hazard Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 VIdeli su da agencije za registraciju vozila nemaju salter banke kao sto ima MUP na primer, pa onda kada dodju tamo vlasnici vozila koji nemaju e/banking, neki lik iz agencije im uzme kes, a onda pusti virmane sa svog privatnog e-racuna kome treba. Ja sa tim nemam problem sustinski. To je takodje platni promet koji se desava preko banaka, samo je sada pristupacniji. Upravo. Banke tu nisu na gubitku u globalu, opet uzimaju proviziju. I banke u suštini ,,teraju" ljude na ebanking, jer niti vole da im blagajnici budu zauzeti platnim prometom, niti vole da uopšte zapošljavaju blagajnike i uopšte radnike u filijalama ako ne moraju... Jedino ako je ovo što Pembleton reče iznad, da hoće da nateraju ljude da više plaćaju po Poštama, jer je Pošta jedina finansijska institucija koja živi od platnog prometa...u svakoj pošti 80% šaltera je samo za platni promet, a većina mušterija plaća kešom i nisu klijenti Poštanske štedionice, bar se meni tako čini.
Friend Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 Zabranice pravno lice da placa za fizicko, postavice mesecne limite tipa FUP. Sve ostalo bi bilo zalosno.
čekmeže Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 Uzmite tek da se bavite Zakonom o deviznom poslovanju, pa ćete da vidite kakav se tek kretenluk u toj oblasti zapatio u NBS. Ljudi tumače zakon tako da je sve zabranjeno, osim onog što je izričito dozvoljeno, a šta je dozvoljeno ne zna da definiše niko, čak ni oni što su pisali Zakon. Sto puta sam rekao da je ovaj Zakon glavna prepreka za veće investicije u Srbiji, odmah nakon očajne infrastrukture. Može li malo detaljnije o ZDPu?
jms_uk Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 Kad se placa Telenorov racun online, unosi se samo broj kreditne kartice, ne i ime.
Frank Pembleton Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 Kad se placa Telenorov racun online, unosi se samo broj kreditne kartice, ne i ime.Sta ti pise na "potvrdi o placanju"?
jms_uk Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 Sta ti pise na "potvrdi o placanju"? Ime onoga ciji je racun (sto nije ime vlasnika kartice). Sent from my iTelephone using Tapatalk
Frank Pembleton Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 (edited) tekuceg racuna? Aaaa skapirao sam ...nista to je ono kad u mejlu kliknes plati online.Ja misli preko TB... Edited July 21, 2017 by Frank Pembleton
jimi Posted July 21, 2017 Posted July 21, 2017 Kad se placa Telenorov racun online, unosi se samo broj kreditne kartice, ne i ime. I mts i vip. Svi imaju istu aplikaciju.
Ayatollah Posted July 22, 2017 Posted July 22, 2017 Može li malo detaljnije o ZDPu? Prvo, u pitanju je zakon koji je pisan bez ikakve strukture, gomile odredbi nabacane jedne na druge bez ikakvog sistema. Uz to, jezik pisanja je jako težak i naporan, sa predugačkim i nerazumljivim rečenicama, koje na pola rečenice izgube cilj pa onda lutaju (naravno, ne baš svaka odredba, ali isuviše mnogo). Evo primera: član 7 stav 4 Zakona - Potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta - javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije mogu se prenositi, odnosno platiti ili naplatiti samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim potraživanja i dugovanja rezidenta - pravnog lica koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza. član 18 stav 3 Zakona - Banka može zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom iz člana 2. tačka (21) ovog zakona u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun. Banka može, u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, davati bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima, a garancije, avale i druge oblike jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu može davati pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate. Mislim, protumačiš ti to na kraju, ali ti treba vremena, i nekada i po nekoliko čitanja i tumačenja odredbi. Drugo, u pitanju je brutalno restriktivan zakon, koji uvodi gomile prepreka i tumači se po principu da je sve zabranjeno, osim onoga što nije eksplicitno dozvoljeno. Tako ovaj Zakon npr. zabranjuje srpskim rezidentima da imaju račune u bankama u inostranstvu (osim u par izuzetaka), zabranjuje srpskim rezidentima da daju jemstvo za međusobne obaveze dva lica u inostranstvu, propisuje da svaka pozajmica koja se uzme od bilo kog stranog lica mora da se prijavi Narodnoj banci Srbije, a u suprotnom poslovna banka ne sme da primi taj novac od stanog lica, niti da dozvoli domaćem licu da otplati ovakav zajam. Ovo poslednje je nekim našim klijentima stvorilo strahovite