Nekretnine

[Tihajeza]

ok, u stanu od 100 kvm moze da bude stvar izbora, ali u stanu od 50 za prosecnu cetvoroclanu porodicu koja kuva, gleda tv, jede i prima goste u istoj prostoriji obicno nije. zato je i takva preporuka. pejsi je naveo da je to slucaj u stanovima oko 25 kvadrata, samo njega demantujem (u garsonjerama je uobicajeno da kuhinja bude integrisana).proceni srpski investitor (jer pricamo o srpskom trzistu ne engleskom) nece ugraditi ventilaciju koja podrzava ovakve rasporede.

[fonTelefon]

ok, u stanu od 100 kvm moze da bude stvar izbora, ali u stanu od 50 za prosecnu cetvoroclanu porodicu koja kuva, gleda tv, jede i prima goste u istoj prostoriji obicno nije. zato je i takva preporuka. pejsi je naveo da je to slucaj u stanovima oko 25 kvadrata, samo njega demantujem (u garsonjerama je uobicajeno da kuhinja bude integrisana).proceni srpski investitor (jer pricamo o srpskom trzistu ne engleskom) nece ugraditi ventilaciju koja podrzava ovakve rasporede.

Niti postoji takva ventilacija koja bi sprecila sirenje nezeljenih mirise (privatni tornado) samo pomaze da se pre nego kasnije razblazi smrad, a obaska sto necu ni kontejnere od gotove hrane da gledam ili odmah da ribam zagoreli rostfraj serpe i ostale sudove. svaki malo jaci selja ima tako uredjen prostor na jedno minimum 50-60 kvm, njihovom nacinu zivota to odgovara. to zovu sala.u mnogim garsonjerama iz sezdesetih prosto nije bilo kuhinje. u mojoj ulici ima garsonjera od 24 kv u kojoj je zivela petoclana porodica 3 generacije. najbolje resenje za bas mali stan sam koje sam video je ceo radni deo kuhinje u jednoj nishi koja se otvara i zatvara kao plakar. ulazni prostor u kome je ta nisha sluzi i kao dnevna i radna i trpezarija i predsoblje spavacoj sobi.

[Isis]

da sam bogat, sigurno bih imao otvorenu kuhinju sa dnevnim boravkom od minimum 100-120m2, nije iskljuceno da bi na sred toga nadrkao neku haj tek industrijsku skalameriju za zajebano kuvanje, otvorena vatra na sred sobe sa mogucnoscu instalacije kotlica kapaciteta 50l za bahanalisanje sa drugarima apsolutno ultimativno. naravno visina plafona 6-8m minimum, sa usisima za ventilaciju. realno, moguce samo ako u vojvodini nabasam na neki napusteni warehouse/mlin/zel.stanicu iz doba marije terezije, sto je verujem vec odavno raskuceno.

jbt gazzo, jesi ! kakva esencija hedonizma, pa jos kako umes i da ga srocis i od jednog krecenja bi napravio uzivanciju!

[pacey defender]

Da, nešto što se naziva stambeni fond postoji, i označava ukupnu masu stambenih jedinica na nekoj teritoriji. Mere je različiti statistički pokazatelji, npr. broj kvm/stanovik, broj jedinica/stanovnik, br.prostorija/stanovnik a tu su i dodatni: npr. procenat stanova dostupnih invalidima, procenat stanova opremljenih infrastrukturom i kakvom, pretežna upotreba materijala.To je nešto što baš država prati - da bi usmeravala zakonodavstvo, građevinarstvo, da pravi dugoročne strategije od subvencija do usmeravanja urbanističke regulative da bi dobila zadovoljavajući stambeni fond za naredni vek, manje-više.

Pa dobro, stambeni fond danas je upravo to - statistika. Nekada se stambeni fond formirao da bi neko neke ljude useljavao u stanove. Danas ljudi sami kupuju te stanove i sami sebe useljavaju. Razlika je drastična. Moja primedba "oduran termin" je bila vezana za nekadašnja vremena. Inače, znam da 1 NVO radi na izradi neke strategije socijalnog stanovanja, i to je otprilike najdalje što je neko otišao u ovom pitanju.

