Sloboda govora - da li postoji granica?

[yolo]

Ma pusti Gandalfa - preuzeo je klasicni relativizam americkih bible belt libertarijanaca gde se (naucne) cinjenice izjednacavaju sa verovanjem.

Biblija vs nauka i taj rad. Sve je isto, sve je dozvoljeno, ne postoji autoritet ili metod koji moze da napravi objektivnu razliku.

 

 

pa do toga je stigao tek dva dana kasnije, do nekakve zbrkane racionalizacije daleko radikalnijih pocetnih premisa. u njegovom promptno izbrisanom, prvom postu je stajalo da je problem francuske taj sto se sa muhamedom moze sprdati iako to vredja islamske vernike a sa holokaustom ne zato sto to vredja jevreje. sa samim holokaustom a ne sa interpretacijom, predstavljanjem ili zloupotrebom holokausta (do toga se stiglo tek kasnije).

 

sve ostalo sto pise nakon isteka 24 sata hladjenja je zapravo prikrivanje resantimana sto jedan verski avatar u zapadnoj civilizaciji zapravo nema istu tezinu kao smrt 6 miliona ljudi koje je ta zapadna civilizacija usmrtila.

 

u ovom trazenju istog tretmana za muhameda kao za holokaust (odnosno obrnuto) vidim i pokusaj zagovaranja islamskog suprematizma cijem se proroku trazi druga vrsta tretmana u odnosu na onaj koji imaju druge verske svetinje u zapadnom kulturnom i politickom prostoru.

 

ovo sto pisem nije narocito bitno u svetlu nesto normalnijeg toka rasprave od njegovog upornog insistiranja da je pravo na holocaust denial fundamentalno pravo slobode govora ali je zanimljivo da imamo coveka sustinski vrlo bliskog ahmadzinedadovim stavovima, naravno lepo upakovanim za jedan namrsteni forum kakav je PPP.

[Frau Gabrijela]

Било ко ко се бави јавним послом, поготово у медијима, треба и мора да промишља шта и како пушта у јавност, и то не због тога да им неко не откине главу.

meni se čini da su oni vrlo promišljeno radili sve što su radili.

 

zar nije suština delovanja ovakvog glasila da ukazuje na izvesne pojave u društvu na način na koji su oni i radili- karikaturom, karikiranjem, ismevanjem i podsmevanjem. ukazivali su na ono što su oni u društvu doživljavali kao pogrešno, nakaradno, na procese i pojave koji im smetaju. sve to može mnogima da se ne svidi.

 

problem je nastao kod toga kako ko reaguje na njihovu predstavu i obradu stvarnosti. bar ja to tako vidim.

nije isto polemisati sa njima, ubeđivati ih da nisu u pravu, tražiti od instiucija da ih sankcionišu i uleteti i poubijati.

[Ryan Franco]

Било ко ко се бави јавним послом, поготово у медијима, треба и мора да промишља шта и како пушта у јавност, и то не због тога да им неко не откине главу.

 

Pa da ali baš u ovom slučaju ne možemo da se dogovorimo da li su CH promišljali, šta i koliko.

 

Pošto tumačenje ne zavisi samo od njihove namere nego i uglova konzumenata i slučajnih prolaznika. 

 

Mislim, okej. Fer inaf. Može se reći: CH humor je mogao biti tumačen kao rasistički, pa je to moglo da raspizdi muslimansku zajednicu ili određeni broj vernika te kao takav biti predmet neke debate ali to i dalje nije dovoljno da se nužno ima zadrška prilikom objavljivanja bilo koje od ovih karikatura*. Politička i društvena podeljenost Francuske je mogla ali nije morala da bude na umu. Baš zato što je stanje podložno arbitranim procenama, zato se i donose zakoni kojih se držimo. 

 

Prema tome, ili će se zabraniti crtanje Muhameda ili neće. Razmišljanje o tome čemu crtanje Muhameda doprinosi je možda poželjno, možda smisleno ali nikako obavezno.

