Obrazovanje 21. veka - reforma ili propast

[Tihajeza]

13 minutes ago, porucnik vasic said:

Ово је био систем код нас до шездесетих. Иначе занима ме по чему је то образовање у Финској свемирско.

 

Za visoko obrazovanje ne znam, ali za osnovno da. 

Deci je maksimalno dopušteno da se igraju i kreću, u školi borave 3 do 4 sata, sve što uče je pažljivo spakovano u priče i praktične primere, čak predmeti ne postoje (npr. svi  zajedno prave bicikl mesec dana i tu ih prošetaju kroz matematiku, fiziku, ekologiju, možda i jezik), kućne obaveze za školu, domaći, ne postoje.

 

Zvuči vrlo nesvemirski, ali Finska ima najbolji PISA rezultat u Evropi, i među prvih 5 ili 10 u svetu.

[porucnik vasic]

3 minutes ago, Tihajeza said:

 

Za visoko obrazovanje ne znam, ali za osnovno da. 

Deci je maksimalno dopušteno da se igraju i kreću, u školi borave 3 do 4 sata, sve što uče je pažljivo spakovano u priče i praktične primere, čak predmeti ne postoje (npr. svi  zajedno prave bicikl mesec dana i tu ih prošetaju kroz matematiku, fiziku, ekologiju, možda i jezik), kućne obaveze za školu, domaći, ne postoje.

 

Zvuči vrlo nesvemirski, ali Finska ima najbolji PISA rezultat u Evropi, i među prvih 5 ili 10 u svetu.

И кога брига за ПИСА резултат? Да ли Финци процентуално имају највећи број доктора наука у Јевропи, да ли су по томе у првих пет у свету, колико имају патената, Нобела и осталих награда, научника од светскога гласа. Ја како видим науком дрмају ти буљаши, Амери, Рује, Кинези, онда буљаши Швабе, Енглези, Французи, Израелци...то да се неко учи физици и математици кроз то како праве бицикл је спрдња.

[namenski]

Porucnice, jebalo te brojanje doktora nauka.

I, kada smo vec kod drmr, zasto nisi pomenuo Srbiju ima ih i ona, onoliko.

Dajem 10 doktora nauka za 1 dete neoptereceno domacim, bubanjem, koje ce znati da sklopi biciklo, oslobodjeno ogavnog i odurnog kompetitivnog nacina skolovanja...

 

Edit: da, i Nobel te da te

Edited May 28, 2019 by namenski
Nobel

[Tihajeza]

Ja kažem da pričam o osnovnom, ne o visokom obrazovanju.

Drugo, ovaj sistem kod njih je novijeg datuma, ne više od 20 godina.

Treće, da li je frustrirano i nezdravo pučanstvo sa 0.00001% doktora nauka uspešno društvo? Društvo, ne država sa statistikom nobelovaca i patenata?

Edited May 28, 2019 by Tihajeza

[porucnik vasic]

7 minutes ago, namenski said:

Porucnice, jebalo te brojanje doktora nauka.

I, kada smo vec kod drmr, zasto nisi pomenuo Srbiju ima ih i ona, onoliko.

Dajem 10 doktora nauka za 1 dete neoptereceno domacim, bubanjem, koje ce znati da sklopi biciklo, oslobodjeno ogavnog i odurnog kompetitivnog nacina skolovanja...

 

Edit: da, i Nobel te da te

А дај ти шта хоћеш али прво то примени на себе и своју децу. Или те нешто сврби овде...

2 minutes ago, Tihajeza said:

Ja kažem da pričam o osnovnom, ne o visokom obrazovanju.

Drugo, ovaj sistem kod njih je novijeg datuma, ne više od 20 godina.

Treće, da li je frustrirano i nezdravo pučanstvo sa 0.00001% doktora nauka uspešno društvo? Društvo, ne država sa statistikom nobelovaca i patenata?

Успешно друштво је оно које је економски јако,  политички стабилно. Верујем да је друштво хотентота знатно срећније од финског где је ето алкохолизам ендемски.

[Shan Jan]

To sa finskim sistemom je jako zanimljivo. Zasto bi morala deca da se ocenjuju u osnovnoj skoli? Valjda skola sluzi da se sto vise osposobe. Za klasifikaciju mozemo ostaviti strucne srednje skole i fakultete. Bubacenje zarad ocena, koje je kod nas toliko cesto, apsolutno ne sluzi nicemu. Mnogo bi vise koristilo deci da kroz prakticne primere i primenu nauce biologiju, hemiju i sl. nego da bubaju ko mentoli. I sta se desilo sa vaspitanjem u "vaspitanju i obrazovanju"? U Africi, gde u skolu idu moji rodjaci, u mladjim razredima postoje predmeti koji sluze da decu uce lepom ponasanju i moralu. A sta mi imamo, veronauku u srednjoj?

 

Obrazovanje je u Srbiji jedna od poslednjih stvari oko koje se vecina slaze da je jos uvek koliko toliko ok. Cemu ovo eksperimentisanje stvarno mi nije jasno. 

[gospa buba]

problem sa tim finskim sistemom je shto je kao onaj magarac shto ga svi gledaju kroz tarabu. pa ko ushi ko rep :(

[namenski]

1 hour ago, porucnik vasic said:

А дај ти шта хоћеш али прво то примени на себе и своју децу.

Za moju decu ne brigaj, testirano visestruko: po onome sto citam na forumu ti se, ako se ne varam, tek spremas, tako da ti ne bih preporucio kacenje po tom pitanju...

Obaska sto je uvodjenje moje/tvoje dece u pricu malo, kako da ti kazem, mimo dobrog ukusa.

 

Quote

 

Или те нешто сврби овде…

 

U pravu se, svrbe me nadobudni novokomponovani Америчани...

 

Quote

Успешно друштво је оно које је економски јако,  политички стабилно. Верујем да је друштво хотентота знатно срећније од финског где је ето алкохолизам ендемски.

Jal endemski alkoholizam, jal malo-malo pa neko pelcuje tuce ili dva svojih sugradjana, onako iz cista mira, doslo mu...

A sto se tice ekonomske jakosti i politicke stabilnosti, bolje nemoj Amreriku i Finsku, u tom poredjenju nisam siguran ko bi bolje prosao...

 

1 hour ago, Shan Jan said:

To sa finskim sistemom je jako zanimljivo. Zasto bi morala deca da se ocenjuju u osnovnoj skoli? Valjda skola sluzi da se sto vise osposobe. Za klasifikaciju mozemo ostaviti strucne srednje skole i fakultete. Bubacenje zarad ocena, koje je kod nas toliko cesto, apsolutno ne sluzi nicemu. Mnogo bi vise koristilo deci da kroz prakticne primere i primenu nauce biologiju, hemiju i sl. nego da bubaju ko mentoli. I sta se desilo sa vaspitanjem u "vaspitanju i obrazovanju"? U Africi, gde u skolu idu moji rodjaci, u mladjim razredima postoje predmeti koji sluze da decu uce lepom ponasanju i moralu. A sta mi imamo, veronauku u srednjoj?

 

Obrazovanje je u Srbiji jedna od poslednjih stvari oko koje se vecina slaze da je jos uvek koliko toliko ok. Cemu ovo eksperimentisanje stvarno mi nije jasno. 

Sanjane, svaki sistem^tm koji osnovce posadi za radni sto+skolsku klupu u ukupnom dnevnom trajanju duzem od najobicnijeg kancelarijskog radnog dana ima ozbiljne bagove: moj je dojam da se skolstvo u Srbiji slepuje na inerciji nasledjenoj iz nekih proslih vremena, i pogledu na skolovanje u celini koje generacije zastupljene ovde na forumu imaju upravo iz tog doba.

Sve modifikacije koje ja znam, vise su proistekle iz drustvenih promena, nego iz promena u samom skolstvu: тржишност, suluda kompetitivnost, nagomilavanje obaveza, preopterecenja i dece i roditelja, sa apsurdom da su danas roditelji kudikamo vise angazovani oko skole, nego sto su to ikada bili.

Za Afriku si u pravu, veronauku takodje, ali i to spada u drustveni kontekst skolovanja.

[Svarog]

3 hours ago, Shan Jan said:

To sa finskim sistemom je jako zanimljivo. Zasto bi morala deca da se ocenjuju u osnovnoj skoli? Valjda skola sluzi da se sto vise osposobe. Za klasifikaciju mozemo ostaviti strucne srednje skole i fakultete. Bubacenje zarad ocena, koje je kod nas toliko cesto, apsolutno ne sluzi nicemu. Mnogo bi vise koristilo deci da kroz prakticne primere i primenu nauce biologiju, hemiju i sl. nego da bubaju ko mentoli. I sta se desilo sa vaspitanjem u "vaspitanju i obrazovanju"? U Africi, gde u skolu idu moji rodjaci, u mladjim razredima postoje predmeti koji sluze da decu uce lepom ponasanju i moralu. A sta mi imamo, veronauku u srednjoj?

 

Obrazovanje je u Srbiji jedna od poslednjih stvari oko koje se vecina slaze da je jos uvek koliko toliko ok. Cemu ovo eksperimentisanje stvarno mi nije jasno. 

 

Izvini, odakle ova informacija? Ozbiljno pitam.

Ja sam razočaran, duboko, svojim vremenom provedenim na studijama - završio sam ETF sredinom 2000ih.

Starije dete ove godine završava treći razred osnovne škole. Bubanje, prepisivanja, traume... 

Supruga je učiteljica koja godinama radi zamene po raznim školama.

Meni to sve očajno izgleda, a trudim se zaista da sagledavam objektivno i izmestim se iz pozicije zabrinutog roditelja (kakve srećem non-stop kako kukaju na preopterećenost dece).

Edited May 28, 2019 by Svarog

[Svarog]

edit: dupli

Edited May 28, 2019 by Svarog

[namenski]

1 hour ago, Svarog said:

preopterećenost dece

I fizicku, bukvalno, o programskoj i da ne pricam: pre 10-ak godina po izlasku iz 1 beogradske uglednetm osnovne skole, izmerio u samousluzi ranac ucenika 4 razreda.

Ako se dobro secam: 8.5 kg.

[Venom]

Mene stvarno zanima kako izgleda obrazovanje u Srbiji, ali plasim se da se zapravo nije promenilo mnogo toga i da je bubanje podataka i materijala koje ne razumemo i dalje 1 osnov. Takav sam utisak stekao gledajuci obavezan™ program™ u predkolskoj ustanovi.

 

5 hours ago, porucnik vasic said:

И кога брига за ПИСА резултат? Да ли Финци процентуално имају највећи број доктора наука у Јевропи, да ли су по томе у првих пет у свету, колико имају патената, Нобела и осталих награда, научника од светскога гласа. Ја како видим науком дрмају ти буљаши, Амери, Рује, Кинези, онда буљаши Швабе, Енглези, Французи, Израелци...то да се неко учи физици и математици кроз то како праве бицикл је спрдња.

 

Pa briga je nju, inace ne bi pominjala. Evo reci nam ti kako stoje Finci po broju doktora nauka, kad te vec zanima. Jel stoje lose?

[Venom]

O obrazovanju: one of the biggest problems in almost all ways of teaching people is to give them too much information.

 

 

[Svarog]

ja sam negde pročitao da je najveći problem kod uvođenja reformi u školstvo u svim zemljama uvek - sindikat prosvetnih radnika.

zato što se predstavnici osete ugroženim, "old ways" u kojem se osećaju komforno se napuštaju, uvek se uvode neke transparentne evaluacije kvaliteta rada...

a ti sindikati su ogromni po broju ljudi i imaju moć da blokiraju i ulice i odluke.

 

probaću kasnije da iskopam tekst.

[renne]

Quote

Novine Od 1. septembra učenici će nakon nastave ostajati u školama od 12.30 do 16.30 časova, a ovaj koncept zaživeće u svim osnovnim i srednjim obrazovnim ustanovama za pet godina

Đake u Srbiji od 1. septembra očekuje velika promena - u 240 osnovnih škola počeće da se primenjuje koncept jednosmenske nastave. Tako će mališani koji pohađaju osmoletke na časove ići samo u jednoj smeni, a ostajaće u školi posle časova od 12.30 do 16.30, najavio je  Mladen Šarčević, ministar prosvete.