Neke parametre država može da reguliše zakonom, jer svaki urbanistički plan je obavezujući. U organizaciju stanova već teže može da zadire (mada, postoje zemlje koje obavezuju da stan mora imati makar jednu sobu veću od 17kvm i sl.). A dobru organizaciju stana može da proceni arhitekta. Na primer.Kao dodatak, umesto zakona daju se preporuke, jer bi bilo i naravno da je nemoguće da neki ćata proveri svaku prostoriju projektovanu i izgrađenu na terenu.Preporuke su pogodna forma za ovako nešto, one su utemeljene proučavanjem životnih navika prosečne porodice i proučavanjem optimalnih zahteva za prostorom, vazduhom, svetlom pojedinca- čisto zdravstveni aspekt. Arhitekte ih se mogu ali ne moraju pridržavati, ali bi ih trebalo podsticati da to ipak čine. Pojaviće se i atipični stanovi, ali u manjoj meri, i to je ok, da zadovolji atipične potrebe (tebe, tvog druga studenta, nekog ko mnogo voli male sobe).

Ponavljam, dok se radi o preporukama, ja sa time nemam nikakav problem. Šta više, ti kao arhitekta možeš meni kao kupcu, posredno preko saveta investitoru, izuzetno pomoći u odabiru adekvatnog životnog prostora. Za to si uostalom i školovana. Ali arhitekte nisu toliko baš stručne da takva rešenja nameću kupcima. Kažem, preporuka je ok. Pravilnik nije.

Kakve ima veze lokacija sa pričom o organizaciji stana? Kupiće najveći stan koji mogu da priušte.

Da, sori. Moja greška. Ok, hajde da uzmemo da imaš mogućnost da napraviš stan od 46m2. Neki investitor će odlučiti da napravi 1+0,5+0,5 stan. Drugi će napraviti 1+1. Prvi stan će naći kupca u tročlanom domaćinstvu, drugi u dvočlanom. Dakle, ovo je poenta - nekome takav jednoipoiposobni stan zaista treba. Tvoj inicijalni post zvučao je kao da imaš nešto protiv toga, u smislu da takve stanove ne treba praviti.

Kuhinje ograđene šankom sam videla i u stanovima od 100 kvm, i 70kvm i raznim. Jeste, zgodno je za studenta samca, koji će u njoj da ponekad napravi sendvič. Ali uopšte nije dobro za porodicu koja kuva heavy hranu svaki dan u istoj prostoriji gde provodi 75% vremena u stanu.

Pa dobro, porodica koja kuva sarme neće kupiti taj stan, nego stan drugačije napravljen. Stan koji sam ja kupio upravo je sa šankom. Ja sigurno neću tu kuvati sarme, kada se tamo budem preselio.

Možda se zalažeš da vratimo ognjište na sredinu sobe, pa tu lepo i kuvamo i grejemo se, štrikamo i pripovedamo epske pesme. Sve u jednom.

Da. I gusle, i gusle, obavezno.

Ne barataš pojmovima ni načinima formiranja cena. Ono što ti nazivaš „trostrano obložena terasa“ je lođa. „Trostrano neobložena terasa“ :) bi bio balkon. Terasa je usko terminološki otvoren prostor gde ispod imaš zatvoreni prostor (mada je odomaćeno da se terasa koristi za sve to).Koeficijenti za redukovanje površine terase su ukinuti 2002. i površine se obračunavaju 1:1.

Ok, nisam znao da su ukinuti koeficijenti. Otprilike baš u to vreme sam se raspitivao i čuo za taj podatak. Što se tiče baratanja pojmovima, tu sam loš, al me nije blam da pogrešim, pa da naučim nešto novo kad me isprave. Hvala na novim informacijama.

Ono što je neispravno u tvom razmišljanju je vezivanje za trenutnu ekonomsku situaciju, trenutno tržište. Moja poenta je da se stambeni fond ne menja preko noći i da potrebe sada nisu obavezno i potrebe u budućnosti. Primer: u Rusiji je stambeni fond osamdesetih obuhvatao ogromni procenat stanova bez kupatila, sa zajedničkim na spratu (i mnogi su skakali od sreće što i to imaju). Sada se stanje promenilo, ali ti stanovi još postoje, i ljudi u njima žive. Iako je građevinarstvo hiperproduktivno 10 godina unazad, još uvek ne mogu da namire glad za stanovima, i najvažnije -cene su otišle u neslućene visine. To je malo ekstreman primer ali pokazuje koliko se mora ipak mora gledati unapred. Ako bi baš sve prepustio tržištu, i to ovom trenutnom, sa trenutnom situacijom u ekonomiji, postupio bi vrlo nedalekovido. Za neku deceniju imao bi 20% ljudi, koji žive u ok stanovima i 80% koji žive u neprovetrenim, slabo osvetljenim kutijama i pilićarnicima, a da su to već usvojili kao normalni model.