 

^{*i dalje nisam puno obavešteniji o CHu ali koliko vidim, to je dosta nalik na feral devedesetih pa otprilike naslućujem profil, a i nije naročito ni bitno za sadržaj mog posta}

Edited January 9, 2015 by McCabe

[Ivo Petović]

@Ivo

 

pa sad, ima tu stvari sa kojima ne mogu da se složim ili ne složim, kao npr. Sakova lična reakcija na tragediju. 

 

slažem se sa tim da je CH objavljivao rasističke karikature. i ne mislim da je to na bilo koji način ublaženo time što su karikirali i vređali koga su stigli. već sam to pominjao, postoji asimetrija u satiričnom tretmanu manjine i manjinskih religija u odnosu na satirični tretman većine i većinskih religija. sa druge strane, Sako dobro poentira: crnca predstavljenog kao majmuna smo itekako naučili da percepiramo kao rasističku reprezentaciju, a sa turbanima i kukastim nosevima je već malo drugačije.

 

slažem se sa tim da je neophodno postaviti pitanje svrhe satire, da nije dovoljno samo insistirati na očuvanju prava na slobodu govora. insistirati na očuvanju slobode govora je ispravno, ali to je, efektivno, nešto prilično trivijalno, gotovo kao insistiranje na neotuđivosti prava na život. oko toga imamo debeo konsenzus u zapadnim društvima. lepo je (ponekad i važno) podsetiti se toga, ali to ne znači ništa ako će reakcija na ovaj brutalni zločin da bude oličena u kršenju prava i unesrećivanju nevinih.

 

i, s tim u vezi, slažem se sa tim da pravi intelektualni i moralni izazov stoji u sagledavanju položaja muslimana u zapadnim liberalnim demokratijama (a i šire) i njihovim odnosima. lako je--i ispravno, naravno--zbiti redove oko pitanja u vezi sa kojim postoji ozbiljan društveni konsenzus, kao što je slučaj sa slobodom govora u Francuskoj, ili u vezi sa osudom masovnih ubica kao moralno izopačenih. dodao bih na ono što Sako kaže da je deo ovog velikog izazova i pitanje toga kako izaći na kraj sa ovakvim terorizmom. u prethodnih 15 godina smo gledali paradu katastrofalno loših odgovora na to pitanje, prevashodno iz Amerike i Velike Britanije. masovno špijuniranje, zatvaranje bez osude i presude, mučenje, surovo bombardovanje, nebrojene mrtve, radikalizaciju islamskog sveta. to ne radi. ništa dobro nije donela sabornost oko patriotizma, oko sloboda i ljudskih prava ako je rezultovala u masovnim kršenju prava i ubijanju.

 

ja ovo što Sako radi shvatam (makar delom) kao skretanje pažnje na to da, u ovoj situaciji, busanje u grudi naše slobodarske preti--ako nije balansirano trezvenijim sagledavanjem položaja, potreba i problema muslimanskih manjina i politike zapada prema islamskom svetu--da, sa jedne strane, dovede do otvorene konfrontacije između "nas" i "njih," a sa druge strane da nas™ (po ko zna koji put) uljuljka u ubeđenost u sopstvenu pravednost i učini da pribegnemo svakakvim nepodopštinama u tobožnjoj odbrani svojih sloboda i vrednosti. lako je Amerikancima da se busaju u grudi slobodarske kad se zbiju redovi oko mogućeg povlačenja 1 filma iz bioskopa (sloboda izražavanja!), ali ne daj bože da se neko dublje zamisli oko izveštaja o mučenju, zlostavljanju i ubijanju nevinih ljudi koji su nekako baš u isto vreme objavljeni--sve sami zločini počinjeni u ime borbe protiv protivnika slobode.

 

rekoh već, najvažnije je videti kako će izgledati "keep calm and carry on." po mom mišljenju, korak u dobrom pravcu je da se otvore razgovori na teme oko kojih konsenzus nije na vidiku. Sakov crtež vidim kao deo takvog razgovora.

Hvala na odgovoru. Nikad duže nisam pisao neki post, jer sam i sam u glavi usput oblikovao neke stavove.

