matti Friedman gives us a riveting account of what happened during those weeks in Israel in October, 1973. With access to amazing and never-before-seen material written by Cohen himself, along with dozens of interviews and rare photographs, Friedman revives this fraught and stunning time, presenting an intimate and unforgettable portrait of the artist, and of the young people who heard him sing in the midst of combat.

Who By Fire brings us close to one the greatest, most brilliant and charismatic voices of our times, and gives us a rare glimpse of war, faith, and belonging.

Odmor za mozak, hvala ti Jarvise

Dusko Gojkovic

Dzez je sloboda

Rajnhard Kehl, Peter Tipelt, Rihard Vidaman

Nemac izdao 1995, kod nas preveli 2007.

Hronoloski koncipirana knjiga o zivotu muzicara, ciju osnovu predstavljaju razgovori vodjeni sa Duskom tokom 1994. godine. Tu je i set pratecih fotografija i kompletna diskografija.

Porodicna secanja, sudbine oca i brata, detinjstvo i preseljenja razna, Sicilijanac ratni zarobljenik i njegova gitara (sto je prvi instrument na kome je Dusko svirao), prvi trubac koga je cuo (Roj Eldridz), Beograd pocetkom pedesetih, napustanje Jugoslavije, pa Nemacka, Amerika, opet Nemacka...

Zanimljiv umetnicki zivot, osvrt je pre svega na pedesete i sezdesete godine, kada je dzez bio vrlo popularan i nastupi intenzivniji. Susreti, saradnja i druzenje sa mnogim velikim imenima.

Dosta je komentarisao dinamiku u bendovima, one koji su dobro funkcionisali i one druge, razlicita iskustva i uvide, prilicno naporne turneje i snimanja. I to da se od dzeza zivi relativno skromno.

Navodi razlike izmedju USA i Evrope, u USA su kolege bile mnogo spremnije da pomognu, da ti iskusniji pokazu cake, bili su nesebicni i dostupni. Klark Teri je regularno svako vece ugovarao dve svirke, a onda bi zvao da jednu naprasno otkaze i da predlozi vlasniku kluba da posalje odlicnu zamenu ( jer ko ce u zadnji cas naci nekog), cime bi ugurao nekog mladjeg na scenu, kao sto je bio slucaj sa Duskom. Kad je dosao na Berkli, Dusko je poneo preporuku koju mu je na jelovniku napisao Sten Gec nakon neke svirke u Nemackoj. Generalno je imao utisak da u USA muzicari mnogo mnogo vise vezbaju tokom citave karijere, i u poznim godinama to cine svakodnevno satima. Smatrao je iskustvo rada u USA izuzetno znacajnim, ali se ipak vratio u Nemacku posle par godina.

Krajem pedesetih je neki nemacki novinar izvestavao sa dzez dana u Esenu i pisao kako je publika odusevljeno slusala satima bez cike i vriske, polomljenih stolica, agresivnoati, aludirajuci na rokenrol publiku.

Zanimljiva je prica o africkoj turneji sa jednim big bendom, na nastupu je u prvom redu sedeo tada jos uvek mlad Idi Amin, na drugim nastupima su bila domorodacka plemena, naoruzana, prvi put slusajuci dzez, svi u bendu na iglama, kako ce ovi da reaguju..

Sa orkestrom Ekrema Sejdica je snimao u Vranju, nije nesto najbolje islo, ali kada su se skontali, Ekrem je rekao: Gos'n profesore, bata Dule, sad si nas!

Ima tako raznih minijatura i interesantnih susreta...

O privatnim temama nema puno toga, par informacija o veridbi sa Selmom Karlovac (Elma Karlova), sinu i njihovom odnosu i o Inge, kako i gde su se upoznali, koliko mu ona znaci...bolesti sa kojom se suocavao..

Na kraju postoji poglavlje o teoriji sviranja trube i misljenje o velikim dzez trubacima. Kao najdraze istice Ceta Bejkera, Kliforda Brauna, Fredija Habarda i Majlsa.

Ja sam bibaper, ja volim balade. Mozda je to staromodno ili romanticno, ali to sam ja...Srecan sam sto sam pronasao svoj licni stil..znam tacno sta mogu i to mi je dovoljno.

https://domomladine.org/debate/promocija-knjige-dzez-skice-srbije-vojislava-pantica/

Edited December 8, 2025Dec 8 by Stela

Lp duo je 20 godina svog postojanja obeležio i knjigom: Lp duo u potrazi za novim zvukom (20 godina, 2 klavira).

Knjiga je već promovisana u Novom Sadu, a po prazniku sledi promocija i u Beogradu. Najavljena je i distribucija u ograničenom broju knjižara, a knjigu je bilo moguće kupiti i na prošlonedeljnim koncertima, po ceni od 1200 dinara (ako se ne varam).