Ne moramo da idemo daleko do Rusije. Odrastao sam u dvorišnoj zgradi, do koje je zgrada sa klonjom na spratu, a u koju se ulazi sa zajedničke terase. Te 1920. kada je zgrada građena, smatralo se da je lakše da se napravi 1 mokri čvor na kraju terase, pa da se na njega povežu 3 klonje, pri čemu bi svaka pripadala po jednom stanu.Što se tiče gledanja u budućnost, jasno je da će se ljudske potrebe menjati. Možemo samo da polemišemo kako će se menjati. Tvoja primedba za "neprovetrene, slabo osvetljene kutije i pilićarnike" mi deluje kao problem koji je mnogo više u domenu urbanističkog plana, koji bi dakle obuhvatio celo 1 naselje (tipičan primer je novogradnja u Žarkovu, u delu oko Jugopetrolove pumpe, pa do pijace na Žarkovu), a mnogo manje kao pitanje izrade jedne određene zgrade. Potreba za stanovima od 23m2 sa kuhinjskom nišom postoji. Isto tako i potreba za jednoipoiposobnim stanovima. LJudi imaju realan problem da imaju određenu količinu para, za koje mogu da kupe stan u koji treba smestiti dvoje dece. Pred nama su dve mogućnosti; da suzbijamo trenutne ljudske potrebe zarad projektovanih potreba za 50 godina, ili da te potrebe odmah zadovoljimo. Dilema je slična onoj religijskoj, a ja sam inače ateista, tako da možeš da pretpostaviš koja mi je opcija bliža. Svaki čovek ima neke svoje unikatne potrebe, koje se reflektuju i na organizaciju životnog prostora. Smatram da bi bilo pogrešno nametati rešenja. Samo toliko.

[Buum]

individualan slucaj, kupljen stan u bozidara adzije, 77m2, 150k. nisam licno video, po recima kupca u solidnom stanju, renoviran pre 5-6 godina, potrebne manje estetske i higijenske intervencije. stara zgrada bez lifta, ne znam sprat.

Hvala na informaciji!

[reg]

na vracaru se pojavile prve transakcije ispod 2k.....

Jedan stan od 50m2 [nema cg] u skoro okrecenoj zgradi pored madjarske ambasade [k. zorke] je otisao za 110k. Cene definitivno padaju.

[yolo]

jbt gazzo, jesi ! kakva esencija hedonizma, pa jos kako umes i da ga srocis i od jednog krecenja bi napravio uzivanciju!

a pa u toj gajbi krecenja ne bi ni bilo, stemovanje maltera do gole cigle, onda fino glacanje i premazivanje iste impregnacijom da mi nicim izazvana ne pusta prasincugu u novi stan - i to bi bilo sve! napeti industrial look do samog kraja. Edited April 12, 2009 by gazza1

[savindan]

Ono što je neispravno u tvom razmišljanju je vezivanje za trenutnu ekonomsku situaciju, trenutno tržište. Moja poenta je da se stambeni fond ne menja preko noći i da potrebe sada nisu obavezno i potrebe u budućnosti. Primer: u Rusiji je stambeni fond osamdesetih obuhvatao ogromni procenat stanova bez kupatila, sa zajedničkim na spratu (i mnogi su skakali od sreće što i to imaju). Sada se stanje promenilo, ali ti stanovi još postoje, i ljudi u njima žive. Iako je građevinarstvo hiperproduktivno 10 godina unazad, još uvek ne mogu da namire glad za stanovima, i najvažnije -cene su otišle u neslućene visine. To je malo ekstreman primer ali pokazuje koliko se mora ipak mora gledati unapred. Ako bi baš sve prepustio tržištu, i to ovom trenutnom, sa trenutnom situacijom u ekonomiji, postupio bi vrlo nedalekovido. Za neku deceniju imao bi 20% ljudi, koji žive u ok stanovima i 80% koji žive u neprovetrenim, slabo osvetljenim kutijama i pilićarnicima, a da su to već usvojili kao normalni model.

