Da li je procesuirana hrana dobra za našu ishranu ?

[Braća Strugacki]

Ovako razgovaraju vernici o svojoj veri. Uopste necu ulaziti u konkretan proizvod, ali recenica koja ima znacenje "puno je sastojaka i cak i da ni jedan od njih nije stetan, sigurno je da su u zbiru stetni" nema smisla. Od tog koraka kreces dalje u proizvoljnosti i bez ikakve ograde povezujes alergije sa keksom i odatle je vec nebo granica. Opet naglasavam, nemam blage veze za dve trecine onih stvari sta su uopste i ne branim keks, ali ovakav nacin argumentovanja je propast intelekta i mislim da je bolje jesti zivu svaki dan nego dozvoliti sopstvenom mozgu toliku nedisciplinu.

Ako te tema pogadja, a izgleda da je tako, ispravan nacin za raspravu bi bio da na primer nadjes sta je E475, potrazis neke studije o tome, potrudis se da izvalis koje su relevantnije, mozda negde cak nadjes prepricano laicki kako te stvari uticu na bilo sta i da onda s takvim oruzjem raspalis po keksu. Ili to, ili kazes sebi da ti ta tema nije toliko bitna i ovako kao ja kenjas o meta-temi, svakako daleko odmerenije i opreznije. Ako krenes ovako, onda ne vidim zasto odmah ne reci da se radi o vanzemaljcima koji nas porobljavaju keksima.

 

Tako sam se jednom prepirao, dok nismo došli do konkretnog i sagovornik mi kaže: eto pogledaj, ovo sadrži natrijum hidrogen karbonat, onda sam promenio kurs i rekao da je najgore što nigde ne piše da u industrijskim proizvodima ima dosta dihidrogen oksida, a naročito u kiseloj vodi.

 

Jedino je moguće razgovarati o pojedinačnom sastojku nečega, nikako odmah o smeši.

 

Banalan primer - NaOH ili natrijum hidroksid je jaka baza, nesumnjivo štetna, kao i HCl, hlorovodonična kiselina

 

Kako je Njegoš primetio kada je izučavao prehrambene navike u Crnu Goru: Čašu meda jošt' niko ne popi, što je časom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.

 

Mešanjem dolazi do određenih interakcije, pa ono što je izučavano odvojeno, može ali I ne mora da ima potpuno drugačije karakteristike.

 

Tako da hemikalije iz banalnog primera lepo u prosecu mešanja u pravilnom odnosu daju slanu vodu.

 

Pored toga, nikako nije dobro zanemariti količine, one su često ključne, od toga da će čovek u pustinji umreti bez vode, a davljenik u reci od vode.

 

Bez kuhinjske soli će funkcionisanje čovekovog organizma biti ozbiljno poremećeno, kao i sa unosom preterane količine.

 

Itd.

Edited May 11, 2016 by Braća Strugacki

[Braća Strugacki]

evo tekst http://quantumjk.blogspot.rs/2015/04/nije-otrov-sve-sto-zvuci-cudno.html?view=mosaic

 

 

 

hvala, ovo nisam pročitao

[Ariel]

...barni...

 

...a posle ce cudite otkud toliki porast alergija i ostalog..mda..nista ne fali sastavu..

 

strugacki opet izdominirao, ali evo malo i ja.

 

čitao sam sastav barnija i te "hemikalije" su sve redom aposlutno (koliko se ZA SADA zna) neškodljive i odobrene za upotrebu u ishrani od strane dosta ozbiljnih institucija. i uopšte izraz "hemikalije" konotira nekakvu sonu kiselinu i krečane, a radi se prosto o jedinjenjima, koja su inače uvek "organskog" porekla, fyi. mada je i podela na organsko i neorgansko recidiv nekih prošlih vremena, no dobro. Jel znaš ti šta uopšte znače oni E-ovi? Meni objašnjavala naša najeminentnija nutricionistkinja. (ako znaš da se ne zamaram objašnjavajući, ali reći ću samo da E ne znači ništa "hemijski" ni "veštački"). edit: sad sam video link koji si postavila, čitao sam to odavno, tambs ap!

 

porast alergija je pre svega zbog veće higijene koja je ubila gomilu bakterija s kojima živimo u simbiozi. to sve počinje sa o sterilnim porođajima, deca ne dobijaju crevnu floru od keve kojoj je priroda uredila da se malo ukenja od napora porođajnih. ali s druge strane, ta higijena je daleko smanjila procenat smrtnosti novorođenčadi, tako da.. ju vin som ju luz som. inače, alergije su naročito problem kada se dete rodi carskim rezom, no nije to ništa što se ne može nadoknaditi s puno dojenja i dovoljno puštanja da se bebe igraju u prašini i na podu, ali treba malo vremena, a i problem je što je do skoro takvo "nehigijensko" ponašanje bilo veliki no-no, a sad je i dalje jedan regularni no-no.

