o školovanju potomstva: dugo putovanje ka raspustu

[namenski]

Negde se nazire zaključak da su svi roditelji žestoki intelektualci a da im je potomstvo suv genij do genija a sistem i obrazovanje ne mogu to da isprate.

Bili suvi ko barut intelektualci ili all wheel drive dziberi, jedan obrazac je glavni kad su u pitanju takozvane bolje beogradske skole: do bola nezdrava kompetitivnost koja pocinje meracenjem auta koji je dete dovezao u skolu, preko patika, telefona, pa do uspeha.

Deca su po defaultu pametna, slatka, dobra, genijalna, svi drugi su krivi ili su se pogresno postavili: rezultat je izrastanje primeraka malih muzjaka i zenki koji su obrasce ponasanja doneli od kuce.

Spasavaj se ko moze i kako moze, ali - na agresivnost se odgovara agresivnoscu, ne vidim nista lose u tome da se dete vrati kuci razbijenog nosa i nimalo me nece da potresu pozivi direktora, direktorki i ostale fele dok sa pedagozima nisam hteo da imam nikakvog posla.

Ljudi, a vidim i ovde, prenebregavaju jednu poprilicno vaznu stvar za koju me cudi da im nije pala u oci: u skolu iz svojih kuca salju na neki nacin kopije samih sebe: naravno da iz kuce u kojoj zive mirni i konfliktima neskloni ljudi izlaze deca nesklona konfliktima. Ta ista deca se u skoli i na putu do skole susrecu sa takozvanim stvarnim svetom koji se odgajio na cemu se vec svet odgaja poslednjih dvadesetak godina i naravno da ce sudar da se zavrsi nepovoljnim rezultatom.

Ako se pretera sa zastitom deteta, dobije se prezasticeno dete koje ne ume nimalo da se snadje ili 'snadje' i koje ocekuje brgu i zastitu tamo gde brizi i zastiti nema mesta, obaska moje iskustvo da deca koja su dugo susprezala svoje reakcije znaju neprijatno da iznenade kad dodju godine puberteta i kasnije.

Jebi ga, roditelj je mera svih postupaka: na modu kod decaka skidanja/sakupljanja kapica sa automobilskih tockova ne mogu da odgovorim kompletnim rogusenjem jer sam i sam to radio.

Samo sto se u moje vreme nije potezao pistolj na ljudsko bice koje zateknes da ti se smuca oko auta.

[burekdzija]

gledano sa neroditeljske distance, ja mislim da je sasvim u redu odobriti djetetu da udje u fajt kad je napadnuto. djeca su andjeli samo na maminim i tatinim fejsbuk slikama, a u stvarnosti su nerijetko okrutni debili i ni u jednom uzrastu ljudi nisu tako nesputano agresivni kao dok su djeca.

znaci fajt.

Ja se slazem sa tobom.

Medjutim, jako je tesko detetu objasniti gde je granica: kada treba da ignorise, kada da se brani i time postavi granicu prema nasilniku, kada da odustane i trazi pomoc. Narocito mi kao odrasli ne mozemo sebi ni da predstavimo situacije sa kojima se oni suocavaju u vrticu/skoli, a i tesko je recima detetu u predskolskom ili ranom skolskom uzrastu tako nesto objasniti. 

Ali u svakom slucaju nisam za a priori pacifizam: nikad nikad nemoj da se branis/ulazis u frku.

[morgana]

Ja se slazem sa tobom.

Medjutim, jako je tesko detetu objasniti gde je granica: kada treba da ignorise, kada da se brani i time postavi granicu prema nasilniku, kada da odustane i trazi pomoc. Narocito mi kao odrasli ne mozemo sebi ni da predstavimo situacije sa kojima se oni suocavaju u vrticu/skoli, a i tesko je recima detetu u predskolskom ili ranom skolskom uzrastu tako nesto objasniti.

Ali u svakom slucaju nisam za a priori pacifizam: nikad nikad nemoj da se branis/ulazis u frku.

vjerujem da si u pravu, zvuci logicno.

trazenje pomoci je takodje ok, naravno, nije mi ni bila namjera da to sporim.

Edited November 19, 2014 by morgana

[Budja]

Krdo i čopor je prava reč. Već sam napisala da su mom sestriču izgazili naočare, i to jedna devojčica i jedan dečak, naravno ona je sve svalila na tog malog. Onda su mu pokrali bojice i sličice. Zatim je jedno problematično dete mog sestrića dok su čekali red u WC-u davio, zatim ga je jedan mali udrio pesnicom u leđa i rekao mu nešto u stilu"govno smrdljivo". I to se sve dešava u tom boravku. I sve su to deca od 7 godina. Zato je moj zet išao da traži premeštaj u drugo odeljenje. Oni sami više nisu znali kako da se postave, jer neće da vaspitavaju dete da bude pit-bul, a sa druge strane ako ne odreaguju sada, šta onda očekivati za godinu ili dve. I od kada ne ide u boravak, nema nikakvih incidenata. I to je sve samo zato što je on miran, nenasilan, ne ume da psuje. Tako je vaspitan i takva mu je priroda i mislim da se neće promeniti. 

