Permanentna kriza domaće ekonomije

[Prospero]

Bolje ti mene stavi na IL, zato što mi taj kvaziargument kako ništa nije isto i kako je sve bilo propalo, a onda voilla, dobrotvori na ime prodajne cene u privatizaciji za 3 godine uplate tri milijarde evra, ozbiljno već ide na... živac.

 

Tržišnu vrednost određuje berza a ne 3 ponude na tenderu, uz početnu procenu kapitala koja je u mnogo slučajeva bila onako, baš "simpatična".

 

A u ovom delu o kome pričamo, između DOSa i Zlobimira nema preterano mnogo razlike.

 

TT tj. CZ M57

 

Da bre, bez jake berze nema tržišta,

 

Imaš na prste jedne ruke da izbrojiš berzocentrična tržišta - USA, UK, HK, možda JAP , ROK i SIN. Berza je malo šta više od načina prikupljanja kapitala - to ili bankarski krediti su dominantni načini, ovi drugi daleko češći.

 

I ti sad uvlačiš u priču složeni (institucionalno, pre svega - školovani i licencirani brokeri, jaka KHOV koja nadzire trgovanja, pristup informacijama, dakle ekonomski pismeni mediji) mehanizam i ovde vučeš kosu i pljuješ DOS što ti to nije ostvario 2001 i u tih par godina?.

 

Ne mogu ja više obilaziti oko tvojih slepih mrlja, zajebi to.

 

 

---

 

Znaš kad bi Slovenac dao nekom i tih 100DEM a da ne dolazi na posao. Nikad. U Zastavi su kupovali socijalni mir 10 godina.

 

Trebalo je sve to pogasiti još 2001? Možda, nisam pametan, negde se verovatno isplatilo čekati i pumpati neke pare, negde ne.

 

No, pre dva dana si drugačije pisao:

 

Opet saveti u vidu maglovitog i nedefinisanog poboljšanja ekonomskog ambijenta. Kao papagaji, bez ikakve privredne strategije. I što Prokopijević nije spomenuo 2008. godinu kao godinu bankrotstva, kad je već spomenuo 1983, 1993, 2001, već je samo stavio upitnik?

 

Pazi tek ovaj biser:

 

 

Izgleda da je jedina otresita reforma ta da se što više ljudi otrese sa posla. Bože sačuvaj da neko da savet kako da se poveća zaposlenost.

 

 

Pozz

Edited February 29, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

 

Da bre, bez jake berze nema tržišta,

 

Imaš na prste jedne ruke da izbrojiš berzocentrična tržišta - USA, UK, HK, možda JAP , ROK i SIN. Berza je malo šta više od načina prikupljanja kapitala - to ili bankarski krediti su dominantni načini, ovi drugi daleko češći.

 

I ti sad uvlačiš u priču složeni (institucionalno, pre svega - školovani i licencirani brokeri, jaka KHOV koja nadzire trgovanja, pristup informacijama, dakle ekonomski pismeni mediji) mehanizam i ovde vučeš kosu i pljuješ DOS što ti to nije ostvario 2001 i u tih par godina?.

 

Ne mogu ja više obilaziti oko tvojih slepih mrlja, zajebi to.

 

Opušteno, kontam da je nategnute paralele teško braniti, no imaš svoje razloge očigledno pa poštujem.

 

Do stabilne berze je dug put svakako, no je primer kako se utvrđuje tržišna tj. realna vrednost kapitala. Ne znam koliko si upoznat sa mehanizmom utvrđivanja vrednosti kapitala u privatizaciji kod nas, kao i nepostojanju efektivne, objektivne i nepristrasne eksterne kontrole tog procesa, Biće da je mamara za manipulacije, šta misliš? Pa te zato i pitam lepo, kako si uspeo da pomiriš u sebi to, a da ti s druge strane smeta razvojna banka?

 

To me samo interesuje, pa da zatvaramo kafanu.

[Prokleto Djubre]

Samo da pokusam da vam zasmetam malo - interesntnu raspravu vodite, gledano sa strane laika za temu. Molio bih vas, ako nije previse, da nastavite u tom tonu i da ne prihvatate sve licno pa da ga dovedete do svadje. Niko nece "pobediti" u tome i bez veze se rasplinjavate a bar ja (nadam se i drugi) bi mogli nauciti nesto iz sukobljenih teorija ovako kako ih vi iznosite u vecini postova. 

