Mađarski zid: izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike u Srbiji i regionu

[Pontijak]

ja primetio ovaj detalj

 

Istakao je da ce drzava i ubuduce svim politickim izbeglicama garantovati zastitu, ako se oni zvanicno prijave na legalnim granicnim prelazima sa molbom za azil.

 

 

kada bi srblji procitali ova napusavanja americke ambasadorke u Pesti pa mislim da bi tek onda Orban postao njihov junak

[Marcus Wulffings]

gremo polako, ne

 

 

 

Minulo noč so na mejni prehod za mednarodni železniški promet Dobova pripeljali štirje vlaki z več kot 4000 migranti. O prihodih vlakov in o številu migrantov so hrvaški policisti obveščali slovenske kolege. S Šentilja avstrijski varnostni organi zaradi prezasedenosti minulo noč niso sprejemali tujcev, teh je na slovenski strani trenutno 3400.

[Radoye]

kada bi srblji procitali ova napusavanja americke ambasadorke u Pesti pa mislim da bi tek onda Orban postao njihov junak

 

Da, fascinira me ta lakoca sa kojom Madjari napusavaju sve redom, od premijera i ministara susednih zemalja do ambasadora Nemacke, SAD i ostalih velikih igraca. Totalno seseljovski nastup, ono pijacarski recnik bez imalo diplomatskog takta, samo polivaj bez milosti.

[Pontijak]

Da, fascinira me ta lakoca sa kojom Madjari napusavaju sve redom, od premijera i ministara susednih zemalja do ambasadora Nemacke, SAD i ostalih velikih igraca. Totalno seseljovski nastup, ono pijacarski recnik bez imalo diplomatskog takta, samo polivaj bez milosti.

 

a Budimpesta kao grad lepa kao upisana i nestvarno cista kada se uporedi sa Beogradom, covek bi pomislio, kada umeju da seseljevski napusavaju sve redom da im je i komunalna kultura seseljevska, znaci brlog sa djubretom i fekalijama kad ono nije

[Prospero]

EU considers civil mission in the Balkans

Diplomats discuss proposals for controlling flow of refugees.

 

 

By

JACOPO BARIGAZZI

 

10/29/15, 8:02 PM CET

 

 

The EU is considering launching a “civil mission” to help Western Balkan countries deal with the flow of refugees through the region, officials said Thursday.

 

Diplomats met in Brussels to discuss ways to control the influx of migrants traveling from the Middle East through the Balkan countries and on to northern Europe. The proposal for a civil mission is included in a document prepared by Luxembourg, the holder of the rotating EU Council presidency, and obtained by POLITICO.

 

The document is meant for discussion and doesn’t yet represent an official position, which will have to be worked out before a meeting of EU justice and home affairs ministers on November 9. The Luxembourg government suggests that “one must consider” a civil mission “adapted to the situation of a heavy influx of migrants.” It does not include further details.

 

A diplomat familiar with the discussion said such a mission would likely be similar to an operation the EU implemented in 2005 to provide support for management of the border between Ukraine and Moldova. That ongoing mission, Eubam, is composed mainly of border control experts and law enforcement officials from EU countries under the supervision of the European External Action Service, the bloc’s diplomatic corps.

...

[Radoye]

a Budimpesta kao grad lepa kao upisana i nestvarno cista kada se uporedi sa Beogradom, covek bi pomislio, kada umeju da seseljevski napusavaju sve redom da im je i komunalna kultura seseljevska, znaci brlog sa djubretom i fekalijama kad ono nije

 

Jebiga Madjarska danas je poprilicno bogatija od Srbije (GDP po glavi stanovnika otprilike duplo veci) pa se ima za cetke&metle sa jedne strane, sa druge strane Budimpesta ima taj istorijski status imperijalne prestonice, znaci vec skoro vek je milionski grad sto za sobom povlaci i visedecenijsko urbano planiranje ukljucujuci adekvatne komunalne sluzbe za grad te velicine koje postizu da pociste fekalije, dok je Beograd tu velicinu dostigao pre nekih 30-tak godina i jos uvek nema finalizovan generalni urbanisticki plan (barem koliko je meni poznato), sa trece strane Budimpesta stagnira po broju stanovnika vec jedno duze vreme dok je Beograd u eskpanziji i u njega se doseljava i kuso&repato, i oni sto imaju urbani "osecaj za filing" i oni koji kisele kupus na balkonima, a sa cetvrte strane nije sva Madjarska Budimpesta, ima i tamo jos kako kaljuge, djubreta i fekalija, samo sto se u te krajeve redje zalazi pa se ne vidi na prvi pogled.

