HR i razgovori prilikom zaposlenja

[Prokleto Djubre]

Ja sam, doduše, u poslednjih 10 godina samo jednom išao na razgovor sa nekim HR-ovcima, ali, u trenutku kada bi mi to pitanje neko postavio, tačno bi se okrenuo i otišao...

 

Nek' zajebavaju nekog drugog...

 

Maltretiranje HR-ova je ajlepsa stvar na svetu, posto ako neko i bude povredjen znas svakako da nije u pitanju osoba.

- Koje su vase najvece mane?

- Ne pricam o privatnim stvarima s ljudima koje ne poznajem

- Kako to mislite???? Pa samo vas pitam...

- OK, onda sam prevelik perfekcionista. Dodatne mane su mi sto sam previse odan firmi i prevelik workaholic. Ovo mozete i sami zakljuciti iz cinjenice da sam ovde na intevjuu u radno vreme, posto sam firmu u kojoj trenutno radim slagao da imam neka privatna posla.

- Heh, duhovito (veoma nervozan smeh, nema pojma sta da radi sad)

- Ako hocete da pricamo iskreno, mogu vam reci da mi je motivacija da dodjem na ovaj intevju potencijalna mogucnost dobijanja boljih uslova nego sto imam trenutno (nabrajanje svega, sa snaznim naglaskom na kes). Lojalnost mi ide toliko daleko da cu vas obavestiti ako dobijem bolju ponudu i dati vam priliku da je nadmasite, naravno, ukoliko nesto drugo unutar firme nije razlog da odem sto ne mogu znati unapred.

 

Ovo kad jebes one nepismene HR likove, sto su zavrsili psihologiju i nista ne znaju o svetu u kome su, ali najbolji trenutak koji sam imao je bio sa vlasnikom najprestiznije IT firme kod nas:

- Koliko ima pekara u Beogradu?

- Vase pitanje je verzija starog "Koliko ima klavir stimera u San Francisku", popularizovanog, ako se ne varam, u Majkrosoftu jos tamo krajem osamdesetih. Pored broja ping-pong loptica u autobusu, verovatno najstarije i najpoznatije intervju pitanje. Svojevremeno sam cak i procitao knjigu koja se bavila trik pitanjima u IT industriji, ali to vreme je davno iza mene. Ako nemate nesto drugo sto vas zanima, mozda je bolje da zavrsavamo ovaj intervju jer ja nisam sklon skakanju kroz obruc, a vec sada mogu pretpostaviti da je vama to jedan od vaznih faktora.

 

Uglavnom posle takvih intervjua imam filing da sam ispao budala jer nisam mogao da savladam potrebu da se pravim pametan i nadmudrujem s nekim ko bas i nije genije a najcesce je i sputan raznim pravilima. Nemam pojma otkud mi to niti sto ih toliko ne volim. Bas mi se retko desi da primetim sadizam kod sebe, ali ovaj tip mrsimuda ume da mi ga probudi, valjda sto stalno deluju arogantno, jebem li ga.

 

edit: Sta ovo trazi na Radulotopiku, majku mu? Mislio sam da smo na nekoj od poslovnih tema x(

Edited September 4, 2016 by Prokleto Djubre

[Zverilla]

meni je mrtva trka izmedju HR pitanja i onih "strucnih" poput napravi optimalni algoritam koji... (i onda neki klasik iz teorije algoritama, sto normalan covek nikad ne pravi sam, vec koristi iz biblioteke. ili ako vec mora da ga implementira, nadje na guglu kako algoritam radi). zapravo, glavni problem je sto to normalan covek i ne moze da smisli sam, pogotovo ne u 3min koliko ima vremena u intervjuu, pre nego sto se upadne u fazu neprijatne tisine.

dakle, il ga znas i reprodukujes znanje (Hura, hura, bas smo nasli genijalca), ili ga ne znas sto je kao pa bitno u doba gugla i biblioteka.