 

Sa čime se slažem:

 

- Da, naravno da je najveći izazov kako uklopiti Muslimane u evropska društva, ali to je priča koja se pominje nakon svakog sličnog incidenta, bilo on ekonomski, politički ili verski uzrokovan. Takorekuć opšte mesto. Ali, kakve to ima veze sa karikaturom i satirom? Da li satira treba da reši taj problem? Satira i Charlie Ebdo su faktor u rešavanju istog ili ga možda ometaju? Strongly disagree.

- Dalje, da veoma je bitna reakcija Francuske na ove događaje. Ako sve bude po ugledu na USA, onda su Francuska i Evropa poraženi. Ja gajim neku malu nadu da neće, zbog tradicije i istorije, koja je posve drugačija u odnosu na USA.

- Da li su karikature Charlija rasističke? Dopuštam da se mogu tako tumačiti. Da li su uvredljive? O, da. Neke vrlo neukusne. Doduše, nisam primetio asimetriju u karikaturama i ismejavanju manjinskih i većinskih religija. Samo u reakcijama na iste.

Tu dolazimo do razlike: Šta znači sagledati svrhu satire u kontekstu ovih događaja? Znači ne ismevati osetljiva pitanja koja mogu proizvesti radikalne reakcije ismevanih. Konkretno, muslimana. To znači da satira može da se bavi samo "bezopasnim" stvarima. Nakon zabrane crtanja osetljivih tema za Muslimane, možemo pretpostaviti da će doći na red nešto drugo - možda će se radikalni hrišćani pobuniti zbog nečega, možda će muslimanima zasmetati nešto novo - prosto, neumitno će se naći neki novi problematični issue . Jer, šta konkretno znači apel da se preispita ova sloboda iz "viših" razloga. Ili će u Francuskoj i Evropi biti doneti zakoni kojima će crtanje Muhameda biti zabranjeno (za sada samo njega, posle će se usvajati amandmani), što se svakako neće dogoditi ili će se uvesti autocenzura (što će se vrlo verovatno dogoditi). Koliko god to Winniju izgledalo glupavo - to je jedan mali korak unazad u jednom civilizacijskom dostignuću koji se zove sloboda govora (sa rizikom da taj korak bude sve veći i veći u budućnosti).

 

Sa ličnog nivoa - imam problem sa ovim guardianskim stripom i stavom, jer sa njega ne mogu otresti smrad relativizacije i prebacivanja dela odgovornosti na žrtve. A trudio sam se svojski da ga uklonim.

[Miralem]

Pa da ali baš u ovom slučaju ne možemo da se dogovorimo da li su CH promišljali, šta i koliko.

 

Pošto tumačenje ne zavisi samo od njihove namere nego i uglova konzumenata i slučajnih prolaznika. 

 

Mislim, okej. Fer inaf. Može se reći: CH humor je mogao biti tumačen kao rasistički, pa je to moglo da raspizdi muslimansku zajednicu ili određeni broj vernika te kao takav biti predmet neke debate ali to i dalje nije dovoljno da se nužno ima zadrška prilikom objavljivanja bilo koje od ovih karikatura*. Politička i društvena podeljenost Francuske je mogla ali nije morala da bude na umu. Baš zato što je stanje podložno arbitranim procenama, zato se i donose zakoni kojih se držimo. 

 

Prema tome, ili će se zabraniti crtanje Muhameda ili neće. Razmišljanje o tome čemu crtanje Muhameda doprinosi je možda poželjno, možda smisleno ali nikako obavezno.

 

^{*i dalje nisam puno obavešteniji o CHu ali koliko vidim, to je dosta nalik na feral devedesetih pa otprilike naslućujem profil, a i nije naročito ni bitno za sadržaj mog posta}

ch humor ne moze biti shvacen kao rasisticki, iz prostog razloga sto su potkacinjali sve. ko dirty harry, ako mrzis i diskriminises sve, onda to vise nije diskriminacija. to je vrlo bitno, jer oduzima tzv. slabijima osnovu da kukaju o rasizmu, isti mora po definiciji  biti uperen prema odredjenim grupama, ne prema svima. stoga je i zahtev dela muslimanske zajednice da se ne sprda sa (iskljucivo) njihovim kvazisvetinjama u osnovi zahtev za ukidanje slobode govora. ono drustvo u kome postoje zabranjene teme, iz ma kojeg razloga, jednostavno ne moze biti slobodno. ko to ne razume nije za zivot u civilizaciji, a posebno nije neko kome treba ugadjati.