 

Ne mos' se to bas tako na prvu loptu porediti, jerbo su pocetne pozicije Budimpeste i Beograda znacajno drugacije, ali je fakat da Madjarima u odnosu na Srbe uopste ne nedostaje kapaciteta za seseljizam. Madjarska se promenila jako od pada komunizma, koliko su se obogatili (nekad je tamo sve bilo sivo i raspadalo se) toliko su se i obahatili. U ono vreme su bili kao misevi, ubijeni u pojam nakon sto su im se imperijalisticke avanture 1914-1918 i 1938-1945 obile o glavu i kad im je ruska cizma nagazila za vrat, ponizni, usiljeno ljubazni, sve je pucalo od ljubimruke umoljavamvasljubezno najlepsevamhvala, da bi se od onda polagano krenuli vracati na stare staze snova o imperijalnoj velicini i rasnoj superiornosti, iz cega prirodno proistice i danasnji seseljizam u ophodjenju sa drugim i drugacijim.

[Frank Pembleton]

gremo polako, ne

[mackenzie]

Evo i Švabe počele sa nekakvim ogradama.

 

[MancMellow]

Svabe u sirem smislu. Ovo je ulaz u Austriju

[mackenzie]

Svabe u sirem smislu. Ovo je ulaz u Austriju

 

Da. Možda žure da se prijave za posao:

 

 

 

Keine Bewerber für Stellen bei BMW-Projekt Dingolfinger Landrat: Vielen Flüchtlingen fehlt "Bereitschaft zur Anstrengung"   Kein einziger Bewerber

Als Beispiel für fehlendes Engagement nannte Trapp ein Pilotprojekt, das der Landkreis zusammen mitBMWorganisiert. Bei der Inbetriebnahme einer neuen Logistikhalle würden 2000 neue Arbeitsplätze entstehen, davon wollten die Projektpartner 20 Stellen für Asylbewerber reservieren. Trapp: "Das Projekt läuft seit Juli, derzeit haben wir noch keinen einzigen Bewerber, der die nötigen Voraussetzungen und die Bereitschaft dafür mitbringt."

http://www.focus.de/regional/bayern/keine-bewerber-fuer-stellen-bei-bmw-dingolfinger-landrat-vielen-fluechtlingen-fehlt-bereitschaft-zur-anstrengung_id_5049767.html

[Radoye]

Orban briljira danas:

 

- Evropske nacije pocinju da se bude, konacno shvataju da je imigracija pitanje kulture i da je danas evropski identitet stavljen na kocku. Ovaj problem se ne moze resavati u Briselu vec samo na nivou nacionalnih drzava, kao sto primer Madjarske to pokazuje. Madjarska se protivi neprijateljskim, nezakonitim, nepromisljenim i nefer planovima EU o uspostavljanju sistema kvota koji prete da prerastu u jos vecu opasnost jer se razmatraju ideje da kvote umesto privremene mere postanu stalne. Tako nesto ni pod kakvim uslovima mi necemo prihvatiti. Clanstvo u EU ne znaci da neko drugi, protiv volje Madjara, moze da odluci da u Madjarskoj naseljava pridoslice koje su u Evropu usle ilegalno. Ko je i kada glasao o tome da se u Evropu puste milioni nezakonito pristiglih i da se onda oni rasporedjuju po kvotama? Ovakva odluka nema demokratski legitimitet jer se o njoj nije izjasnjavalo na izborima.