probleme, jer su ljudi navikli u ozbiljnim zemljama da matične kompanije mogu da pozajmljuju novac svojim supsidijarima bez potrebe da se takve stvari prijavljuju bilo kome i da se čekaju potvrde da je zajam prijavljen, pa im se dešavalo da srpskim supsidijarima hitno treba novac, a da matično društvo ne može da ih pozajmi, jer se čeka prijava NBS. Ima ovakvih briljantnih momenata još koliko hoćeš. Treće, bez obzira na ovakvu regulaciju, zbog načina na koji se tumače, propisi imaju gomilu rupa i nejasnih situacija. Onda se oni tumače pomoću štapa i kanapa, ali ni tada na kraju nisi siguran da li je nešto dozvoljeno ili nedozvoljeno. Primera radi, nismo bili sigurni da li se prekogranični zajam, koji je prijavljen u NBS, može preneti trećim licima na taj način što bi deo potraživanja otkupilo strano lice, a deo potraživanja domaće lice, i da li se to prijavljuje, ako je moguće. Zakon je po tom pitanju nejasan, ali smo mi kopali po podzakonskim aktima, i našli smo uputstvo za popunjavanje nekih formulara kod NBS, koje predviđa da formular sa takvom sadržinom može biti podnet NBS, iz čega smo zaključili da je to dozvoljeno i da se prijavljuje. Kada smo zvali NBS da to proverimo, rekli su nam da smo verovatno u pravu, ali da je to samo mišljenje te osobe, i da ona nije sigurna, i da je moguće da će neko drugi od kolega to drugačije protumačiti i reći da je nedozvoljeno. Istovremeno, kolega iz druge kancelarije koja zastupa drugog učesnika u transakciji je zvao NBS sa istim pitanjem, dobio nekog drugog, koji mu je rekao da to jeste dozvoljeno, ali da se prijavljuje samo ako je učešće srpskog sticaoca manje od 50 % ukupnog zajma koji se stiče. Na pitanje da kaže gde je to propisano, osoba je rekla da ne zna, ali da svi u NBS znaju da se to tako radi. Ovo smo sve javili klijentu, i sad on razmatra da li će uopšte da otvara supsidijara u Srbiji, jer napolju nema zajebanciju sa tim stvarima. Eto, zbog ovih stvari je ZDP teško govno.
gospa buba Posted July 22, 2017 Posted July 22, 2017 Ako postoji neko ko to radi, to je 0,001% onih koji plaćaju tuđe (ili ,,tuđe") račune. To je onda kao kada bi zakonodavac zabranio da psa šeta bilo ko osim njegovog registrovanog vlasnika sa željom da zabrani šetanje pasa za novac. Što nas dovodi do sledećeg: zašto bi iko hteo takve stvari da zabrani? Ja ne smem da unajmim kućnu pomoćnicu koja će između ostalog i da mi plaća račune parama kojim joj dam? tako je, da ne smem babi da podizem lekove, jer popicu joj i shta onda -_-
tangodelta Posted July 24, 2017 Posted July 24, 2017 Da li retardi iz NBS znaju koliko ljudi iz dijaspore na ovaj način plaća račune svojim članovima familije u zemlji? I da to često rade tako (ostave novac na svom računu u Srbiji pa plaćaju račune elektronski) da bi bili sigurni da je novac otišao na plaćanje računa a ne na nešto drugo (tipa putujećeg trgovca koji je polusenilnog penzionera ubedio da kupi usisivač od 100 evra)? A šta ćemo s ljudima koji žive u iznajmljenim stanovima pa im nužno računi nisu na njihovo ime? Ovo Uputstvo kao da je zamišljeno da ujebe Infostan i EPS... U Addiku (bivša Hypo) već duže vreme ne možeš da platiš račune u tuđe ime, tj. da budem precizniji, ne možeš da promeniš ime uplatioca - to je polje koje ne mođe da se menja u ebanking/mbankingu. Što nije toliki problem jer u opisu uplate navedeš u čije ime plaćaš i to mi je do sada uvek prolazilo. Možda ovim hoće i ostale banke da nateraju da rade na ovaj način, iako je potpuno besmisleno i obična jebena forma.
Frank Pembleton Posted July 24, 2017 Posted July 24, 2017 U Addiku (bivša Hypo) već duže vreme ne možeš da platiš račune u tuđe ime, tj. da budem precizniji, ne možeš da promeniš ime uplatioca - to je polje koje ne mođe da se menja u ebanking/mbankingu. Što nije toliki problem jer u opisu uplate navedeš u čije ime plaćaš i to mi je do sada uvek prolazilo. Možda ovim hoće i ostale banke da nateraju da rade na ovaj način, iako je potpuno besmisleno i obična jebena forma. Ma prodje to ia ako napises pera peric.Poziv na broj je, recimo, mnogo bitniji.To je "legitimacija"...
hazard Posted July 24, 2017 Posted July 24, 2017 Tako je, kada se placaju komunalije, uplatilac je nebitan, bitni su broj racuna i poziv na broj. I ono polje svrha uplate je takodje nebitno.
aram Posted July 25, 2017 Posted July 25, 2017 ima neko neke veze sa AIK bankom? zanima me zašto kad uzimaš kredit pitaju "da li ste politički aktivni?"
jms_uk Posted July 25, 2017 Posted July 25, 2017 ima neko neke veze sa AIK bankom? zanima me zašto kad uzimaš kredit pitaju "da li ste politički aktivni?" :o
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now