Maroko

[tamarindajuice]

zna neko kako ja za vizu za turisticku posetu?

Fotka i pasos.

[jms_uk]

Fotka i pasos.

a da li se i za nju ceka 6-8 nedelja? Ili to zavisi od ambasade do ambasade?Kad vec dizem ovu temu, od ovih sto su putovali - neki savet oko zdravlja? Pogotovo vakcinacija, da li su neke obavezne?

[Isis]

a ovo?viza za marokoi ovo

MAROKANSKA VIZA ? neophodno je lično prisustvo u konzulatu Kraljevine Maroko u Beogradu. Od dokumenata potrebno je sledeće: 2 fotografije pasoške veličine, 2 popunjena formulara (dobijaju se u konzulatu), 2 kopije prve dve stranice pasoša, ZAPOSLENI ? potvrda o zaposlenju, PENZIONERI ? poslednji ček od penzije, PRIVATNICI ? rešenje o preduzeću, ĐACI ? potvrda o redovnom pohađanju nastave, STUDENTI ? potvrda sa fakulteta. Zahtevi se predaju radnog dana od 10-13.00h i potrebno je 5 dana za obradu dokumenata (Ambasada Kraljevine Maroka Beograd ? Sanje živanović 4, sifamabe @eunet.yu , 011/369-18-66 ).

[jms_uk]

a ovo?viza za marokoi ovo

hvala puno, potpuno zaboravio da potrazim na srpskom :Dovde nema mnogo informacija jer Britancima ne treba viza, a samo naletih na neke forume gde Marokanci koji zive u UK kukaju na konzulate kad ima trebaju neka dokumenta

[jms_uk]

Fotka i pasos.

traze jos i potvrdu statusa [sa posla/faxa], izvode iz banke, potvrdu o bukiranom smestaju i ?17 + mora da se dodje licno.plus je sto se dobija za nekoliko sati.

[pt 2.0]

Ako želite da nastavim, vičite.

vič, vič.svaka cast za temu, to mi je jedna od tri top buduce destinacije (druga je island, treca argentina). svaka info o maroku dobrodosla.

[jms_uk]

Fotka i pasos.

to mozda kod vas - ovde ne samo da treba sve i svasta, nego kad pozoves da pitas sta ti treba, daju gomilu pogresnih informacija <_<tako da treba: - 4 fotke [rekli jednu], - obavezno je da se kupi povratna karta pre podnosenja zahteva za vizu [nije ni pominjano preko telefona], - ?18.34 [meni rekli preko telefona ?17, nekom cak ?16 ].Onda posle kasnili i sa izdavanjem pasosa preko pola sata...Ali, nema veze sve to, jer tu je: Edited January 15, 2009 by jms_uk

[Isis]

super da si zavsio to. jesi ti one silne vakcine podobijao zbog maroka??

[jms_uk]

super da si zavsio to. jesi ti one silne vakcine podobijao zbog maroka??

da, ali ne samo zbog toga.

[tamarindajuice]

to mozda kod vas - ovde ne samo da treba sve i svasta, nego kad pozoves da pitas sta ti treba, daju gomilu pogresnih informacija <_<Meni su zaista trazili samo fotku i pasos, plus 10 evara prilikom podizanja vize. Ovo poslednje doduse nisam docekao jer sam prevideo tih 6-8 nedelja trajanja procesa.

[jms_uk]

Meni su zaista trazili samo fotku i pasos, plus 10 evara prilikom podizanja vize. Ovo poslednje doduse nisam docekao jer sam prevideo tih 6-8 nedelja trajanja procesa.

ovde bude gotovo posle nekoliko sati, ali kosta vise i treba vise dokumenata :unsure:sredjujem polako slike [evo par komada ovde] pa cu da napravim mali izvestaj kako mi je bilo... Edited February 2, 2009 by jms_uk

[jms_uk]

60-ak fotki, iz aparata, samo smanjeno

[pt 2.0]

Crveni grad u očima slučajnog turiste (Marakeš, deo prvi)(ako Indy ili CowBoy ovo ikad budu čitali, neka popiju čašu vode sa šećerom pre nego vide fotografije, da ne zamaknu u cvetu mladosti)Prvo - zbilja je crven. Crvenkast, tacnije.To je od procenta gvožđa u zemljištu, a i od zabrane da se građevine farbaju u ma kakve druge boje. Drugo, sve je blizu (i ravno i po pravim linijama). Aerodrom Menara od hotela, hoteli od centra grada i starog dela grada (Medine).I treće, Atlas je famozan skroz. Planinetina za uvažavanje. Jedino što meni u tom gradu nedostaje je more. Uopšte nisam mogla da prestanem da se osvrćem okolo, stalno u nadi da će se nekako, negde, protivno geografiji, pojaviti plaža. Mislim da je to automatski refleks na palme. Mora nema. Al ima hotela sa bazenima.Moj hotelski kompleks je bio od nekih Pickalbatros Hotels, zvao se Albatros Garden. Nemam zamerki, skroz kul mesto za poslovne boravke i još na max pola sata hoda od svega u gradu. Sem manjka papuča i utikača (ni TV mi nije radio, ali sam bila izuzetak u tom smislu) i izostanka ma kakvog grejanja, pa je noću bilo sveže ako nisi pod pokrivačem ili pijan.Zbunila su me dva bračna kreveta u sobi. Posle sam se raspitivala, i drugi su imali dva bračna kreveta u svojim sobama, što me je malo razočaralo, jer sam taman izmaštala da su meni dali sobu za muslimanske žene kojih ima do po 4. Hrana pristojna (ako Golden Tulip iz Lajdena u Holandiji postavim kao apsolutni top hotelske hrane koju sam ikad videla, posebno doručak, onda je ovo nekih 70% od toga), kafa onako. Čajeve sa nanom slade, probala da ne bude da nisam jer je to posebna stvar kod njih, al ja i dalje volem nanu onako klot naturalnu. Ovo dole su vrata u salu za ručavanje.Novce nikako ne menjati u hotelu. Menjačnica ima tušta i tma svuda, i prilično su ujednačenog kursa. Kurs za 1 evro je do 11 dirhama, a za 1 dolar do 8.3 dirhama (u hotelu ako placas u USD bude 7.6).Odmah blizu hotela su hektari maslinjaka (Oliveraie Bab Jdid). Bulevarom Ave de la Menara, u kojem je hotel, stiže se direktno do La Koutubie, najveće džamije u gradu. Kao i u ostale džamije u Maroku, i u ovu je ulaz zabranjen onima koji nisu muslimani. Minaret je četvrtastog preseka, nije kružni, jer ovde nije bilo otomanskog osvajanja, pa ni njihovog arhitektonskog uticaja na oblik.Čikica dole sedi uz ogradu maslinjaka, a fotografija minareta posvećena je forumašu shimpru uz napomenu - može to i bez fotošopa

