Revizionizam, ili svakim danom sve vise napredujemo...

[namenski]

8 minutes ago, gone fishing said:

ovaj a kako bi to švabe uspele da izvedu desant na englesku u situaciji kada je britanska flota 5x jača, a situacija u vazduhu izjednačena, pa čak i da su pokušali Unternehmen Seelöwe  i iskrcali nekim čudom ekspedicioni britanski korpus pod komandom romela kako bi ga snabdevali gorivom i džebanom, u situaciji gde bi njihovi brodovi bili glineni golubovi za uk mornaricu....

- i da, jasno je da je kaplar sa namerom odmorio vojsku pred dankerkom, on nije želeo rat sa englezima, već se nadao miru, preko potrebnom pred obračun sa cccp, zato je i pustio engleze da se izvuku

Boldovano bi imalo smisla da je Hitler leta 1940, dakle u vreme Denkerka imao na umu napad na CCCP kao neposredni cilj: cekao ga je jos Balkan, mada to sto kazes nije bez ideje.

Invazija je bila ozbiljno planirana: sa osnovnom pretpostavkom da ce prethodno da se izbori prevlast u vazduhu: utoliko je Bitka za Britaniju, koja je prakticno zapocela jedva 2 meseca posle Denkerka bila prava prekretnica.

Sa postignutom prevlascu u vazduhu, a kasnija iskustva to itekako potvrdjuju, mornarica, ma koliko bila jaca, ne bi imala prekticno nikakve sanse: avioni su to pokazali i dokazali na Tihom okeanu, obaska sto su i jedni i drugi bili toga svesni: u slucaju da su Nemci zaizta ostvarili prevlast u vazduhu, mornarica - inace ne slucajno smestena daleko na severu, van dometa Luftwaffe - mogla bi jedino da se samoubilacki zrtvuje ili bi - sto je bilo ozbiljno planirano i napismeno obecano Amerikacima za slucaj pada Britanije - otplovila u Kanadu.

 

I kakav bre romel: on je tada bio tek komandant divizije - postace Romel tek kasnije, sa sve pazljivo gradjenim i negovanim mitom o njemu kao Romelu Velikom, jer ne ide da se protiv nas^tm bori tamo neki drugoligas.

Znalo se, svi su znali gde igra 1. nemacka liga.

[pasha]

Nemacka nije bila spremna za rat tih razmera, ludake u Berlinu je opila brza pobeda nad Francuskom. Logisticki je Nemacka trebala biti spremna najranije za veliki rat, ukljucujuci i eventualnu invaziju na Britaniju, 1945. Narocito je nadvodna mornarica bila nespremna zato se preslo na alternativu pod vodom. Ali Hitler nije mogao da ceka do 1945 jer su se vec 1938 pocele pokazivati ekonomske pukotine u Rajhu. Zato je Hjalmar Saht otisao sa cela nemacke ekonomije, on je tvorac jedne vrste prevare koja je omogucila veliko nemacko naoruzavanje ali to nije bilo moguce raditi dugorocno bez posledica.

 

Sto se tice Romela, izvikan jeste jer se borio protiv Britanaca i Amera u Sev. Africi iako je napravio prilicnu stratesku gresku u tom pohodu, doduse navucen je delom na to jer je tako i napredovao, ali se proglasava za genija. Medjutim on jeste po nekom moralnom kriterijumu bolji kao neki casni borac u odnosu na najbolje nemacke generale koji su bili na Istocnom frontu i koji su odradili Francusku a to su Manstajn i Guderian a ima ih jos. Manstajn je bio komandant oblasti u kojima su SS jedinice cinile teske zlocine i on je to sigurno znao iako se on pravdao na sudjenjima posle rata kakao nije mogao da spreci, linije komande itd. Takodje, Manstajn se pasivizirao 1944 ali nije hteo da ide protiv Hitlera iako mu je to nudjeno, on je odbio, samo se povukao. Sa druge strane Romel je pokusao puc i umro je kao neko ko se borio protiv Hitlera pa je sa te strane lakse za svariti njegovo guranje.

 

Vojno gledajuci Manstajn i Guderian su ispred Romela, moguce jos neki nemacki oficiri.

Edited April 16, 2021 by pasha

[Radoye]

2 hours ago, namenski said:

Boldovano bi imalo smisla da je Hitler leta 1940, dakle u vreme Denkerka imao na umu napad na CCCP kao neposredni cilj: cekao ga je jos Balkan, mada to sto kazes nije bez ideje.