Edited January 9, 2015 by Miralem

[nautilus]

Bio je onaj rad sa Isusom na novcanici koji je izbacen sa izložbe, zatim je bila i ona izložba za vreme prajda koja je bila poprilična sprdnja sa hrišćanstvom. I? Koliko god to bilo uvredljivo za pravoslavce dužni su da trpe takve radove. Imaju pravo da se ne slažu i da svoje neslaganje iskažu ali nemaju pravo da budu nasilni ili prete nasiljem. To je opšte mesto. Nešto oko čega nema potrebe da se razgovara.

 

I dan danas stojim pri stavu da ta vrsta provokacije nije bila dobra, ali ljudi su imali pravo na to.

 

Da li su te izložbe bile uvreda za srpski narod? Da li su bile rasističke prema Srbima? 

 

Ne mešajte babe i žabe, analogije sa Holokaustom, Jevrejima, crncima i slično su epski promašaj fudbala.

[Radoye]

Pa ovaj, ja sam moguce nesto silno propustila, ali ko je kad ulazio u to da muslimanima ove karikature treba da su smesne? Mislim ni meni nesto nisu spec zanimljive. Koliko sam ja ispratila vise je bilo na temu jel ok da se to stampa ako muslimanska vera zabranjuje crtanje Muhameda, i sta cemo sa vredjanjem, a ne da svima treba da je smesno isto.

 

Imas koliko hoces toga po tzv. liberalnom zapadu, od nastupa u "medijima" (a takvi su to bas i mediji) preko komentara na vestima do razgovora izmedju obicnih ljudi na ulici.

 

"Sta koji qratz fali muslimanima da se tako uspizde zbog najobicnijih karikatura, pa to je humor, ono ha-ha, zajebancija, sala?"

 

U ne tako davno vreme gradjanskih protesta za prava Crnaca u Americi isti takvi - ta "tiha vecina", "moral majority" se isto tako cudila sto se neko vredja na karikature i crtane filmove u kojima Crnci izgledaju ovako i govore iskvarenim karikiranim jezikom:

 

 

Ono, humor, ha-ha, zajebancija. Kome nije smesno verovatno nije bas skroz normalan.

 

Jebiga. Klizava je to padina.

[harper lee]

Tu dolazimo do razlike: Šta znači sagledati svrhu satire u kontekstu ovih događaja? Znači ne ismevati osetljiva pitanja koja mogu proizvesti radikalne reakcije ismevanih. Konkretno, muslimana. To znači da satira može da se bavi samo "bezopasnim" stvarima. Nakon zabrane crtanja osetljivih tema za Muslimane, možemo pretpostaviti da će doći na red nešto drugo - možda će se radikalni hrišćani pobuniti zbog nečega, možda će muslimanima zasmetati nešto novo - prosto, neumitno će se naći neki novi problematični issue . Jer, šta konkretno znači apel da se preispita ova sloboda iz "viših" razloga. Ili će u Francuskoj i Evropi biti doneti zakoni kojima će crtanje Muhameda biti zabranjeno (za sada samo njega, posle će se usvajati amandmani), što se svakako neće dogoditi ili će se uvesti autocenzura (što će se vrlo verovatno dogoditi). Koliko god to Winniju izgledalo glupavo - to je jedan mali korak unazad u jednom civilizacijskom dostignuću koji se zove sloboda govora (sa rizikom da taj korak bude sve veći i veći u budućnosti).

 

 

Jasna stvar i od pocetka je bila jasna stvar. Sustina terorizma i jeste u zastrasivanju kao meri ukidanja otpora. Ove "vinijevske" (izvini Winnie, nekako si se posebno istakao od pocetka) reakcije su samo pokazatelj koliko smo postali submisivni u zelji da se provucemo kroz nase male pateticne zivote bez velikih poteskoca i opasnosti, pa makar dali dupe na izvol'te i trojici nedotupavih degenerika sa obilnim naoruzanjem. I naravno da cemo tu nasu zelju malog coveka da ogrnemo u budalastine o drustvenoj odgovornosti i politickoj korektnosti, svakako necemo reci istinu - da smo kukavice.