Edited May 11, 2016 by Ariel

[Prokleto Djubre]

Samo bih dodao da ko zeli ozbiljno da prica o alergijama mora biti bas jebeno potkovan. Neki od najvecih umova danasnjice brinu upravo tu brigu i ne cekaju filozofe amatere da im objasne stvari. Ako bas konkretno znas sta i kako podize broj alergija i kojim mehanizmima utice na njih bilo bi daleko bolje da stanes u red za Nobela a ne da cakulas na opskurnom forumu. Nobel donosi barem milionce ako se ne varam, pa svi oni koje ne zanima slava mogu imati i taj podsticaj.

[ivy]

ma naravno..

[Dagmar]

Samo bih dodao da ko zeli ozbiljno da prica o alergijama mora biti bas jebeno potkovan. Neki od najvecih umova danasnjice brinu upravo tu brigu i ne cekaju filozofe amatere da im objasne stvari. Ako bas konkretno znas sta i kako podize broj alergija i kojim mehanizmima utice na njih bilo bi daleko bolje da stanes u red za Nobela a ne da cakulas na opskurnom forumu. Nobel donosi barem milionce ako se ne varam, pa svi oni koje ne zanima slava mogu imati i taj podsticaj.

 

To što je on napisao su danas dosta prihvaćene stvari u naučnoj zajednici koja se bavi alergijama btw, nisam sigurna doduše da će neko dobiti Nobela za to. cela poenta je da je imuni sistem čoveka evoluirao u kontaktu sa određenim vrstama mikroorganizama i na njima učio šta da toleriše a na šta da pravi odgovor. Deluje da se u gradovima zapada nalazi drugačija smesa mikroorganizama ( ne nužno da ih je i manje, možda samo različitih) i da to utiče na sazrevanje imunog sistema. Alergija, autoimune bolesti, sve nastaju kao posledica toga da imuni sistem umesto da ne reaguje kad je izložen Xu, a reaguje kad je izložen Yu, umesto toga krene da se brani od Xa. Sem higijenske hopteze koja je epidemiološki podržana, znaju se i drugi faktori koji utiču na pojavu alergija i autoimunih bolesti. Ne zna se sve naravno, i ima tu još mnogo da se otkriva, ali reći kako se ne zna šta izaziva alergije i kojim mehanizmima je godine 2016te je promašeno.

[dùda]

neko je ovde rekao ''šta su to uopšte prazne kalorije''

ja to ovako razumem

 

 

 

Teško je pronaći stručnu definiciju „brze“ hrane, hrane s „praznim kalorijama“ ili, pak, „zdrave“ hrane. Hranom koja sadrži „prazne kalorije“ obično se smatra ona hrana koja sadrži u velikoj količini rafinirani šećer, masti i aditive. To se ne smatra pravom definicijom, ali daje informaciju da konzumacijom tih namirnica možemo dobiti veliku količinu energije, a vrlo malo hranjivih tvari. Što bi se, nasuprot tome, smatralo „zdravom“ hranom? Primjerice, keks napravljen od bijelog brašna, šećera, margarina smatra se hranom s „praznim kalorijama“, ali ne i keks od integralnog brašna, meda ili ječmenog slada te voća poput jabuka. Bit je u količini i vrsti ugljikohidrata te u ostalim slatkim ili masnim dodacima.
Prehrana koja obiluje namirnicama s „praznim“ kalorijama može dovesti do stanja pomanjkanja određenih hranjivih tvari u organizmu ili do gojaznosti, jer većina takvih namirnica pruža gotovo samo energiju. Sva energija koju dobijemo konzumiranjem hrane dovest će do porasta težine, ali način na koji će se ta energija iskoristiti odredit će da li ćemo dobiti ili izgubiti na težini. Ako vježbanjem ili drugom tjelesnom aktivnosti sagorimo kalorije dobivene od hrane, izgubit ćemo na težini. Isto stoji za dobivanje na težini. 
Hrana koja sadrži „prazne“ kalorije nije bezuvjetno „loša“, ali je činjenica da si ju rijetko tko može dopustiti. Prosječan čovjek treba pažljivo birati hranu kako bi zadovoljio sve potrebe za neophodnim vitaminima, mineralima i ostalim esencijalnim hranjivim tvarima. Sa starenjem se situacija otežava: smanjuju se energetske potrebe, dok su potrebe za vitaminima i mineralima ostale iste. Upravo njih u namirnicama s „praznim“ kalorijama ima najmanje. Može se reći da za hranom s „praznim“ kalorijama mogu povremeno posegnuti jedino mlade osobe, vrlo tjelesno aktivne. One, zbog velikih energetskih potreba, mogu zadovoljiti sve hranjive potrebe i još ostaviti mjesta za „praznu“ energiju. 
„American Heart Association“ (AHA) preporučuje: Ograničite unos namirnica koje su sadrže puno energije (vrlo kalorične) ili imaju malo hranjivih tvari, uključujući i namirnice poput gaziranih pića ili slatkiša koji sadrže mnogo šećera.