[Prokleto Djubre]

Ovo vec trazi drugu temu, ne bih da strecamo ljude koji cekaju poresku prijavu :D

[Miralem]

 

- OK, onda sam prevelik perfekcionista. Dodatne mane su mi sto sam previse odan firmi i prevelik workaholic.

ja sam stvarno slusao likove koji ovo izgovaraju na intervjuu. i onda jos dodaju kako im je oduvek bio san da rade u bas toj firmi i bas taj skrnavi posao. oni to izgovaraju bez blama, hr bice ih bez blama slusa, jedino ja crvenim i sramota me je.

[Demonquill]

To je isto kao sa zahtevima za motivaciono pismo - motivisan sam time sto mi trebaju pare i sto mi vasa firma trenutno deluje kao prihvatljivo mesto da iste zaradim. Samo sto ja nikada nisam upoznao nekoga ko je to napisao tako, nego se ljubi straznjica kompaniji u kojoj se aplicira za posao. Ti znas da lazes, oni znaju da lazes, ali se to od tebe ocekuje i to tako treba™.

Jos gadnija pojava su mi ljudi koji su bezpogovorno i nekriticki odani firmi. Slikanje u majcama sa logom, najbolji posao na svetu u komentarima i slicne odvratnosti.

 

--------

 

Planira li neko iz DJB da obavestava sta je sa Radulovim dugom, i kako napreduje skupljanje papira? Transparentnost i to?

[Prokleto Djubre]

ja sam stvarno slusao likove koji ovo izgovaraju na intervjuu. i onda jos dodaju kako im je oduvek bio san da rade u bas toj firmi i bas taj skrnavi posao. oni to izgovaraju bez blama, hr bice ih bez blama slusa, jedino ja crvenim i sramota me je.

 

Nikad covek ne moze napraviti parodiju koju neko nece premasiti u skroz ozbiljnom tonu. 

[Lord Protector]

Maltretiranje HR-ova je ajlepsa stvar na svetu, posto ako neko i bude povredjen znas svakako da nije u pitanju osoba.

- Koje su vase najvece mane?

- Ne pricam o privatnim stvarima s ljudima koje ne poznajem

- Kako to mislite???? Pa samo vas pitam...

- OK, onda sam prevelik perfekcionista. Dodatne mane su mi sto sam previse odan firmi i prevelik workaholic. Ovo mozete i sami zakljuciti iz cinjenice da sam ovde na intevjuu u radno vreme, posto sam firmu u kojoj trenutno radim slagao da imam neka privatna posla.

- Heh, duhovito (veoma nervozan smeh, nema pojma sta da radi sad)

- Ako hocete da pricamo iskreno, mogu vam reci da mi je motivacija da dodjem na ovaj intevju potencijalna mogucnost dobijanja boljih uslova nego sto imam trenutno (nabrajanje svega, sa snaznim naglaskom na kes). Lojalnost mi ide toliko daleko da cu vas obavestiti ako dobijem bolju ponudu i dati vam priliku da je nadmasite, naravno, ukoliko nesto drugo unutar firme nije razlog da odem sto ne mogu znati unapred.

 

Ovo kad jebes one nepismene HR likove, sto su zavrsili psihologiju i nista ne znaju o svetu u kome su, ali najbolji trenutak koji sam imao je bio sa vlasnikom najprestiznije IT firme kod nas:

- Koliko ima pekara u Beogradu?

- Vase pitanje je verzija starog "Koliko ima klavir stimera u San Francisku", popularizovanog, ako se ne varam, u Majkrosoftu jos tamo krajem osamdesetih. Pored broja ping-pong loptica u autobusu, verovatno najstarije i najpoznatije intervju pitanje. Svojevremeno sam cak i procitao knjigu koja se bavila trik pitanjima u IT industriji, ali to vreme je davno iza mene. Ako nemate nesto drugo sto vas zanima, mozda je bolje da zavrsavamo ovaj intervju jer ja nisam sklon skakanju kroz obruc, a vec sada mogu pretpostaviti da je vama to jedan od vaznih faktora.