 

Da i ne govorim o tome da je sama ideja da ovakva bezumnost inicira razgovore o polozaju muslimanskog zivlja u Evropi duboko uvredljiva za sve one muslimane koji ne dele zelju degenerika da kalasnjikovima presudjuju izvesnim novinarima, kolumnistima, karikaturistima i drugom borbenom osoblju.

[Cane Vukic Prebranac]

nije isto polemisati sa njima, ubeđivati ih da nisu u pravu, tražiti od instiucija da ih sankcionišu i uleteti i poubijati.

Наравно.

 

Мекејб, Иво, Миралеме: мислим да је то Вини већ рекао, али није поента да се цртање карикатура Мухамеда забрани. То није законом забрањено, али питања су да ли је паметно, потребно, сврсисходно? Не можемо све везати за закон, ипак смо ми људи и радимо ствари по сопственим осјећајима и промишљањима. Не знам колико је добра аналогија, али ево: законом ми је забрањено да ударим некога на улици, али није да кажем како бих свашта радио његовој сестри, мајци или жени. И сад је до мог интелекта да ли то треба или не треба да урадим.

 

И ево Наутилус је увукао наше крајеве у дискусију, па ме занима ова теоретска ситуација: Зукорлић прича неке глупости по Санџаку и као коментар на то Сомборац, Боб или Коракс нацртају неку зајебанцију у којој се исмијава пророк Мухамед. То би по мени био много већи проблем него исмијавање Исуса у Србији као већински православној земљи.

[malkin]

Ne mešajte babe i žabe, analogije sa Holokaustom, Jevrejima, crncima i slično su epski promašaj fudbala.

sve zavisi kako se paralele prave. evo Greenwald pravi sasvim dobro poređenje u vrlo jasnom kontekstu.

 

 

Central to free speech activism has always been the distinction between defending the right to disseminate Idea X and agreeing with Idea X, one which only the most simple-minded among us are incapable of comprehending. One defends the right to express repellent ideas while being able to condemn the idea itself. There is no remote contradiction in that: the ACLU vigorously defends the right of neo-Nazis to march through a community filled with Holocaust survivors in Skokie, Illinois, but does not join the march; they instead vocally condemn the targeted ideas as grotesque while defending the right to express them.

But this week’s defense of free speech rights was so spirited that it gave rise to a brand new principle: to defend free speech, one not only defends the right to disseminate the speech, but embraces the content of the speech itself. Numerous writers thus demanded: to show “solidarity” with the murdered cartoonists, one should not merely condemn the attacks and defend the right of the cartoonists to publish, but should publish and even celebrate those cartoons. “The best response to Charlie Hebdo attack,” announced Slate’s editor Jacob Weisberg, “is to escalate blasphemous satire.”

 

***

When I first began to see these demands to publish these anti-Muslim cartoons, the cynic in me thought perhaps this was really just about sanctioning some types of offensive speech against some religions and their adherents, while shielding more favored groups. In particular, the west has spent years bombing, invading and occupying Muslim countries and killing, torturing and lawlessly imprisoning innocent Muslims, and anti-Muslim speech has been a vital driver in sustaining support for those policies.

 

So it’s the opposite of surprising to see large numbers of westerners celebrating anti-Muslim cartoons - not on free speech grounds but due to approval of the content. Defending free speech is always easy when you like the content of the ideas being targeted, or aren’t part of (or actively dislike) the group being maligned.

 

***

 

One should acknowledge a valid point contained within the Douthat/Chait/Yglesias argument: when media outlets refrain from publishing material out of fear (rather than a desire to avoid publishing gratuitously offensive material), as several of the west’s leading outlets admitted doing with these cartoons, that is genuinely troubling, an actual threat to a free press. But there are all kinds of pernicious taboos in the west that result in self-censorship or compelled suppression of political ideas, from prosecution and imprisonment to career destruction: why is violence by Muslims the most menacing one? (I’m not here talking about the question of whether media outlets should publish the cartoons because they’re newsworthy; my focus in on the demand they be published positively, with approval, as “solidarity”).