 

Danas smo svedoci odricanja od uredjenog i na pravu utemeljenog sistema odlucivanja u EU i klizanja ka anarhiji, zato sto pojedini lideri olako prihvataju nezakonitost. Orban u trenutno najvece opasnosti za Evropu ubraja porast pretnji od terorizma, za koje kaze da je i jedan jedini terorista previse, i ugrozenost javne bezbednosti zato sto pojedine zemlje dopustaju, cak i prizivaju, da se bliskoistocni konflikti "donesu" u EU. Sto se tice readmisije, Orban kaze da sa madjarskog stanovista ne mogu se vracati u Madjarsku oni koji su ovde registrovani zato sto zakon kaze da se oni vracaju tamo gde su usli na teritoriju EU a ne gde su registrovani. A to je Grcka, koja je i kljuc celog problema, jer Grci ne postuju svoje obaveze u odbrani svoje juzne granice.

 

Evropu su danas izdali, i ako ne stanemo u njemu odbranu Evropa vise nece pripadati narodima koji tu zive vec ce je uzurpirati par ultrabogatih finansijskih mesetara, filozofa - razbijaca nacionalnih granica, aktivista izabranih niotkoga, da unarednom periodu tu ostvare sve svoje ambicije. Nije slucajno da se danas svaki dan u Evropu prevoze na hiljade ljudi, ne radi se tu o spletu okolnosti vec o svesnom, planskom pokusaju vaspostavljanja jednog levicarskog mentalnog konstrukta kojim bi se ogranicile nacionalne drzave. Kad vec taj svoj cilj potcinjavanja nacionalnog i hriscanskog identiteta nisu uspeli da ostvare na popristu konvencionalne politicke borbe, oni to sad pokusavaju da postignu nasilnim menjanjem etnickog lica Evrope. U svetlu ove zavere, ove izdaje, Evropa se mora okrenuti demokratiji i narodnoj volji. Neka se narodi Evrope izjasne o gorucim pitanjima.

 

Orban je pozvao na sveevropsku diskusiju ciji bi cilj bilo da se stvori jedna jaka, hriscanska Evropa. Madjarski hriscani se ne plase da stanu u odbranu svojih vrednosti, u danasnjem svetu koji sve vise odstupa od tradicija i sve pokusava da resava kroz individualizam. Evo i ove migracije su primer kako se stotine hiljada ljudi lako odricu i odbacuju svoje obaveze prema zajednici i napustaju je. Pa cak i iz Madjarske danas pojedini odlaze - lekari napustaju svoje pacijente, ucitelji svoje djake... Mi se nismo slucajno rodili tu gde smo se rodili. Danas je vise nego ikada neophodno ocuvanje nacionalnog identiteta. Kad se govori o nacionalnoj svesti i identitetu, uvek postoji rizik da ce nas neko - slucajno ili zlonamerno - pogresno protumaciti. A istina je da bez zdrave nacionalne svesti nema ni zdravog coveka, nemoguc je ni individualni identitet.

 

Orban smatra da iza pokreta migranata, koje je nazvao invazijom, sa jedne strane stoji organizovani kriminal i njihov biznis sverca ljudi a sa druge razni NVO aktivisti koji daju podrsku svemu onome sto slabi nacionalne drzave. Iza ovih zapadnjackih aktivistickih mreza i nacina razmisljanja krije se niko drugi do Djerdj Soros. Aktivisti koji pruzaju pomoc migrantima time ustvari nesvesno ucestvuju u globalnom lancu trgovine ljudima. Stvara se takav pritisak u Evropi da se politicari ne usudjuju izjasniti u korist nekog drugacijeg gledista, uprkos proklamovanoj slobodi misljenja i govora. Neki od njih cak imaju problem da izgovore rec "ograda", kao na primer izabrani lider Austijanaca koji kaze da oni ne podizu ograde vec kapije. Ovakva izjava na prvi pogled moze delovati humoristicno ali je ustvari pateticna.