 

eto, hrana sa  puno kalorija, a malo vitamina, minerala i esencijalnih hranjljivih tvari, po meni je to dosta dobro pojašnjenje

[Frile]

Ja sam pitao. 

 

Po meni je to žongliranje praznim rečima, čije se značenje menja po potrebi.

 

Iz kvotovanog se zaključuje:

Postoji hrana koja je jako kalorična a nema vitamine, minerale, vlakna. Ishrana bazirana na njoj nije dobra.

Preteran unos kalorija nije dobar (svejedno da li je sa ili bez vitamina - i previše meda će dovesti do gojaznosti isto kao i previše šećera).

 

Možda (to ovde ne piše, ali pretpostavljam) nije svejedno kako se koji sastojci unose - možda je za organizam bolje i lakše (a svakako je jeftinije) da neke sastojke dobija iz prirodne hrane a ne iz suplemenata.

 

U svakom slučaju, pojedena kutija industrijskog keksa nije "prazna kalorija" sama po sebi. Bitno je da su na kraju dana uneti svi preproučeni minerali, vitamini, vlakna... a da preporučena količina kalorija nije premašena.

[dùda]

U svakom slučaju, pojedena kutija industrijskog keksa nije "prazna kalorija" sama po sebi. Bitno je da su na kraju dana uneti svi preproučeni minerali, vitamini, vlakna... a da preporučena količina kalorija nije premašena.

pa kutija insdustrijskog keksa može da bude ''prazna kalorija'' a može i da ne bude, zavisi od sastava,  kakve veze ima šta pojedeš posle, pričamo o konkretnoj kutiji keksa, recimo

[Frile]

Ne, kvotovani tekst a naročito preporuka na njegovom kraju (kako sam ja razumeo) govore o načinu ishrane, a ne o konkretnim proizvodima.

 

Da li je taj industrijski keks "prazan" ili ne, ne zavisi samo od njegovog sastava, nego i od ostale hrane što se unosi tokom dana.

 

Drugim rečima, ako bi danima jeo samo taj keks i njemu sličnu hranu, to ne bi valjalo, na kraju bih bio u deficitu sa mineralima, vitaminima...   (a verovatno i deblji nego ranije)

 

I med je "prazna kalorija" - ako se ceo dan jede samo med i skoro ništa drugo.

[dùda]

ma jasno, nego sam ja samo htela da pojasnim šta podrazumevam pod ''praznim kalorijama''

[I*m with the pilots]

Meni je uopste to jedenje po kalorijama neshvatljivo.

[dùda]

Meni je uopste to jedenje po kalorijama neshvatljivo.

pa priča o praznim kalorijama nije priča o tome, ne sećam se da je  ovde neko pričao o jedenju po kalorijama 

[I*m with the pilots]

Samo sam konstatovala. Ima ljudi koji gledaju i broje te kalorije, ili npr. ovo ili ono sa "0 kalorija" ili sa "1 kalorijom" zarad mrsavljenja ili zato sto misle da je to zdravije, a meni je to sve

[dùda]

Samo sam konstatovala. Ima ljudi koji gledaju i broje te kalorije, ili npr. ovo ili ono sa "0 kalorija" ili sa "1 kalorijom" zarad mrsavljenja ili zato sto misle da je to zdravije, a meni je to sve

aha, nismo se razumele

 

i meni je to neshvatljivo, tj. ne bih mogla da se bavim nekakvim brojanjem ni u ludilu

 

ko ne shvati prostu računicu o unosu i trošenju kalorija, iliti da za mršavljenje ne moš' izbeći da budeš gladan, taj nikada smršaviti neće

hoću reći, da je najjednostavniji mogući indikator o unosu kalorija upravo taj oseća gladi