Prince Edward Island

[hazard]

 

Edited August 1, 2016 by hazard

[MancMellow]

skroz je odlično

[hazard]

Hazarde, ako sam dobro razmela PEI je letovalište. Šta turisti rade tamo leti? Ne verujem da mogu da se kupaju. Jel ima nekih pešačkih staza uz obalu, razgledanja flore i faune. pecaroških tura?

 

edit: odlepila sam na sandučiće sa knjigama za razmenu 

 

Ima svega osim pecaroških tura, za to jednostavno nisam siguran, jer se nisam za to zanimao. Ima dosta terena za golf.

 

E sad, za kupanje, to ti je stvar navike i perspektive :D na jednoj plaži smo predveče, tokom velike oseke videli neke lokalce, majke sa nekom decom, kako trčkaraju po plićaku. Kapiram da se onda leti i kupaju, to je bio maj mesec. Ima dosta uvala i zaliva, zbog tih velikih oseka ima mesta gde je dobar deo dana veliki plićak, tako da sam siguran da ima par mesta gde je kupanje moguće i po srpskim standardima. Sad na drugim mestima, verovatno je stvar navike što se tiče hladnije vode. Ja sam jednom bio na Rodosu početkom/sredinom juna, i bila je masa Šveđana i Norvežana koji su se ubijali od kupanja, a Grci su ih gledali otprilike kao da su budale, ja sam ušao jedanput da se okupam i bilo mi ladno posle 15 minuta. Kapiram da na PEI na većini mesta ni u avgustu nije toplije nego na grčkom ostrvu ili na Jadranu u dubljoj vodi kao što je recimo 10. juna...nije PEI neka masovna plivačka i kupačka destinacija svakako, al sad, kapiram da se ljudi i kupaju. Koliko sam shvatio, ima i lokacija koje su dobre za surf. Ali blejanje na plaži i sunčanje, brčkanje u plićaku, to je standardno i masovno u sezonu naročito u npr. Kevendišu.

[hazard]

Sve deluje dosta pitomo, ima li nekih većih zverova na ostrvu? Ovo sa knjigama je super. :D Lale. :) Prvo sam se začudio da mogu da prežive tamo a onda sam se setio da je pre par godina bila reportaža o palmi u jednoj od ulica iza Sava Centra. Putin. 

 

Bili su medvedi, pa su ih istrebili lovci, tako nam je rekla žena kod koje smo odsedali, a mislim i vukove, ali nisam siguran (u svakom slučaju vukova nema danas). Tako da je najveća živuljka na koju možeš da naletiš lisica, a njih ima podosta rekao bih, u dva ili tri navrata smo ih sretali pored puta. I ne znam brate što se čudiš za lale, pa nije ti cela Kanada neki Jukon, Arktik, i tako to :D Šarlotaun (46°14′00″N) je zapravo prilično južnije od recimo Amsterdama (52°22′N).

 

 

 

Jel tu Ejvonli?

 

 

 

 

Mene bilo sramota da pitam 

 

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

 

 

I jeste i nije. U knjigama je Avonlea mesto na PEI, ali Avonlea, pod tim imenom, i tačno onako kako je prikazano u knjigama i seriji, ne postoji. I da, kada smo stigli tamo, shvatili smo da je srpska transkripcija ,,Ejvonli" potpuno pogrešna, jer se ne čita tako već ,,Avonli" (evt. ,,Evonli").

Edited August 1, 2016 by hazard

[MancMellow]

Ma ako je temp vode leti iznad 19 moze i kupanje ovde sto se mene tice :D

Edited August 1, 2016 by MancMellow

[Arkadija]

Ima svega osim pecaroških tura, za to jednostavno nisam siguran, jer se nisam za to zanimao. Ima dosta terena za golf.

