Prince Edward Island

[Hamlet Strašni]

Kad god cujem prince edward island, uvek se setim ovoga

Mada u verziji dablinersa?

 

I uvek se pitam je li stvarno tamo tako...

 

 

Sent from my iPad using Tapatalk

[hazard]

Sad si mi dao šlagvort da prozborim koju o ostrvljanima :)

 

 

 

Najviše ostrvljana je škotskog porekla (oko 39%), zatim engleskog (oko 31%) pa irskog (oko 30%). Taj škotsko-irski uticaj se baš vidi. Neki ostrvljani maltene govore sa ,,čistim" škotskim/irskim naglaskom, neki govore nešto što liči na ,,ublaženi" škotski/irski, dok neki govore standardni kanadski engleski ali sa jasno oslušljivim ,,tragovima" tog škotskog/irskog. Na PEI se do početka 20. veka naširoko govori keltski gelski jezik, pre svega škotska varijanta, naročito na istočnom delu ostrva, ali je nakon toga gotovo potpuno isčezao (za razliku od Nove Skouše gde je do danas ostalo par hiljada govorniga gelskog). PEI doprinosi tek 0,3% kanadskog BDPa, i gledajući po BDPu po glavi stanovnika kao i po prosečnom prihodu, PEI je najsiromašnija kanadska provincija, čak je siromašnija i od tri teritorije na severu koje su totalne vukojebine (mada bi ja uvek pre živeo na PEI nego u Nunavutu ili Jukonu). Zbog toga ni nove ni novije imigracije nema puno uopšte, većina stanovnika su tu generacijama (preko pola na popisima svoju nacionalnu i etničku pripadnost označavaju samo kao ,,kanadsku" bez ikakvih dodataka i indikatora porekla), i to ostrvu daje onako upečatljiv karakter i šarm, što bi Englezi rekli a sense of place. 

 

Ostrvljani ispoljavaju standardnu kanadsku ljubaznost i prijateljski su nastrojeni, samo čini mi se još malo jače nego recimo u Ontariju, valjda zato što je tu dodat i neki ruralni šmek. Čine mi si da su nekako prisniji od ostalih Kanađana, mada možda me utisak vara, nemam pojma. U svakom slučaju ćete skoro uvek od nepoznanika dobiti osmeh, lepu reč i ljubaznost, u restoranima i kafićima su vrlo uslužni a opušteni. Kod te žene kod koje smo odsedali smo se osećali kao kod neke tetke na selu otprilike. Po pitanju religije PEI je podeljen otprilike pola-pola između katolika i protestanata. Svako selo izgleda ima po 2 crkve, ako ne i 3 (samo ponekad neke izgledaju kao da su zamandaljene i van upotrebe), katoličkih crkava ima tamo gde bilo Iraca (i Francuza), protestantskih gde je bilo Škota i Engleza, tako da su te 2 crkve ili jedna katolička i jedna protestantska, ili iz 2 različite protestantske sekte (npr. s jedne strane puta prezviterijanci a sa druge metodisti).

 

Evo i malo ostrvske muzike:

 

http://www.youtube.com/watch?v=YzwKKcjxIwY

 

http://www.youtube.com/watch?v=8USZyZuV6mU

[hazard]

Trećeg dana smo krenuli malo putevima serije Put za Ejvonli :) tražeći neke pejsaže i lokalitete iz iste.

 

Prvo Covehead Harbour Lighthouse, koji se često pojavljuje u raznoraznim kadrovima. Nažalost to prepodne nam je jedino bilo hladno, tmurno, s povremenom kišom.

 

 

U tim malim lukama, koje su kao što rekoh mol sa par kuća na njemu i malo pristanište, ima često ovako simpatičnih lokala, koji su kada smo mi bili još uvek bili zatvoreni i čekali početak turističke sezone:

 

 

Ovaj potez je takođe deo nacionalnog parka. Ovde nije bilo litica, jer je teren uz more bio ravan (taj deo je zapravo usko poluostrvo), tako da su bile žute peščane plaže i dine u nedogled:

 

 

 

 

 

Ja sam prvi put bio na ovakvom ,,severnom" moru i baš mi je bio čudan trip...okreneš se s jedne strane, vidiš more, pesak, plažu, ono što očekuješ. Okreneš se s druge, kada tamo borova šuma, kada uđeš u nju više uopšte ne vidiš more (ali ga čuješ), već gledaš te ,,severnjačke" borove i jelke i jezerca, kao da si negde na recimo Zlatiboru...čudan je osećaj, nije ono što očekuje neko kome je prva asocijacija na more Mediteran ili Karibi.

