Pa to, vec si pisao kako mnogo postujes Carlina.  

 

Glede liturgije: moze, ali da se zabelezi ko ide i da daju izjavu da nece traziti pomoc lekara ubuduce u zivotu.

11 minutes ago, harper said:

 

Ako ne budes dobar upoznacu te sa Dragom Djuricem, mojim prijateljem koji je dokazivao tezu da Bog ne moze istovremeno imati sva tri atributa koji mu se pripisuju (sveznajuc, svemoguc, sveprisutan) jer se oni medjusobno iskljucuju. Nisam jos stigao da procitam njegovu poslednju knjigu pa ne mogu da ti prenesem koja mu je argumentacija ali, veruj mi na rec, taj se ne zajebava s argumentovanjem.

 

Neki Epikurov naslednik?  

4 minutes ago, Meazza said:

Pa to, vec si pisao kako mnogo postujes Carlina.  

 

Glede liturgije: moze, ali da se zabelezi ko ide i da daju izjavu da nece traziti pomoc lekara ubuduce u zivotu.

 

Nije zgoreg ponoviti periodicno, covek je bio genije. Odgovor na tvoje pitanje o svakoj shushi koja sjebava Bozji plan je negde oko sestog minuta na ovom klipu.

1 minute ago, Sludge Factory said:

 

Neki Epikurov naslednik?  

 

Cucete jos za njega, za sada ga dobro poznaju samo studenti filozofije. Doci ce vreme kad ce se njegove knjige citati kao klasik. To sa tim Djuricima i filozofijom u Srbiji je neka neobicna veza.

38 minutes ago, Host said:

Jel ima neki Djuric da nije filozof?

 

Ima njegov sin. Taj je muzicar i to veoma poznat. Apropo onoga da iver ne pada daleko od klade.

 
Ima njegov sin. Taj je muzicar i to veoma poznat. Apropo onoga da iver ne pada daleko od klade.[emoji23]

Ti potomci znaju da budu velika muka[emoji23]

Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

21 hours ago, harper said:

 

U jevandjeljima postoje ocigledne direktno suprostavljene i nesvodive poruke. Da, tamo pise "daj Bogu Bozje a caru carevo" (u vreme kad nije ni bilo careva jer rimski cezari sebe nisu tako nazivali) a pise i "lakse ce kamili kroz iglene usi nego bogatasu u carstvo nebesko". Da ga jebem, jedno od ta dva je garant dopisano. 

 

 

 

hrišćanski neskromno, da pokušam:

 

Prvu poruku čitam kao poruku o prioritetima: Božjem posedu,  Carstvu nebeskom treba dati onaj deo duhovnog stremljenja i prioriteta koji mu pripada kao takvom, prvom po značaju i bitnosti. Ono drugo, vladalačko od ovog sveta , cezarovsko, imperatorsko, je efemerno u odnosu na prvo, ali i njemu treba dati ono što mu pripada. Na Carstvu nebeskom nalazi se lik Božji a na novcu lik imperatora. Svako dobija u konačnici nazad ono što je njegovo vlasništvo, i to je namirenje dužničke obaveze čoveka kao dužnika i grešnika, nebeske i zemaljske pravde.

Druga poruka govori o poremećenom prioritetu, gde je materijalno dobilo primat nad duhovnim.

Obe poruke su u suštini poruke o hijerarhiji prioriteta, i kao takve nisu u suprotnosti.

 

 

 

4 hours ago, Host said:

Jel ima neki Djuric da nije filozof?

Dragan Đurić, bivši predsednik FKP....najdalje od filozofa što se može biti

1 hour ago, slow said:

 

 

 

hrišćanski neskromno, da pokušam:

 

Prvu poruku čitam kao poruku o prioritetima: Božjem posedu,  Carstvu nebeskom treba dati onaj deo duhovnog stremljenja i prioriteta koji mu pripada kao takvom, prvom po značaju i bitnosti. Ono drugo, vladalačko od ovog sveta , cezarovsko, imperatorsko, je efemerno u odnosu na prvo, ali i njemu treba dati ono što mu pripada. Na Carstvu nebeskom nalazi se lik Božji a na novcu lik imperatora. Svako dobija u konačnici nazad ono što je njegovo vlasništvo, i to je namirenje dužničke obaveze čoveka kao dužnika i grešnika, nebeske i zemaljske pravde.

Druga poruka govori o poremećenom prioritetu, gde je materijalno dobilo primat nad duhovnim.

Obe poruke su u suštini poruke o hijerarhiji prioriteta, i kao takve nisu u suprotnosti.

 

 

 

 

Moze i tako da se cita ali poenta je u tome da, dok ova druga u potpunosti odgovara kontekstu Hristovog ucenja, ova prva u odnosu na ostatak teksta stoji kao piletu sise. Istorijski Isus, pod pretpostavkom da je postojao i verovao u njega kao Bozjeg sina ili ne, bio je radikalni verski reformator. Duh njegove reformacije je podrazumevao univerzalnost (svi smo jednaki pred Bogom) i najvise zbog toga se munjevito prosirila medju siromasnijim zivljem Rimske imperije. Nema tu davanja sta kome pripada i vlasnistva po socijalnom stalezu, u onome sto se nasiroko smatra neupitnim delovima Jevandjelja Hrist se tim stvarima prakticno uopste i ne bavi. A i kad se bavi (Propoved na Gori) to ovako izgleda: "Teško vama, bogati, jer već imate svoju utehu" (Luka). + "Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati." (Matej). To, cini mi se, iskljucuje "pravednu" raspodelu sluzenja Bogu i carevima, narocito ovo drugo.