 

Uglavnom posle takvih intervjua imam filing da sam ispao budala jer nisam mogao da savladam potrebu da se pravim pametan i nadmudrujem s nekim ko bas i nije genije a najcesce je i sputan raznim pravilima. Nemam pojma otkud mi to niti sto ih toliko ne volim. Bas mi se retko desi da primetim sadizam kod sebe, ali ovaj tip mrsimuda ume da mi ga probudi, valjda sto stalno deluju arogantno, jebem li ga.

 

 

 

 lud si skroz

Edited September 4, 2016 by slow

[rajka]

I bogovski komentar nekog korisnika, koji tvrdi da je ok da se na razgovoru za posao postave pitanja  "o navikama kandidata, o porodičnom i bračnom stanju, njegovim planovima" kako bi se procenilo  "ko spada u navedenu sortu ljudi".

 

 

 

fali mi kontekst ovde.

[radisa]

fali mi kontekst ovde.

Split je nastao sa teme o Raduloviću, možda sam malo nespretno sekao, ali ovo je bio prvi post o HR-u, pa sam odlučio da ide odavde...

[Prokleto Djubre]

meni je mrtva trka izmedju HR pitanja i onih "strucnih" poput napravi optimalni algoritam koji... (i onda neki klasik iz teorije algoritama, sto normalan covek nikad ne pravi sam, vec koristi iz biblioteke. ili ako vec mora da ga implementira, nadje na guglu kako algoritam radi). zapravo, glavni problem je sto to normalan covek i ne moze da smisli sam, pogotovo ne u 3min koliko ima vremena u intervjuu, pre nego sto se upadne u fazu neprijatne tisine.

dakle, il ga znas i reprodukujes znanje (Hura, hura, bas smo nasli genijalca), ili ga ne znas sto je kao pa bitno u doba gugla i biblioteka.

 

U pravu si u 99% slucajeva, igrom slucaja bas sam se ovih dana bavio onim ostatkom

 

Upravo je u toku Amazonov veliki beogradski intervju, pokupili su sve zive s LinkedIna koji su u nekoj povezanosti s nekim ko je njima iskocio po nekom kriterijumu. Dosli su ovamo na polaganje cak i Turci i Bugari koji su prosli prve krugove. Ponuda je za Vankuver, insajderi kazu da se moze lako dobiti vise od 120 soma godisnje, tako da za one koji traze takav izlaz nije losa opcija a radi i za nekoga kome je konacan cilj Silikonska dolina. Meni se ne ide u Kanadu, ali ortak je prosao sve do kraja, sto podrazumeva 4-5 intervjua.

Na startu mi je delovalo zanimljivo da se oprobam kad je vec zgodna prilika, ali onda sam saznao da za bilo kakvu sansu treba u malom prstu imati sledecu knjigu:

https://www.amazon.com/Cracking-Coding-Interview-Programming-Questions/dp/098478280X

 

Kome se igra, nek proba, ovo je u principu konacan boss u igrici. Ja nisam imao ni vremena ni volje da se vracam na ovakve stvari.

Ono sto je ipak nekakvo opravdanje za ovakve intervjue je cinjenica da vecina kvalifikovanih zeli da radi u nekoj od firmi velike petorke. Za Amazon, Gugl, Fejsbuk... neko moze reci "Odavno sam zeleo da radim ovde" i da to ne bude besmislena laz. Drugim recima, oni mogu da uzmu ljude koji su radili ozbiljnu kolicinu prakticnih stvari a istovremeno da znaju i sumanute kolicine teorije. Gugl tu cak voli da insistira na formalnom obrazovanju, pa gleda proseke i pizde materine. I neko kome je cilj da zavrsi u nekom od in startapa ce imati znacajno vece sanse ako je prethodno radio na ovakvom mestu i pokazao da moze da prezivi intervju, a i pritisak samog posla. Kad si toliko pozeljan, onda biras najbolje od najboljih, s tim da moras da ih i adekvatno platis. Ovo su neke okvirne cifre:

https://blog.step.com/2016/04/08/an-open-source-project-for-tech-salaries/

Kod nas su bili intervjui za Level 2.