Не бих се сложио да на цену некретнина у нас утичу тржишни фактори. На делатност која у себи носи више него значајан профит али која је ограничена законским перипетијама утиче најпре нека државна или градска институција, много пре тржишта. Где постоји (слободно) тржиште, где има купаца, ту се граде станови. У Београду се по штурим информацијама које сам нашао, годишње изгради око 4000 (плус минус 500 зависно од године). Ја живим у средишту једног огромног градилишта (БГ периферија 1920-их) где се још увек гради иако нико не купује, што значи да на њих утичу нетржишни услови. У мојој улици један инвеститор по сопственом признању каже "сви ми тражимо 2100 али прихватамо 1600", опет мало ко има да понуди 1600 што значи да можеш да добијеш и за пола званичне цене која узгред буди речено једино живи у медијима и агенцијама које рачунају да се лаж исплати уколико насамаре бар једног глупака који још притом има и новац (или кредит што ти у ово доба исто дође). Цене су формиране помоћу низа нетржишних фактора и пашће због истих нетржишних фактора. Наслућује се политичка воља када оквирне цене дају и чланови владе који се најблаже речено могу назвати члановима грађевинске колоквијално мафије.Ове цене нико нормалан не плаћа, па нећу ни ја.

[stevo glogovac]

Pošto sam upravo završio 1 transakciju u Nekretninama, da podelim to sa auditorijumom. Pre svega zbog činjenice - cene zaista pale. Evo ja sam živ primer. Spustio sam cenu sa 2k na 1,8 po kvadratu, jer me je životni trenutak i situacija na tržištu na to naterala. Stan potpuno iste kvadrature, na istom spratu novoizgradjene trospratnice je moj brat pre 8 meseci prodao za 2050 po kvadratu :) "life is a beach" Stan je inače blizu šumica. Sve vam to pišem...čisto da znate da cene u oglasima nemaju mnogo veze sa onim što se dešava na tržištu. Stanovi i kuće se prodaju po mnogo nižim cenama.Takodje, mogu da potvrdim da su cene stanova u Belvilu pale i da se može doći do cene kvadrata od 1,6 - 1,7. Iako Delta javno priča o ceni od 1950.U svakom slučaju...ko može da kupi kešom sada to treba da uradi, idealno je vreme - cene padaju a ponuda je ogromna.

[savindan]

Spustio sam cenu sa 2k na 1,8 po kvadratu, jer me je životni trenutak i situacija na tržištu na to naterala. Stan potpuno iste kvadrature, na istom spratu novoizgradjene trospratnice je moj brat pre 8 meseci prodao za 2050 po kvadratu :) "life is a beach" Stan je inače blizu šumica.

A sucker is born every minute, or so at least those willing to make a quick buck might hope.

[stevo glogovac]

A sucker is born every minute, or so at least those willing to make a quick buck might hope.

ok, mada je u pitanju nova zgrada, useljena pre mesec dana, vrhunski uradjena, za razliku od Belvila. Za mene je pre svega sucker onaj koji plati 2000 za zivot u tom naselju.

[Indy]

...i situacija na tržištu na to naterala...

Dobro je cuti da nesto takvo postoji u Beogradu, mada i dalje ostajem pun sumnji.

[yolo]

ok, mada je u pitanju nova zgrada, useljena pre mesec dana, vrhunski uradjena, za razliku od Belvila. Za mene je pre svega sucker onaj koji plati 2000 za zivot u tom naselju.

da ne pricas o onoj slovenackoj zgradi u teodora dukina?

[Red devil]

Mislis Todora Dukina, taj ceo kraj je polako poceo da se rusi sve do vozdovacke strane Gospodara Vucica, nicu nove zgrade raznolikog kvaliteta gradnje, sa cenama od 1500 do 2000 ?

[savindan]

ok, mada je u pitanju nova zgrada, useljena pre mesec dana, vrhunski uradjena, za razliku od Belvila. Za mene je pre svega sucker onaj koji plati 2000 za zivot u tom naselju.

Односнило се на оног ко би требало да поверује да је неко платио 1800 за стан близу Шумица (ван рекламног простора - Маринкова Бара, Душановац). Завршница, позајмљена од не баш тако суптилних америчких Infommercials (Call within the next 30 minutes and we'll throw in...) те је одала као продавца стана или да ствар буде још одвратнија, једног из оних агенција за некретнине.