Jugosloveni, odnosno zapadnobalkanci...

[Peter Fan]

4 minutes ago, namenski said:

Prica o USA Yugo-u je idealna prica o neuklapanju i propadanju 1 industrije i ne samo industrije: u autoindustriji su vazila i vaze neka druga pravila, marketinska da ih tako nazovem, otprilike sve ono sto papani u (politickoj sto je jos gore) prici niti su znali niti hteli.

 

Da, cini mi se da je Prospero kacio neke dokumente SIV-a gdje se vidi koliko je "posao stoljeca" bio rupa bez dna i kako je to zapravo bila politicka, a ne ekonomska/industrijska prica.

[namenski]

6 minutes ago, John Coltrane said:

Ne znam vama al meni ovo nikako nije za sprdnju, bez obzira na književni ili bilo koji drugi ukus.

Nisam hteo - a nije mu ni mesto - tamo na knjizevnosti, obaska sto ti je primedba na mestu, ali: ne znam odakle si - ako jesi - gornji citat, pretpostavljam iz pominjanog Mihajlovica.

Problem je sa Mihajlovicima^tm sto su na neki nacin skliznuli iz ekstremnog komunizma u ekstremni antikomunizam.

A jos je veci problem manir koji dovodi u pitanje njihovu ne verodostojnost, jer kada je Goli u pitanju ne moze se biti preterano ostar: manir koji se ponajbolje vidi bas iz fusnote #1 - lekar Većeslav ima naime i prezime.

Koje Mihajlovic sigurno zna ili je - s obzirom na zemunsku bolnicu - mogao da sazna.

A dug je prema svima nama, istorija na stranu, da se to prezime - napise, jasno, glasno i javno: navesti samo ime, je, pa onako - u svakom pogledu problematican postupak.

Ovako, gomilanjem monstruoznosti na monstruoznost, zlocina na zlocin, gadosti na gadost, postize se sasvim suprotan efekat, zbog koga vec - evo decenijama - ostajemo bez i naznake pocetka prave price o Golom.

 

Medicinski slucaj ne mogu, nisam kvalifikovan da komentarisem: covek je imao, ocigledno zdravstvenih problema - kojima boravak na Golom sigurno nije prijao - i snaslo ga je sta ga je snaslo.

Uvrstiti njegov slucaj u golootocke gadosti, sa sve hronologijom jednostavno ne sluzi svrsi. 

[John Coltrane]

1 hour ago, namenski said:

Nisam hteo - a nije mu ni mesto - tamo na knjizevnosti, obaska sto ti je primedba na mestu, ali: ne znam odakle si - ako jesi - gornji citat, pretpostavljam iz pominjanog Mihajlovica.

Problem je sa Mihajlovicima^tm sto su na neki nacin skliznuli iz ekstremnog komunizma u ekstremni antikomunizam.

A jos je veci problem manir koji dovodi u pitanje njihovu ne verodostojnost, jer kada je Goli u pitanju ne moze se biti preterano ostar: manir koji se ponajbolje vidi bas iz fusnote #1 - lekar Većeslav ima naime i prezime.

Koje Mihajlovic sigurno zna ili je - s obzirom na zemunsku bolnicu - mogao da sazna.

A dug je prema svima nama, istorija na stranu, da se to prezime - napise, jasno, glasno i javno: navesti samo ime, je, pa onako - u svakom pogledu problematican postupak.

Ovako, gomilanjem monstruoznosti na monstruoznost, zlocina na zlocin, gadosti na gadost, postize se sasvim suprotan efekat, zbog koga vec - evo decenijama - ostajemo bez i naznake pocetka prave price o Golom.

 

Medicinski slucaj ne mogu, nisam kvalifikovan da komentarisem: covek je imao, ocigledno zdravstvenih problema - kojima boravak na Golom sigurno nije prijao - i snaslo ga je sta ga je snaslo.