 

E sad, za kupanje, to ti je stvar navike i perspektive :D na jednoj plaži smo predveče, tokom velike oseke videli neke lokalce, majke sa nekom decom, kako trčkaraju po plićaku. Kapiram da se onda leti i kupaju, to je bio maj mesec. Ima dosta uvala i zaliva, zbog tih velikih oseka ima mesta gde je dobar deo dana veliki plićak, tako da sam siguran da ima par mesta gde je kupanje moguće i po srpskim standardima. Sad na drugim mestima, verovatno je stvar navike što se tiče hladnije vode. Ja sam jednom bio na Rodosu početkom/sredinom juna, i bila je masa Šveđana i Norvežana koji su se ubijali od kupanja, a Grci su ih gledali otprilike kao da su budale, ja sam ušao jedanput da se okupam i bilo mi ladno posle 15 minuta. Kapiram da na PEI na većini mesta ni u avgustu nije toplije nego na grčkom ostrvu ili na Jadranu u dubljoj vodi kao što je recimo 10. juna...nije PEI neka masovna plivačka i kupačka destinacija svakako, al sad, kapiram da se ljudi i kupaju. Koliko sam shvatio, ima i lokacija koje su dobre za surf. Ali blejanje na plaži i sunčanje, brčkanje u plićaku, to je standardno i masovno u sezonu naročito u npr. Kevendišu.

Htela sam da pitam i za golf, jer deluje da toga tamo ima.

 

Što se tiče kupanja, plaže lepo izgledaju, sve je to pitoreskno i krasno, ali ja ne bih ušla u vodu ako temperatura iste nije minimum 23 stepena. Slutim da na PEI nije nikada ta temperatura vode  :D .

[hazard]

Opet nešto na putu izmedju Kevendiša i Šarlotauna...

 

[teacher]

zašto se kanadske vukojebine nikada ne fotografišu tokom zimskog perioda (septembar - jun)? vrbuješ za kanadsku imigraciju? 

šalim se, fenomenalno izgleda...

[hazard]

Sad druga strana Kevendiša ili što bi Japanci rekli: En ov Grin Gebllll!

 

Lusi Mod Montgomeri (Lucy Maud Montgomery), rođ. 1874. u Kliftonu, PEI, umr. 1942. u Torontu, je, bez ikakve prave konkurencije, najpoznatilja ostrvljanka i uopšte ličnost sa ili povezana sa PEI, ako izuzmemo naravno njen književni izum, Anu iz Zelenih zabata (Anne of Green Gables). Ana ili En Širli (Anne Shirley), ta En iz Zabata, zamišljena je kao siroče iz Nove Skouše koje greškom usvajaju ostareli brat i sestra, vlasnici farme Zeleni zabati (Green Gables) u mestu Evonli na PEI (hteli su dečaka da im pomaže sa radom na imanju a dobili nju). I onda počinje avantura, koja je postala u kratkom roku planetarno popularna. Kao što rekoh, Evonli je fiktivno mesto - glavna inspiracija za književni Evonli bio je upravo Kevendiš, ali je Montgomeri vukla inspiraciju i od okolnih mesta - Nju Glazgou, Hanter River, Nju London, Park Korner. Lokacija Evonlija je na severnoj obali PEI - baš kao i Kevendiša - na poluostrvu (nepostojećem), sa takođe nepostojećim susednim mestima (koja su opet redom sva inspirisana stvarnim lokacijama na PEI). Danas postoji neki kao mali tematski park Avonlea, neka vrsta rekonstrukcije tog izmišljenog gradića iz knjige, ali to nije bilo otvoreno još uvek dok smo mi bili tamo.

