u onom blatu punom algi i sumpornih gasova sam upropastio i patike, posivele su i poprimile miris čiste plastike;

ne treba da napominjem da se odasvud širi aroma ubuđale pileće supe

nastavljamo ka svetski poznatoj laguni verde, ponovo se menja pejzaž i vozimo se po pustinji salvador dali, boje poprimaju žute nijanse a jedno od uzvišenja nosi ima cerro amarillo

ali koliko ljudska tvorevina bode oči u ovom bespuću... onaj, valjda, poljski wc štrči ko fleka na belom stolnjaku :D

 

jedna vikunja kulira

 

 

 

 

ali koliko ljudska tvorevina bode oči u ovom bespuću... onaj, valjda, poljski wc štrči ko fleka na belom stolnjaku :D

 

daaaaaaaa,  ....  pa mogli su to drugačije da reše  :misko:  

 

 

 

 

ona kupa je volcan sairecabur, a preko je čile

 

 

 

 

 

 

i dobro, svi smo hteli da vidimo lagunu verde koja tog dana uopšte nije bila zelena, razlog nema vetra;

poznata je po svojoj smaragdno zelenoj boji "vode" a sve slike koje ste videli na na netu su prave ali po ekstremno vetrovitom vremenu, ljudi su na tim slikama do guše zakopčani a sunce razbija;

tog dana nismo imali sreće, bilo je mirno, a cela ekipa je nategla fotoaparate ko zapete puške

volacan licancabur je ono iznad

 

 

 

 

poslednji kadrovi iz bolivije, istovremeno razočarani što nismo videli pun efekat lagune verde

 

 

 

 

 

po ovom kamionu se vidi o kakvim je rastojanjima i prostranstvima reč

 

nastavljamo ka izlazu iz nacionalnog parka eduardo avaroa, a onda još par kilomteara do granice sa čileom