Uvrstiti njegov slucaj u golootocke gadosti, sa sve hronologijom jednostavno ne sluzi svrsi. 

 

Da iz pomenute knjige koju rekoh da čitam. U fusnoti piše ime, a u razgovoru Vukman (sagovornik ga navodi po prezimenu, a pisac daje objašnjenje), dakle lekar je dr. Većeslav Vukman.

 

Nemam običaj da pišem na severnom delu foruma (pre svega zbog politike), a i na istoriju retko svraćam zbog istorije svadja i banova na PPP. Jednostavno "gadan deda rastem" što reče Renne i nemam više stomak ni za kojekavke na fudbalu, a kamo li ozbiljnijm temama.

Ne želim dalje da se uvlačim u priču o Golom otoku, bar dok ne dovršim ovu i onu koju si mi preporučio. Nadam se da me ne shvataš pogrešno.

 

[namenski]

 

[namenski]

 

[namenski]

 

[namenski]

Inace, na danasnji dan, pre tacno 80 godina, 17. aprila 1941. godine su dva Zapadnobalkanca Jugoslovena, obojica skolovani pomorski oficiri, obojica mladji od 30 godina, digli u vazduh sebe i brod, jedan od ponosa kraljevske ratne mornarice, razarac Zagreb, napravljen u Jadranskim brodogradilistima A.D. u Splitu.

Obojica Narodni heroji Jugoslavije, one posleratne, komunjarske.

Da brod ne bi pao u ruke Italijanima koji samo sto nisu u Boku...

 

Milan Spasić i Сергеј Машера.

 

Rodjeni u jedan u Beogradu, drugi u Gorici odakle je porodica morala da se iseli jer komsije Italijani...

 

 

 

[namenski]

Ђурђелина Ђука Динић

 

 

Рођена у селу Доње Коњувце код Лесковца.

Тамо где пролази злогласна јужна пруга или како се то већ у српском новоговору данас зове и где, кажу, живе најтврђи данашњи Милети и Миљојке...

Текстилна радница.

Комуњара.

Од неке тамо 1938. године.

Члан Месног комитета КПЈ за Београд.

Оног ратног.

Ухапшена крајем 1942 године.

На Бањици, у оном логору у коме су чували и бринули се о онима који би да се бију уместо да лепо седе код својих кућа и чекају да велики^тм то обаве, мучена до те мере и на такве начине да чак и записници злогласне ОЗН-е која је испитивала извођаче радова на мучењу, иначе познати као не претерано танкоћутни, нису за јавност ишли даље од описа попут 'зверски'...

Није признала ни сопствено име.

Па је тако стрељана у Јајинцима, маја 1943. године.

Под именом Радмила Обрадовић.

Стара 28 година.

 

Удата.

Још пре рата.

За још једног од оних који нису хтели да чекају:

Филип Кљајић Фића

Рођен у Тремушњаку код Петриње.

Столар.

Погинуо лета 1943. године, на Дрини.

Са 30 година.

Комуњара, дашта...

Па још и комесар.

Који није било стидно да понесе - шајкачу.

И то као први комесар Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде....

 

 

[Hamlet Strašni]

Сплитовао сам причу о либералима и либерализму на посебан топик

 

Ако треба још нешто да се пребаци и/или врати или има бољих идеја за име, напишите на модерацији плс.

[namenski]

 

Pomorstvo, 1947...

Quote

 

PRETSTAVNCI NAPREDNE OMLADINE PALESTINE NA BRODU «SUTJESKA»

Prilikom našeg posljednjeg putovanja po lukama Srednjeg Istoka, 2. augusta ove godine, u luci Haifa ukrcali smo na naš brod, pored ostalih putniku, i grupu od 17 pretstavnika demo­kratske omladine Palestine koji su, na putu za Prag željeli da se prevezu jednim od naših brodova.

