vidi im se po faci da su namazaniji i bezobrazniji, ima indijanaca, nešto mešanih i dosta španskih njušk, onih pravif kastiljano njuški;

čini mi se da je u čileu dosta visok procenat direktnih potomaka espanjola;

 

i deluju dosta drčno... i nadrndano, nađe se i po koja dobra riba, sve u sve provincija

i da, kada se uđe u lokal, ne može samo da se naruči piće, mora i hrana... ali to ćete i sami videti kada se nađete u san pedru de atacami...

 

 

 

 

 

 

evo i love, menja se u svakoj turističkoj agenciji, piše cambio, i onda date dolare ribi za pultom, gde će ona te novčanice dobro ispipati da proveri da nema nekih imperfekcija, inače ne primaju falš dollar bills;

 

kada to proveri, na ceduljici naoštrenom grafitnom olovkom vam sračuna koliko dobijate pezosa, menjaju i bolivijanose....

 

 

 

sunce je upeklo, što se vidi na slikama, u suštini je prijatno, noću padne na 15 stepeni a vlažnst je 23% - jednom rečju savršenstvo

sledeći dan ukrcavamo se u mercedesov bus, dok smo torbe šaržirali u vw amarok, dokaz da imaju zajeban standard i krenuli u rudarski grad po imenu calama;

na aerodromu hvatamo avion za santiago, poleće u 13.00 sharp;

 

do aeropuertea ima sat i po vožnje, kroz atakamu, videćete kako to izgleda

 

 

 

 

 

 

 

ostavljamo boliviju tamo iza....

 

 

 

 

 

 

 

put izuzetno prav i spušta se šezdeset kilometara, majstor ga je nagario jedno sto na sat, fenomenalna vožnja;

 

 

 

 

 

po celoj atakami se kopaju minerali bakra; bakar je čileansko zlato;

 

baš sam naišao na grafit na nekom plotu:

 

todo trabajador del cobre es un trabajar del patria y su deber es defender el cobre, de todos los chilenos

 

tako da, za sve vas koji ste levičarskog opredeljenja, čile nije najsrećnija opcija