[Lord Protector]

 

Trebalo je sve to pogasiti još 2001? Možda, nisam pametan, negde se verovatno isplatilo čekati i pumpati neke pare, negde ne.

 

No, pre dva dana si drugačije pisao:

 

Pozz

 

Ne, nije trebalo pogasiti 2001. Nije trebalo ni pogasiti 2016. bez pokušaja reorganizacije. Nije isto finansirati nekoga godinu dana dok se ne pokuša/izvrši transformacija i finansirati nekoga deset godina samo da taj neko ne bi izašao na ulicu i da ne bi glasao drugačije na sledećim izborima. Pare su ovde slupane na socijalni mir i lopovluk umesto na privredni razvoj.

Edited February 29, 2016 by slow

[Prospero]

Ekonomija je i političko pitanje, ko bi rekao.

 

Uostalom, bila bi dobra kolektivna katarza™ da je neko imao muda da šutne u dupe milionče ljudi s posla u roku od odmah i uputi ih pred kancelarije SPS i SRS da tamo traže pare sa bakljama i vilama. No, ispalo je drugačije, bummer.

 

---

 

 

Opušteno, kontam da je nategnute paralele teško braniti, no imaš svoje razloge očigledno pa poštujem.

 

Do stabilne berze je dug put svakako, no je primer kako se utvrđuje tržišna tj. realna vrednost kapitala. Ne znam koliko si upoznat sa mehanizmom utvrđivanja vrednosti kapitala u privatizaciji kod nas, kao i nepostojanju efektivne, objektivne i nepristrasne eksterne kontrole tog procesa, Biće da je mamara za manipulacije, šta misliš? Pa te zato i pitam lepo, kako si uspeo da pomiriš u sebi to, a da ti s druge strane smeta razvojna banka?

 

To me samo interesuje, pa da zatvaramo kafanu.

 

Zato što je belodano da privatizacija (a u biti relativno mirna kontrarevolucija, kako sam već rekao) nije sadržavala bitan element a to su bili pošteni, solventni, likvidni, tržišno dobro pozicionirani i međunarodno povezani srpski kapitalisti koji su trebali da učine dve stvari - po razumnoj ceni prenesu vlasništvo na sebe i sačuvaju neke kapacitete firmi uz idelani scenario zadržavanja i proširenja osnovnih delatnosti kroz rešavanje dugova i ulaganja. Ove dve funkcije, pričamo o modelu, svakako nisu mogli da ispune ni radnici, drugu pre svega. A jedan od osnovnih problema je bio nedostatak tržišta kapitala, od toga nije bilo bežanja i iz koga su se dobrim delo porodilo i takvo stanje.

 

Drugim rečima - krađa, marifetluci, leva ruka desni džep su bili evidentno neizbežan faktor tranzicije, kao i u svim IE zemljama u manjoj ili većoj meri, a u srpskom slučaju sa specifičnim nasleđem rata, sankcija, hiperinflacije i kriminalizovanih tokova novca posebno.

 

 

Državna razvojna banka je specifičan instrument koji može a ne mora da postoji, podložan je političkoj i stručnoj debati oko svoje korisnosti i nije uslovljen nekim strukturnim problemima pa da kažemo da je nezaobilazan.

Edited February 29, 2016 by Prospero

[Lord Protector]

Ekonomija je i političko pitanje, ko bi rekao.

 

Uostalom, bila bi dobra kolektivna katarza™ da je neko imao muda da šutne u dupe milionče ljudi s posla u roku od odmah i uputi ih pred kancelarije SPS i SRS da tamo traže pare sa bakljama i vilama. No, ispalo je drugačije, bummer.

 

 

Možeš da karikiraš letnji dan do podne ali to ne menja činjenicu da je skoro sve urađeno pogrešno ili sa pogrešnim tajmingom. Nije samo u pitanju pogrešno izvedena privatizacija već celokupna ekonomska politika koja je pokazala zadivljujući stepen kurcobolje političke elite za domaću privredu. 

[Tribun_Populi]

Zato što je belodano da privatizacija (a u biti relativno mirna kontrarevolucija, kako sam već rekao) nije sadržavala bitan element a to su bili pošteni, solventni, likvidni, tržišno dobro pozicionirani i međunarodno povezani srpski kapitalisti koji su trebali da učine dve stvari - po razumnoj ceni prenesu vlasništvo na sebe i sačuvaju neke kapacitete firmi uz idelani scenario zadržavanja i proširenja osnovnih delatnosti kroz rešavanje dugova i ulaganja. Ove dve funkcije, pričamo o modelu, svakako nisu mogli da ispune ni radnici, drugu pre svega. A jedan od osnovnih problema je bio nedostatak tržišta kapitala, od toga nije bilo bežanja i iz koga su se dobrim delo porodilo i takvo stanje.

 

Drugim rečima - krađa, marifetluci, leva ruka desni džep su bili evidentno neizbežan faktor tranzicije, kao i u svim IE zemljama u manjoj ili većoj meri, a u srpskom slučaju sa specifičnim nasleđem rata, sankcija, hiperinflacije i kriminalizovanih tokova novca posebno.

 

U uslovima u kojima 45 godina takvi nisu ni mogli postojati, naravno da nije bilo poštenih, solventnih, tržišno dobro pozicioniranih i međunarodno dobro povezanih srpskih kapitalista. Sve i da ih je bilo, sledeći logiku profita čisto sumnjam da iko od njih u datoj situaciji (tj. primenjenom rešenju prodaje većinskog dela sa postojećim mehanizmima) ne bi bio oportunista - nastojeći da po minimalnoj ceni kupi i maksimizuje profit, kad se već može lagano korumpirati i kao što i rade Slobini tajkuni podjenako kao i strendžeri.  Najviše što si imao su sposobni, koliko-toliko pošteni i neokaljani samoupravni direktori sa nešto (preživelih) poslovnih veza po inostranstvu, i nada da će takvi preduzeti sve što umeju kako bi osposobili firmu te na taj način pre svega sebi, a onda i ostalima obezbediti egzistenciju. Stoga je izbor bio da li želiš novih tisuću hrvatskihsrpskih porodica (©by dr Franjo Tuđman ), pri čemu ćeš da zažmuriš na poreklo kapitala i nastaviš gde je stao Zloboleon, ili očuvanje i unapređenje ekonomske demokratije i nastaviš gde su stali komunisti.

 

Obzirom da očigledno nemaš problem s ovim prvim izborom, to te u mojoj vizuri svrstava u solidnog ekonomskog desničara, a tu su već razlike između nas suštinske.

 

 

Državna razvojna banka je specifičan instrument koji može a ne mora da postoji, podložan je političkoj i stručnoj debati oko svoje korisnosti i nije uslovljen nekim strukturnim problemima pa da kažemo da je nezaobilazan.

 

Ma OK, kad ovako jasno postavimo stvari, onda je i jasno da se debatuje sa suprotstavljenih polaznih osnova.

Edited February 29, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

Možeš da karikiraš letnji dan do podne ali to ne menja činjenicu da je skoro sve urađeno pogrešno ili sa pogrešnim tajmingom. Nije samo u pitanju pogrešno izvedena privatizacija već celokupna ekonomska politika koja je pokazala zadivljujući stepen kurcobolje političke elite za domaću privredu. 

 

BDP je 2001-2008. rastao negde 4-5% godišnje, mada dobrim delom i zbog niske baze. Hoćeš da kažeš da je vođena famozna ispravna™ politika rast bi bio koliko, 10% godišnje, nešto brže nego kineski? 

 

Dobre su te definicije uspeha: +5% je loša politika ali je +10% dobra (i dostižna, realna)

 

---

 

 

 

Kljuĉni makroekonomski rezultati Srbije u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. jesu:

 

 relativno brz rast bruto domaćeg proizvoda po stopi od 5,4% proseĉno godišnje;

 relativna makroekonomska stabilnost merena rastom cena na malo u proseku od 14,8% godišnje;

 proseĉni godišnji realni rast investicija po stopi oko 7% i povećanje uĉešća fiksnih investicija u BDP sa 10,6% u 2001. na 21,7% u 2008. godini;

 relativno visok rast izvoza robe po stopi od 20,2% proseĉno godišnje i povećanje uĉešća izvoza robe u BDP sa 15,7% u 2001. na 22,1% u 2008. godini;

 relativno visok kumulativni neto priliv direktnih stranih investicija od 10,9 mlrd evra;

 znaĉajan kumulativni rast deviznih rezervi koje su na kraju 2008. iznosile 9,2 mlrd evra;

 znaĉajan kumulativni rast devizne štednje koja je na kraju 2008. iznosila 4,8 mlrd evra;

 konsolidacija javnih finansija Republike uz visoko uĉešće javnih prihoda u BDP od 42,0%, javnih rashoda od 44,6% i fiskalnog deficita od 2,6% BDP na kraju 2008. na nivou konsolidovanog sektora države;

 smanjenje uĉešća javnog duga Republike u BDP sa 102,2% u 2001. na 29,8% u 2008. godini.

 

Pozitivne makroekonomske rezultate pratile su unutrašnja i spoljna makroekonomska neravnoteţa i drugi strukturni problemi nasleđeni iz prethodnog perioda i ispoljeni u osmogodišnjem periodu tranzicije u prvoj dekadi ovog veka, a posebno:

 visoki obim i nepovoljna struktura drţavne potrošnje;

 visok nivo inflacije i prusustvo jakih inflatornih oĉekivanja;

 visok deficit u robnoj razmeni i visok deficit tekućeg raĉuna;

 visoka stopa nezaposlenosti po ILO definiciji;

 brži realni rast proseĉne neto zarade (13,9% proseĉno godišnje) od realnog rasta BDP (5,4% proseĉno godišnje) i rasta produktivnosti (6,1% proseĉno godišnje).

 

Srbija je od 2001. do 2008. izvršila znaĉajna institucionalna i strukturna prilagođavanja. Doneto je preko 500 zakona kojima se uređuje tržišni sistem i koji su u znaĉajnoj meri harmonizovani sa propisima EU. Na osnovu tih zakona reformisani su u većoj meri realni i finansijski sektor, a u manjoj meri i javni sektor. Preostale reforme se odnose pretežno na privatizaciju javnih preduzeća, politiku konkurentnosti, razvoj nebankarskog sektora, infrastrukturne reforme, reformu penzijskog sistema, kompletiranje institucionalnih reformi i uspostavljanje discipline u pogledu primene donetih sistemskih zakona. U proteklom tranzicionom periodu postavljena je intstitucionalna osnova za brži rast privrede Srbije, pre svega kroz uspešnu reformu poreskog i bankarskog sistema, održavanje konvertibilnosti dinara za tekuće transakcije koja je olakšavala razmenu sa svetom i priliv stranih investicija, liberalizaciju trgovine sa svetom putem ukidanja raznovrsnih uvoznih kvota i smanjivanja carina. Socioekonomsku tranziciju u Srbiji pratili su snažni politiĉki potresi (ubistvo premijera i ĉesti izborni ciklusi). U takvim uslovima Srbija je napravila napredak u privatizaciji malih i srednjih preduzeća, liberalizaciji cena, liberalizaciji trgovine, politici kursa, reformi bankarskog sektora, dok je niţe rezultate postigla u restrukturiranju velikih preduzeća, politici konkurencije i infrastrukturnim reformama.

 

...

 

Srbija je u periodu 2001-2008. ostvarila relativno visoku proseĉnu godišnju stopu realnog rasta BDP i kumulativni rast BDP, što je znaĉajan rezultat ekonomske politike ostvaren u uslovima tranzicije i cikliĉnih kretanja svetske privrede. Privredni rast je preteţno voĊen domaćom traţnjom i izvozom. Na rast su pozitivno delovale i realizovane investicije i strukturne reforme, pre svega privatizacija društvenih preduzeća.

 

Postignut je znaĉajan porast BDP po stanovniku kao sintetiĉki rezultat realnog rasta BDP i realne aprecijacije dinara.

 

Srbija je sa niske polazne osnove ostvarila brz privredni rast i po dinamici rasta BDP je u grupi zemalja iz okruženja sa najbržim privrednim rastom (Rumunija, Bugarska, Albanija i Crna Gora).

...

 

 

3. Ključni učinci i izazovi ekonomske politike i institucionalnih reformi

Srbija je u prvih osam godina zakasnele tranzicije ekonomskom politikom i institucionalnim reformama 

znaĉajno unapredila sistem i poboljšala makroekonomske performanse. Ostvaren je relativno brz

privredni rast uz poboljšanje ţivotnog standarda stanovništva.

Registrovane su više stope rasta BDP u osmogodišnjem tranzicionom periodu, nakon drastiĉnog pada

privredne aktivnosti tokom devedesetih godina prošlog veka, zahvaljujući izvršnim strukturnim reformama,

pre svega restrukturiranju bankarskog sektora, privatizaciji društvenih preduzeća i prilivu stranih investicija.

Privredni rast je ostvaren prvenstveno zahvaljujući rastu agregatne tražnje podstaknut kreditnom i fiskalnom

ekspanzijom.

Poboljšanje životnog standarda vidljivo je kroz znaĉajan rast BDP po stanovniku i znaĉajan rast plata,

penzija i socijalnih transfera i po tom osnovu smanjenje siromaštva u Srbiji. Prema Anketi o ţivotnom

standardu iz 2007. bilo je siromašno 6,6% populacije odnosno oko 500.000 stanovnika, pre svega

neobrazovano i nezaposleno stanovništvo. Životni standard stanovništva u Srbiji je znatno pogoršan krajem

2008. i u 2009. godini kao posledica globalne ekonomske krize.

Uĉinci ekonomske politike i institucionalnih reformi bili bi veći da se pojedine mere ekonomske politike

nisu prilagođavale populistiĉkim ciljevima i da se pojedine strukturne reforme nisu zaustavljale. U tom

pogledu precenjen devizni kurs omogućio je obiman uvoz robe široke potrošnje i veći standard; velika

izdvajanja za javnu potrošnju omogućavala su rast plata iznad rasta produktivnosti; kašnjenje u donošenju

steĉajnog zakonodavstva i usporen steĉajni postupak omogućavali su zadrţavanje neefikasnih preduzeća i

oĉuvanje neproduktivnih radnih mesta.

Tokom osmogodišnjeg tranzicionog perioda devizni kurs nije formiran dominantno na bazi trţišnih zakona i

nije slobodno fluktuirao kursa. NBS je intervenisala na deviznom trţištu svaki put kad je procenila da je

ugroţena finansijska stabilnost trţišta. Pored repo kamatne stope koristila je stopu obavezne rezerve i

intervencije na deviznom trţištu. U uslovima ekspanzivne fiskalne politike i umereno restriktivne monetarne

politike devizni kurs nije bio realan. Smanjenje precenjenosti dinara zahtevalo je ubrzanje strukturnih

reformi, povećanje konkurentnosti privrede i restriktivnu fiskalnu politiku. Snaţna aprecijacija dinara u

većem delu tranzicionog perioda delovala je istovremeno na smanjenje inflacije i na smanjenje

konkurentnosti privrede i izvoza i na rast uvoza i deficita tekućeg raĉuna.

Ekonomske reforme su ĉesto zaustavljane u proteklom tranzicionom periodu, a najviše od marta 2003. i u

2006. i 2007. što je usporavalo privredni rast i uticalo na povećanje makreoekonomskih neravnoteţa.

Dugoroĉno odrţiv privredni rast podrazumeva završetak reformi, smanjivanje javne potrošnje, privatizaciju

javnih preduzeća, privlaĉenje stranih direktnih investicija, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruţivanja EU.

Privreda Srbije, iako je ostvarila visoke stope rasta u prvih osam godina zakasnele tranzicije, ranjiva je na

srednji i dugi rok zbog rastućih makroekonomskih ravnoteţa koje se ispoljavaju u rastu fiskalnog deficita,

rastu deficita tekućeg raĉuna, rastu inflacije, niskoj domaćoj štednji i rastu spoljnog duga. Povećanje nivoa

javne potrošnje i dvocifrena proseĉna stopa inflacije u prvih osam godina zakasnele tranzicije, visok deficit

spoljnog sektora, aprecijacija kursa i populistiĉka politiĉka obećanja ugroţavaju makroekonomsku stabilnost

i oteţavaju dolazak investitora u Srbiju ĉija ulaganja mogu da obezbede rast zaposlenosti i dohotka i

smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Istraţivanja MMF pokazuju da rast fiskalnog deficita iznad 1,5% BDP ugroţava unutrašnju i spoljnu

makroekonomsku stabilnost (IMF, Country Repore No 2008/55) i uslovljava potrebu zaduţivanja drţave

zbog smanjenja prihoda od privatizacije kojima je finansiran budţetski deficit. Stoga je fiskalno

prilagoĊavanje kljuĉni zadatak ekonomske politike i instituticionalnih reformi. Smanjenju javne potrošnje

znaĉajno treba da doprinese privatizacija javnih preduzeća i uvoĊenje finansijske discipline u drţavne

kompanije.

Istraživanja problema deficita u platnom bilansu Srbije pokazuju da je deficit tekućeg raĉuna platnog bilansa

Srbije iznad svog dugoroĉnog trenda i da ga je neophodno smanjivati, ubrzanim rastom BDP i izvoza,

smanjenjem jaza izmeĊu potrebnih i raspoloţivih investicija i smanjenjem visoke javne potrošnje.

Podizanje nivoa razvijenosti Srbije kao zemlje u tranziciji nuţno prati visok nivo deficita na tekućem raĉunu.

Veliki spoljnotrgovinski deficit rezultat je niskog izvoza, iako je registrovan brzi rast izvoza u ĉitavom

tranzicionom periodu, u proseku oko 20% godišnje. Izvozna ponuda nema odgovarajući obim i strukturu sa

stanovišta povećanja deviznog priliva i eksterne likvidnosti. Deficit na tekućem raĉunu pokrivan je

zaduţivanjem u inostranstvu i stranim direktnim investicijama. Smanjenje deficita tekućeg raĉuna ispod 8%

BDP smatra se kritiĉnom granicom srednjoroĉno odrţivog tekućeg deficita i to je kljuĉni zadatak ekonomske

politike i institucionalnih reformi.

Treći kljuĉni izazov i zadatak ekonomske politike i institucionalnih reformi jeste uspostvljanje i odrţavanje

niske stope inflacije koja uz smanjenje javne potrošnje i sprovoĊenje institucionalnih reformi obezbeĊuje

rast privredne aktivnosti. Odrţiv privredni rast bazira se na makroekonomskoj stabilnosti, prilivu stranih

investicija, rastu domaćih investicija, povećanju konkurentnosti privrede i poslediĉno na rastu dohotka i

ţivotnog standarda stanovništva. Srbija u prvih osam godina tranzicije nije ostvarila odrţivu jednocifrenu

stopu inflacije, pre svega zbog rasta cena nafte, struje i hrane koje su se preko visoke domaće traţnje prelile

u visoku inflaciju. Visok rast traţnje izazvan je velikim rastom javne potrošnje i kreditnom ekspanzijom.

 

Ĉetvrti kljuĉni izazov i zadatak ekonomske politike i institucionalnih reformi jeste smanjenje visoke

nezaposlenosti i usklaĊivanje rasta zarada sa rastom produktivnosti rada, s obzirom na to da je u 2010.

registrovana visoka stopa nezaposlenosti (19,2% po metodologiji ILO) i da je rast zarada koji nije pokriven

rastom produktivnosti odvlaĉio investicije kao kljuĉni izvor nove zaposlenosti.

[Prospero]

@Tribun

 

Gde su stali komunisti - 1991. ili 2000?

 

Teško te je pratiti, mnogo si se angažovao na pomeranju goulpostova u raspravi, sad su u igri i samoupravni direktori (Mišković, Miki Savićević...) kao poželjni stub tranzicije...

[Lord Protector]

 

BDP je 2001-2008. rastao negde 4-5% godišnje, mada dobrim delom i zbog niske baze. Hoćeš da kažeš da je vođena famozna ispravna™ politika rast bi bio koliko, 10% godišnje, nešto brže nego kineski? 

 

Dobre su te definicije uspeha: +5% je loša politika ali je +10% dobra (i dostižna, realna)

 

---

 

 

 

 

 

Očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine pasti za samo pola procenta je previše optimistično, ali to i nije najvažnije. Važnije je koliko će biti zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose, kakav će biti odnos između njih i broja penzionera, koliko će porasti javni i spoljni dug i nenaplativa potraživanja, kaže za NIN (15/01/2015) Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona.

„Srbija je još od 2008. suočena sa dubokom, kontinuiranom krizom. Kretanje BDP-a ne reflektuje svu dubinu drame, pogotovo kada se gleda izolovano od ostalih pokazatelja. Srbija srlja u propast duže od decenije, a pri tome je stopa rasta BDP-a bila relativno visoka sve do 2008. BDP jeste rastao, ali je zaposlenost padala, imovina se prodavala, uvoz je ludovao, a spoljna i unutrašnja zaduženost ubrzano rasla. Te 2008. zvonilo je poslednje zvono na uzbunu, ali nije imao ko da ga čuje“, upozorava Katić i izražava bojazan da će stvarna ekonomska kretanja biti gora od onih koje Vlada očekuje. A to će, zaključuje, dovesti do novih pritisaka da se smanjuje javna potrošnja, ubrza prodaja javnih preduzeća i država dodatno zaduži.

Šta je ključna greška kreatora ekonomske politike u Srbiji?

Ne postoji jedna ključna greška. Reč je o pogrešnom konceptu ekonomske politike koja se vodi od 2002. To je koncept bez koncepta u kome ekonomija ide kuda voda nosi. Kreatori ekonomske politike nisu razumeli da se razvoj planira, da se on ne događa sam od sebe.

Finansijski sistem je prepušten stranim bankama i Srbija je izgubila kontrolu nad kreditnom i monetarnom, a time i nad razvojnom politikom. To je omogućilo bankama da visokim kamatama deru građane i uništavaju domaću privredu. Građanima i privredi je omogućeno i da se zadužuju u stranoj valuti iako ne zarađuju devize. To su sulude, samoubilačke odluke.

Ukinuta je i Služba društvenog knjigovodstva – tim potezom se država odrekla prihoda od platnog prometa i razorila poreski sistem, stvarajući ambijent strašne poreske nediscipline.

Liberalizacijom uvoza i snižavanjem carina postignut je trostruki negativni efekat. Stimulisan je uvoz, smanjeni su prihodi od carina, a iznurena domaća privreda ostavljena na milost i nemilost moćnoj stranoj konkurenciji. Uz sve to, i precenjeni kurs dinara žestoko pomaže uvoz i uvoznike.

Trgovinska mreža je, takođe, u rukama stranaca, pa oni odlučuju i šta će i pod kojim uslovima staviti na police. To je novi, težak pritisak na domaće proizvođače.

Uprkos ozbiljnim analizama koje upozoravaju na nadolazeću svetsku krizu hrane, Srbija je prihvatila da stranci mogu kupovati zemlju i pre eventualnog ulaska u EU.

Država je prihvatila diktat stranih finansijera i omogućila da sve važne infrastrukturne investicije grade stranci. Time se marginalizuje i uništava domaća operativa.

Potpunom deprofesionalizacijom države i celog javnog sektora dobili smo najnekompetentniju državu u poslednjih sto godina.

Strašna je lakoća kojom su greške činjene. Niko ni do danas nije zapitao kreatore i ideologe ovakve politike, šta im je bilo u glavi kada su predlagali i sprovodili ovakve mere, ili kada su pregovarali sa EU.

Edited February 29, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Pominjao sam ja to već, samo me ili nisi ispratio do kraja ili nisi zapazio. Krupne kapitaliste si u igru uveo ti, kažem tačno, nije ih bilo. Max. što si mogao dobiti 2001. godine je s jedne strane Mišković, s druge Miki Savićević.

 

Pa ti izaberi.

[Prospero]

"Srbija srlja u propast od 2001" (by N. Katić - krug se zatvara ponovnim citiranjem njega, iako to što priča nije čak ni pogrešno a posle 15 strana uzaludne priče ni smešno)
 
Pa gde bi bila da je sa te polazne tačke srljala u propast? Na plati od 10€, nezaposlenosti od 50%? 

 

 

 

 
 

Edited February 29, 2016 by Prospero

[Korki]

Катић је у праву за царине али то је проблем ССП, а то опет значи проблем кретања према ЕУ. Рупа у буџету је повелика од када је ступио на снагу ССП због губитка прилива новца од царина. То је требало другачије да изгледа. Да смањене царине повећају привредну активност и потрошњу људи, али се то није десило због картелисаног простора трговине, где цене и нису пале колико су требале, до лошег међународног економског окружења када је ССП почео, на наше инсистирање, вероватно због олигарха који држе трговину и увоз, једнострано да се примењује. У неком идеалнијем случају примена ССП би била укупно позитивна али сада није.

Онда зовеш ММФ, повећаваш порезе и друге намете, да би попунио рупу у буџету, па још више затрпаш економију.

Курс јесте био "прецењен" због уласка новца од приватизације, па се и јавни дуг смањивао због тога, те ту Катић није у праву.

Раст БДП је био последица првог отварања после санкција и продаје онга што вреди, те уласка банака и почетног замајца код задуживања јер је то време било лудило код давања кредита на светском нивоу, као што знамо из 2008/09. Погледајте шта се дешавало по Мађарској 2008/09.

 

Да је било неког економског плана развоја 2001-није. Али није било ни раније, и без 90тих. Па се то лутало од ирског модела, 2005-08(док није пукла Ирска) до кинеза итд. Опште лудило а све се сводило да богати спонзори странака(домаћи и страни) имају заштићене позиције на тржишту. Тако је и данас.

[Sestre Bronte]

Катић је у праву за царине али то је проблем ССП, а то опет значи проблем кретања према ЕУ. Рупа у буџету је повелика од када је ступио на снагу ССП због губитка прилива новца од царина. То је требало другачије да изгледа. Да смањене царине повећају привредну активност и потрошњу људи, али се то није десило због картелисаног простора трговине, где цене и нису пале колико су требале, до лошег међународног економског окружења када је ССП почео, на наше инсистирање, вероватно због олигарха који држе трговину и увоз, једнострано да се примењује. У неком идеалнијем случају примена ССП би била укупно позитивна али сада није.

Онда зовеш ММФ, повећаваш порезе и друге намете, да би попунио рупу у буџету, па још више затрпаш економију.

Курс јесте био "прецењен" због уласка новца од приватизације, па се и јавни дуг смањивао због тога, те ту Катић није у праву.

Раст БДП је био последица првог отварања после санкција и продаје онга што вреди, те уласка банака и почетног замајца код задуживања јер је то време било лудило код давања кредита на светском нивоу, као што знамо из 2008/09. Погледајте шта се дешавало по Мађарској 2008/09.

 

Да је било неког економског плана развоја 2001-није. Али није било ни раније, и без 90тих. Па се то лутало од ирског модела, 2005-08(док није пукла Ирска) до кинеза итд. Опште лудило а све се сводило да богати спонзори странака(домаћи и страни) имају заштићене позиције на тржишту. Тако је и данас.

 

više manje +1

[Tribun_Populi]

Катић је у праву за царине али то је проблем ССП, а то опет значи проблем кретања према ЕУ. Рупа у буџету је повелика од када је ступио на снагу ССП због губитка прилива новца од царина. То је требало другачије да изгледа. Да смањене царине повећају привредну активност и потрошњу људи, али се то није десило због картелисаног простора трговине, где цене и нису пале колико су требале, до лошег међународног економског окружења када је ССП почео, на наше инсистирање, вероватно због олигарха који држе трговину и увоз, једнострано да се примењује. У неком идеалнијем случају примена ССП би била укупно позитивна али сада није.

Онда зовеш ММФ, повећаваш порезе и друге намете, да би попунио рупу у буџету, па још више затрпаш економију.

Курс јесте био "прецењен" због уласка новца од приватизације, па се и јавни дуг смањивао због тога, те ту Катић није у праву.

Раст БДП је био последица првог отварања после санкција и продаје онга што вреди, те уласка банака и почетног замајца код задуживања јер је то време било лудило код давања кредита на светском нивоу, као што знамо из 2008/09. Погледајте шта се дешавало по Мађарској 2008/09.

 

Да је било неког економског плана развоја 2001-није. Али није било ни раније, и без 90тих. Па се то лутало од ирског модела, 2005-08(док није пукла Ирска) до кинеза итд. Опште лудило а све се сводило да богати спонзори странака(домаћи и страни) имају заштићене позиције на тржишту. Тако је и данас.

 

That's the catch.

 

Da je drugačije odigrano i da su slušali Kučana, ovog prvog ne bi bilo (ni tajkuna da kartelišu u toj meri, niti da lobiraju za dizanje rampe, ukidanje carina i eksploziju uvoza). Ovo drugo bi se svakako desilo jer ovde 2001-ve nije bilo para, ergo svakako bi ušle strane banke i moralo bi da padne zaduživanje, što za obrtna sredstva što za investicije.

 

Ali bar ne bi država sprcavala privatizacioni prihod u potrošnju i socijalna davanja, da nam raste uvoz i tajkuni multipliciraju bogatstvo.