 

[hazard]

U mestu Dalvay-by-the-Sea nalazi se istoimeni hotel, ljubiteljima serija poznat kao The White Sands Hotel:

 

 

Hotel je zaštićeni istorijski spomenik. Izgrađen je 1896. u Queen Anne Revival viktorijanskom stilu kao vila za jednog američkog industrijalistu škotskog porekla. Nakon njegove smrti, 1910. je zgrada postala hotel. Unutra je potpuno autentičan ugođaj, dok vam batleroliki kelneri služe čaj osećate se kao da ste transportovani u viktorijanski Belle Epoque. Fali samo da niz stepenice u hol siđu Šerlok Holms i Doktor Votson, i otperjaju da kopajući crvenu ostrvsku zemlju pokušaju da reše neku misteriju...recimo niz misterioznih smrti lokalnih poštanskih radnika. Ili tako nešto.

 

 

 

 

I tu smo završili sa severnom obalom. 

[hazard]

Onda smo krenuli da vidimo malo južnu obalu. Tu nas je sačekalo lepše vreme.

 

 

Inače, kola su neophodna za obilaženje PEI. Osim u Šarlotaunu i neposrednoj okolini, gde smo videli tu i tamo neke buseve smešnog kao-retro izgleda, nešto nalik javnom prevozu ne postoji. Rentakara ima dosta i nije skup. Autoputeva nema, samo magistrala na kojima ograničenje ide do 90 km/h. Van glavnih putnih pravaca, naročito po zabačenijim krajevima, putevi umeju da budu baš loši. U jednom trenutku sam pomislio ,,a jbt, bili su bolji putevi u Meksiku". Ima dosta i neasfaltiranih lokalnih seoskih puteva, posle njih je auto sav isprskan tom crvenom prašinom.

 

Ono što nas je privuklo na južnu obalu jeste najveća arhitektonsko-građevinska atrakcija PEI - Most Konfederacije (Confederation Bridge). Most ide preko mora i spaja mesta Borden-Karlton (Borden-Carleton) na PEI i Kejp Džurimejn (Cape Jourimain) u Nju Branzviku. Gradnja je počela 1993. i završena je 1997. Most je dugačak skoro 13 km, ima po jednu traku u svakom pravcu, deo je Trans-Canada Highway, i koštao je oko milijardu i trista miliona kanadskih dolara. To je onaj most na slici sa prve strane, sa zaleđenim morem. Prelazak traje oko 12 minuta (ograničenje je 80 km/h). Hteo sam da pređem preko i nazad čisto fore radi, ali sam odustao kada sam video da mostarina košta oko 50 dolara. Čudno je kada vidiš kako kamion prelazi preko mora i nestaje u daljini. Kada sam pitao na koju foru je to isplativo (mostarina), dobio sam odgovor da trajekt košta oko 70 dolara.

 

Most ne nosi ,,džabe" svoje ime, jer je izgradnja mosta povukla promenu kanadskog ustava. Kada je PEI ,,prišao" Kanadi u 19. veku, u kanadski ustav uneta je obaveza federalnih vlasti da održavaju liniju parobroda između PEI i kopna. 1993. je usvojen ustavni amandman koji je dozvolio federalnim vlastima da mostom ,,zamene" parobrod (koji i onako odavno više nije bio parobrod).

 

Evo mosta iz daleka:

 

 

Ispred samog mosta, dostojno imenu, poređani su jarboli sa zastavama svih provincija i teritorija Kanade:

 

 

 

 

koga zanima, s leva na desno:

 

Ontario, Kvebek, Nova Skouša, Nju Branzvik, Manitoba, Britiš Kolumbija, zastava Kanade, PEI, Saskačevan, Alberta, Njufaundlend i Labrador, Severozapadne teritorije, Jukon, Nunavut. Zastave su poređane hronološki, po datumima ,,prijema" svake od njih u kanadsku federaciju, s tim što su provincije (federalni subjekti, članice federacije) poređane sve pre teritorija (oblastima sa ograničenom autonomijom kojima upravlja direktno federalna vlast).

 

 

 

Evo s neta, jedna slika mosta iz vazduha:

 

[hazard]

Koliko smo videli, južna obala je dosta drugačija od severne, nema uopšte mnogo plaža, dominiraju litice, a i kada ima poneka plaža nije onako sa belim/žutim peskom i peščanim dinama kao na severnoj obali, već je samo taj crveni pesak koji izgleda kao lomljena cigla (a ponekad ima i takvu teksturu skoro).

 

Produžili smo zapadno od mosta obalom da vidimo jedan stari svetionik iz 1863., Seacow Head Lighthouse, koji je maltene tik uz liticu na moru. Da bi smo stigli do njega morali smo da siđemo sa asfaltiranih puteva i krenemo crvenim zemljanim putevima kroz šumu i njive.

 

 

Gledajući na istok, može se videti Most Konfederacije u daljini:

 

 

Ovde su nas dočekale zelene livade i zimzelene šume koje skoro pa ,,vise" sa crvenih stena i litica, u gledaju dole u ponor, u more.

 

 

 

Vraćajući se nazad u šumi smo sreli lisicu:

 

 

Umirili smo se i počeli da se približavamo kolima jako polako, i onda smo videli da ima i mladunce:

 

 

Jedan od mladunaca je bio crn, što znači da je bio srebrna lisica. Nažalost, on je zbrisao pre nego što smo uspeli da ga uslikamo. Ja sam se prvo začudio otkud mala crna lisica među ostalim crvenim sa crvenom majkom, međutim posle sam saznao da su srebrne lisice mutacija koja se u divljini javlja među crvenim lisicama. Ako je iko provalio kada sam pisao o ostrvljanima, srebrne lisice su na grbu PEI, drže štit.

 

Mama lija se povukla međ' šiblje i drveće, i pomno nas posmatrala ovako sa par desetina metara udaljenosti:

 

 

Nismo hteli da izlazimo iz kola, plašili smo se da je uplašimo previše ili da ne bude agresivna zbog toga što su joj mladi bili u blizini. Mališani su se brže bolje negde posakrivali. Ova crvena zemlja je dušu dala za lisičiju kamuflažu.

Edited August 11, 2016 by hazard

[hazard]

Na pola puta između svetionika i mosta nalazi se plaža Čelton, koja je zaštićena kao deo provincijskog parka (Chelton Beach Provincial Park). Park nije radio, jer, opet, nije još bila sezona, i nije bilo moguće ući na parking ali smo se parkirali ispred rampe i otpešačili par stotina metara do obale. Bilo je kasno popodne/predveče, pa tako i velika oseka. Bilo je moguće otšetati nekoliko stotina metera ,,u more", po uglavnom otkrivenom i ne toliko vlažnom morskom dnu. Zbog neravnina dna, voda se ne povuče skroz pa onda izgleda kao da teku ,,potoci" na nekim delovima ili kao da ima ,,barica" na drugim.

 

 

 

 

evo i ,,osušenog" morskog dna izbliza:

 

 

Tu su se igrala neka lokalna deca sa majkama. U jednom trenutku ostavili su igračke:

 

 

i otrčali ka pučini, u susret zalasku sunca...

 

[Frau Gabrijela]

divota. blago tebi, hazarde. 

čekam nastavak.

[hazard]

Mali intermeco...par stvari koje smo hteli da vidimo, pa nismo.

 

Na PEI postoji muzej krompira izgleda ovako:

 

 

Ovo nam je kao bilo na spisku ali smo jednostavno zaboravili.

 

Slično onom ,,čajniku", ima poznatija stena koju zovu Elephant Rock, jer podseća na slona (i ta mi nekako više liči na slona nego ona druga na čajnik, čak i kada je imao ,,dršku"). To nam je bilo suviše daleko na zapad od Šarlotauna da bi smo stigli da obiđemo:

 

 

 

Sad da nastavim, tj. završim.