 

U vezi kritika joje je uputila ambasadorka SAD Kolin Bel, Orban kaze da je tu na delu realpolitika a na kraju i ogoljeni nacionalni i imperijalni interesi. SAD ne podrzavaju imigracionu politiku koju sprovodi Madjarska, to nije tajna, to se videlo jos iz govora americkog ambasadora u UN u Njujorku, iz kojih se nedvosmisleno da zakljuciti da SAD nisu protivne ideji da se u Evropu odjednom nasele milioni imigranata raseljenih sa radom ugrozenih prostora. Pri cemu, naravno, kad bi neko pokusao bez vize da dodje u SAD, sanse da tamo stigne ziv su minimalne. SAD su podigle zidove i ograde kojima patroliraju naoruzani ljudi sa komandom da pucaju - kad bi Madjarska samo pola toga uradila, vec bi je razapeli na krst.

 

Sto se tice unutrasnje politike, Orban kaze da reforme daju rezultate, i da jos od promene vlasti nikad u Madjarskoj nije bilo vise zaposlenih. Orban svakodnevno radi na pronalazenju novih nacina da se u narednim godinama otvori jos pola miliona novih radnih mesta. Razmatra se smanjenje poreza na mala i srednja preduzeca, pojednostavljenje poreskog sistema i smanjenje troskova stanovanja pokretanjem programa izgradnje stanova. Spomenuo se i zakona o restituciji poljoprivrednog zemljista, gde je naglasio da su propisi jasni u tome da nijedan pojedinac ne moze u svom vlasnistvu da ima vise od 300 hektara obradivog zemljista. Ovo je za madjarku pitanje suvereniteta, jer samo onda smo sigurni kad je nasa zemlja u vlasnistvu nasih gazda. Treba spreciti - u okvirima EU zakonodavstva - da stranci postanu vlasnici plodnih madjarskih njiva. Da se kojim slucajem nastavila pogubna levicarska politika, uz njihovu korupciju danas bi vec sva Madjarska zapadno od Dunava pripadala strancima.

 

- Sijjarto kaze da ce Evropa ostati ranjiva sve dok Grcka ne podne da brani svoje juzne granice. Grcka je danas samo prolazno svratiste, zbog kojeg je cela Evropa nebranjena. Niko danas ne ume da kaze ko, koliko, kada, gde i zasto ulazi kroz Grcku u Evropu. Ovo predstavlja velik bezbednosni izazov kako za EU tako i za Madjarsku.

 

- Laslo Kever, predsednik parlamenta, sreo se sa svojim slovenackim kolegom, gde su zakljucili da je saradnja Madjarske i Slovenije svima za primer. Istice se medjusobna saradnja povodom migrantske krize i Madjarska Slovencima nudi svaku raspolozivu pomoc za resavanje vanredne situacije koja je tamo nastala. Nesumnjivo na svetu postoje sile koje zele ne samo drzave vec i citave regione da medjusobno zavade. Nas zadatak je zato da uz uzajamno postovanje i podrsku branimo nase domovine i nasu slobodu, nase nacionalne identitete ali i nas zajednicki evropski identitet.

 

- Zoltan Kovac, vladin portparol, kaze da bi uvodjenje obaveznih EU kvota za migrante bio potpuni apsurd. Savet Evrope je vec dvaput do sada odlucio da kvote ne mogu da budu obavezujuce, a sada pokusavaju da ih proguraju glasanjem prostom vecinom umesto konsenzusom.

 

- Laslo Trocanji, ministar pravde, kaze da je madjarska vlada odlucna u borbi protiv govora mrznje, na konferenciji o slobodi govora i bogohuljenju. On kaze da svaki slobodan covek ima zakonom neotudjivo pravo da se postuju nejgovi vera, vrednosti i nacionalni identitet. U danasnje doba globalizacije, interneta i drustvenih mreza postojeci zakonodavni okvir pokazuje svoje manjkavosti. Neophodna je zato medjunarodna harmonizacija zakonodavstva ako vec ne na globalnom ono makar na evropskom nivou. Najbolje zakonodavstvo je ono koje deluje kao preventiva, a preventiva je najbolje zakonodavstvo. On zato predlaze medjunarodnu konferenciju o sprecavanju sirenja govora mrznje putem interneta.

 

- Sandor Pinter ministar unutrasnjih istice saradnju i solidarnost zemalja V4 povodom migrantske krize. On je licno pozdravio kontingent od 50 ceskih policajaca upucenih kao ispomoc Madjarskoj i dodao kako danas pojedinacnim drzavama nije lako da se odbrane od ilegalne imigracije ali kada medjusobno saradjuju onda su jaci. Od pocetka godine madjarsku granicu je ilegalno preslo vise od 390 imigranata iz 101 zemlje. Seoba naroda se zaputila ka evropi i ova masovna poplava ne uzima u obzir drzavne granice, zakone, sengenske propise, Ustav EU - ova mesavina izbeglih od rata, ekonomskih migranata i mladih avanturista zeli nezakonito, koristeci se svim sredstvima, da ostvari svoje ciljeve. Madjarska je cvrsto odlucila da se drzi evropskih zakona i da brani sengenski poredak. Sa ovim ciljem mi smo zatvorili zelenu granicu i sada je u Madjarsku moguce uci samo na propisanim granicnim prelazima i pod propisanim okolnostima. Oko ovoga se slazu sve clanice V4, i zato su oformljene privremene zajednicke policijske snage za zastitu granica. i Slovenija se pridruzuje ovoj inicijativi, pa su tako Slovacka i Madjarska vec poslale ljudsku i materijalnu pomoc tamosnjoj pogranicnoj policiji. Ceski policajcki na sluzbi u Madjarskoj ne brane samo Madjarsku nego Evropu, a sa njom i Cesku.

 

- Ceski ministar unutrasnjih kaze da kad bi se sve drzave pridrazavale sengenskih propisa, tu ukljucivsi i Madjarsku, onda u Cesku ne bi pristigao nijedan migrant. On kaze da Grcka, Italija, Slovenija, Madjarska i Austrija ne ispunjavaju svoje obaveze o registraciji migranata. Slovenacki parlament za sada odbacuje ideju o gradnji ograde na granici. Fransoa Olan se protivi unutarevropskim zidovima i ogradama - umesto njih, potrebno je ojacati spoljne granice.

Edited October 30, 2015 by Radoye

[MancMellow]

Nema, ovaj je bas resio da udje u istoriju

[Krošek]

"Mi se nismo slucajno rodili tu gde smo se rodili."

 

"Today I consider it my good fortune that Fate designated Braunau on the Inn as the place of my birth"

[Radoye]

- Orban proslavlja petogodisnjicu uspostavljanja crkvenoskolskog sistema u Madjarskoj; 2010, dolaskom Fidesza na vlast, nakon visedecenijske silom nametnute pauze, ponovo je pokrenut obrazovni sistem pod pokroviteljstvom Crkve. Te godine je u crkvenoskolski sistem obdanista, osnovnih i srednjih skola upisano nekih 119 hiljada djaka, da bi do danas to naraslo na 195 hiljada.

 

Kroz istoriju, crkveno skolstvo je odnegovalo na hiljade dobrih Madjara, medju njima strucnjaka, naucnika, svestenika, dusevnih pastira, vojnika, oceva, majki, na sluzbu nacije. Ne kaze se dzabe da su skole cvetna basta Svete Majke Crkve. Mi zelimo da tako bude i ubuduce. Madjarskoj 21. veka je danas jednako potrebno kao i u proslosti crkveno delanje na podrucju pomaganja sirotinje, unesrecenih i bolesnih, obrazovanja omladine, ocuvanja i unapredjenja madjarske kulture i jezika. I danas zalutala Evropa bi trebala da se ugleda na ovo.

 

Prema Orbanu, svako ko je sebe u poslednjih 2000 godina nazivao hriscaninom deo je jedne porodice. Ne radi se tu o jedinstvenom principu, jedinstvenoj filozofiji, jedinstvenoj ideologiji, nego o jedinstvenom Bogu i nasoj vezi sa njim. Zato sto je ta veza ziva, potrebno je uvek traziti nove puteve, nove inspiracije. Crkveno skolstvo cuva i obnavlja, ono daje nauku i obrazovanje 21. veka koje se naslanjaju na fundament visevekovnih tradicionalnih vrednosti.

 

Pred Madjare 21. veka danas se postavlja zadatak da pokazu da su sposobni da ocuvaju sve ono sto im je 1000 godina madjarske istorije, kulture, znanja i iskustva ostavilo u amanet, i da na tome sagrade svoju buducnost. Tokom svoje istorije, Madjari su cesto morali da stoje / drze polozaj sami umesto drugih / za druge, gde drugi nisu razumeli, nisu videli, nisu verovali u potrebu da se odlucno stane u zastitu svojih vrednosti, i to isto vazi i danas.

 

- U Nemackoj je svakim danom sve vise onih koji podrzavaju madjarske mere za zatvaranje granica i danas oni vec predstavljaju vecinu. Istrazivanje javnog mnenja u Nemackoj i Austriji kaze da 50% ispitanika smatra pozitivnom madjarsku odluku za podizanje ograde na granici, dok je 41% protiv. Kao najvecu opasnost u vezi migratske krize ispitanici vide porast opasnosti od terorizma, porast kriminala i sukob kultura. 59 % smatra problematicnim nagli porast muslimanskog stanovnistva u Evropi., 77% zeli efikasniju zastitu sengenskih granica. 80% kaze da se migranti moraju zaustaviti jos na granicama Grcke i Italije, dok 83% smatra da su migracije svetski problem a ne evropski i da bi trebalo traziti globalno resenje. Iz ovog je jasno da velika vecina Evropljana pordzava politiku premijera Madjarske Viktora Orbana i da se slazu sa njim u svim najvaznijim pitanjima, sto potvrdjuje ispravnost madjarskih stavova u vezi imirantske krize.

 

Ogromna vecina migranata bi se rado vratili kuci kada bi se rat u Siriji zaustavio, kaze spoljnopoliticki komentator Istvan Djarmati. Cak i onda bi se vratili kada bi znali da su njihove kuce potpuno porusene. To ipak ne znaci da bi se svi do jednog vratili, niti da bi se migracije potpuno zaustavile, zato pored napora za uspostavljanje mira u regionu EU i dalje mora da radi na efikasnijem zatvaranju grcko-turske granice.

 

- Novi brodolomi u blizini Lezbosa. Normalizuje se situacija na hrvatsko-slovenackoj granici.

[Marcus Wulffings]

- Orban proslavlja petogodisnjicu uspostavljanja crkvenoskolskog sistema u Madjarskoj; 2010, dolaskom Fidesza na vlast, nakon visedecenijske silom nametnute pauze, ponovo je pokrenut obrazovni sistem pod pokroviteljstvom Crkve. Te godine je u crkvenoskolski sistem obdanista, osnovnih i srednjih skola upisano nekih 119 hiljada djaka, da bi do danas to naraslo na 195 hiljada.

 

Kroz istoriju, crkveno skolstvo je odnegovalo na hiljade dobrih Madjara, medju njima strucnjaka, naucnika, svestenika, dusevnih pastira, vojnika, oceva, majki, na sluzbu nacije. Ne kaze se dzabe da su skole cvetna basta Svete Majke Crkve. Mi zelimo da tako bude i ubuduce. Madjarskoj 21. veka je danas jednako potrebno kao i u proslosti crkveno delanje na podrucju pomaganja sirotinje, unesrecenih i bolesnih, obrazovanja omladine, ocuvanja i unapredjenja madjarske kulture i jezika. I danas zalutala Evropa bi trebala da se ugleda na ovo.

 

Prema Orbanu, svako ko je sebe u poslednjih 2000 godina nazivao hriscaninom deo je jedne porodice. Ne radi se tu o jedinstvenom principu, jedinstvenoj filozofiji, jedinstvenoj ideologiji, nego o jedinstvenom Bogu i nasoj vezi sa njim. Zato sto je ta veza ziva, potrebno je uvek traziti nove puteve, nove inspiracije. Crkveno skolstvo cuva i obnavlja, ono daje nauku i obrazovanje 21. veka koje se naslanjaju na fundament visevekovnih tradicionalnih vrednosti.

 

 

 

evo povraćam i ispadaju mi oči, prilično se loše osećam