Edited February 18, 2012 by PointTaken

[pt 2.0]

Crveni grad u očima slučajnog turiste (Marakeš, deo drugi)Ako se zamakne iza ćoška hotela, ide se ka modernijem delu grada. Ovaj deo grada je bitan zato što se koferi gube, a čarape i košulje (i gaće i gaće!) postaju zlata vredni, a i zato što se na toj džadi nalazi prelepa železnička stanica (Gare ferroviere ONCF). Poslovni čoveče koji stigneš u Marakeš bez kofera svoga, ne časi ni časa, nego zapucaj bulevarom (Ave Mohammed IV, ranije poznata kao Boulevard de France) ka ž-stanici, nešto ispred nje skreni u Ave Hassan II i ne gubi nadu jer je Boutique Lelegance ono što rešava sve tvoje probleme. Stari prodavac koji tamo radi na spratu je oberkul, a u prizemlju imaju i karte Marakeša za džabe za zabludele turiste...(Ženskinje beskoferke mogu da kupe kaftane na pijaci, prelepi su.)Dakle, šetnjom niz Ave Mohammed IV nailazi se na kongresnu dvoranu (Palais des Congres), na bezimenu zgradu koja udara u glavu kombinacijom boja, pa na teatar (Theatre Royal) i na kraju na lepoticu (Gare ferroviere)...

Edited February 18, 2012 by PointTaken

[pt 2.0]

Crveni grad u očima slučajnog turiste (Marakeš, deo treći)Na službenim putevima najviše od svega mrzim službene večere i u mom fantomu slobode one bi sigurno bile top tema za tabu. Ne volim žvakanje pred nepoznatim ljudima, ne volim čitčet kome već od ekspozicije znam i zaplet i kulminaciju i peripetiju i rasplet, i znam da su svi podjednako dosadni, a ne mogu da se napijem kako bih sve to učinila podnošljivijim. Iako je u programu skupa bilo naznačeno da je obavezna svečana odeća za večeru, usmeno nam je rečeno da se obučemo kežual, ali toplo, što je ulivalo izvesnu nadu da će dosada dobiti novi oblik i agregatno stanje.Ne znam šta sam očekivala, ali svakako nisam očekivala da mi se veče završi spektakularnim vatrometom uz Karminu Buranu . A ni da bude ono što je bilo u međuvremenu.Mesto je izvan grada, i do tamo smo išli autobusom i u pratnji, a i usput je bilo policije okolo. Nešto mislim da je to bilo zbog US njuški i drugih delegacija, i da nije uobičajeno. Restoran se zove Kod Alija (Chez Ali - Fantasia), samo je restoran pogrešno ime za onaj mini zamak, utvrđenje, štaveć. Na ulazu dočekuju konjanici, prolazi se kroz kapiju, jednu, drugu, pored ogromne kobra-fontane i ulazi u predvorje gde na balkonu neki čovek svira na čudnom instrumentu, i dalje, u centralni deo, gde koračamo crvenim tepihom, dugačkim i uskim, duž koga su zabavljači koji nas pozdravljaju. Na desetine njih u raznim nošnjama i kostimima... Obilazimo mesto, i sedamo za stolove u svom šatoru. Hrana se služi u velikim srebrnim tanjirima sa kupastim poklopcima... Prvo sosovi i lepinje, zatim jaga (ne jedem jagnjetinu inače, ne volim miris... ovo je bilo najbolje meso koje sam u životu jela), pa kus kus sa nekim sosovima i povrćem, i na kraju tanjir raznog voća. Zabavljači povremeno dolaze i pevaju kraj stolova. Služi se i čaj i kolačići.Posle toga izlazimo napolje. Oko velikog peščanog (zemljanog?) terena su tribinice u 2 nivoa. Sedamo i čudesa od muzike, igre i vatre počinju... Ja vise i ne znam čega tu sve nije bilo - od starca sa kamilom, preko konjanika koji pucaju, do konjanika koji izvode akrobacije u trku, trbušne plesačice i ostale trupe, letećeg ćilima koji sa "devojkom" i "mladićem" lebdi izmežu dve kule, konja koji pleše uz muziku, natpisa u plamenu, i, na kraju, vatrometa.Turistička atrakcija - da. Ali nezaboravna! Ne važi za džabe u arapskom svetu priča da Marokanci prave najbolje zabave.