 

Zeleni zabati (Green Gables), međutim, zaista postoje. To je bila farma autorkine rodbine gde je ona provodila dosta vremena. Farma je dobila ime po kući, tj. po tamno zelenoj boji koju nose zabati te kuće. Imanje je generalno poslužilo kao inspiracija za mnoge lokacije u knjigama (npr. šuma na jednom delu, itd.). Danas je farma (bar deo oko kuće) deo nacionalnog parka i zaštićeni istorijski spomenik, konzerviran i restauriran da izgleda onako kao što je izgledao u 19. veku:

 

 

 

Štala i ambar npr. su preuređeni u muzej poljoprivrednog života iz tog perioda, a sama unutrašnjost kuće je muzej koji prikazuje život iz 19. veka na PEI:

 

 

Meni su bile interesantne ove stare poljoprivredne novine:

 

 

Ulazak u šumarak koji knjiga proslavila:

 

 

A odmah iza je teren za golf:

 

 

U Zabatima je održano bdenje Montgomerijevoj kada je umrla, i sahranjena je na obližnjem groblju.

 

L. M. Montgomeri je radila jedno vreme u pošti u Kevendišu (koja i dan danas, u nešto izmenjenom stanju, stoji i radi, i naravno ima mali muzej posvećen svemu tome) i toj je omogućilo da krišom šalje svoje rukopise izdavačima (i krije od drugih mnoga pisma kojima su ti izdavači redom odbijali njene rukopise). Takođe, u doba kada je papir bio skupa stvar, imala je mogućnost da piše na praznoj strani iskorišćenih poštanskih formulara. Na kraju je rukopis prihvatio jedan izdavač iz Bostona, i knjiga Anne of Green Gables objavljena je 1908. Samo koju godinu kasnije autorka se odselila s mužem u Ontario (zbog muževljevog posla) gde će živeti manje-više do kraja života. U Ontariju je napisana cela serija nastavaka sage o En Širli.

 

Prilično sam siguran da je L. M. Montgomeri najprevođeniji a i svetski najčitaniji kanadski autor. Ako danas više nije tako (mada ne vidim ko bi je pretekao), sigurno je bilo tako tokom većine 20. veka, i ona je svakako prvi kanadski autor koji je stekao takvu svetsku slavu. Knjige su postale megapopularne u Japanu, i danas mase japanskih turista u sezoni opsedaju PEI, nose šešire sa lažnim riđim kikicama, i obilaze mahnito svaki lokalitet koji ima bilo kakve veze sa pričama iz knijga. I u maju ih je bio primetan broj, kapiram da je u julu i avgust totalni haos.

 

Filmske adaptacije knjige su počele skoro odmah (prva 1919.) a najpoznatija je mini-serija koju je CBC izbacio 1985. (sa nastavcima 1987. i 2000., na osnovu knjiga-nastavaka). Mini-serije iz 80ih prikazivane se u Srbiji 90tih na BK Televiziji.

 

90tih godina, na osnovu knjiga, snimana je kanadska serija Road to Avonlea, kod nas prevedena kao Put za Ejvonli, prikazivana takođe na BK Televiziji. Heroina Puta za Ejvonli nije En Širli (mada se ona nešto valjda spominje tu i tamo), radnja ne prati striktno knjige ali je insipirisana njima (kao i likovi i lokaliteti). Paradoksalno, za razliku od mini-serija, Put za Ejvonli je sniman skoro potpuno u Ontariju, a onda su između scena sa likovima i dijalozima ubacivani kadrovi pejsaža sa PEI.

 

Putić u Kevendišu koji vodi do farme na kojoj je živela LM Montgomeri, koji vodi pored pošte u kojoj je radila:

 

 

 

U blizini Kevendiša je Klifton (Clifton), gde je rođena:

 

 

Klifton i Grems Korner (Graham's Corner), koji se danas kolektivno zovu Nju London (New London), poslužili su kao inspiracija za fiktivno rodno mesto En Širli Bolingbrouk (Bolingbroke) u Novoj Skouši.