 

Mislim da ne bi trebalo ucitavati da je pojava nasilja medju klicnima neki fenomen novijeg datuma.

 

U boravku, i mi smo se mlatili (su me mlatili) sa susednim odeljenjem.

U kraju su mi lomili cvikere u maloj ulicnoj tuci (ako ih ne uzmem sam da ih ribam o pod).

Na rekreativnoj cike i vriske koliko hoces. Ipak, rekreativna na Mitrovcu na Tari je nezaboravno pozitivno formativno iskustvo koga se i dan danas secam.

 

Naravno, ja sam, opet, imao srece da je uciteljica bila odlicna pa je sve probleme prilicno dobro hendlovala. Oni koji su bilo kod pijanog ucitelja Zive su se bas tako ophodili, nasilno, jedni prema drugima.

[Budja]

Bili suvi ko barut intelektualci ili all wheel drive dziberi, jedan obrazac je glavni kad su u pitanju takozvane bolje beogradske skole: do bola nezdrava kompetitivnost koja pocinje meracenjem auta koji je dete dovezao u skolu, preko patika, telefona, pa do uspeha.

Deca su po defaultu pametna, slatka, dobra, genijalna, svi drugi su krivi ili su se pogresno postavili: rezultat je izrastanje primeraka malih muzjaka i zenki koji su obrasce ponasanja doneli od kuce.

Spasavaj se ko moze i kako moze, ali - na agresivnost se odgovara agresivnoscu, ne vidim nista lose u tome da se dete vrati kuci razbijenog nosa i nimalo me nece da potresu pozivi direktora, direktorki i ostale fele dok sa pedagozima nisam hteo da imam nikakvog posla.

Ljudi, a vidim i ovde, prenebregavaju jednu poprilicno vaznu stvar za koju me cudi da im nije pala u oci: u skolu iz svojih kuca salju na neki nacin kopije samih sebe: naravno da iz kuce u kojoj zive mirni i konfliktima neskloni ljudi izlaze deca nesklona konfliktima. Ta ista deca se u skoli i na putu do skole susrecu sa takozvanim stvarnim svetom koji se odgajio na cemu se vec svet odgaja poslednjih dvadesetak godina i naravno da ce sudar da se zavrsi nepovoljnim rezultatom.

Ako se pretera sa zastitom deteta, dobije se prezasticeno dete koje ne ume nimalo da se snadje ili 'snadje' i koje ocekuje brgu i zastitu tamo gde brizi i zastiti nema mesta, obaska moje iskustvo da deca koja su dugo susprezala svoje reakcije znaju neprijatno da iznenade kad dodju godine puberteta i kasnije.

Jebi ga, roditelj je mera svih postupaka: na modu kod decaka skidanja/sakupljanja kapica sa automobilskih tockova ne mogu da odgovorim kompletnim rogusenjem jer sam i sam to radio.

Samo sto se u moje vreme nije potezao pistolj na ljudsko bice koje zateknes da ti se smuca oko auta.

 

+ 1

[Arkadija]

Mislim da ne bi trebalo ucitavati da je pojava nasilja medju klicnima neki fenomen novijeg datuma.

 

 

 

Nisam rekla da je pojava nasilja među decom novijeg datuma. Samo sam se negde prisetila kako se ja ne sećam da je toga bilo u mom razredu u pradavno vreme kada sam išla u školu. Možda su se dečaci međusobno tabali van vidokruga nas ostalih.

 

S druge strane, nemi bes me spopadne, kad vidim šta je doživeo moj sestrić za nepuna 3 meseca u školi.  U vrtiću se sa tim nije susretao, jer je imao ludu sreću, a i vaspitačice su to stalno isticale, kako  u ovoj grupi nemaju agresivne dece.

I da moji sestra i zet su poslali u svet svoju kopiju, fino i pristojno dete, koje, sram ih bilo, nisu naučili da psuje i uništava tuđe.