 

 

Dobro, da je planirani mir sa Britancima uspeo Balkan ne bi figurisao, ostavili bi Musoliniju da se blamira protiv Grka i smejali bi mu se. Ono sto je Balkan ucinilo kriticnim je to da su se Britanci iskrcali tamo (ma kako simbolicno) jer je u tom momentu to postala pretnja za Barbarosu i jos jedan front Svetskog rata; do tog momenta u pitanju je samo lokalni sukob Italije i Grcke.

Nije tajna da je Hitler jedino Engleze smatrao ravnima "arijevskoj rasi", svi ostali su bili korak ili vise ispod. Francuzima se revansirao i namera mu je bila da kao "razuman pobednik" sklopi mir sa Britancima jer s njima nema "rasnih nesporazuma" pa da se dalje bavi s onim sta je namerio. Denkirk je tu trebao biti gest dobre volje, ono mogao sam da vas poubijam sve ali pustam vas kucama, daj sad da potpisemo mir.

No Cercil nije imao takvih namera pa je onda na brzinu krenula da se planira invazija, da se skuplja sve sto moze da plovi po zapadnoevropskim rekama i kanalima i na brzinu konvertije u barze za iskrcavanje a Gering obecava da ce Englesku da slomi iz vazduha...

[čekmeže]

6 hours ago, namenski said:

 

Invazija je bila ozbiljno planirana: sa osnovnom pretpostavkom da ce prethodno da se izbori prevlast u vazduhu: utoliko je Bitka za Britaniju, koja je prakticno zapocela jedva 2 meseca posle Denkerka bila prava prekretnica.

Sa postignutom prevlascu u vazduhu, a kasnija iskustva to itekako potvrdjuju, mornarica, ma koliko bila jaca, ne bi imala prekticno nikakve sanse: avioni su to pokazali i dokazali na Tihom okeanu, obaska sto su i jedni i drugi bili toga svesni: u slucaju da su Nemci zaizta ostvarili prevlast u vazduhu, mornarica - inace ne slucajno smestena daleko na severu, van dometa Luftwaffe - mogla bi jedino da se samoubilacki zrtvuje ili bi - sto je bilo ozbiljno planirano i napismeno obecano Amerikacima za slucaj pada Britanije - otplovila u Kanadu.

 

Prevlast u vazduhu jeste uslov ali ne i jedini za prevlast na moru. Tihi okean je specifičan, na ogromnom prostranstvu nosač aviona je bio odlučujući faktor. Bolje je poređenje sa Mediteranom gde su Britanci bez prevlasti u vazduhu imali prevlast na moru. Nemačka nema nijedan torpedni bombarder (šačicu Kondora) a oni su ti koji potapaju velike oklopljene brodove. Možda bi podmornice više učinile na zaštiti eventualne invazije nego avijacija.

[namenski]

Ovo sto si rekao, mogao bih mirne duse da potpisem.  

U celini i celosti, uz par napomena koje, verujem, ne diraju sustini naseg - koliko mogu da razumem - slaganja u principu:

 

3 hours ago, Radoye said:

Dobro, da je planirani mir sa Britancima uspeo Balkan ne bi figurisao, ostavili bi Musoliniju da se blamira protiv Grka i smejali bi mu se. Ono sto je Balkan ucinilo kriticnim je to da su se Britanci iskrcali tamo (ma kako simbolicno) jer je u tom momentu to postala pretnja za Barbarosu i jos jedan front Svetskog rata; do tog momenta u pitanju je samo lokalni sukob Italije i Grcke.

Mislim da bi Balkan uvek - kao sto uvek i jeste - figurisao ako nista drugo ono zbog svog geografskog znacaja: u slucaju pobede Nemacke, odnosno izbacivanja Britanije iz Evrope, ostajao je kao jedini nedostignut nemacki strateski cilj: na stranu sirovine, potencijalna pretnja postojanja Jugoslavije - u ta vremena i sa nemacke strane nikako posmatrane kao slabe, na stranu zdrav respekt koji Nemci nisu krili i koji potice jos iz doba i iskustava WW1 - kao jos jedinog potencijalnog britanskog saveznika u Evropi vrednog pomena

Balkan je veza sa Turskom i Bliskim Istokom, obezbedjenje nemackog juznog krila prema CCCP, Grcka kao pomorski prozor na Levant, a nije daleko ni primisao da bi se i Italijani grdno iznenadili ostavsi u Evropi sami sa pobednickom Nemackom.

Quote

Nije tajna da je Hitler jedino Engleze smatrao ravnima "arijevskoj rasi", svi ostali su bili korak ili vise ispod. Francuzima se revansirao i namera mu je bila da kao "razuman pobednik" sklopi mir sa Britancima jer s njima nema "rasnih nesporazuma" pa da se dalje bavi s onim sta je namerio. Denkirk je tu trebao biti gest dobre volje, ono mogao sam da vas poubijam sve ali pustam vas kucama, daj sad da potpisemo mir.

Rasni moment, i ako nesporan i prisutan u smislu u kojem ga pominjes, ja sam namerno prenebregao, zeleci da naglasim cinjenicu da su obe strane u sukobu jos uvek zarobljene u klasicne, tradicionalne okvire evropske politike druge polovine 19. veka i pocetka 20. sa sve WW1: pitanje je kada i na koje sve nacine svi akteri postaju svesni da se iz tih okvira izaslo i da se pojavila potreba za globalnim nacinom razmisljanja i nekim drugim, drugacijim strategijama: tu negde lezi, sto se WW2 tice i odgovor na pitanje kada Hitler pocinje da pravi svoje cuvene greske.

Mislim da u jedno sumnje nema: delujuci u okvirima klasicnog, tradicionalnog, on majstorski vodi svoju evropsku igru - pritiska tamo gde je slabo, povlaci se privremeno ne bi li problemu prisao sa druge strane i konacno dokazuje - sve u okvirima tradicionalnog - i svoj strateski talenat: on je taj koji prvi i prakticno jedini uvidja prednosti takozvanog Manstajnovog plana koji je do dolaska na njegov sto ipak samo jedna od ideja, u ovom slucaju ideja coveka koji je samo ili 'samo' u tom trenutku nacelnik staba jedne armije.

On ga, na uzas generala proteruje kroz OKW i pretvara u poduhvat koji ce mrsku i u nemackim ocima duznu Francusku da slomi za nesto jace od mesec dana.

I, konacno, on je taj koji ce se obilazeci u WW1 nedostignuti Pariz, sa Francuskom koja mu lezi pod nogama, a ciji toliko brzi pad niko u Nemackoj nije smeo ni da sanja, da se nadje pred pitanjem sta i kako dalje sada kada su nas sopstveni uspesi i brzina izbacili iz svakog planiranja zasnovanog na klasicnim pretpostavkama.

Na sve to, on zatrpan sopstvenom velicinom i uspesima - nespornim juna 1940. - protiv sebe ima generalsku skepsu koja potice ne iz skromnosti - radi se o lesinarima jos gorim od njega - nego iz robovanja idejama i strategijama nekog jucerasnjeg sveta: na toj tacki pada i on, ali padaju i oni

 

Quote

No Cercil nije imao takvih namera pa je onda na brzinu krenula da se planira invazija, da se skuplja sve sto moze da plovi po zapadnoevropskim rekama i kanalima i na brzinu konvertije u barze za iskrcavanje a Gering obecava da ce Englesku da slomi iz vazduha...

Ovde se, takodje slazem(o): rat je, a to sam i napisao, postao pravi tek sa dolaskom Cercila na mesto PM: rukavice su, da se tako izrazim, skinute i borba ce da se vodi do kraja.

Pitanje moguce invazije na Britaniju ostace otvoreno: uz svo priznavanje slozenosti i velicine saveznickih napora tokom priprema za povratak u Evropu, mislim na Normandiju, to nije isto sto bi bila i eventualna invazija na Britaniju, prakticno bespomocnu posle Denkerka.

Mislim da si se pogresno izrazio upotrebom izraza 'slomiti Britaniju iz vazduha': u to vreme i jedna i druga strana su svesne znacaja postizanja premoci u vazduhu, ali samo kao komponente - sve vaznije - u vodjenju (totalnog) rata. Nemci znaju da nije posao, niti ima svrhe niti je moguce slomiti Britaniju samo delovanjem iz vazduha.

Znaju da bi im postizanje prednosti u vazduhu obezbedilo kisobran ispod koga bi invazija bila moguca i barzama koje pominjes, a Kraljevska mornarica skrajnuta kao odlucujuci faktor.