Promocija knjige “LP Duo u potrazi za novim zvukom” u Beogradu 3. januara – POP Depresija :: POP Depression

J.J. Burnel: "Strangler in the Light" - razgovori sa A. Boileom (francuski biograf).
Veoma zanimljiva biografska knjiga koja prikazuje život i dogodovštine J.J. Burnela basiste grupe The Stranglers- od deteta francuskih emigranata u Londonu, preko života u internatu, do ljubitelja motocikala, kjokušin karatea i svirke u Stranglersima.
Nekoliko omiljenih delova su svakako oni kada su se poput neke "inicijacije" sakupili borci u klubu na jednom treningu kjokušin karatea u Japanu tako da su mu polomili četiri rebra ali se pojavio sutradan iako je bio u raspadu od bolova i tako stekao poverenje i podršku ostalih boraca...Čuvena tuča protiv Clasha, Pistolsa i njihovih fanova koji nisu voleli Stranglerse zbog klavijatura (previše im je vuklo na The Doors), mnogo kasniji pozitivniji susret u par trenutaka sa P. Simononom basistom The Clash- svako na svom Triumphu na semaforu, snimanje prvog albuma sa rascepljenim zvučnikom- nepažnjom/slučajno (postignut specifičan zvuk basa (ajd neka ostane- ionako tako sviramo i uživo), odlazak na herion pre snimanja Golden Brown i La Folie i metode kojim ga je D. Greenfield (klavijaturista benda) skidao kasnije sa supstanci i još mnogo, mnogo toga...

Preporuka.

Edited February 8Feb 8 by alkibijad

Frode Grytten: "Zapalite kuću" - roman o grupi The Clash. Isprepleten faktografijom i fikcijom ovaj roman norveškog pisca (velikog fana grupe The Clash, rođenog 1960.) F. Gryttena ostavio je u svoje vreme priličan utisak na mene. Kratke efektne rečenice i misli ukrštene sa realnim događajima na američkoj turneji The Clash 1981. godine, vrednosti iza kojih stoje, ali i interesi bez kojih nema šire priče stalno se međusobno sudaraju, ponovo oblikuju, nestaju i nastaju, utapaju se i isplivavaju s novim licem. Joe koji menja kanale na televizoru i na jednom od njih vidi vest o svojoj smrti od srčanog udara, Tooper koji u pauzama kad ga pusti heroin ćutljivo taksira dvadeset godina posle razlaza benda, Mick i Paul koji se nalaze u toaletu, da ispuše po cigaretu, pre primanja The Clash u Kuću slavnih 2009. godine razgovarajući o tome u šta se sve pretvorio svet ( tipa od prodavali smo dvostruke i trostruke albume po ceni jednog, ulaznice za naše koncerte su uvek bile prilagođene i za siromašnije, do koliko u novcu sad stoji jedna stolica na ovoj ceremoniji-1000 nečega? )...
"Lijeva noga Joe Strummera bila je najvažniji instrument u The Clash. Ako nikad nisi vidio tu nogu u akciji, ne možeš znati ništa...itd "

5. marta u Američkom kutku, u Novom Sadu, u 18h će se održati promocija knjige "Džez skice Srbije" Voje Pantića.

"Džez skice Srbije" je izuzetno sveobuhvatan prikaz džeza u Srbiji od 1989. do danas (koncerti, festivali, izdanja, izložbe...) + intervjui + in memoriam velikanima (Duško Gojković, Mića Marković, Miša Blam, Nada Knežević...) + kako je 1971. Newport Jazz Festival stigao u Beograd...

Gosti Vitomira Simurdića su autor knjige Vojislav Pantić, i urednik portala jazzin Nikola Marković.

O Rolling Thunder turneji Boba Dilana nedavno je pisao Žikica Simić: https://oko.rts.rs/lat/muzika/5087254/nesto-kao-cirkus-dilanov-karavan-pod-maskama-na-razmedji-epoha.html

Meni je taj tekst poslužio kao podsticaj da se ponovo dohvatim knjige Sema Šeparda : Kotrljajuća grmljavina- putni dnevnik s turneje (The Rolling Thunder Logbook), izdanje Šarenog dućana.

Sam autor će u uvodnoj reči konstantovati da je knjiga sticajem okolnosti poprimila fragmentiranu formu. Sem Šepard je angažovan da napiše scenario za film o turneji, pa kako se od te ideje odustalo, on je jednostavno nastavio da putuje, a knjiga je nastala od beleški i uspomena. Pri tom, u knjizi su tekst i fotografije gotovo jednako zastupljeni, a odabrana grafička forma, koju smatram vrlo efektnom, proizvodi utisak kao da se čitalac kreće kroz novinske članke (isečke iz štampe).

Za ilustraciju, Dilan na Keruakovom grobu:

Dilan je zapravo ovde bio u društvu Alena Ginzberga, koji je takođe bio učesnik turneje, a u tekstu ŽS koji sam gore linkovao, nalazi se i YT odlomak sa ovog istog mesta.

Da ne otvarama novi topic (mislim da nema potrebe, a lako ce da se splituje ako treba), iskoristicu ovaj da pitam sta ima od dobrih muzickih casopisa, magazina i portala da uopste postoje i da su vredni paznje, sa recenzijama, vestima, tekstovima?

Kroz pracenje raznih vesti nailazim na gomilu portala koji se bave muzikom u nekom vidu i kapacitetu, ali nisam siguran (a nisam se udubljivao) sta je vredno paznje. Osim pitchforka, rolling stonea, nme... ima li nesto da vredi u svetu i kod nas u tzv. regionu (mene zanima rokenrol i nesto tvrdje, ali siguran sam da ima zainteresovanih za druge zanrove naravno), ima li nesto slicno popboksu sad recimo, kod nas?

Nije neka pomoć...

Ja u klasičnom printu ništa ne nalazim.

Kod "nas" onlajn bukvalno "zvezde padalice" krenu jako ali brzo padnu.

Kod hrvata ja čitam Ravno do dna...

Da, vise sam i mislio na onlajn, print ne znam da li vise i postoji, kod nas svakako tesko.