[burekdzija]

Ne radi se o tome da treba da vaspitavamo decu da budu nepristojna, psuju i unistavaju tudje. Pitanje je da li smo dete kome smo rekli da nikada ne ulazi u konflikt sa nasilnikom adekvatno opremili za ono sto ga ceka napolju. Ja mislim da nismo. Naravno da je roditeljima i sa moralne ali i sa prakticne strane najlakse da detetu kazu da je nasilje lose i da se na nasilje se nikada ne odgovara nasiljem. Mislim da i deca moraju da nauce kada treba da povuku crtu i izbore se za ono sto je ispravno - da odbrane sebe, druga, vrate igracku, odgovore na zadirkivanje. Zato ih pre treba uciti upravo tome, sta je dobro a sta lose. Uostalom, fajt nije uvek jedini nacin da se dete izbori za ispravnu stvar.

[Tale]

MIslim da je potrebno napraviti paralelu sa utiskom nepostojanja odgovora društva na pojedince koji ugrožavaju i kinje ostale/slabije.

 

Školski "sistem", razbarušen kakav jeste, nema adekvatne niti primenjuje postojeće mehanizme za suzbijanje nasilja koje gotovo uvek potiče od pojedinca kome se pridruže slični ali manje ambiciozni.

 

Nije problem identifikovati takve pojedince, problem je sve ostalo.

[Arkadija]

 Zato ih pre treba uciti upravo tome, sta je dobro a sta lose. Uostalom, fajt nije uvek jedini nacin da se dete izbori za ispravnu stvar.

 

Ok. Sada mi objasni šta je sedmogodišnjak koga je neko sa leđa, neisprovociran (celo popodne sestra je ispitivala da nije A... na bilo koj način uzrokovao ovaj napad), uhvatio za vrat i davio ga, pa A... kaže mojoj sestri. " znaš, mama, nisam mogao da dišem", kakvu su pripremu trebali njegovi roditelji da mu organizuju, kakav trening,  šta je on trebao da uradi u toj situaciji ? 

[burekdzija]

Ok. Sada mi objasni šta je sedmogodišnjak koga je neko sa leđa, neisprovociran (celo popodne sestra je ispitivala da nije A... na bilo koj način uzrokovao ovaj napad), uhvatio za vrat i davio ga, pa A... kaže mojoj sestri. " znaš, mama, nisam mogao da dišem", kakvu su pripremu trebali njegovi roditelji da mu organizuju, kakav trening,  šta je on trebao da uradi u toj situaciji ? 

 

Pa da se odbrani od nasilnika tako sto ce se pobiti s njim, naravno (nije mogao da dise!), sta drugo.

 

Citirala si samo jednu moju recenicu u kojoj sam pokusao da relativizujem iskaz da deca ponekad moraju silom da odgovore na silu i da moze biti problem ako nisu na to pripremljena. Pa sam umeksao tako sto sam rekao da i verbalni otpor ponekad moze biti dovoljan. U ovo gore slucaju ne verujem.

 

Inace mi je uzasno zao kad cujem za takve slucajeve i nadam se da to kod tvog sestrica nece vise ponavljati.

 

edit: a na tvoj post sam se nadovezao jer sam razumeo da kazes, da ako deci kazemo da je potuci se ok, od njih time stvaramo automatski dete koje psuje itd. Mozda nisam dobro interpretirao.

Edited November 20, 2014 by burekdzija

[Arkadija]

Dete je bilo potpuno šokirano i uplašeno, a ti govoriš o nekoj tuči.

[Tale]

Arkadija, kod samoodbrane važi samo instinkt. 

[svashtabezneshto]

Dva dana se prisećam svog ranog detinjstva, pre škole, prvi dani škole,

ogromna tragedija kroz koju smo svi prošli u drugom razredu.

Nasilja medju decom uvek je bilo.

Odrasli smo na livadi ispred kuće, nisam išla u vrtić, nekako je komšiluk bio organizovan da smo svi zajedno

i da neko pazi na nas, čopor prilično nestašne dečurlije.

Devojčica je bilo više.

Imali smo godinu dana pred školu neku varijantuj vrtića gde su nas pripremali za ponašanje u školi.

Bilo zabavno, a svodilo se na to da jedni drugima ne porazbijemo glave.

Mislim da sam bila među decom koja su bila maltretirana, ali nisam baš sigurna.

A onda, u nekoj opštoj tuči i jurnjavi, po povratku iz škole, dečak je izleteo na ulicu, poginuo.

Nasilja u školi više nije bilo, i svi smo ostali malo poremećeni.

Edited November 20, 2014 by svashtabezneshto

[nera]

Ok. Sada mi objasni šta je sedmogodišnjak koga je neko sa leđa, neisprovociran (celo popodne sestra je ispitivala da nije A... na bilo koj način uzrokovao ovaj napad), uhvatio za vrat i davio ga, pa A... kaže mojoj sestri. " znaš, mama, nisam mogao da dišem", kakvu su pripremu trebali njegovi roditelji da mu organizuju, kakav trening,  šta je on trebao da uradi u toj situaciji ? 