Znaju i da su jaci, da im takozvani odnos snaga ide u korist, barem u tom trenutku: ono sto ne znaju, to je da su promasili koncepciju, ali to je vec pitanje za neku drugu pricu: ono sto u tom trenutku imaju sasvim je i vise nego dovoljno da svrsi sa RAF-om.

Znaju to odlicno i Britanci, neki medju njima posebno: tokom Bitke za Britaniju rodjen je sistem, sistem koji je u mnogome odredio pravce razvoja i nacine razmisljanja koji su preovladavali i posle WW2 i na kojima je Zapad gradio svoju moc.

Sistem koji se ne sastoji samo od aviona, nego i mnostva ostalih komponenata koje, tek uzete sve zajedno, cine efikasnu alatku za bijenje i koji ce, uostalom, da odluci pobednika u samoj Bici za Britaniju, nego i daleko sire i dalekoseznije kada se bude, posle rata, radilo o jednom sasvim drugacijem svetu.

 

Svetu u kome - leta 1940, leta pada Francuske i Denkerka - trijumfa klasicnih politickih i strateskih skoro pa aksioma jednog jucerasnjeg sveta - 2 sile, nesvesne svoje snage, da se pateticno izrazim, cekaju da izadju na svetsku pozornicu.

Tacnije da na nju budu - isterane.

Jedna, ideoloski itekako opterecena idejama o svetskoj Revoluciji, nemackim i britanskim radnicima koji nece dozvoliti da ih se povede na imperijalisticku klanicu, ali jedino tog trenutka svesnu nacizma kao Nacizma, odnosno pretnje koju on predstavlja po civilizaciju.

I druge, koja barata vojskom od nekih 150,000 ljudi i koja se jos uvek zbunjeno osvrce oko sebe i kojoj ce, zahvaljujuci i Cercilovoj vestini zastupanja britanskih interesa, tek negde dobrano tokom rata shvatiti da je - glavna i odgovorna.

[namenski]

21 minutes ago, čekmeže said:

Prevlast u vazduhu jeste uslov ali ne i jedini za prevlast na moru. Tihi okean je specifičan, na ogromnom prostranstvu nosač aviona je bio odlučujući faktor. Bolje je poređenje sa Mediteranom gde su Britanci bez prevlasti u vazduhu imali prevlast na moru. Nemačka nema nijedan torpedni bombarder (šačicu Kondora) a oni su ti koji potapaju velike oklopljene brodove. Možda bi podmornice više učinile na zaštiti eventualne invazije nego avijacija.

Nisam siguran sto se poredjenja sa Mediteranom tice: on je, u poredjenju sa Kanalom, odnosno potrebom da ga se pokrije iz vazduha zarad bezbednog prolaza do obala Engleske, ipak ogroman: Kanal je, odnosno juzna obala Engleske, u duzinu u vrh glave nekih oko 500 km - sirina koju na Istoku pokriva jedna jedina grupa armija i na kojoj Nemci sve do kraja 1943, uz ogromnu sovjetsku nadmoc uspevaju da postignu privremenu nadmoc u vazduhu bez vecih problema.

Lokalno, sto bi se reklo.

Pri tom, Nemci uzivaju sve pogodnosti koriscenja dobro uredjenih kopnenih aerodroma, malih razdaljina, stecenog iskustva...

Takodje, mislim da nisi u pravu glede nemackih torpednih aviona koji su, na sve to, ipak samo jedna komponenta posla na eliminaciji protivnickog brodovlja: Nemci su sve svoje bombardere predvidjali i kao torpedne, uzivajuci pri tom prednosti sopstvene greske da se nisu do kraja upustali u izgradnju velikih danas bi se reklo strateskih bombardera: He-111 je dokazano efikasan i torpedni avion, a krvava evakuacija Krita 1941. godine Britancima je za sva vremena pokazala i dokazala preskupu cenu pomorskih operacija bez zastite iz vazduha.

Zaboravljas i da je dobar, najveci deo uspeha Kraljevske mornarice protiv Italije u borbama povrsinskih brodova postignut stalnim osvrtanjem preko ramena ne bi li se izbegla opasnost da se dodje pod udar nemackih pa i italijanskih aviona sa kopnenih aerodroma.

Osim toga - Italijani...  