 

L. M. Montgomeri bila je opčinjena svojim rodnim ostrvom, i često je pisala kako misli da je to nekakav raj na zemlji, mesto najveće lepote na svetu i sl. Svojim knjigama napravila je najbolju moguću reklamu za turizam u svojoj rodnoj provinciji, tona ljudi tu dolazi bukvalno samo zbog njenih dela - bilo zato što su ljubitelji samih knjiga i pratećih adaptacija, bilo što su i njih opčinili opisani pejsaži. Na kraju, i mi smo otišli zato što je devojka bila ljubitelj serije Put za Ejvonli i gledala sve te pejsaže na TVu.

 

Sam Kevendiš je, van plaže, gde je bilo dosta ljudi (ali nije bila gužva), i muzeja Green Gables (isto) bio poprilično mrtav i prazan. Mnogi hoteli, restorani, itd. nisu još uvek bili otvoreni. Što je mislim i bilo dobro, i da smo došli u pravo vreme, jer mi se čini da je u sezoni tamo nesnosna gužva.

[hazard]

zašto se kanadske vukojebine nikada ne fotografišu tokom zimskog perioda (septembar - jun)? vrbuješ za kanadsku imigraciju? 

šalim se, fenomenalno izgleda...

 

Pa jesam li postavio na početku one zavejane slike nema laži nema prevare

 

:D

 

Btw, u septembru i oktobru se kanadske vukojebine možda i najviše fotografišu jer su tada i najlepše zbog jesenjih boja. Ja mislim da je PEI u kasnom septembru i ranom oktobru verovatno izgleda fenomenalno.

 

Svakako ne bi nikome preporučio baš imigracijju na PEI... :D za turizam je super.

[hazard]

Jedan lokalni napitak za usput:

 

[hazard]

Kao što rekoh, ostrvo je puno uvala i zaliva koji su često ušće neke reke u more, tako da niste sigurni kada prestaje reka a počinje more. Po tim uvalama ima dosta malih luka, mol i par kućica na njemu, kao npr. ova (French River):

 

 

[hazard]

Svetionici. Na ostrvu ima bar 63 svetionika danas, što i nije čudo s obzirom na sve te uvale i zalive koje valja obeležiti. Ti svetionici su jedan od zaštitnih znakova PEI. Neki od njih više nisu u upotrebi, oni koji jesu su, ako su nekada i imali ljudsku posadu, odavno automatizovani. Ovo je New London lighthouse, izgrađen 1876.:

 

 

Odmah iza svetionika je fenomenalna plaža (bila je oseka):

 

 

I tu ima dina:

 

 

[hazard]

Nakon ovoga smo krenuli da tražimo stenu koja je zbog svog izgleda nazvana ,,Čajnik" (Teapot Rock), međutim i ako smo to videli na internetu kao ,,atrakciju" PEI, većina lokalaca koje smo sreli i pitali nije imala pojma o čemu pričamo to se nalazi na plaži blizu mesta Darnli (Darnley), a kvaka je što su oko tih formacija sve privatni posedi, a jedini način da se obali priđe s kopna jeste kroz neki kamp, takođe privatni. Srećom, kamp još nije radio, ali je rampa bila otvorena i moglo je da se uđe bez plaćanja. Na plaži nas je dočekao ovaj skoro pa ,,marsovski" pejsaž:

 

 

 

 

[hazard]

I onda smo napokon našli ,,čajnik". Teapot Rock je nekada izgledao ovako (nije moja slika):

 

 

i stvarno je nekako podsećao na čajnik. Međutim, u međuvremenu je ,,drška" otpala i srušila se, te sada ta stena izgleda ovako:

 

 

Mada i dalje vredi videti...naročito pogled kad se prođe s druge strane:

 

 

Moj je utisak bio to koliko krhko i lomljivo izgledaju ove crvene stene...kao da nisu kamen, maltene. Lako se lome kada se naslonite na njih, ovaj svod, luk gore je izgledao kao da u svakom trenutku može da se uruši. Magično i neobično sve izgleda...skoro pa kao neka druga planeta.

 

Naravno, tu je i nezaobilazni svetionik: