Visokoškolsko obrazovanje na budžetu ili ne

[Dagmar]

Ovo je prosečna cifra, i nesto je manja od 10 evra, tacnije iznosi 8 evra mesečno, ali uključujući i više škole i fakultete zajedno.

 

Ako se kod nas na višem obrazovanju oskoluje nekih 10% populacije, a od toga na fakultetima 6-7%, to znaci da jedna prosečna plata školuje oko trećine jednog studenta. Onaj sa dve prosečne plate odškolovaće oko 2/3 studenta za svog radnog veka, a onaj sa firmom će jedini odškolovati neki ceo broj dece na fakultetu.

 

Teško da ce nekih 8 evra uštede od poreza za visoko obrazovanje mesečno (ili 80 u slucaju privatnika) predstavljati takav privredni boost da se srpska privreda razmaše i poveća broj zaposlenih.

[Tribun_Populi]

jedna prosečna plata

 

Kakve veze ima plata sa budžetskim studiranjem?

[Dagmar]

Pa od poreza se plaća budžetsko studiranje. Ako pogledaš koliko ima ljudi sa fakultetom, a koliko zaposlenih, ispada da neko ko je zarađivao 40 godina vrednost prosečne plate, iškoluje nekih trećinu jednog studenta. Onaj ko ima veću platu iškolovaće veći deo studenta. Onaj ko ima manju platu, iškolovaće jednu četvrtinu, jednu petinu itd studenta fakulteta.

[Tribun_Populi]

Pa od poreza se plaća budžetsko studiranje. Ako pogledaš koliko ima ljudi sa fakultetom, a koliko zaposlenih, ispada da neko ko je zarađivao 40 godina vrednost prosečne plate, iškoluje nekih trećinu jednog studenta. Onaj ko ima veću platu iškolovaće veći deo studenta. Onaj ko ima manju platu, iškolovaće jednu četvrtinu, jednu petinu itd studenta fakulteta.

To pod uslovom da se porez plaća samo na platu, i da ga plaćaju samo zaposleni. Što nije, štaviše u strukturi ukupnih javnih prihoda taj porez (na zarade) učestvuje sa 20%, a i 80% tog poreza pripada opštinama i gradovima pa se od njega ne finansira visoko obrazovanje, nego gradska čistoća.

 

Budžet se puni od PDVa i akciza uglavnom, a njih plaćaju svi podjednako, oni imućniji više jer više kupuju, oni manje imućni manje. I od PDPa koji plaćaju firme.

 

Tako da ti loša matematika.

[Dagmar]

To pod uslovom da se porez plaća samo na platu, i da ga plaćaju samo zaposleni. Što nije, štaviše u strukturi ukupnih javnih prihoda taj porez (na zarade) učestvuje sa 20%, a i 80% tog poreza pripada opštinama i gradovima pa se od njega ne finansira visoko obrazovanje, nego gradska čistoća.

 

Budžet se puni od PDVa i akciza uglavnom, a njih plaćaju svi podjednako, oni imućniji više jer više kupuju, oni manje imućni manje. I od PDPa koji plaćaju firme.

 

Tako da ti loša matematika.

 

Ok, nije mu sav taj novac odbijen od plate nego i od maksija, a onaj ko ima firmu plaća više (ako pođemo od toga da je on=njegova firma), ali računica na kraju ostaje, bez obzira da li su nekom porez skinuli od prosečne plate ili većim delom od prosečne potrošnje hrane i cigareta.

 

Prosto po čoveku koji nešto radi u Srbiji iškoluje se nekih 30% jednog studenta, oni koji imaju firme platiće više od nekog ko samo svoju platu ostavlja po radnjama, ali ne ulazeći u to da li čovek studenta školuje od poreza na platu ili PDVa, to ti je srednja vrednost.

[Tribun_Populi]

Prosto po čoveku koji nešto radi u Srbiji iškoluje se nekih 30% jednog studenta, oni koji imaju firme platiće više od nekog ko samo svoju platu ostavlja po radnjama, ali ne ulazeći u to da li čovek studenta školuje od poreza na platu ili PDVa, to ti je srednja vrednost.

 

Ne znam samo kako si došla do tog zaključka, te mi nije jasno ko to onda još sufinansira tih 70%? Još je zanimljivija tvrdnja o tih 8 evra (nisam ni hteo da se upuštam), odakle to, i šta to predstavlja, mesečno izdvajanje po glavi stanovnika ili po zaposlenom za visoko obrazovanje?

Edited April 25, 2015 by Tribun_Populi

[Dagmar]

8 evra je po svakom zaposlenom mesecno izdvajanje za visoko obrazovanje, po glavi stanovnika je manje. Ali u tih 8 evra ne spadaju samo fakulteti, tako da je bas samo za fakultete manje od 8 evra po zaposlenom.

 

Pa ako prosecan radnik finasira 30%, jasno je da preostalih 70% sufinansira jos nekih 2+ prosecnih radnika. Prosto ako uzmes nekih 400-500 hiljada ljudi sa diplomom koliko imamo u Srbiji (studiralo je i vise ali neki su i sufinansirali pa njih treba parcijalno oduzeti, neki odustajali posle prve godine pa tu treba malo dodati, nezavrsavali itd), a da zaposlenih ima nekih 1.7 miliona, dodjes do toga da su oko 3 radnika finansirali jednog studenta.

Edited April 25, 2015 by Dagmar

[Tribun_Populi]

8 evra je po svakom zaposlenom mesecno izdvajanje za visoko obrazovanje, po glavi stanovnika je manje. Ali u tih 8 evra ne spadaju samo fakulteti, tako da je bas samo za fakultete manje od 8 evra po zaposlenom.

 

Sve je to krasno, samo što ima jedan problem, i opet ti matematika ne štima. Ti tih 8 evra vadiš iz neke trenutne statistike gde se sada izdvaja 8 evra po 1  zaposlenom, te na bazi toga stvaraš konstrukciju da je tako bilo oduvek, uzimajući kao output broj od 400-500 hiljada visokoobrazovanih, te kao krajnji rezultat dobijaš da je svaki radnik sa 30% finansirao jednog studenta.

 

Mi sada imamo 1,7 miliona zaposlenih, koji sada finansiraju oko 190.000 studenata na državnim fakultetima, od kojih se veliki broj sam finansira a prema zvaničnim procenama oko 40% nikada ne završi (masa odustane već posle prve). Pa neka je paušalno odmereni broj i 50% gornje cifre, dakle 95.000 studenata na cirfru od 13,6 miliona evra koje godišnje izdvoji 1,7 miliona radnika, to će biti nekih 145 evra da svaki zaposleni izdvoji za jednog studenta godišnje, što je 5.800 evra po studentu za 40-godišnji radni vek iliti skoro odnos 1:1, ako se uzme kao prosečna cena školarine za četvorogodišnje studije od 1.500 evra po godini. I to sve veoma grubo postavljeno, prema sadašnjim parametrima, onako kako se ceo sistem i finansira doduše.

 

Kad u celu jednačinu uvedeš i činjenicu da zbog različite visine zarade jedni izdvajaju više a drugi manje, dobićeš upravo ono o čemu sam govorio, da pojedini iškoluju i celo odeljenje.

Edited April 25, 2015 by Tribun_Populi

[maximus]

^malo je 1.7mil zaposlenih na 3.14mil labor force /kaze cija/

jbg, na 156mil labor force u US - 120mil je full time/kaze cija/

mozda povecate broj zaposlenih koji ce finansirati sva srpska dogadjanja™ ili smanjite broj srbalja - nema druge methinks

[maximus]

I ako je nezaposlenost 25% od 3.14mil labor force = 750k, начи 1.7мил + 750к = 2.45мил

3.14мил - 2.45мил = 690к јебених мексиканаца/srbalja na crno I to u sopstvenoj zemlji?!? jbt, tetejac pa u vugla

[Dagmar]

^malo je 1.7mil zaposlenih na 3.14mil labor force /kaze cija/

jbg, na 156mil labor force u US - 120mil je full time/kaze cija/

mozda povecate broj zaposlenih koji ce finansirati sva srpska dogadjanja™ ili smanjite broj srbalja - nema druge methinks

 

Pa naravno da je malo, i super je što postoji makar neki način da oko jedne četvrtine nezaposlenih nešto zaradi - stalnijim ili povremenim radom u inostranstvu.

 

Meni ova logika tribun populija, da će se zato što ljudi kapiraju da ekonomija u Srbiji nije ok, pa žele da idu u inostranstvo, a od onih što žele jedno svaki peti, šesti i ostvari, uništiti ekonomski sistem u budućnosti, te kad je već tako aj da ja ne plaćam porez već danas u zemlji u kojoj živim, ne pije baš vodu.

 

Sve je to krasno, samo što ima jedan problem, i opet ti matematika ne štima. Ti tih 8 evra vadiš iz neke trenutne statistike gde se sada izdvaja 8 evra po 1  zaposlenom, te na bazi toga stvaraš konstrukciju da je tako bilo oduvek, uzimajući kao output broj od 400-500 hiljada visokoobrazovanih, te kao krajnji rezultat dobijaš da je svaki radnik sa 30% finansirao jednog studenta.

 

Mi sada imamo 1,7 miliona zaposlenih, koji sada finansiraju oko 190.000 studenata na državnim fakultetima, od kojih se veliki broj sam finansira a prema zvaničnim procenama oko 40% nikada ne završi (masa odustane već posle prve). Pa neka je paušalno odmereni broj i 50% gornje cifre, dakle 95.000 studenata na cirfru od 13,6 miliona evra koje godišnje izdvoji 1,7 miliona radnika, to će biti nekih 145 evra da svaki zaposleni izdvoji za jednog studenta godišnje, što je 5.800 evra po studentu za 40-godišnji radni vek iliti skoro odnos 1:1, ako se uzme kao prosečna cena školarine za četvorogodišnje studije od 1.500 evra po godini. I to sve veoma grubo postavljeno, prema sadašnjim parametrima, onako kako se ceo sistem i finansira doduše.

 

Kad u celu jednačinu uvedeš i činjenicu da zbog različite visine zarade jedni izdvajaju više a drugi manje, dobićeš upravo ono o čemu sam govorio, da pojedini iškoluju i celo odeljenje.

 

Pa ja sam ti i napisala gore da čovek izdvoji 4-5000 evra za ceo život za finansiranje studenata, ilti 500 evra za ceo život za studenta koji će raditi u Evropi. Jako mi ne štima matematika ako si ti došao do cifre od 5800. Silna matematička razlika, nekih par centi mesečno.

 

Pritom ako neko odškoluje celo odeljenje kako ti kažeš, taj neko zarađuje mnogo više od prosečne osobe, koja onda opet i po toj tvojoj računici ne odškoluje celog studenta, nego on pola, a bogatun odeljenje, izađu na studenta u proseku (ako prihvatimo tvoj proračun).

 

Ali recimo da bi svakako voleo da ti stoji na strani pola školarine za jedno dete, ako sutra dvoje treba da ti studiraju, ok, to nije zanemarljivo.

Prestani sutra da plaćaš taj porez i ukinite budžetsko studiranje, samo cene rada nekog ko je plaćao studiranje biće mnogo više nego nekog ko je studirao sa budžeta, jer mu se inače ni ne isplati da studira ako ne može da povrati troškove studija 20 godina.

 

Ispostaviće se da će ta prosečna osoba tih pola školarine za svojih 40 godina rada umnogome ostaviti skupljim nastavnicima za osnovnu i srednju svoje dece (ako hoće dobru osnovnu, moraće da plaća cenu nastavnika koji se izsamofinansirao), skupljeg lekara (najbolje da će te lekar koji je pukao 10-15 hiljada evra za studije a verovatno i više - toliko inače koštaju studije medicine sada, logično skuplje su od ekonomskog - lečiti za 55 hiljada dinara mesečno) itd itd.

 

Mislim meni je svejedno, ja porez za studiranje ljudi u svojoj novoj zemlji plaćam, pa mogu i da priuštim njihove cene rada, dobrog privatnog lekara sa svojim prihodima u inostranstvu ne mogu da platim, pa mi se ni ne isplati da se sitem menja ovde gde živim, čak iako ni ne budem imala tu decu koja jednog dana treba da studiraju, meni je sad u ovom trenutku pogodno da ljudi oko mene studiraju budžetski jer sam na prosečnom novou zarada. Oni koji žive u Srbiji svakako treba da iskalkulišu šta se njima više isplati, da ukinu budžetsko, ili da nastave da ga finansiraju. Lično mislim da im se mnogo više isplati da ga ostave, jer tako em dobijaju potcenjene cene usluga koje sa svojim niskim platama mogu da isfinansiraju, em će možda imati taj sistem i kad stignu deca, al ako vi u Srbiji mislite drugačije, that's all it matters na kraju, ukinite to.

 

Inače komparacije radi, prosečan Brazilac, koji zarađuje slične pare kao prosečan Srbin, ne može da priušti privatne osnovne, nego šalje decu u public osnovne škole. Mali problem sa njima je što, prema mojim izveštajima sa terena, tamo engleski npr predaju ljudi koji ga skoro uopšte ne govore, tako da i kasnije studiranje te dece uglavnom otpada.

 

Al ok, oni su uspostavili taj neki američki model, koji u principu ide na ruku onima koji ipak zarađuju malo više od proseka, jer oni onda, umesto da školuju odeljenje, školuju samo svojih par potomaka. Ako si ti u toj grupi, pa super. Ako si u grupi koja zarađuje ispod proseka, a iskalkulisao si da ti se više isplati da ne plaćaš budžetsko studiranje, onda opet ok, ukinite. Ako si samo iskalkulisao da ti nećeš da plaćaš porez onako en general, a drugi nek ga plaćaju, opet tvoja stvar, nećeš sigurno biti jedini u Srbiji, ali ako ikako možeš, nemoj da kriviš onda ljude koji plaćaju porez u inostranstvu za to što se budžet ne puni u Srbiji dok sam planiraš da ne plaćaš porez u njoj :)

Edited April 26, 2015 by Dagmar

[Dagmar]

I ako je nezaposlenost 25% od 3.14mil labor force = 750k, начи 1.7мил + 750к = 2.45мил

3.14мил - 2.45мил = 690к јебених мексиканаца/srbalja na crno I to u sopstvenoj zemlji?!? jbt, tetejac pa u vugla

 

 

To je zvanična nezaposlenost, u realnosti ne rade svi na crno, nego se prosto ne prijavljuju na biro rada. Tj nisu svi meksikanci, nego je i nezaposlenost 30ak posto, a ne 25.

[Tribun_Populi]

Al ok, oni su uspostavili taj neki američki model, koji u principu ide na ruku onima koji ipak zarađuju malo više od proseka, jer oni onda, umesto da školuju odeljenje, školuju samo svojih par potomaka. Ako si ti u toj grupi, pa super. Ako si u grupi koja zarađuje ispod proseka, a iskalkulisao si da ti se više isplati da ne plaćaš budžetsko studiranje, onda opet ok, ukinite. Ako si samo iskalkulisao da ti nećeš da plaćaš porez onako en general, a drugi nek ga plaćaju, opet tvoja stvar, nećeš sigurno biti jedini u Srbiji, ali ako ikako možeš, nemoj da kriviš onda ljude koji plaćaju porez u inostranstvu za to što se budžet ne puni u Srbiji dok sam planiraš da ne plaćaš porez u njoj :)

 

Mrzi me da vadim sad statistički godišnjak RZS  pa da odatle vadim precizne podatke. Ono što sam gore nabacao na brzinu je pošlo od tvog podatka da svaki zaposleni izdvoji 8 evra godišnje za visoko obrazovanje. Podatak o 190.000 studenata na državnim VŠU (i univerziteti i visoke škole) je i sam mator, ali daje par hintova, tipa da 40% nikada ne završi s tim da, uzevši u obzir budžetske kvote, od preostalih tek nekih 25-30% studira na teret budžeta, što triplira veličinu izdvajanja za budžetskog studenta po radniku za jednu godinu (na nekih 570 evra). Plus sam prosečnu cenu školarine postavio veoma visoko (na 1,5K evra). No, nije ni važno.

 

Druga važna stvar, mi imamo 6-7% univerzitetski visokoobrazovanih (stara diploma equals master). Toliko, uostalom, ima i USA sa svim svojim parama. Tih naših 6-7% bi, na kontu umanjenja poreza, sasvim solidno mogli zaraditi da ostave na stranu pare za školovanje svoje dece, plus da im ostane ohoho. Dakle, prosta reprodukcija bi se lako mogla ostvariti. Ono što se u toj jednačini gubi jeste socijalna pravda, u smislu da ne bi više bilo mogućnosti da onaj čiji roditelji nemaju mogućnosti da finansiraju školovanje, dođe do visokog obrazovanja. No, i to se da rešiti, izboriće se za neku privatnu/državnu stipendiju (ali baš stipendiju), ako je dobar.

 

Otišla si predaleko malo, niko ne govori o obustavi finansiranja osnovnih i srednjih škola. Ko to hoće da plaća (privatnu), plaća i sada. Drugo, stvarno ne vidim kako će to činjenica da je neko sam plaćao školovanje povećati cenu njegovog rada, cena rada nije nešto što je uslovljeno cenom školovanja, već odnosom ponude i tražnje na tržištu. Džabe ti i Harvard kad nema ko da te plati toliko koliko ti ceniš sebe.

 

I da, po treći put, ne krivim ja ljude koji plaćaju porez u inostranstvu, ti su ljudi otišli odavde i za mene je to gotova stvar - tamo gde radiš i plaćaš porez, tamo ti je kuća. No, mi smo emigraciona zemlja, te ja ne želim više da izdvajam za visoko obrazovanje ljudi koji odlaze odavde, jednostavno tako. Iz veoma sebičnih razloga, pošto ja verovatno ostajem, pa neću da potpomažem tuđe privrede pošto ni oni neće moju, znaš. Između opcije da ulažem u školovanje ljudi koji odu pa šalju doznake ili da se stvore radna mesta za one koji ostanu pa ovde rade i plaćaju porez, biram ovo drugo.

[Dagmar]

 

Otišla si predaleko malo, niko ne govori o obustavi finansiranja osnovnih i srednjih škola. Ko to hoće da plaća (privatnu), plaća i sada. Drugo, stvarno ne vidim kako će to činjenica da je neko sam plaćao školovanje povećati cenu njegovog rada, cena rada nije nešto što je uslovljeno cenom školovanja, već odnosom ponude i tražnje na tržištu. Džabe ti i Harvard kad nema ko da te plati toliko koliko ti ceniš sebe.

 

 

Niko neće davati pare za studiranje na Harvardu, ako vidi da ga posle toga čeka plata od 55 hiljada dinara u BGu, od kojih za ceo život neće uštedeti da povrati novac uložen za studije na Harvardu.

 

Nije baš cena nečega uslovljena ponudom i tražnjom samo, ferari bi svako kupio za 10 hiljada da neko hoće da ga proda, isto imaš i sa stanovima u BGu, nema nikakve logike da su cene preko 1000 evra kvadrat, i da se u dvomilionskom gradu prodaje po tri stana mesečno a i to pola u nekim kombinacijama gde se menja nasleđeni veći za dva manja i sl. Da je samo do ponude i tražnje, cena bi se korigovala još pre pet godina, a umesto toga tržište je prosto stalo.

[Tribun_Populi]

Niko neće davati pare za studiranje na Harvardu, ako vidi da ga posle toga čeka plata od 55 hiljada dinara u BGu, od kojih za ceo život neće uštedeti da povrati novac uložen za studije na Harvardu.

 

Naravno da neće, studiraće na BGUni za 1.200 evra po godini, samo što će platiti školarinu.