 

U zapadnoj crkvi se bar tri puta tokom srednjeg veka ozbiljno postavljalo pitanje "Hristovog privatnog vlasnistva" i nasledja tog vlasnistva, duhovnog, materijalnog i dogmatskog, treci put je dovelo do Luterove reformacije i podele katolicke crkve. Naravno, taj deo teksta, ta konkretna poruka o kojoj govorimo, se moze interpretirati ovako ili onako ali je sustina u tome da je ona sama po sebi sporna. Mislim, osnove hriscanske dogme su postavljene na Nikejskom saboru koji je, gle cuda, organizovao, finansirao i njime predsedavao Konstantin, od cije direktne podrske je zavisilo sta ce tamo biti usvojeno. A on je bio imperator i svakako da je imao neke svoje carske razloge da podrzi ono sto bi podupiralo njegovo carsko dostojanstvo i interes. Mnogi biskupi koji su se tamo okupili zivo su se secali sopstvenog progona od jedva nekoliko godina pre toga i znali su koliko duguju Konstantinu. Ovde, rekao bih, nije bas previse tesko sabrati dva i dva.

On 2.4.2020. at 12:51, harper said:

 

Ne mogu da komentarisem previse o drustvenoj slici SAD jer je ne poznajem dovoljno, ima ovde ljudi koji tamo zive pa ce znati bolje. Ono sto imam utisak je da u SAD tradicionalno postoji prilicno golem kanal izmedju liberalne Amerike, koja je perjanica naucnog razvoja na globalnom nivou, i nevidjeno retrogradne proto-religijske zajednice ciji mnogi stavovi nisu odmakli mnogo dalje od stavova iz 12. i 13. veka, pre sholastike. Obe su ogromne i obe imaju veliki uticaj, ova druga verovatno ima veci uticaj na drustvo u SAD nego bilo koja verska zajednica na bilo koju drzavu bilo gde u Evropi. Ukljucujuci i Srbiju.

 

Drzave igraju svoje uloge koje nisu iste u svim vremenskim periodima. Americka revolucija je ekstremno znacajan momenat u modernoj istoriji sveta ali se bojim da ovo danas nije ista ta drzava s istom tom ulogom. U medjuvremenu su postali dominantna svetska sila a za takve sile vaze drugacija pravila - ona koja same donesu. Ta pozicija mnogo menja u glavi i pojedinaca i drustava.

Nisi mnogo promasio. ONo sto je najveca ironija da ta retrogadna Bible belt america sto je strogo religiozna je ultra kapitalisticka i uporno pokusava da doakze kako su liberali neradnici i oni sto zele sve free a ustvari predstavljaju najsirmomasniji najzaostaliji deo koji uglavnom zivi od federalne pomoci. 

6 hours ago, harper said:

 

Moze i tako da se cita ali poenta je u tome da, dok ova druga u potpunosti odgovara kontekstu Hristovog ucenja, ova prva u odnosu na ostatak teksta stoji kao piletu sise. Istorijski Isus, pod pretpostavkom da je postojao i verovao u njega kao Bozjeg sina ili ne, bio je radikalni verski reformator. Duh njegove reformacije je podrazumevao univerzalnost (svi smo jednaki pred Bogom) i najvise zbog toga se munjevito prosirila medju siromasnijim zivljem Rimske imperije. Nema tu davanja sta kome pripada i vlasnistva po socijalnom stalezu, u onome sto se nasiroko smatra neupitnim delovima Jevandjelja Hrist se tim stvarima prakticno uopste i ne bavi. A i kad se bavi (Propoved na Gori) to ovako izgleda: "Teško vama, bogati, jer već imate svoju utehu" (Luka). + "Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati." (Matej). To, cini mi se, iskljucuje "pravednu" raspodelu sluzenja Bogu i carevima, narocito ovo drugo.

 

 

Prva može i da se gleda i kao pouka o metodi i akciji. Porez rimskom vladaru jeste nemoralan i nepravedan, ali Hrist ne preporučuje ovozemaljsku revolucionarnu aktivnost i pobunu. Na prvom mestu je duhovna transformacija koja će iznedriti sve druge transformacije, pa tako i socijalnu. Ne postoji prečica, nemoguće je anarhističkom metodom neplaćanja poreza stići do Carstva nebeskog, sredstva određuju ciljeve, ne obrnuto. Pobunjenik nazgled menja spoljašnji svet ali ne menja sebe, njegova borba je uzaludna i kontradiktorna, besplodna.

Zato rano hrišćanstvo nije pozivalo na pobunu protiv vlasti i socijalni inženjering, već na radikalnu unutrašnju transformaciju. Svoje ropstvo i bacanje lavovima hrišćani su prihvatali stoički i bez roptanja, ali su se na kraju izborili za svoju slobodu jer su temeljno menjali ljude oko sebe i njihova shvatanja, posebno svojih tlačitelja.

 

Na kraju i rimski imperator čiji je lik na novčiću je postao jedan od hrišćana, ali nenasilno, svojom voljom.

 

Što je naravno i bio cilj celog cunning ultrarevolucionarnog plana, kako to objasniti farisejskim amaterima. Pa nije Petar džabe poslat u Rim.  

 

 

 

 

 

Edited April 4, 20205 yr by slow

Hrist je bio lik koji je prevashodno bio protiv crkve koja mu je licila na pijacu i protiv svestenika koji su vise licili na trgovce i od njih je na kraju i nagrabusio. 

A posle su ga isti uzeli za svoj brend i logo.

1 minute ago, Filozof manijak said:

A posle su ga isti uzeli za svoj brend i logo.

 

Nisu to isti ti.  Ali jesu isti takvi.

Naravno, nisam mislio na sveštenike judejske vere.