Za vrijeme od 11 dana. koje su omladinci proveli nu našem brodu, svi smo uvidjeli da su to zaista pretstavnici napre­dne palestinske omladine koja ima nove nazore na život i razvoj i kojoj su zaista poznate sve perspektive socijalističkog društva.

Njihovo držanje i drugarstvo bilo je više nego primjerno prema čitavoj našoj posadi. Njih je oduševilo i naše drugarstvo prema njima koje smo im pokazivali na svakom koraku. To su nam svi i priznali, naročito njihovi vođe. Pokazivali su svi veliko interesovanje za sve na našem brodu, kao i u našoj domovini. Osvjedočili su se o onome što su dotada čitali i čuli o nama putem štampe i radija. Željeli su što više saznati o našoj domovini, o našem I Petogodišnjem planu, kao i o našim dosada postignutim uspjesima na polju obnove, te o našim perspektivama u bliskoj budućnosti.

Njih je oduševio naš radni polet na brodu. Videći to. ja­vili su se i oni dobrovoljno za rad. Radili su više dana zajedno sa posadom sve radove na brodu kao i članovi posade. Osobito su se istakli na bojudisanju broda. Na tom poslu se osobito istakla drugarica Ilse Miodownik.

Kada smo se nalazili otprilike na pola puta Palestina— Jugoslavija, vođa njihove grupe drug Lew Kostantinowskv predložio je komandi broda i upravi sindikalne podružnice jedno zajedničko drugarsko veče. Njegov prijedlog je prihvaćen za 10 augusta. U veče toga dana na palubi broda priredili smo svečani banket kojem je prisustvovala čitava posada i svi putnici. Svečanost je otvorio lijepim prigodnim govorom za­povjednik broda, drug Vežić Danko, koji je pozdravio sve pri­sutne goste, te posadi i putnicima pretstavio istaknute ličnosti koje su putovale s nama. Medu njima su se nalazili: šef bri­tanske štampe za Palestinu major Stuube sa suprugom; akademski slikar u Kairu, inače naš zemljak, Hilbert Jaromil sa suprugom: književnik Penn Alexandar iz Jerusalema; sekretar redakcije jevrejskog lista „Kolaam“ Lew Kostantinowskv: naši trgovački delegati koji su bili na pregovorima u Kairu. drugovi Melamet Marko, Vujošević i drugi.

U svom daljnjem govoru, naš zapovjednik je iznio i pri­kazao prisutnima u kratkim crtama tok naše N.O. borbe i sadašnju borbu za našu obnovu, postignute dosadašnje rezul­tate. Kazao je da će se o tome imati prilike svaki od njih lično uvjeriti prilikom putovanja kroz našu zemlju, itd.

Na govor zapovjedniku odgovorio je vođa omladinsko grupe Kostantinovsky na jevrejskom jeziku, a kasnije ga je preveo drug Melamet:

-Dragi druže zapovjedniče, dragi drugovi oficiri i mornari!

Zahvaljujem na vašem više nego bratskom prijemu i pažnji koju ste nam ukazali kroz ovo vrijeme provedeno medu vama. Mi smo mnogo čuli i čitali o vašem drugurstvu i bratstvu u vašoj domovini Jugoslaviji. Sada smo u to uvjereni. Ushićeni smo prijemom i vašim drugarskim ponašanjem prema nama. Mi smo uvjereni da je to odraz svih vaših naroda u Jugoslaviji, da je to rezultat vaše N.O. borbe, tako sretno vođene i završene.

 

 

[namenski]

 

[namenski]

 

[steins]

3 hours ago, namenski said:

 

 

Partizanska emigracija

 

Svet je stvarno ošo u kurac!

[namenski]

Лепа Radić

Partizanka.

Komunist.

Bosanska Krupa, februar 1943. godine.

 

17 godina.

 

[namenski]

Албина Мали Хочевар

Borac i politicki komesar Zapadnodolenjskog partizanskog odreda.

3x ranjavana.

Umrla 2001. godine