Teofilovo cose

[teacher]

na engleskom  ^_^

 

elem, nije baš "vazda" bio dobar, ali kako se vraćaju na neograničenu vlast ove spodobe iz 90-tih, tako i on ulazi u sve bolju formu. 

 

da, super funkcioniše u crno-beloj tehnici...

[Caligula]

elem, nije baš "vazda" bio dobar, ali kako se vraćaju na neograničenu vlast ove spodobe iz 90-tih, tako i on ulazi u sve bolju formu. 

 

 

Meni forma ista jer je on jos tada™ govorio u kojem pravcu sve ide. Zato kazem vazda dobar

[Caligula]

Teofil je bog 

 

 

Srbijom danas vlada ološ. Nije to prvi put, ali ovakvog ološa još nije bilo. Ovaj je znalački prosejan i probran, najgori u pisanoj istoriji. Talog koji se (počev od samog Velikog Meštra Sviju Hulja) kalio po navijačkim bandama, paravojnim falangama, desničarskom podzemlju, šešeljevskim kokošarnicima. U poređenju s njima (i samo s njima) čak i ograničeni, zli i moralno tupi Miloševićevi satrapi iz devedesetih deluju kao džentlmeni.

 

Zato ni sukob s Jankovićem nije stvar ideologije, čak ni politike, u neku ruku ni pukog održanja na vlasti: ne, to je jednostrano lični sukob, kao i sve drugo što je s njima u vezi. Oni drugačije ni ne umeju, niti uopšte postoji neki politički sadržaj izvan njih samih, u „najličnijem“ smislu. Pa, samo poslušajte: o čemu govori jedan Vučić kad govori o bilo čemu? O sebi, i jedino o sebi. S iskrenim divljenjem i čestim napadima ganutosti. U tom smislu, najglupljim (i najštetnijim) su ispali oni koji su bar za trenutak poverovali da su se oni Šešelja odrekli: ne, oni su ga samo prevazišli. Šešelj je sumorni diletant iz dvadesetog veka, otužni klovn analogne epohe; od njega su baštinili hardver ničim nesputane besramnosti, sve drugo je njihov izvorni softver.

Edited April 27, 2015 by Caligula

[koksy]

 

Ovo je osveta duboko povređenog patološkog narcisa koji se dočepao ozbiljnih instrumenata moći, mada bi ga – usudiću se da osnovano pretpostavim sudeći po njegovom javnom ponašanju godinama unazad – jedan pošten i stručan pregled trajno lišio mogućnosti da bilo čime upravlja.

 

to.

a sad pazi u koji trajvan ulaziš.

[Singer]

Borko, Jovo i zamlaćivanje pod kišobranom

 

RETORIKA "PROTIV NATO" NA ZAPADU JE BEZOPASAN LEVO-HIPSTERSKI POLITIČKI FOLKLOR, ALI U SRBIJI PRAVI AKTIVNU ŠTETU

 

 

Slutio sam još onomad da naprasna "sirizizacija" Stefanović Borka neće proći bez sveopšte kalakurnice, što bi rekao Basara. I, evo je: Borko piše sitnu knjigu programsku, Bakić Jovo mu tercira, a sve zajedno miriše, blago nama, na novu stranku na našem (oblačnom) nebu. Naime, ako B. S. zaista ponudi Demokratskoj stranci kao neku novu programsku osnovu ono što mediji kažu da će ponuditi, jasno je kao dan da će ga tzv. žuti temeljito iskulirati (jer se nisu najeli bunike), a sve je jasnije i da on to dobro zna, i da baš samo to i čeka, ne bi li mu to bilo pokriće za novu, "levičarsku" stranačku romansu. Neka vala, nemam ništa protiv, nek’ se deca vole, nek’ su mladenci srećni.

Zanima me, megjutoa, šta to Borko & Jovo nude kao "levu" alternativu ovoj vlasti, a bogme i opoziciji? Ima tu predloga koje bih odmah potpisao (recimo, oporezivanje crkava, ukidanje organizovanog sujeverja i verovanja u izmišljena bića kao nastavnog predmeta u javnim školama), ima i mnogo slatkorečivog nagvaždanja i praznoslovlja (ua socijalne razlike, ua "partijsko zapošljavanje", bla-bla), ima i raznog drugog ritualnog levičarenja, ali s tim se da živeti. Ono što mi je privuklo pažnju, a vidim da nikako nisam jedini, jeste pak rezolutna tvrdnja da Srbija po njihovoj meri nikako i nipošto neće u NATO, đavo ga odneo, ime mu se ne pomenulo.

E, vidite, to je već važna stvar, ne zbog NATO-a (preživeće taj i bez Borka i Jove, pa i cele Srbije) nego zbog nas. Šta je NATO? Vojni savez izvesnog broja demokratskih zemalja (Da, demokratskih! Demokratskijih nema u istraženom svemiru), baziran i na izvesnim zajedničkim vrednostima, načelno dovoljno uopštenim, ali koje mogu biti vrlo konkretno ugrožene, politički, pa i vojno. Pa se moraju moći i tako braniti, ako ne daj bože zatreba.