 

When we originally discussed publishing this article to make these points, our intention was to commission two or three cartoonists to create cartoons that mock Judaism and malign sacred figures to Jews the way Charlie Hebdo did to Muslims. But that idea was thwarted by the fact that no mainstream western cartoonist would dare put their name on an anti-Jewish cartoon, even if done for satire purposes, because doing so would instantly and permanently destroy their career, at least. Anti-Islam and anti-Muslim commentary (and cartoons) are a dime a dozen in western media outlets; the taboo that is at least as strong, if not more so, are anti-Jewish images and words. Why aren’t Douthat, Chait, Yglesias and their like-minded free speech crusaders calling for publication of anti-Semitic material in solidarity, or as a means of standing up to this repression? Yes, it’s true that outlets like The New York Times will very rarely publish such depictions, but only to document hateful bigotry and condemn it – not to publish it in “solidarity” or because it deserves a serious and respectful airing.

 

***

 

Nor is it the case that threatening violence in response to offensive ideas is the exclusive province of extremists claiming to act in the name of Islam. Terrence McNally’s 1998 play “Corpus Christi,” depicting Jesus as gay, was repeatedly cancelled by theaters due to bomb threats. Larry Flynt was paralyzed by an evangelical white supremacist who objected to Hustler‘s pornographic depiction of inter-racial couples. The Dixie Chicks were deluged with death threats and needed massive security after they publicly criticized George Bush for the Iraq War, which finally forced them to apologize out of fear. Violence spurred by Jewish and Christian fanaticism is legion, from abortion doctors being murdered to gay bars being bombed to a 45-year-old brutal occupation of the West Bank and Gaza due in part to the religious belief (common in both the U.S. and Israel) that God decreed they shall own all the land. And that’s all independent of the systematic state violence in the west sustained, at least in part, by religious sectarianism.

 

The New York Times‘ David Brooks today claims that anti-Christian bias is so widespread in America – which has never elected a non-Christian president – that “the University of Illinois fired a professor who taught the Roman Catholic view on homosexuality.” He forgot to mention that the very same university just terminated its tenure contract with Professor Steven Salaita over tweets he posted during the Israeli attack on Gaza that the university judged to be excessively vituperative of Jewish leaders, and that the journalist Chris Hedges was just disinvited to speak at the University of Pennsylvania for the Thought Crime of drawing similarities between Israel and ISIS.

 

That is a real taboo – a repressed idea – as powerful and absolute as any in the United States, so much so that Brooks won’t even acknowledge its existence. It’s certainly more of a taboo in the U.S. than criticizing Muslims and Islams, which is so frequently heard in mainstream circles – including the U.S. Congress – that one barely notices it any more.

[Radoye]

Bio je onaj rad sa Isusom na novcanici koji je izbacen sa izložbe

 

I bese "Isus" izbacen, tojest cela izlozba zabranjena, na zahtev SPC a zbog uvrede osecanja vaskolikog Srpstva.

 

Iako je konotacija tog "Isusa" potpuno drugacija - novcem umesto ekserima raspeta figura bez lica tojest sa rupom gde posetioci izlozbe mogu da stave svoju glavu. Svi smo mi danas raspeti jurnjavom za novcem.

 

A ovi sto su bili uvredjeni su u tome videli "simbol Crkve koja rukama grabi novac".

 

Jebiga svako vidi ono sto hoce.

[Miralem]

Bio je onaj rad sa Isusom na novcanici koji je izbacen sa izložbe, zatim je bila i ona izložba za vreme prajda koja je bila poprilična sprdnja sa hrišćanstvom. I? Koliko god to bilo uvredljivo za pravoslavce dužni su da trpe takve radove. Imaju pravo da se ne slažu i da svoje neslaganje iskažu ali nemaju pravo da budu nasilni ili prete nasiljem. To je opšte mesto. Nešto oko čega nema potrebe da se razgovara.

 

I dan danas stojim pri stavu da ta vrsta provokacije nije bila dobra, ali ljudi su imali pravo na to.

 

Da li su te izložbe bile uvreda za srpski narod? Da li su bile rasističke prema Srbima? 