Sto se podmornica tice - da, ali samo kao dela snaga: Severno more i Kanal su nepogodni, previse plitki i premali da bi se one razmahale, a osim toga leta 1940, Nemacka ih ni izbliza nema dovoljno - 100 komada operativnih, onih na moru, dostici ce tek krajem 1942, dok ih septembra 1939, ukupno ima nepunih - 30, cini mi se da je 26 tacan broj, naravno imajuci u vidu one sposobne da operisu na debelom moru, okeanu.

Predstavljale bi, u slucaju invazije, eventualnu ozbiljnu pretnju/smetnju floti koja bi se sa severa, iz baza u Skotskoj, uputila na jug zarad pokusaja sprecavanja invazije, ali mislim da ih nema smisla po efikasnosti - kada je invazija u pitanju - porediti sa vazduhoplovstvom.

 

BTW, one su i debelo potcenjene: primera radi, a i kao dokaz koliko su tradicionalne vojske glupe, u americkim centrima za obuku do tada nevidjenog broja rezervnih mornarickih oficira potrebnih da rukuju najvecom mornaricom koju je svet ikada video, se sve do sredine 1942. ozbiljno, najozbiljnije zastupa i pitomcima predaje doktrina po kojoj su podmornice sredstvo pogodno samo za - obalsku odbranu.

I to u vreme kada duz americkih istocnih obala uveliko eksplodiraju i gore brodovi koje su udesile nemacke podmornice prispele sa suprotne obale, iz Francuske.

[Radoye]

Glavni nemacki torpedni bombarder je zapravo bio Ju 88 a ne Fw 200, i pride veoma uspesan u tome. A i He 111 je bio osposobljen da ih nosi. Bilo je i nesto malo He 115 specijalizovanih hidroaviona.

To ako pricamo iskljucivo o potencijalnoj invaziji na Britaniju 1940, kasnije je bilo jos tipova.
 

[nautilus]

ma i torpedni avioni su postajali zastareli što je rat odmicao. prosto avion koji se sporo približava dobro naoružanom brodu je laka meta za PVO. uglavnom su to bili avioni za obrušavanje i bombe, krajem rata i prve navođene.

 

kondor je falio prvenstveno kao izviđački avion koji može pokriti ogromno područije i na vreme otkriti i pratiti konvoj sa sigurne udaljenosti. kakva crna torpeda na četveromotornom avionu. 

[Radoye]

21 minutes ago, nautilus said:

kakva crna torpeda na četveromotornom avionu. 

 

Imali su varijantu koja je mogla da nosi tri torpeda, po jedno na krilima i jedno na trupu. Izveli su par operacija ali nije bilo bogznakako uspesno a i piloti su mrzeli to da rade pa se odustalo od toga. Tako da su Kondori uglavnom koristeni za daljinsko izvidjanje na Atlantiku. Kasnije su ovi sto su bili osposobljeni za torpeda preradjeni u nosace antibrodskih navodjenih raketa.

[nautilus]

au, njima je baš bilo dosadno kad su smišljali te budalaštine

[namenski]

1 hour ago, Radoye said:

 

Imali su varijantu koja je mogla da nosi tri torpeda, po jedno na krilima i jedno na trupu. Izveli su par operacija ali nije bilo bogznakako uspesno a i piloti su mrzeli to da rade pa se odustalo od toga. Tako da su Kondori uglavnom koristeni za daljinsko izvidjanje na Atlantiku. Kasnije su ovi sto su bili osposobljeni za torpeda preradjeni u nosace antibrodskih navodjenih raketa.

Paaaa, sad, bas...  

Ako je par ne bogznakako uspesnih operacija nekih preko 300,000 tona potopljenog trgovackog brodovlja, onda OK...  

Zezam se, izvini, ali Condori su u ranim fazama takozvane Bitke za Atlantik zadali dovoljno muke: dovoljno da ih Cercil prozove Scourge of the Atlantic, ali dovoljno da porode i jednu poprilicno neuobicajenu i iz teske nuzde proizaslu kombinaciju:

 

 

 

Takozvani CAM (Catapult Aircraft Merchant) brod, dakle obican malo probraniji teretni brod kome su dodati katapult i 1 Hariken.

Ali i jedan pilot, dobrovoljac sa poprilicno neuobicajenim polusamoubilackim zadatkom: da po pojavi Condor-a uzleti, katapultira se uz pomoc dodatnih raketa, otera ili srusi napadaca, a potom se ili spusti na vodu ili iskoci padobranom i ceka da ga neki od brodova bilo iz konvoja bilo iz pratnje - pokupi iz vode.