S NATO-om vam je (gle čuda) kao i s kapitalizmom: on naprosto nije šarmantan, omiljen, seksi; najtačnije rečeno, on nije cool. U demokratskim zemljama "svi koji drže do sebe" (dakle, hipstersko-dokoličarske kaste svih vrsta) su protiv NATO, a manje-više i protiv kapitalizma: bradati žižekoliki profesori, razbarušeni umetnici i humanisti opšte prakse, nadobudni studenti s palestinskim maramama... Taj je antiatlantizam (koji se tako dugo pretvara da je načelni antimilitarizam da ponekad i samom sebi poveruje) naprosto sastavni deo adolescentske supkulture, i takav opstaje već decenijama, ali bez impresivnijeg efekta u stvarnosti: niti se NATO raspao niti će mrski kapitalizam propasti zbog toga što ga ne ljube (od njega neretko stipendirani) salonski revolucionari. Kako god, svo relevantno antiatlantističko parolisanje dolazi iz samog NATO sveta. Ili, pak, onog koji tome većinski teži: tako su se razni moji levo-liberalni prijatelji iz Hrvatske i Slovenije silno načantrali protiv ulaska tih zemalja u NATO, i to je bila baš zgodna, savršeno bezopasna društvena igra: bilo je jasno da te zemlje u savez svakako ulaze, a pri tome će oni ispasti baje, buntovnici, prometeji, korifeji neke divne izvanatlantske slobode (koja je kao Higsov bozon donedavno: nigde nije viđena, ali mora da negde postoji).

Šta je, međutim, povika na NATO članstvo u kontekstu Srbije, ovakve kakva jeste? Ovde sklonost ka ulasku Srbije u taj savez nikada nije bila ni približno mejnstrim, naprotiv, malo šta je tako duboki andergraund kao otvoreno zalaganje za to. "Desno-patriotski" antiatlantski narativ kaže da je to "zato što su nas bombardovali", što je laž na svakom nivou, počev od toga da bi ti isti govorili to isto i da bombardovanja nije ni bilo, kao što su, uostalom, i govorili pre 1999; kaže, takođe, i da "Mi Srbi pripadamo nekoj drugoj, a ne evroatlantskoj civilizaciji, pa nam zato tamo nije mesto", što je da umreš od smeha već pri pogledu na geografsku kartu, naročito u svetlu grčkog, bugarskog i rumunskog, a sutra i makedonskog i crnogorskog članstva. Ta je argumentacija, dakle, gomila krša, ali je makar u samoj sebi do neke mere konzistentna. No, šta je "leva" argumentacija protiv NATO? Baš ništa izuzev onih "potresnih" opštih mesta koja možete čuti i na samom Zapadu, ali s jednom bitnom razlikom: tamo je to ne osobito važna niti štetna zanimacija dokonih "progresivnih" buržujčića, dočim u zemlji u ovako rovitom položaju u kakvom je Srbija to proizvodi sasvim konkretnu štetu raznih vrsta, od kojih je sada najvažnija ova: ne možeš (mislim, ne možeš uistinu, manimo se lahorastog frazetiranja!) biti protiv članstva Srbije u EU ili NATO a da istovremeno ne budeš aktivni kolaborant na izručivanju Srbije puzajućoj putinizaciji. Okej, naravno, načelno bi mogao, ali u idealnom svetu – u ovom konkretnom jok... I nema nijednog anti-NATO glasa koji sam ovde čuo, sleva, zdesna i iz sredine, a da nije svesno ili nesvesno proputinovski. A biti "korisni idiot" jednog despota (najčešće, gle, baš kremaljskog), eh, to je već bila sudbina mnogih zapadnih "progresivnih intelektualaca", i mnogih političkih pokreta koje su vodili.

Kako god bilo, neka Borka i Jove po hipsterskim tribinama i po fakultetskim aulama, ljupko je to, voleće ih zgodne studentkinje. Adolescencija je slatka, kod nekih potraje i doživotno, što ume da bude čak i simpatično, pod uslovom da se drže adolescentskih tema.

A Srbiju, dakako – na Zapad. Politički, ekonomski, kulturno, vojno. Pa neka onda i patriote i anarhisti i slovenofili i komunisti i kolumnisti i svi drugi pričaju šta hoće. Atlantski kišobran će ravnodušno štititi svako njihovo hobističko zamlaćivanje.

 

[Hella]

U demokratskim zemljama "svi koji drže do sebe" (dakle, hipstersko-dokoličarske kaste svih vrsta) su protiv NATO, a manje-više i protiv kapitalizma: bradati žižekoliki profesori, razbarušeni umetnici i humanisti opšte prakse, nadobudni studenti s palestinskim maramama.