 

Naravno, kad neko ko nudi soma-dva mesecno preko agencije pokusa da napravi ovakav intervju, onda mozes samo da mu se nasmejes u lice. Mene je jednom lik u, tada jako popularnom, Spoiled Milku pokusao da radi na ovaj fazon pa sam mu rekao "Hajde da pretpostavimo da ne znam ni jedno hardversko pitanje i onda da nastavimo intervju ako vam je to ok". Situacija je bila da sam u tom trenutku bio jedan od desetak iOS programera u Beogradu koji imaju neke aplikacije objavljene na Storu, a oni jedna od 20-30 firmi koje su trazile bas tako nekoga. Fora je sto se covek retko nalazi u prilici da je toliko pozeljan kandidat pa da mu se moze bas toliko kurcenja.

 

Skontao sam u stvari koji mi je kurac s njima. Volim da mislim da ako se vec nadjem u poziciji da napusavam tu kastu ljudi da mi je to i duznost. Upravo zbog svih onih koji nemaju priliku i luksuz. To je ista ta ekipa sto ce proveravati kod kandidatkinje da li ima decka i kolike su sanse da zatrudni. Isti takvi su mom ortaku napravili praksu u kojoj su stavili 10 ocajnih ljudi i rekli im da ce samo jedan od njih dobiti posao (sto napravi atmosferu ko Battle Royale). Tipovi koji cackaju intimna sranja koja ne bi ni smeli da znaju i koriste ih kao u igrici kad su u poziciji moci. Zato se ja u principu ponasam ovako kad mogu:

 

https://youtu.be/KWATBOQCUqM?t=54

 

edit: da ga jebem ako ja umem da embedujem yt tako da ide od odredjenog vremena 

Edited September 4, 2016 by Prokleto Djubre

[Budja]

 

- Koliko ima pekara u Beogradu?

 

To je odlicno piitanje koje sam i sam imao prilike dda postavljam kandidatima za MBA.

Tu vidis da li je neko moron ili ne kad ti kaze da u Ekvadoru ima dvesta hiljada benzinskih pumpi.

[Budja]

To je isto kao sa zahtevima za motivaciono pismo - motivisan sam time sto mi trebaju pare i sto mi vasa firma trenutno deluje kao prihvatljivo mesto da iste zaradim. Samo sto ja nikada nisam upoznao nekoga ko je to napisao tako, nego se ljubi straznjica kompaniji u kojoj se aplicira za posao. Ti znas da lazes, oni znaju da lazes, ali se to od tebe ocekuje i to tako treba™.

Jos gadnija pojava su mi ljudi koji su bezpogovorno i nekriticki odani firmi. Slikanje u majcama sa logom, najbolji posao na svetu u komentarima i slicne odvratnosti.

 

--------

 

Planira li neko iz DJB da obavestava sta je sa Radulovim dugom, i kako napreduje skupljanje papira? Transparentnost i to?

 

I to bas nije tacno.

 

Ako si sa druge strane, lako se vidi sata je genericko pismo, sta je genericka referenca, sta su nauceni odgovori.

[Prokleto Djubre]

To je odlicno piitanje koje sam i sam imao prilike dda postavljam kandidatima za MBA.

Tu vidis da li je neko moron ili ne kad ti kaze da u Ekvadoru ima dvesta hiljada benzinskih pumpi.

 

Kad ne bi bilo pomenuto u prakticno svakoj knjizi koja se bavi trik pitanjima na intervjuima. Ne znam za ekonomiste, ali u IT svetu je postapalica i pozatelj da intervjuer ne zna nista o intervjuisanju, pa se okrece prepisivanju 20 godina starih forica ne bi li sakrio svoje neiskustvo. OK, stoji to da moron moze da se primeti i iskoreni ovakvim trikovima, ali ako ih koristis onda ti onoj drugoj strani delujes kao firma u kojoj se ljudi cene na osnovu pogresnih kriterijuma. Nekome ko ima odredjene kompetencije i ko je trazen ne pada na pamet da ga procenjuju na osnovu toga da li ce izvoditi trikove, posto ima jako puno onoga sto bi mogao pokazati ako bi imao kome.