 

Ne mešajte babe i žabe, analogije sa Holokaustom, Jevrejima, crncima i slično su epski promašaj fudbala.

zaboravio si seranovog (po meni infantilno kretenskog) piss christa iz 80ih. crkve su pizdele, ali je on i dalje izlagan. sva sreca pa tada nije postojao pc i potreba da se ugodi svakoj zatucanoj budali.

[yolo]

 

Sa ličnog nivoa - imam problem sa ovim guardianskim stripom i stavom, jer sa njega ne mogu otresti smrad relativizacije i prebacivanja dela odgovornosti na žrtve. A trudio sam se svojski da ga uklonim.

 

Ovo je prvi nivo reakcije koja je tipicna za liberalnog zapadnjaka. Ali niko tu ne prebacuje nikakvu odgovornost na zrtve vec radi nesto sasvim drugo sto je mozda preuranjeno ali ce to morati da se uradi pre ili kasnije: pokusava da raspetlja suprematiscki diskurs zapadne civilizacije prema imigrantima muslimanima koje je primila u svoje okrilje. Ja sam danas kacio dva linka koji problematizuju razlicite diskurse CH karikatura koje sasvim jedno znace za francuskog intelektualca koji u somotskom sakou i kariranim plisanim papucama uz casu bordoa lista CH a sasvim drugo za sina alzirskog emigranta iz predgradja Marseja koji 14 sati dnevno raznosi picu a petkom ide na dzamiju i slusa hodzinu propoved u kojoj se ponavlja da niko ne sme ismevati Proroka i da je to smrtni greh. Meritum ovih karikatura je dinamicka kategorija u zavisnosti od toga ko je tumaci ali moram da kazem da nije neocekivano da deo jedne drustvene zajednice koji zivi u vrsti fakticke opresije koja ima svoje duge korene u kolonijalizmu ne prepoznaje ono sto ti i ja tumacimo kao temeljnu vrednost ljudskog drustva, neprikosnovenu slobodu govora, vec naprotiv, kao jos jedan dokaz svoje potcinjenosti unutar zapadne hemisfere i upravo je to ono sto ovu vrsta humora koju je CH povremeno demonstrirao u glavama ovih ljudi cini zastrasujuce bliskim nekim drugim karikaturama ili ilustracijama koje evropska kultura neguje od prakticno 18. veka cije su krajno ishodiste bile gasne komore.

 

O tome govori tekst koji sam danas kacio, evo ovde direktan link:

 

http://paper-bird.net/2015/01/09/why-i-am-not-charlie/

[harper lee]

Jebiga svako vidi ono sto hoce.

 

Upravo zato je besmisleno cenzurisati ili autocenzurisati.

[Dagmar]

Imas koliko hoces toga po tzv. liberalnom zapadu, od nastupa u "medijima" (a takvi su to bas i mediji) preko komentara na vestima do razgovora izmedju obicnih ljudi na ulici.

 

"Sta koji qratz fali muslimanima da se tako uspizde zbog najobicnijih karikatura, pa to je humor, ono ha-ha, zajebancija, sala?"

 

U ne tako davno vreme gradjanskih protesta za prava Crnaca u Americi isti takvi - ta "tiha vecina", "moral majority" se isto tako cudila sto se neko vredja na karikature i crtane filmove u kojima Crnci izgledaju ovako i govore iskvarenim karikiranim jezikom:

 

 

Ono, humor, ha-ha, zajebancija. Kome nije smesno verovatno nije bas skroz normalan.

 

Jebiga. Klizava je to padina.

 

I bas ti je slican nacin i namera sa kojom karikaturisti prikazuju muslimane sa ovim sto si okacio? Ili generalno crtanje treba skroz zabraniti jer je pre 60 godina neko ruzno crtao crnece i Jevreje? Ako se neko uspizdio jer misli da ga karikaturista crta sa ciljem rasne uvrede, nek se obrati sudu itd. Ne mozes ljudima dati pravo na uvredjenost iako im nisi nameravao uvredu, nego taj neko ima da dokaze nameru uvrede ko sto bih i ja morala u slicnom slucaju.