 

dobro je već sam mislio da neće oplesti po Stratezima Izbora 2012

[malkin]

Borko, Jovo i zamlaćivanje pod kišobranom

 

RETORIKA "PROTIV NATO" NA ZAPADU JE BEZOPASAN LEVO-HIPSTERSKI POLITIČKI FOLKLOR, ALI U SRBIJI PRAVI AKTIVNU ŠTETU

 

 

i 1 odličan odgovor:

 

Demokratija i adolescencija

[FERNOUX H]

Borko, Jovo i zamlaćivanje pod kišobranom

 

RETORIKA "PROTIV NATO" NA ZAPADU JE BEZOPASAN LEVO-HIPSTERSKI POLITIČKI FOLKLOR, ALI U SRBIJI PRAVI AKTIVNU ŠTETU

 

Na stranu što je takva retorika u ovom trenutku čist diletantizam i što je odnos Sirize i prema EU i (kako sad da kažem kad je Grčka u pitanju) NATO mnogo složeniji (u smislu toga šta treba da se gura u jednoj zemlji periferije, a da se opet na stvarnoj bazi izgradi neka internacionalistička linija) razlozi zašto bi neko kao Borko (ili Jovo Bakić) bio protiv NATO su potpuno drugačiji od razloga zbog kojih je većina ljudi u Srbiji protiv NATO, pa je samim tim i ideološka artikulacija ova dva "protivljenja" različita. Zato ta njihova anti-NATO priča za narod može da bude samo smešna, a za ljude koji se za razliku od njih ozbiljno bave ovim - potpuno promašena.

Edited June 9, 2015 by FERNOUX H

[Caligula]

Teofil kao i uvek u centar

 

 

Kada dvadeset i četvrtog, ili kojeg već aprila budete išli ka glasačkim kutijama, bilo bi dobro da ni jednog trenutka ne ispuštate iz vida da to činite – kada su parlamentarni izbori u pitanju – samo zato što je to bio hir, na razne načine nelegitiman i politički nepošten, jednog medijsko-psihološki razmaženog i narcističkog, a politički sterilnog vladara, to jest: čista uzurpacija i brutalno parodiranje pravila na kojima počivaju savremene pluralističke demokratije. Posledično, da upravo veselo sudelujete u njegovom teatru apsurda. Pa dobro, onda da ga izbojkotujemo i lepo ostanemo kod kuće? Teoretski, to bi bilo najbolje i upravo to sam na vreme predlagao, ali suvislog bojkota nema ako nije istovremeno bojkot u režiji relevantnih opozicionih stranaka i njihovih potencijalnih birača, a pošto takvog bojkota – sasvim je jasno – biti neće, onda bi vaš ostanak kod kuće porodio isti, čak još gori efekat: ne samo da biste ostankom kod kuće u tim okolnostima, gle, takođe sudelovali u njegovom teatru apsurda, nego biste u njemu sudelovali na još gori i pogubniji način.

[Аврам Гојић]

Izdržao do kraja prvog pasusa u kome kaže da su oni koji ne slede komande stranaka veća opasnost za Srbiju od Vučića.

 

Evo ovako, neka se teraju svi u kurac, apstiniram.

[Caligula]

Trebalo je da izdrzis duze

[Аврам Гојић]

Teofil je u avgustu pozivao na bojkot izbora. Neka se nosi.

[Аврам Гојић]

Uostalom, ogromno je pitanje da li će izbori zaista biti raspisani. Pogledajte naslovnu Informera, na korak su do spina da bi izbori sada destabilizovali zemlju.

[James Marshall]

Nije to spin, već modus operandi. Stalno smo u tenziji, stalno se klackamo, ništa nije izvjesno, ne treba dati narodu priliku da bilo šta promulja po glavi, već sve odluke treba da se donose preko koljena i u nekom vremenskom škripcu, tačnije narod treba da bude u stanju ludila i da čeka ferman (Anđus bi rekao befel) od Vožda koji će da razriješi Gordijev čvor. Po mogućstvu da taj ferman stigne veče prije događaja. Do tad, treba stvarati privid da je sve moguće, da su sve opcije otvorene.

Klasično luđenje i izluđivanje.

[koksy]

ti meni na moj kapitalizam...

 

 

 

Severna Koreja je bizarni provincijski relikt tog propalog sveta, zemlja-zatvor za dvadesetak miliona kažnjenika koji su svi osuđeni na doživotnu, i ne puštaju ih ni na vikend. A onda im dođu dve beogradske progresivne frajle i... još se silnije najede na zli evroamerički kapitalizam. Posle se tom kapitalizmu naravno vrate, da u njemu nastave svoje živote i karijere (i da ga "ruše iznutra", jakako), a onda on, preko imperijalističkih država i korporacija, isfinansira njihovu predstavu kojom ruše kapitalizam – i svi srećni i namireni. Jedino tamo daleko, u Severnoj Koreji, jebiga, sviralo povečerje, narod polegao mučeći svoju muku, ni ne sluti koliko mu je dobro zato što je rasterećen svih onih zala koja urnišu beogradske frajle i momčiće s "leve" scene, kao i njihovu sabraću i sasestre širom sitog i razmaženog slobodnog sveta, čijoj "zabavnoj sekciji" punopravno pripadaju.

 detinjasto je ovu pređu ispreo, kao a što niste ostale tamo gde vam je bolje...