Moje iskustvo desetina intervjua na kojima sam bio intervjuisan i stotina onih na kojima sam bio na drugoj strani je da firme koje cene trik pitanja nisu one u kojima zelis da budes. Naravno, tu je i stvar da postoje seme resavanja za stvari koje neiskusan intervjuer misli da pokazuju nekakvu inteligenciju ili motivisanost. Veoma je lako postati dobar u "Koja je tvoja najveca slabost", "Koliko ping pong loptica staje u autobus", "Da si zivotinja, koja bi bio", "Opisi kako si resio krizu na prethodnom poslu", "Gde se vidis za 5 godina"... Sve te stvari mogu da se nauce tacno do nivoa koji ovom drugom deluje spontano. Naravno, ako covek ima motiv to da radi. 

 

Trik pitanja mogu da prodju samo tamo gde je ponuda posla daleko manja od potraznje, pa firmu uopste ne zanima kako se kotira kod intervjuisanog. Tamo gde ljudi mogu da biraju, intervju ide u oba smera i dok ispitujes coveka itekako znas da si i ti istovremeno intervjuisan.

Ja se nikad nisam trudio da impresioniram drugu stranu kad sam bio ispitivan koliko se trudim sada kad znam da ce dobar covek znaciti da ja moram manje da radim i da se bavim njime. To je intervju koji radis za sebe i koji ce direktno uticati na tvoj zivot u buducnosti i budi siguran da mi ne pada na pamet da uradim bilo sta sto bi ga iznerviralo ili mu pokazalo da sam lik koji drka ljude bez razloga.

Znas za sta ti treba covek - proveris da li moze da radi to za sta ti treba i ako se slazete s kintom to je to.

 

I to bas nije tacno.

 

Ako si sa druge strane, lako se vidi sata je genericko pismo, sta je genericka referenca, sta su nauceni odgovori.

Ne, skroz je tacno. Nije bitno da li je nauceno ili ne, ono sto ti ignorises je cinjenica da bi svako to pismo da je napisano iskreno i posteno bilo prakticno isto:

"Ne zelim specijalno da radim za vasu firmu nego je ona jedna od mnogih koje ispunjavaju moj minimum kriterijuma (od kojih na novac ide 90%). Poslao sam veoma slicno pismo na jos 10-20 adresa i potrosio malo vremena da se pozabavim nekom specificnoscu ne bi li delovalo da se specijalno zanimam za vas.".

 

Cela industrija je zasnovana na bullshitu i ljudi su se toliko navikli pa to vise ni ne primecuju. Te nije plata nego bonus (koji dobiju svi automatski), pa nije novac nego opcije za akcije (cija vrednost se nije menjala godinama tako da znacajno utice na tvoj procenat), pa "mogucnost napredovanja" za koju niko zaista ne moze znati sta znaci dok ne provede nekoliko meseci u firmi i vidi, "dobra atmosfera" za koju valjda svako misli da je ima posto je ima u nekih 100% kolektiva sudeci po oglasima... Sve su to prazne price.

Nema sta tu da se vide nauceni odgovori, svi su nauceni. Ako nisi intervjuisao za neku od kompanija cije ime je svuda prepoznatljivo, nikad nisi dobio motivaciono pismo koje je bilo iskreno.

 

Doduse, ja sam ogranicen na tehnoloske firme pa mozda imam i neka iskrivljena shvatanja koja ne vaze drugde. Samo znam da kad bih poverovao kandidatu da mu je firma nekakva ogromna zelja, odmah bi ga odbacio jer bih posumnjao da s likom nesto nije u redu. Bolje ovako da znamo svi da se laze i prelazimo preko toga, a otkad sam poceo da se pitam za takve stvari, eksplicitno zabranjujem bilo kakva pisma, zelje, cestitke i pozdrave.

Napomenuo sam vec za koje firme smatram da mogu biti izuzeci, sigurno i druge oblasti imaju te gigante koji donose mnogo za sto.

Edited September 4, 2016 by Prokleto Djubre

[Malvo]

Pisao vec o tome na juznijim podforumima, skoro sam bio pozvan na razgovor za posao gde ispunjavam sve uslove, ono nista specijalno, ali taman posao za mene i radnik za njih. I krene napirlitana milfaca da me zaskace sa tim pitanjima - sa kim zivim, da li je u pitanju moj stan, da li planiram porodicu (najbolje od svega je sto nisam u poziciji da radjam, vrv joj se papirici pobrkali) - i ja krenem da odgovaram umesto da je uljudno oteram u kurac. A pitanja uglavnom tako opste besmislena, nista o poslu, nista neko testiranje, jos se ja pripremao. Na kraju me obavesti mejlom da nisam prosao inicijalni razgovor :D Krenuh da joj kucam odgovor, ali rekoh zajebi, ko zna ko jos spoljno saradjuje sa njom

[Clem Fandango]

U pravu si u 99% slucajeva, igrom slucaja bas sam se ovih dana bavio onim ostatkom

 

Upravo je u toku Amazonov veliki beogradski intervju, pokupili su sve zive s LinkedIna koji su u nekoj povezanosti s nekim ko je njima iskocio po nekom kriterijumu.

"Ćao _______ nadam se da uživaš u toplom srpskom letu" linkedin poruka koju sam dobio ja i svi u mojoj kancelariji i još mnogo kolega iz firme i ljudi koje znam, kad već pominjemo HR proseravanja

 

A i nije njima prvi put to da regrutuju ljude ovde, a verovatno ni poslednji, tako da nema brige ako neko propusti sada

 

Njihova HR-ovka koja me je prošli put kontaktirala mi je slala "samo da te podsetim" poruke dok joj nisam odgovorio da nisam zainteresovan, prvenstveno zato što nisam bio voljan da se selim u SAD, tad je Seattle bio u ponudi, a kad smo kod toga

 

Ono sto je ipak nekakvo opravdanje za ovakve intervjue je cinjenica da vecina kvalifikovanih zeli da radi u nekoj od firmi velike petorke. Za Amazon, Gugl, Fejsbuk... neko moze reci "Odavno sam zeleo da radim ovde" i da to ne bude besmislena laz.

 

Lično nemam posebnu želju da radim ni u jednoj od te tri firme, ne znam koje dve firme ti još čine tu petorku, što ne znači da ne bih radio ni po koju cenu tamo, ali prvenstveno me interesuje čime bih se bavio, a ne šta mi piše na ulaznim vratima firme. Dobar drugar je recimo imao ponude od Gugla, i još dve relativno manje poznate kompanije i odabrao je kompaniju u kojoj je mogao da se bavi stvarima koje njega najviše interesuju, a to nije bio Gugl, a znam i još takvih primera, ali da ne nabrajam jer nije ni toliko bitno, poenta je da bar među ljudima koje ja znam, a znam ih poprilično presudan faktor nije firma nego mogućnost da se baviš stvarima koje voliš, osim naravno ako ti motivacija nije keš, ali onda želja rada za Gugl je ista kao i za bilo koju drugu kompaniju.

 

Dalje

 

Doduse, ja sam ogranicen na tehnoloske firme pa mozda imam i neka iskrivljena shvatanja koja ne vaze drugde. Samo znam da kad bih poverovao kandidatu da mu je firma nekakva ogromna zelja, odmah bi ga odbacio jer bih posumnjao da s likom nesto nije u redu. Bolje ovako da znamo svi da se laze i prelazimo preko toga, a otkad sam poceo da se pitam za takve stvari, eksplicitno zabranjujem bilo kakva pisma, zelje, cestitke i pozdrave.

Napomenuo sam vec za koje firme smatram da mogu biti izuzeci, sigurno i druge oblasti imaju te gigante koji donose mnogo za sto.

Bar kada je tehnologija u pitanju postoji gomila raznih oblasti i interesantnih projekata u velikim i malim firmama, startapima, da je apsurdno to svesti na 5 firmi u koje svi žele, iskreno čudno mi je da kao neko ko se bavi programiranjem misliš da je svima želja da upadnu u neku od gigantskih firmi