Racunica je bila prosta; avion za avion, pilot obaska, ali - u nedostatku boljeg, pre svega vazdusne zastite koju bu pruzili mali, prateci nosaci aviona kojih jos uvek nije bilo - moralo se tako.

Napravljeno ih je cini mi se 30-ak: uspesno su radili, skor^tm je bio nesto veci od 1 na 1, a lovina, osim par Ju-88 i par velikih B&V hidroaviona, su bili pre svega Condor-i.

Stradao je samo jedan pilot, ostali su, neki poluudavljeni - spaseni.

Osim jednog majstora koji je uspeo da se dokopa nekog ruskog aerodroma.

Sve je zapocelo u ocaju 1941 i trajalo do jeseni 1942, kada su katapulti demontirani...

 

 

Inace, Condor je, i ako snabdeven poprilicno primitivnim nisanom, bio iznenadjujuce efikasan: napadao je brodove u ekstremno niskom letu sto - buduci da se radilo o napadima na prakticno nenaoruzane teretnjake najcesce usamljene, bez pratnje - i nije bilo bas nesto mnogo zajebano.

Bombama.

 

Sto se avionskih torpeda tice, Nautilus je u pravu: odzvonilo im je jos poprilicno pre kraja rata, a kako i ne bi kada je bojni brod umesto gospodara mora postao prateca plovna baterija naoruzana i sa po 100-ak PA topova za zastitu nosaca i - glavnim, velikim topovima za pripremu iskrcavanja: osim par prepucavanja, u WW2 je, osim lova na Bismarck-a, zabelezeno mozda najvise 4 mozda 5 slucajeva da je bojni brod pucao na bojni brod....

Ipak, bilo je i posle rata pokusaja da se nastavi avionsko-torpedna tradicija, neuspesnih, naravno jer je torpedo, onaj vazdusni, postao vec nesto drugo, smanjio se izmedju ostalog, itd, itd...:

 

 

Ali je ovo vec posao za tebe : dakle?  

[Radoye]

1 hour ago, namenski said:

Ako je par ne bogznakako uspesnih operacija nekih preko 300,000 tona potopljenog trgovackog brodovlja, onda OK...  

 

 

Govorim iskljucivo o operacijama s torpedima, mislim da su sveukupno 6 puta pokusavali tokom celog rata da ispale torpedo. Bez veceg efekta, plus su posade mrzele da to rade.

Koristili su klasicne bombe (ne samo protiv brodovlja na Atlantiku, Fw 200 je koristen i kao nocni bombarder tokom BoB - konkretno Liverpul je bombardovan) kao i dubinske bombe protiv podmornica s puno uspeha, a na kraju rata i navodjene protivbrodske rakete.

 

Quote

Ali je ovo vec posao za tebe : dakle?  

 

Vestland Vajvern. Korisceni tokom tzv suecke krize.

[namenski]

24 minutes ago, Radoye said:

plus su posade mrzele da to rade.

Ko pita posade, njihovo je da rade sto im se kaze... 

Inace, kad vec pomenusmo Condor-a, naj(tragi)komicnija su svedocenja prisutnih prilikom ucestvovanja ovih u pokusajima snabdevanja, a kasnije i evakuacije iz opkoljenog Staljingrada u koji su doletali iz toplog, udobnog i svim zgodama snabdevenog Bordoa...

Nekolicina posada je mahinalno, automatski, po proceduri, odmah posle zaustavljanja po sletanju - gasila^tm motore.

I zakucavala ih da ih vise nikada ne upali pa je Staljingrad tako dobio jos nekoliko desetina buducih zarobljenika...

Posade, 'ajde de, ali ga nije voleo ni Adolf: i ako ondasnje cudo tehnike, nosilac nekoliko rekorda, pa i onih prekookeanskih, retko i nerado se vozio Condor-om specijalno njemu namenjenim.

Malecki austrijski purger nije imao poverenja u tockove koji se uvlace/izvlace i radije se do kraja vozio starim dobrim Ju-52...

[Radoye]

2 hours ago, namenski said:

Ko pita posade, njihovo je da rade sto im se kaze... 

 

 

Jbg ovi sto su leteli na Ju 88 nisu imali problema s torpednim misijama a usput su bili kadri nesto i da pogode. Fw 200 jednostavno nije bio dobar za to.

[Glass Joe]

Drezden je bilo više slanje poruke Staljinu, nego što je bila odmazda za London i Koventri