 

Uz glavnu magistrale na PEI često ima znakova na putu šta sve ima da se vidi na sledećem izlazu, skretanju, itd. Znak za plaže, znak za litice, znak za vidikovac itd. Pošto smo poslednji dan uveče ,,štiklirali" šta smo hteli da vidimo, odlučili smo da tako pratimo jedan od tih znakova i skrenemo sa glavnog puta. Tu smo onda prošli pored svetionika u sred njive (da, neki svetionici su tako u sred njive; ne znam zašto, ali valjda ima neki razlog), pa onda ove crkve iz 19. veka koja je izgledala kao da je napuštena:

 

 

i stigli u meštasce pod imenom Viktorija (Victoria). Izgledalo je kao da tu ima nekih turističkih sadržaja u sezoni, a tada je bilo prilično pusto. Poneki auto prođe, neki zalutali turisti kao mi zastanu i izađu, vidi se kroz poneki prozor svetlost TV ekrana. Lepa nedođija uz more just off the Trans-Canada highway, mesto o kome bi možda Nil Jang napisao koji stih, ako već nije.

 

 

Već je bilo veče, i oseka se još ,,produbila", ogolivši plažu i dno.

 

 

Tu je naravno, bio i svetionik, ovoga puta u cveću, u lalama:

 

 

Mala i tu doba pusta luka, ipak nekako nije presušila:

 

 

Ovde sam zurio par minuta u daljinu, uz onaj blagi bol u stomaku koji prouzrokuje onaj pomalo tužni osećaj da se avantura završila, da neko lepo mesto napuštate ne znajući da li će se ikada vratiti. Za kraj jedan kadar koji je meni opisivao svu čudnoću ovog mesta: more, plaža, litica kao iz filma, a onda na vr' litice njiva i traktor.

 

 

Nakon toga smo seli u kola i vratili se nazad u Šarlotaun na pivo, već je bio mrak.

 

Mi smo bili 3 (više 2 i po jer smo sleteli prvog dana oko podneva) dana, lepo bi nam legao još jedan dan, maks. 2. Mislim da nema poente provesti duže od recimo 7 dana na PEI, osim ako niste baš prošli kroz neki stresni period pa vam treba da odmorite mozak, ili ako baš gotivite ruralnu idilu.

 

Ko dolazi u Kanadu na malo duže (preko mesec dana) u neko kršteno doba godine (maj - oktobar), i ima malo (više) para za trošenje, ne bi trebalo da propusti odlazak na PEI. Šarlotaun ima smešno mali aerodrom (izađeš iz aviona i prošetaš 20-30 m do zgrade, ima jedna traka za prtljag) sa koga nema gotovo uopšte međunarodnih letova (samo neki sezonski čarteri za Floridu i Karibe), a ni izbor destinacija unutar Kanade nije preširok. Karte do tamo su skupe (van sezone od Toronta recimo 250-350 dolara kan.; u sezoni 500-900 dolara), mada ne mora da se leti direktno do tamo. Najbliži veći međunarodni aerodrom je u Halifaksu, odatle je do PEI par sati vožnje. I do Montreala može da se stigne za recimo jedan dan vožnje od ranog jutra do mrklog mraka (oko 1100 km). Od Toronta bi već valjalo spavati negde ako se ide kolima. Mada ko ima vremena na raspologanju za turistički obilazak tog dela Kanade, može da napravi turu Montreal - Nju Branzvik - PEI - Nova Skouša (što mnogi Kanađani i rade tokom godišnjeg odmora).

 

Eto, to je to što se mene tiče, neka moj jubilarni 20.000. post na PPP bude kraj ove male priče o PEI. :)

[I*m with the pilots]

Hvala Hazarde sto te nije mrzelo da ispises i pokazes ovo sve ;)

[MancMellow]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ne znam dal bi se pre teleportovao na ovu klupu gore ili na vrho ove litice. ovo dole je posebno carobno. Obozavam ovakve krajolike. Ako se dobro secam lici  pomalo na Galiciju (ESP)

 

hvala na putopisu

Edited August 12, 2016 by MancMellow

[Ariel]

divan foto putopis hazarde, baš moja šolja čaja. ili slona.

[pacey defender]

Uživao čitajući i gledajući. Svaka čast.