 

Mene roditelji nisu pripremali niti pripremili za verbalno-fizicko maltretiranje koje sam prosla u osnovnoj skoli, a desavalo se jer sam po prirodi introvertna i bila sam mirno dete (cale je slegao ramenima a mama je smatrala da je problem u meni jer sam introvertna pa me deca ne vole). Nizi razredi su mi bas bili psihicki teski, toliko da mi je i sad nelagodno kad se setim. Maltretiranje je ukljucivalo stalno zadirkivanje, iskljucivanje iz komunikacije, druzenja itd. U visim razredima decaci su presli na popularno 'vacarenje' a devojcice su se zadrzale na verbalnom. Nisam se skoro nikad zalila uciteljici i nastavnicima jer i kada bih to uradila bivalo je jos gore. Izborila sam se sama, tj. zaustavila maltretiranje, tek u visim razredima tako sto sam se tukla sa decacima, tj. tukla ih svaki put kad me pipnu, a na verbalno maltretiranje pocela da odgovaram istom merom. Shvatila sam da sa takvima ne postoji drugaciji nacin ophodjenja. To me nije pretvorilo ni u kakvog agresivca ali sam vrlo rano morala da naucim da klasifikujem ljude i svoje ophodjenje prilagodim tome. Fizicki obracun svakako treba izbegavati ali je nekada prosto nemoguce (ali svakako posle osnovne skole nisam imala takvih potreba). Jednom mi je uspelo cak da izbegnem tucu sa devojcicom koja je htela da se bije jer je ne postujem kao nekakvog zenskog dona u skoli tako sto sam rekla da moze da me bije a ja necu da uzvratim pa je odustala kad je poverovala da sam ozbiljna (caka je bila sto bi izletela iz skole odmah za tako nesto, nazalost danas toga nema).

Deca se socijalizuju od prvog dana te moraju i sama da nadju nacin da se postave prema spoljnom svetu. Sa moje tacke gledista, roditelji bi trebalo da pruze podrsku detetu u smislu da ga saslusaju i posavetuju, tek ako je nesto ekstremno i da reaguju.

 

Napomena: posto nemam dece a sva deca oko mene su uglavnom jos u pelenama, pisem ovde iz ugla deteta koje je proslo maltretiranje.

[namenski]

Ok. Sada mi objasni šta je sedmogodišnjak koga je neko sa leđa, neisprovociran (celo popodne sestra je ispitivala da nije A... na bilo koj način uzrokovao ovaj napad), uhvatio za vrat i davio ga, pa A... kaže mojoj sestri. " znaš, mama, nisam mogao da dišem", kakvu su pripremu trebali njegovi roditelji da mu organizuju, kakav trening,  šta je on trebao da uradi u toj situaciji ? 

Klinci u opisivanju takvih situacija znaju da preteraju; hocu da kazem da ne treba bezrezervno prihvatati verziju samo jedne strane.

Znaju i pripadajuci matorci da budu pristrasni, da se ne lazemo, ljudi smo :) .

Mozda najgore od svega bude ako on shvati da mu izazivanje sazaljenja kod odraslih donosi poene/popuste; od toga do manipulacije kratak je put, jer ne treba smetnuti s uma da dete, svako, zna da bude neverovatni mali manipulator.

Dala si mi samo slagvort, ne tvrdim da je kod pomenutog klinca to u pitanju, agresija je sve prisutnija i sve bezobzirinija i cinjenica je da su joj deca izlozena nepripremljena u vecini slucajeva.

On ce, ovako ili onako, morati da nauci da se suprotstavlja: sad, da li aktivno, fizicki ili povlacenjem u sebe, sto je opet jedan oblik suprotstavljanja, svejedno, jer i povlacenje u sebe - ako se s tim ne pretera - takodje moze da da neke povoljne rezultate.

Od svega je, cenim, najgore, od cele price naduvati problem, pred detetom pricati o tome da ce se ici i razgovarati sa nastavnicima, drugim roditeljima, jer ce na taj nacin dete morati da se svrsta, obaska sto ce da stekne pogresan utisak o jedinstvenom frontu koji postoji samo zato da njega postedi neprijatnosti.

 

Jebi ga, kad su deca u pitanju, vise nego igde vazi pravilo da te ne cene po recima nego po delima; hocu reci da sve pridike, razgovori, teoretisanja padnu u vodu pred jednim jedinim postupkom roditelja koji se kosi sa teorijom, a toga ima koliko hoces.